Blogger Widgets
                   

Sunday, May 19, 2013

Popara


Jeste li čuli za glagol popariti? U bukvalnom prevodu bi trebalo da znači izložiti nešto pari, a u domaćičko-kulinarskom rečniku nekog odlazećeg vremena znači zaliti nešto vrelom, kipućom vodom ili mlekom. Bajat hleb i vrela voda - to je popara u samoj suštini. Sirotinjsko jelo. Način da se upotrebi hleb koji je već postao tvrd, suv, nejestiv.

Sećam se kao kroz maglu da je moja baka ponekad pravila, ali ja to nisam volela. Kad sam se u ranim dvadesetim nastanila kod Srđana, bila sam duže vreme i domaća i podstanar. Živeli smo dobar niz godina sa njegovom bakom, sa kojom je odrastao, i kod koje je stekao sve one navike koje su njima bile tako normalne, a meni neretko čudne i slatke u isto vreme.

Poparu je baka-Biba spremala za Srđana uvek i isključivo sa puterom, sirom i kajmakom. U osnovi je i dalje stari hleb i vrela voda, a ova tri mlečna dodatka su najverovatnije odgovorna što sam i ja pod stare dane zavolela poparu. Danas smo Srđan i ja na istom mestu, baka-Bibe više nema, a sa nama su naša dva mala "podstanara", koja vole poparu. Pored prženica i tosta, ovo nam je najčešći način za trošenje starog hleba.

Kod popare je dobro što je stvarno gotova očas posla i što nema mnogo šansi za greške. Jedino treba zapamatiti da odnos hleb-voda treba da bude 1:2. Koliko grama starog hleba, duplo toliko mililitara vode. Za nas četvoro dovoljno je oko 350-400 g hleba. Sve ostalo otprilike, po ukusu. Putera malo, kajmaka malo više od putera, a sira najviše od to troje. Srđan kad pravi, i puter i kajmak i sir odmah u šerpi izmeša sa poparom. Ja umešam samo puter i deo sira, a ostatak sira i kajmak dodajem preko porcije u tanjiru.

Kod popare nije dobro što na ovaj način pojedem hleba mnogo više nego što bih pojela u kriškama, što čim se ohladi više nije ni za šta, i što šerpa u kojoj se popara spremala, ukoliko se ne nalije vodom odmah, postaje noćna mora za kasnije pranje. Eto, mislim da sad znate sve o popari :)


Popara

Sastojci:

350 g starog belog hleba (starog 3 dana ili više)
700 ml vode
50 g putera
4 kašike mladog kajmaka, oko 100-150 g
oko 200-250 g belog zrelijeg sira tipa sjenički ili zlatarski, može i feta

Postupak:
1. Hleb izmeriti, iseći na kriške pa iskidati na komadiće.


2. U veću šerpu sipati vodu u duploj količini u odnosu na hleb, i staviti da provri. Ako je sir neslan ili veoma blag dodati 1/3 kašičice soli, a ako je sir slan ne treba dodavati so u vodu uopšte. Skloniti sa ringle i ubaciti sav hleb, promešati da se napravi kaša, dodati puter i opet izmešati.


3. Kajmak i izmrvljen sir se mogu umešati odmah. Ili polovinu sira umešati odmah, a ostatak svakom izmrviti preko popare na tanjiru, pa preko svega sipati kašiku kajmaka, da se otopi na površini, kao moča preko krompir pirea. Dobro je i ovako i onako. Služiti toplo.

Recept za štampu

p.s.
Recept šaljem Neveni, koja nam je zadala hleb kao temu igre ajme, koliko nas je!

Popara

Ingredients:
350 g stale white bread (3 days old, or more)
700 ml water
50 g butter
4 tbsp kaymak*, 100-150 g
200-250 g cheese, feta or similar

Directions:
1. Slice the bread, then tear the slices into small pieces.
2. Boil the water in a big pot, remove from the heat, add the bread and stir well. Add the butter, and stir again. You can add kaymak and crumbled cheese in the popara as this time as well, or serve it plain but generously topped with cheese and kaymak. Serve warm.

* If you don't have kaymak, add some fatty, creamy milk product like heavy cream or even mascarpone. Also, if you are using mild cheese, add some salt in the water.

31 komentara

  1. Njam! Obožavam poparu, doduše, malo drugačije je pravim, ali suština je tu. Ja je volim i hladnu, možda čak i više nego vruću :))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Baš mi je drago da vidim još ljubitelja popare :)
      Ali moram priznati da prvi put čujem da je neko više voli hladnu! Ja ne volim hladnu, jer postane kompaktna i nekako se gumira. Iz istog razloga volim da ne bude skroz kašasta nego grublja po teksturi, da se poznaje korica, i na oko i pod zubima. Ukusi, navike, šta-li...

      Delete
  2. Ha...Ha...Sjajno. Sa ovim me baba ispraćala u školu. Nisam je jeo skoro 30 godina.

