Thursday, November 14, 2013

Bundevara


Dolazim sa posla, izuvam bele baletanke. Opuštam se u kadi punoj mirišljave kupke. Bosih nogu gazim po toplom parketu velike dnevne sobe. Oblačim bade mantil, kuvam kafu, sečem pitu, sedam u fotelju. Veče može da počne.

Ne smeta mi okolni haos, niti činjenica da scena iz gornjeg pasusa postoji samo u mašti. Nije važno što sam s posla došla u pola sedam, izula crne kikersice, istuširala se za tri i po minuta i navukla trenerku sa izbočenim kolenima. Jer žurim da sa Vukom provežbam pesmicu za sutrašnji domaći, i pohvalim Pavla koji je samostalno uradio svoj domaći, i sav važan čeka da mi pokaže.

Perem Boži akvarijum. Vuk sa tatom igra domine.

Skupljam veš, pretresam dan sa dragim, dogovaramo se šta ćemo sutra za ručak. On će da kuva pileću čorbu. Ja ću sad brzinsku večeru da spremim. Hleb i neko mazanje, bez tanjira, na poslužavniku gde sam sekla hleb. Pored spuštam tacnu sa nekoliko parčića bundevare, svi vole da završe obrok nečim slatkim.


Poterujem decu da skupe igračke i spakuju torbe. Pavle je đak prvak i ne zna još sva slova, pa zove brata da mu pročita raspored. Peru zube, ležu u krevet. Večeras je Vukov red da bira crtani, ali jako je neodlučan i prepušta izbor mlađem bratu. Ovaj bira Zvončicu.

Ja petljam po kuhinji. Pravim neki ubistveno čokoladni kolač za FBI. Prekida me Pavle, koji je došao da mi kaže da je gladan, taman kad sam počela da mutim belanca.

- O, boga ti, pa malopre si večerao!
- Pa jesam, ali sad sam opet gladan :)
- Grrrrrrr! - spuštam obrve i pravim šalu od ono pola zbilje koja joj pripada.
Pavle se smeje od srca.
- A je l' može meni sok od zove? - dovikuje Vuk iz kreveta, čuvši da je servirka još uvek u kuhinji.
- Grrrrrrrrrrrrrrrrrr!
Opšti kikot.

Pečem čokoladni kolač, perem sudove, širim vlažne krpe. Sečem sebi bundevaru i nosim u sobu. Brišem pod u kuhinji i povlačim se. Sedam za komp, prelistavam net, nastavljam da pišem pre deset dana započet post.

Noć istiskuje veče. Umorna sam. Gasim browser i gledam oko sebe. Pod policom dva pauka. Na polici prašina. Čarapice razbacane u sva četiri kraja sobe. Muljavo mesto na zidu gde je naslonjen bicikl. Dragi mi donosi čaj i odlazi ispred zgrade da puši. Deca spavaju. Pavle čvrsto grli plišanu kucu. Vuk je izgurao jastuk na pod, a sa njim i čitanku, potencijalnu garanciju da naučena pesmica neće pobeći iz glave preko noći. Dve suze sreće naglo odlučiše da padnu. Ne brišem ih, gledam kroz njih, upijam taj mir i lepo mi je.

Čuje se ključ u bravi, dragi se vraća. Veče je kompletno, i noć može da počne.



Začin za bundevaru i medenjake

Sastojci:
40 g mlevenog cimeta
20 g mlevenog karanfilića
20 g struganog muskatnog oraha
20 g đumbira u prahu

Postupak:
Sve sastojke pomešati i čuvati u teglici. Možete sastojke kombinovati i u drugim količinama, a sličnim razmerama - na dva dela cimeta po jedan deo karanfilića, muskatnog oraha i đumbira. Imaćete spreman začin kako za bundevaru, tako i za neki kolač, medenjak ili keks. Nekad ga stavim u kore za medovik, uvek u pumpkin bread i slično.


Bundevara

Sastojci:
1 muskatna tikva od 2 kg, tj. 1200 g očišćene
500 g debljih kora, preporučujem Tri srca
šećer
ulje
griz
mešavina začina za bundevaru

Sastojci za jednu od šest rolni:
80 g kora
200 g rendane bundeve
5 kašika šećera, tj. oko 60-70 g
4 kašike ulja, tj. oko 30 ml
pola kašičice griza
pola kašičice mešavine začina za bundevaru

Postupak:
1. Bundevu očistiti od kore i semena, pa narendati. Odmeriti 1.2 kg.


