Blogger Widgets
                   

Wednesday, March 25, 2009

Neuspeli ratluk


Ne dajte da vas ova slika zavede :) Nije ovo ni blizu ratluka, nažalost!

Na poslu imam kolegu Nemanju koji uvek uz kafu pojede i kocku-dve ratluka, onako, baš uživa u toj kombinaciji. Mi ostali smo se osetili ponudjenim i malo-malo pa neko ide kod Nemanje da mazne slatku kockicu. Postalo je nezamislivo da u njegovoj fioci nema bar jedna kutija ratluka u rezervi, a rezerve su počele da se dopunjuju od strane svih drugih kolega koji zavlače ruku u fioku :) Išlo se čak do železničke stanice kod nekog čike koji pravi domaći ratluk, odande je stigla jedna tura sa pistacciom i druga sa mentom, a i obližnji Soko Štark je čest izvor nabavke.

Deklarativno nisam ljubitelj ratluka. Ajd' preciznije. Do sada nisam bila ljubitelj ratluka. Nekako mi ta mekana kockica nije pružala neki užitak, naročito ako je zamirisana ružinom vodom koju nikako ne volim. Cveće je cveće, hrana je hrana. Uz alvu, ratluk je možda jedini slatkiš prema kome sam (bila) prilično ravnodušna. A onda sam i ja, u ranopopodnevnim napadima za nečim slatkim umela da se nadjem u Nemanjinoj fioci posežući za mekanom kockom u belom prahu. I mogu reći da sam počela baš da volim taj presladak ukus i tu lepljivu teksturu. Drugim rečima, nikad ne reci nikad.

U meni se rodila želja da napravim ratluk i obnovim kancelarijske zalihe. Mogla sam i ja, kao i ostali, da kupim, ali ovako mi je nekako delovalo zanimljivije. Na Coolinariki sam našla Snecin recept. Zvuči kao peace of cake, šećer, voda, gustin, malo limuna i eto! A moj ratluk je na kraju ličio na nešto izmedju žvake i karamel bombone, ni traga od meke želirane kockice.

Sneca kaže ovako:

Preliti šećer (750 g) vodom (350 ml) i kuvati gust sirup, pa dodati 125 g skroba predhodno rastvorenog u čaši hladne vode oduzetoj od onih 350 ml, pažljivo da ne bude grudvica, i kuvati uz obavezno mešanje, dok ne pocne da se "odvaja" od šerpe.


Tako sam i uradila. Od odmerenih 350 ml nalila malo u činiju sa gustinom dok ga nisam lepo razmutila. Ostalu vodu prelila preko šećera i kuvala jedno 10-15 min, pa dodala rastvoren gustin i sok od limuna i kuvala, kuvala, kuvala... Nemam pojma koliko, možda i 20-30 minuta, ali nikako da nešto počne da se "odvaja" od šerpe. Ja očekivala da će se masa od gustina brzo stegnuti, al' ono ništa. Tu sam batalila dalje kuvanje jer je prešlo u karameliziranje, ubacila 100 g lomljenih oraha i izlila u pleh obložen masnim papirom.


Steglo se sve lepo za par sati. Kad sam probala da sečem udario me prvi talas rumenila. Šta je bre ovo, čime ovo da sečem, nekako je tvrdo i lepljivo, uh! Najoštrijim nožem sečenje table na štangle trajalo je bez preterivanja pola sata. Imam i dalje mali žulj na mestu gde sam pritiskala nož. Sečenje štangli na kockice je trajalo nešto kraće, ali opet bar 20 minuta. Jest' da nema puno veze sa ratlukom, pomislila sam, ali neka bar budu kockice, prozvaću ih karamel-ratluk, šta ima veze. Svaku sam uvaljala u prah šećer i popravila kockastu formu pa redjala na tacnu.


Kad sam poredjala treći sloj shvatila sam da su one donje kocke postale pljeskavice. Uhhh, napada me intenzivnije rumenilo ali ne dam se. Skidam jednu po jednu kocku, ponovo ih oblikujem i umačem u prah šećer, i ovaj put redjam u pleh samo u jednom sloju.