    ReplyDelete
  3. ne sjećam se kada sam je jela zadnji put...jela sam je kao dijete nekada, pravila bi je moja baka...čak se ne sjećam ni jesam li je voljela...ustvari ja tada nisam uopće voljela jesti....ništa nisam voljela osim jaja na oko :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Kuku, posle kažu lako je s decom! :)

      Delete
  4. nismo ikad imali obicaj raditi, ali jako ukusno djeluje

    ReplyDelete
  5. Pre dan dva sam Aleksi napravila prvi put, stavila sam mladi sir i bio je oduševljen!
    Mnogo mi se dopada prva fotka!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala :)
      Aleksa će biti jedan gurmančić, vidim već :)

      Delete
  6. Kod mene se nikad nije radila, imamo slično jelo s kruhom, ali ipak nešto drukčije. Uglavnom, kako ja jako volim tako nešto jesti za doručak, ovo mi je divna ideja! I savršen način za potrošiti i kruh i sir. Mora se probati :)

    ReplyDelete
  7. Nikad nisam stavljala puter, a evo pogleda recept kod mene i u pravu si duplo više vode. Ja sam je uvek volela, ali je mama retko pravila jer nije toliko zdrava. Ne znam da li u svetu postoji slično jelo,tj. verobatno se još neko setio da zalije hleb ali niko nema zlatiborski sir!

    ReplyDelete
  8. Ne koristiš mleko?! Ja sam poparu i naučila i zavolela pod stare dan: nešto u pokušaju kada je Luka bio mali, ali zapravo kada je tata bio u bolnici, pa zbog šloga nije mogao mnogo toga da jede - svekrva me je bila naučila. Kod nas je za poparu bio zadužen tata - i da je sprema i da je jede, ja nisam doskora. Dakle, i on i svekrva su je pravili sa nekom smesom - 2/3 mleko, 1/3 voda, na primer, pa sve drugo prilično slično. A kod tebe vidim da je samo voda, pa se zbunih...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ne koristim mleko :) Mislim da su svi ovi mlečno-masni dodaci stigli u poparu kad ona nije više bila isključivo sirotinjsko jelo, već kad se moglo dodati i nešto bolje od samo hleba i vode. Tako da razumljivo je i što se negde pravi sa mlekom. Ja pravim sa vodom, tako sam naučila i moji tako vole.

      Delete
  9. Јој, попара је хорор мог детињства. Прави је благослов да деца воле попару, ја не знам ниједно које је воли :-) Сад ми је ок, али са мноооого сира. Сестра моје баке спрема на млеку, са све путером, кајмаком и сиром.
    Сад сам се подсетила оног "убробљеног млека"- само млеко, мало шећера и хлеб. Свашта смо ми јели :-)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Moji klinci generalno vole testa, čak ovaj mlađi i previše, kad vidim da je ručao dva parčeta hleba i tri kašike kuvanog jela, bude mi jasno šta mu je draže i ukusnije :) Mislim da bi obožavao i ovo "ubrobljeno mleko", ne smem to ni da pomenem :) Jednom prilikom sam im pričala o nekoj baba-Stanki, baki iz jedne banatske kuće tik uz našu vikendicu, kod koje sam kao mala obožavala da jedem hleb i šećer! Kriška belog domaćeg hleba, posuta kristal šećerom, da! Onda se ugrizem za jezik, pošto je malac istog momenta tražio da jede to isto, i, pogodi - jako mu se dopalo. Mislim, drago je meni što hoće te prostakis stvari da jede, al' mi nešto bezveze da uguravam još više 'leba i šećera.
      Pozdrav!

      Delete
    2. Да, разумем:-) То су ипак јела из неких других времена, ем се друго често није ни имало, ем су људи више радили и могли да се носе са храном коју у себе уносе :-) *Хтедох написати удробљено :-) Мој брат је као мали умео да поједе цео хлеб, и да то нико не схвати док не дође време з оброк, јер је стално шмугао у шпајз или кухињу и јео по мало. И сад воли хлеб, а ја скоро никако. Како ти рече, укуси- навике- и на томе код деце треба пуно радити :-)

      Delete
    3. Ja mislila da je "ubrobljeno" namerno tako napisano jer si ti ili neko od dece tako zvala :) Eto, ja čitavu priču smislila, samo nisam pomislila da je štamparska greška :)

      Delete
  10. Ona prva fotka je ludnica! :) Poparu voli moj tata, mislim da mu mama odnedavno to opet radi, moram je pitati s čime i kako, obzirom da znam da nema kajmak. Dok smo mi bili mali, a i dugo kasnije, nije dolazilo u obzir da to skuha, koliko tata navijao. Izrazi naših lica kad bi on rekao što je to, nisu nikako spojivi s hranom. Ovo kod tebe tako dobro izgleda, da ću sad i ja probati, konačno! :) Nego, čime bi ti zamijenila kajmak da ga nemaš?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Znam puno ljudi koji ne vole poparu. Jednostavno im izgleda odvratno, i kraj priče. I razumem, jer zaista ne liči ni na šta :)

      Sve to mlečno što ide u poparu je zarad dobijanja finijeg ukusa, jer samo hleb i voda su onako nekako.... Da ne kažem sad :) Tako da, da nemam kajmak iskombinovala bih puter, sir i možda par kašika slatke (neutralne) pavlake. Mada, kajmak kad se otopi onako odozgo pa napravi masne barice, to je meni najlepše u celoj popari :D

      Delete
  11. Ja sam od onih koji nikad nisu jeli poparu, mislim, nikad niko mi je nije ponudio. U mojoj kući se nije jela a za nju sam prvi put čula kad je sestra išla u vrtić, imali su je za doručak.
    A hljeb udrobljen u mlijeko sa malo šećera, to volim iako mlijeko ne pijem. Djeca isto vole, baba ih naučila i na moju veliku radost, ne sladi im mlijeko.