2. Kore prebrojati pa rasporediti tako da se dobije 6 rolni. Za promenu preporučujem deblje kore, za gibanicu, biće ih verovatno 12-14 komada u pakovanju, pa ih podeliti dve po dve, a eventualni višak iscepkati i dodati svuda po malo. Jako volim kore Tri srca, bilo deblje ili tanje.


3. Pripremiti ostale sastojke, da budu na dohvat ruke - šećer, šolju sa oko 2 dl ulja, teglicu sa začinom, posudicu sa grizom i čašu sa malo vode na dnu, za odlaganje četkice. Šećer i ulje traže svako svoju kašiku, a začin i griz svako svoju kašičicu.


4. Na prvu koru sipati kašiku ulja i razmazati vlažnom četkicom preko cele površine, a zatim posuti sa dve ravne kašike šećera, ostavljajući najudaljeniju četvrtinu kore bez. Tu će biti završetak rolne, pa kore treba da se slepe. Staviti drugu koru preko i rasporediti oko 200 g rendane bundeve preko polovine površine. Preliti sa 3 kašike ulja, posuti sa 3 kašike šećera, poprašiti sa pola kašičice griza i pola kašičice mešavine začina. Umotati rolnu, a pred kraj premazati ivicu četkicom umočenom u vodu. Ponoviti sve za preostalih pet rolni, i ređati ih na pleh od rerne obložen pek papirom.


5. Premazati rolne mešavinom ulja i vode i peći na 200°C oko 45-50 minuta, okvirno. Pitu ostaviti da se ohladi. Pred služenje posuti prah šećerom.



Recept za štampu

komentara: 30

  1. Ti si pravo srce, uvek me raznežiš sa svojim postovima i podsetiš na mladost kad su deca bila mala i kad sam jurila naglavačke da sve stignem i pomirim sve... tad doduše nije bilo neta, svoje slobodno vreme-noću kad deca zaspu sam provodila sa knjigom koju sam tiho listala da ne probidim usnule glavice :)

    ReplyDelete
  2. Ganuta sam tekstom, tako je stvaran i tako tvoj....
    Bio bi višak bilo šta da kažem, da ne pokvarim trenutak.

    ReplyDelete
  3. E i kod nas je manje vise isto sem sto ja imama jednu djevojcicu umjesto tvoja dva djecaka , ali mislim da je zivahna bar za dvoje, mozda kojeg pauka vise i igracke na svakom koraku. U zadnje vrijeme stalno nekud jurim kad dodjem kuci te da dokuvam rucak za danas, te da uradimo domaci, spremim uzinu za skolu, rucak za sjutra a jos kad je dan za ples onda je bas prava frka. Ali kad prodje guzva znam da nebi ni valjalo da je drugacije.

    ReplyDelete
  4. Zaboravih da dodam pita divno izgleda i ako dobijem saglasnost od mojih bundevomrzaca bice isprobana ovih dana

    ReplyDelete
  5. Prekrasan post , pročitala sam ga u dahu, zamislila se na trenutak da sjedim tu sa tobom, sa vama, stvaran dan tako lijepo ispričan. I odlična bundevara, sa njom bih i ja rado završila svaki obrok !

    ReplyDelete
  6. ql pricha skroz.
    shamlica bela mi se isto svidja.
    na kraju ako ikad pochnem da pravim kolache/slatkishe - otprilike cesh ti biti dobrim delom odgovorna. ili zasluzhna. (to chemo vech da vidimo, u zavisnosti kako napravim :) ).
    pozdravko za vas od nas.

    ReplyDelete
  7. Ma idi bre Majo, rasplaka me načisto!

    ReplyDelete
  8. Od skoro pratim tvoju stranicu i jako puno mnogo mi se svidja :) Prvi recept koji sam procitala bio je za ratluk, prvi, drugi, treci. A onda kiflice, pa klasicna svakodnevna jela, tako da sam krenula da citam polako sve po redu od prvog posta 2008. pa na ovamo. Nazalost imam malo slobodnog vremena zbog cerkice dvogodisnjaka, kuce, posla... Ali kratko cu reci SVAKA CAST !!! Tekstovi su ti toliko puni duse i tako lepo sroceni da je stvarno za svaku pohvalu:) Samo tako nastavi draga Majo, inspiracija si mi i velika pomoc kao mladoj mami i domacici.