Mislila sam da je tu kraj mojih iznenadjenja, i već sam poverovala da sam prebolela sindrom prvih mačića. Onda sam se dala u slikanje, za koju priliku sam skuvala sebi i dragom po šoljicu turske kafe koju inače pijemo jednom u sto godina. Ja sam svoje dve kocke pojela, a dragi je svoje ostavio na tacni jer je već smandrljao 7-8 komada pre kafe. Odosmo na spavanje, uprkos večernjoj kafi :)



Ujutru, na stolu me sačekala tacna sa nekom ulepljenom žvakom! Majko moja, pa to su one dve kocke od sinoć, prenoćile su i vidi na šta liče (mora da su imale burnu noć!). Trk u frižider da vidim kako izgleda vojska mojih kockica na plehu, a one sve slepljene i kljakave (vojnička burna noć?). Tu me je opet ošinulo malo rumenog besa i samo sam zatvorila frižider da ih ne gledam!


Kad sam se malo pribrala potražila sam na netu još malo o ratluku i na Coolinarikinom forumu sam videla drugi recept, sa mnogo više vode nego ovaj po kome sam ja pokušala, čak 1.25 l na pola kg šećera. A ja pravila sa 350 ml na 750 g šećera. Nešto mi je tu puno sumnjivo... I na SerbianCafe kuvaru nadjoh recept sa dosta vode, sličan ovom sa Coolinarika foruma. Sa druge strane, opet mi je nije logično da ću zgusnuti toliku količinu vode kad ni bednih 350 ml nisam uspela. Sa treće strane, Sneca kaže da pravi po ovom receptu duže vreme, i ne verujem da je greška do recepta nego do mene.

Šta sam uradila i gde sam pogrešila - ne znam. Šta ću raditi sledećeg vikenda - znam :) Ne odustajem nakon (samo) jednog poraza, jok!

Kasnije je usledio još jedan neuspeli pokušaj, i konačno jedan uspešan!

16 komentara

  1. baš mi je šao što si imala takav peh.. na žalost i to se dešava, svima- ne samo tebi...
    a ja ratluk volim, i bogami ga imam uvek u kući...a volim i tursku kafu :)))

    ReplyDelete
  2. Kada sam vidjela naslov posta, prvo sto mi je palo na pamet je bilo...BRAVO Maja !!!!
    Svaka cast, treba i ovakvih postova isto kao i uspjelih.
    Citajuci sam se dobro nasmijala,
    al ne odustaj :))
    Za sebe uvijek kazem da sam uporno tvrdoglava, a to sebi na kraju pripisem kao vrlinu,
    mozda ti je bio los dan....dogodi se,
    probaj ponovno....
    Iako neuspjeo pokusaj isto si ga lijepo uslikala i prikazala nam,
    vjeruj mi da mi je ovo bilo draze nego neko neukusno jelo savrsenog izgleda.
    Bravo jos jednom :))

    ReplyDelete
  3. Uh, ja poludim kad mi nešto ne uspije. Događa se to svima, bez brige. Ratluk jako volim, ali ga nikada nisam pokušala sama raditi.

    ReplyDelete
  4. Branka, imas kod mene pod labelom "neuspelo" jos dosta toga :)

    Ma pravicu opet, sigurno, ne dam da se na ovome zavrsi :)

    ReplyDelete
  5. a jesi me nasmijala, ali prva slikica je savrsena...svi imamo svoje zute minute u kuhinji, a najgore mi je kad nekome nesto jednostavno ispadne savrseno i bez ikakvih primisli da ne uspije, a meni ziva katastrofa....lijepo si nam sve prezentirala:)

    ReplyDelete
  6. Sad si me skroz zatekla...moram pod hitno da ga napravim opet...nisam ga pravila neko vreme i sad se celim putem preslišavam oko on vode,jesam li ti dobro rekla...pogledam u svesku-tako piše,nema druge...Žao mi je,naravno,probaću pola mere da vidim šta ne štima,pa ti javljam...

    ReplyDelete
  7. Draga Majo,
    Nimalo ne sumnajam u Snecinu dobronamjernost i da je pravila rahatluk baš kako je i opisala, ali ja mislim da je ipak potrebna tečna glukoza da bi se napravio poput slastičarskog. Pozdrav, ako uspiješ napraviti da od agde javi i rezultat uspjeha.

    ReplyDelete
  8. Skidam kapu za ovaj post.
    Imala sam i ja negde neki recept za ratluk. Pokusacu da pronadjem pa cu da uporedim sa ovim receptima koje si navela da vidim ima li razlike.