    ReplyDelete
  12. VOOOOOLIM poparu!!! Kad god dolazim kuci, to je prva stvar koju mi majkica spremi:-) Sprema kao i ti, a zavrsava tako sto u mali tiganj nasecka slaninice i pusti da se onako skroz uprzi i postane hrskava, braon. Onda izruci (i onu mast otopljenu) u poparu i promesa. A svako sebi na tanjir stavi koliko hoce sira ili kajmaka, i odozgo poparu. Umesto kajmaka moze krem sir. Ma punu serpu bih sad smazala :-)

    Suza

    ReplyDelete
  13. popara <3 ..jelo moga djetinjstva. Iako smo ju mi radili sa dodatkom bijelog luka i ponekad crvene paprike. Njam! Sjecam se da mi je taj luk uvijek smetao. Danas mi nije to-to bez njega.
    I kajmak.. koliko dugo nisam jela pravi,gusti i domaci kajmak..
    Majo, izvukla si mi vece zazubice sa ovim postom nego netko sa najfinijom tortom :)
    pozz..

    ReplyDelete
  14. Super izgleda: Ja poparu nisam nikada jela samo sam čula za nju.

    ReplyDelete
  15. Mi ju jako slično pravimo i ja ju jako volim. Obično ne dodam puter, ali stavim kisele pavlake i sira kog ima u frižideru. Odlična stvar!

    ReplyDelete
  16. Uh popara, jelo koje je obeležilo naše detinjstvo u prošlom veku što bi moja deca rekla. Ne mogu da kažem da sam je baš volela kao mala, deci sam par puta spremala dok su bile male, ali su se uvek bečile kad im pomenem poparu, međutim popara se pokazala i kao lek za bronhitis koji se starija ćerka imala u detinjstvu, naterala sam je da pojede par kašika, nakon čega bi sve izašlo iz nje sa sve sluzi, tako da je posle toga normalno disala bar nekoliko dana.
    Tako da je popara kod nas služila kao pomoćno lekovito sredstvo kome sam pribegavala u krajnjoj nuždi.

    ReplyDelete
  17. Kod nas se popara nije pripremala i jela i dobro se sjećam da sam za nju prvi put čula kao dijete na jednom ljetovanju kada je u istoj kući gdje smo mi bili smješteni bila smještena i obitelj iz Beograda. Ujutro su mame pripremale doručak i njihova mama je često spominjala poparu pa je moja mama odlučila i nama je napraviti da je probamo. E sada, mislim da je nije baš posebno napravila jer ne pamtim da sam je tada nešto zavoljela, vjerujem da obzirom na neiskustvo sa tim jelom nije niti znala kako je treba pripremiti. Kod tebe mi popara jako dobro izgleda, sa dodatkom sira i kajmaka odmiče se od običnog, sirotinjskog, jela i rado ću je i ja na ovaj način pripremiti !

    ReplyDelete
  18. obožavam je ali me uhvati gorušica i od slike:-)

    ReplyDelete
  19. Poslednji put sam jela poparu pre sigurno 40 godina !! NJu moja mama nije nikada pravila (mozes i da zamislis zasto) ali je za nju bio mjstor neki cika Aca....tatin najbolji drug ! I meni je logicno da se popara pravi sa vodom jer u nju posle stavis toliko sira i masnoce da nema razloga jos i mleko stavljati !
    U Italiji se ranije deci davalo za uzinu parce starog hleba namocenog sa malo slatkog vina i onda posuto secerom...ili parce hleba i rikote sa secerom odozgo...

    ReplyDelete
  20. Ja vec godinama propovedam kako je meni popara na piramidi omiljenih jela skroz na vrhu. Znaci popara i nista vise! Spremam je retko jer upravo kao sto i sama kazes, covek je u stanju da pojede ceo hleb u popari. Mi je spremamo tako sto skuvamo mleko, udrobimo hleb, dodamo starog slanog kajmaka i tacka. Ja sam se uvek smatrala cudakom sto udrobim i malo sira! Odrasla sam na njoj i smatram da je to stvarno nesto najlepse sto moze da se spremi za minut! pozdrav!

    ReplyDelete
  21. Obozavamo poparu... kuvamo je na vodi i zaprzimo uljem i alevom paprikom... jos bolje onom tucanom ljutom, dobro izmesamo pljusnemo na tanjire a odozgo rendan tvrd i slan sir :) ma kakav ceo hleb odu i dva ;)

    ReplyDelete
  22. Ja takodje volim 'ladnu poparu. Mnogo!!!

    ReplyDelete