Blogger Widgets
                   

Tuesday, April 14, 2009

Slatka popara pita


Kad bi vam neko za desert ponudio da birate izmedju engleskog pudinga ili popara-pite, šta biste odabrali? Ovo prvo zvuči nekako gordo i otmeno, a zapravo je isto što i ovo drugo. Stari hleb natopljen mlekom i jajima, u slatkoj varijanti sa groždjicama i začinima. U engleskoj verziji ima i putera, u ovoj nema.

Za sebe volim da kažem da sam realista, i volim da stvari zovem pravim imenom. Popara-pita je moj naziv za ovaj kolač, recept od koga potiče bio je naslovljen kao "Pita sa mlekom", što mi je zvučalo nedovoljno opisno. Moja prva asocijacija sa natapanjem starog hleba je popara, pa je ovo postala popara-pita. Pravila sam je više puta, a po istom modelu pravila sam i slanu varijantu.

Prilikom prvog pravljenja ovog kolača mislila sam da će se u teksturi poznavati korica hleba. Medjutim, sve se toliko lepo namoči i sjedini da uopšte nemate pojma da je u osnovi bajat hleb. Prvi put sam pravila sa litrom mleka, teko piše u receptu ali mi se cini da je sve bilo mnogo čorbasto i da je uzelo više vremena u rerni da se ispeče. Sledeći put sam pravila sa 800 ml mleka, i bilo je dobro, i nadalje sam uvek pravila sa 750-800 ml. A slanu varijantu sa još manje mleka.

U rerni se kolač prvo zagreva, pa krčka, pa počne da se steže i onda da raste. Raste kao lud, u nekom trenutku hoće i da pukne po sredini, ali to sve nema veze jer cela stvar splašnjava kad se izvadi iz rerne. Ovo nije vazdušast kolač, i ne treba to ni očekivati. Mora da se ohladi pre sečenja. Dok je topao biće gnjeckav i teško će se lepo seći. Ne mora da bude totalno hladan, ali nikako ga ne dirati 20-ak minuta po vadjenju iz rerne.

Stariji sin (3.5 god) jako voli ovaj kolač. Nije ni video kad sam spremila, samo je u prolazu kroz trpezariju uočio pleh koji stoji na stolu i kolač koji se hladi, pa dotrčao do mene i sav ushićen rekao "Mama, našao sam nešto lepo i ukusno, dodji da vidiš!" ;) Njemu je već bilo ukusno, a nije još ni probao. Seća se valjda od prethodnih puta.

Dragi već tradicionalno ne može da pogleda ovakav kolač. On priznaje samo slatkiše sa orijentalnim poreklom, udavio bi se u alvi, ratluku, tulumbama, baklavama itd. Voli još i princes krofne, lenju pitu i nepečene koncentrovane kolače tipa bajadera, rafaelo ili plazma torta. I kraj priče. Ništa patišpanj, ništa klasične torte. To su njemu hlebasti kolači. Ništa komisbrot, kuglof, mafini...


Moje iskustvo po ovom pitanju je da sam puno stvari, na koje sam se u devojaštvu mrštila, kasnije zavolela. Čovek se menja, sazreva, godine daju podlogu da se vidici prošire, postala sam otvorenija za mnoge stvari, i u kuhinji i van nje. Ukuse koje deklarativno ne volim probam sa vremena na vreme. Samu sebe iznenadim kad mi se nešto dopadne a ne očekujem. Npr. masline dobar deo života nisam mogla da pogledam, u bukvalnom smislu. Kad bih dobila pizzu sa jednom maslinom na sredini, morala sam žmurećki da je sklonim, da ne ogadim sebi jelo samim gledanjem u maslinu! Nekoliko poslednjih godina ih jednostavno obožavam, desi se da sa posla izadjem na pauzu za ručak, prošetam do Kalenić pijace, kupim 50 g crnih maslina, krišku sira i jedan veći paradajz, i to mi bude ručak. Nikad ne reci nikad, fraza i istina.

Tako da, ako vas ovaj kolač po nazivu ne mami da ga probate, promenite mu ime i dajte mu šansu.