    ReplyDelete
  9. ajme meni što sam se nasmijala baš onako od srca...ma ovakve stvari se događaju svima..:)) lijepa prezentacija i sve super..mene svejedno mame te tvoje kockice i najradije bi sad išla radit ratluk..:DD

    ReplyDelete
  10. cao:)
    ostavila sam ti nagrade za blog. ako zelis mozes ih preuzeti:))
    pozdrav

    ReplyDelete
  11. ovim postom si me podsjetila na moje domaće karamele koje se nisu stegnule nego su ostale ljepljiva gusta tekuća smjesa :))) svima se događa... :)

    ReplyDelete
  12. draga maja
    slucajno sam naisla na tvoj blog i nasmijala sam se ratlukom jer se i meni isto desilo.Tri puta sam probala i potrosila 7 lb of sugar (3,5 kg)
    Cetvrti put je uspjelo nakon sto sam pronasla u internetu.Evo recepta ali na engleskom (zivim u New Jersey) i nemam vrijemena prijevoditi:

    Ingredients:

    4 cups granulated sugar (250 ml)
    1 1/4 cups cornstarch
    1 teaspoon cream of tartar
    4 1/4 cups water
    1 tablespoon lemon juice
    1 1/2 teaspoon rosewater
    1 cup confectioners sugar
    vegetable oil for coating pan

    Preparation

    In a 9 inch (22 cm) pan grease the sides and bottom with vegetable oil.Line with wax paper and grease the wax paper.
    In a saucepan,combine lemon juice,sugar and 1 1/2 cups water on medium heat.
    Stir constantly until sugar dissolves.Allow mixture to boil.Reduce heat to low and allow to simmer,until the mixture reaches 120 degrees on candy thermometer.Remove from heat and set aside.
    Combine cream of tartar,1 cup corn starch and remaining water in saucepan over medium heat.Stir until all lumps are gone and the mixture begins to boil.Stop stirring when the mixture has a glue like constistency.
    Stir in the lemon juice,water and sugar mixture.Stir constantly for about 5 minutes.Reduce heat to low.Allow to simmer for 1 hour,stirring frequently.
    Once the mixture has become a golden color,stir in rosewater.Pour mixture into wax paper lined pan.Spread evenly and allow to cool overnight.
    Once it has cooled overnight,sift together confectioners sugar and remaining cornstarch.
    Turn over baking pan containig turkish delight onto clean counter or table and cut with oiled knife into one inch(2,5 cm) pieces.
    Coat with confectioners sugar mixture.Serve or store in airtight container in layers separated with wax or parchment paper.
    Garantirano uspijeva

    ReplyDelete
  13. ovakve stvari se i meni događaju, nekad jednostavno ne ide, događa se to i s provjerenim receptima da nekad jednostavno krene po zlu, ali ne treba odustati, upornost je vrlina
    ratluk nisam nikad sama radila, ali ti si me zainteresirala ovim postom, možda se i ja skoro odlučim da probam po nekom od recepata koje si navela

    ReplyDelete
  14. Ja sam se vratila iz nasih krajeva i bas sam se najela ratluka:))) sa orasima! Zao mi je da ti nije uspio, ja sam nasla ovaj recept i cini se o.k. http://www.crochef.com/index.php?page=recepti&id=306

    ReplyDelete
  15. pravu bitku si vodila s ovim ratlukom i pohvaljujem što imaš hrabrosti objaviti i kad ti nešto ne uspije... svaka čast i želim ti više sreće u idućem pokušaju :)
    volim_kuhati

    ReplyDelete
  16. Koliko znam ratluk se pravi od krompirovog brasna i kuva se oko pet sati(bar veca kolicina). Gusto treba da bude da ne mozes okretati varjacu. Glukozni sirup mu ne dozvoljava da se useceri. Ne znam gde se moze nabaviti ovo brasno. Ni moj ratluk sa gustinom nije bio bolji od tvog. Nemoj se mnogo muciti kupovni je izvrstan i jeftin je u odnosu koliko truda moras da ulozis u njega.Ovo sam saznala od proizvodjaca iz Nove varosi. Pokazao mi je proizvodnju, sastojke ali ne i recept.

    ReplyDelete