    Veliki pozdrav, Snezana iz Kaludjerice

    ReplyDelete
  9. U poslednje vrijeme mi se često vrzma po glavi pitanje smisla... Nekad ga vidim, nekad manje... Mnogo ti je lijep i emotivan post...
    A pita je tvojski divna... Svaka čast, Majo! :)

    ReplyDelete
  10. Bogu hvala davno sam prošla vreme sveopštih gungula. ponekad se pitam kako sam sve stizala.
    Ovi začini mi se mnogo sviđaju u piti, sledeći put će se sigurno naći i u mojoj bundevari ili pečenoj bundevi.

    ReplyDelete
  11. Preeeeeedivan post i zaista suvisno je bilo sta reci na ovo ... ganuta sam...
    Slike su kao i uvek posebne.

    ReplyDelete
  12. Male stvari koje život znače i sve ono što ti za najdraže nije teško napravit to je prava sreća. Krasan post!

    ReplyDelete
  13. a šta da ti kažem što ne znaš? nježno, osjećajno, ....ma, predivno...
    a bundevara mi se posebno sviđa...nikada nisam pravila slatku....možda bih mogla probati ali, da mojim žderomirima ne kažem od čega je...jednom davno sam jela slatku bundevaru s makom i bila je mrak.....

    ReplyDelete
  14. joj Majo, što ti je ovo dobro. Ja tako često koristim tu bundevu i svašta nešto pravim s njom, a ni samoj mi nije jasno zašto još nisam napravila bućnicu.
    Ovaj dan si jako lijepo opisala. U svakoj sitnici leži sreća

    ReplyDelete
  15. Kada neko ima smisla, onda si deo priče dok čitaš napisano....dok gledaš naslikano...dok maštaš....Maja je smisao sega napisanog i urađenog....bravo majstorice

    ReplyDelete
  16. predivan post :), baš sam se naježila, a tek fotografije i recept, ma oduševljenje :)

    ReplyDelete
  17. Prelepo... kao i uvek sada si ti u pitanju ;)

    ReplyDelete
  18. tako skroz na skroz zivotno...

    ReplyDelete
  19. Odlične fotke, ovo je super ideja ako imaš viška bundeve (kao ja :))))

    ReplyDelete
  20. Uživam u tišini dok mi tvoje napisane reči dolaze do duše:)

    ReplyDelete
  21. divno, ulepšala si mi dan

    ReplyDelete
  22. Draga Majo,
    cesto posecujem tvoju stranu i sada upravo sam htela odstampati ovaj recept za bundevaru. S obzirom da su ti fotografije uvek predivne, radovace me ako u verziji za stampanje ostavis i fotografiju jela. Steta je da se ne vidi kad je nesto tako lepo:)
    Srdacan pozdrav,
    Tanja

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti, od srca! <3

      Svojevremeno kad sam počela da dodajem verziju recepta za štampu, odlučila sam da ide bez slike. Kad dodam i sliku, recept ne staje na jednu stranu, mada i ovako nekad ne stane, pošto sam prirodno preopširna, al' onako i kad sam sažeta uvek preteknem na drugu stranu, pa mi to nešto bzvz :)

      Pozdrav i uživajte u bundervari!

      Delete
  23. P.S. Recept sam danas isprobala i bundevara je odlicna, ne samo da lepo izgleda nego je i vrlo ukusna. Deca su takodje odusevljena! Do sada je uvek bilo nesto otprilike, "na srecu", u nadi da ce ispasti dobro. Zahvaljuci tvojim proverenim receptima moja priprema obroka tj. kuvanje kao da takoreci dobija definisan oblik koji garantuje kvalitet rezultata, da ce ono sto pripremam sigurno biti ukusno i lepo. Znajuci to, opusteno i sa poverenjem pristupam pripremi jela po tvojim receptima i pocinjem da uzivam u tome jer sve ide po planu, bez frustracija. I na kraju kad moj mladji sin pocne da skakuce zadovoljno oko vruce tepsije, stariji sin (inace na zalost vrlo probirljiv) uzme JOS jedno parce, a ja posle treceg "parcenceta" sednem da ti napisem ovih par reci, tada se potsetim da je za srecu potrebno malo... U tom duhu, draga Majo jos jednom puno pozdrava i hvala!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Uhhh...
      Ako ti kažem da su mi oči trenutno mutne od suza, možda ćeš misliti da preterujem, ali istina je. Meni je ovo najlepše nešto što mogu da dobijem za uzvrat - potvrda da sve ovo ipak ima smisla... Hvala ti, mnogo!

      Delete