Slatka popara pita

Sastojci:
300 g starog hleba
800 ml mleka
250 g šećera
2 jaja
50 g suvog grožđa ili brusnica
1 kašičica mlevenog cimeta
1 kašičica mlevenog đumbira
prah šećer za posipanje

Postupak:
1. Hleb iscepkati na sitne komade pa preliti mlekom, promešati i ostaviti desetak minuta da upija mleko.Umešati sve ostale sastojke i ostaviti još malo dok se šećer ne rastopi.
2. Preručiti u orkugli pleh prečnika 25 cm obložen papirom za pečenje, pa peći oko 45 minuta, 15 na maksimumu, i još 30 na oko 180-200°C, ili dok gornja kora ne zarumeni. Tokom pečenja kolač će se jako naduti, ali će posle vadjenja skroz splasnuti, biće potpuno kompaktan, kao neki čvršći krem. Pred služenje posuti prah šećerom.

Recept je isprobala Selma u okviru igre FBI rukavice.
Kasnije je probala i Alanvla.

11 komentara

  1. bas ti hvala za ovaj recept, jedna prijateljica me je trazila recept za engleski puding, ali niti jedan mi nije bio bas neki:), ovaj je odlican!

    ReplyDelete
  2. oh, ma ovo ti je divno, vrlo ubrzo cu ga isprobati, mozda cak i danas..:) a meni je drazi nekako naziv Popara-pita :D

    ReplyDelete
  3. Super si, baš je dobro ispalo...

    ReplyDelete
  4. Sviđa mi se:)
    Nemam iskustva s receptma za popara pitu. Čini mi se da je jedina razlika između te pite i engleskog pudinga u tome da se engleski puding obavezno radi s maslacem i u pravilu se poslužuje dok je vruć i u sredini gnjecav i nemoguće ga je narezati na komade Iako, ja ga najviše volim kad se dobro ohladi. Ali u biti su i popara pita i engleski puding ista stvar. Svakako ću probati ovu varijantu:)

    ReplyDelete
  5. odličan post...tako i ja sad jededem i volim sve ono na što sam nekad kolutala očima...treba svemu dati šansu :) pita izgleda odlično i da ne znam da u nju ide kruh, ne bih nikad po ozgledu pogodila...

    ReplyDelete
  6. Sviđa mi se ovo, ja imam nešto slično na slano, ali kako sam ja ipak malo zaljubljenija u slatko onda je ovo baš za mene =)
    S obzirom da me tvoj blog inspirira, našla si se na listi nagrađenih sa "Inspiration Award" pa možeš preuzeti nagradicu na mom blogu =) Nadam se da će ti se svidjeti =)

    ReplyDelete
  7. Čitajući tvoje postove i gledajući slike mnogo puta sam odlučila i sama nešto probati napraviti stoga sam odlučila da dodijelim ovom blogu Inspiration award koju možeš podignuti na mom blogu i dalje prosljediti!

    ReplyDelete
  8. od skora posecujem tvoj blog,mnogo mi se dopada to sto su ti recepti propraceni duhovitim komentarima isto na skoro svakoj fotografiji viri neka decja rucica koja pomaze mami u kuhinji.pozdrav iz gornjeg milanovca.

    ReplyDelete
  9. Hvala! Pozdrav za Gornji Milanovac!

    ReplyDelete
  10. Sinoć sam je pravila. Dodala sam limunove korice, malo esencije od vanile i umjesto grožđica (koje ne volim) stavila sam brusnice koje su se napile soka od pomoranđe. Sve ostalo sam ispratila od početka do kraja. Slike su mnogo pomogle kad nisam bila sigurna da mi nije mnogo rijetko.
    Summa summarum, sigurno ću ga praviti opet kad se nakupi hleba. Toliko je ukusno i zahvalno. Mužu nisam smjela da kažem od čega je jer ga ne bi ni probao (on je od onih što misle da znaju da im se ne sviđa ono što probali nisu)te sam mu rekla da je to "neki zapečeni puding". Svidio mu se i stalno je ponavljao da ga na nešto podsjeća :)))))
    Jutros je sve mirisalo na ovu deliciju.
    Hvala!!!!

    ReplyDelete