Blogger Widgets
                   

Saturday, May 04, 2013

Tart sa spanaćem, zeljem i sremušom


Kad mi je teško, bježim u samoću, kad mi je još teže, tražim dobre ljude.


Skroz je to meni i čudno i lepo, kad na jednostavan način imam priliku da se povežem sa ljudima relativno istih interesovanja, stoga - hvala internetu. Sa nekima sam se naglo, čak previše zbližila, pa je takvo prijateljstvo, iako iskreno i pravo po svim internim kriterijumima, bilo osuđeno na nestanak, zbog narušavanja balansa i opšte pravde. Za neke druge ljude sam dugo verovala da smo bliski, pa se ispostavilo da baš i nismo. Ne znam da objasnim zašto, a puno sam mislila o tome. Valjda naprosto nismo bili kompatibilni.

...počinjem da sumnjam da su iskrenost i poštenje isto, iskrenost je uvjerenost da govorimo istinu (a ko u to može biti uvjeren?), a poštenja ima mnogo, i ne slažu se među sobom. 

Nekad su reči samo nazivi za pojmove, nekad zvuci bez značaja, nekad uspavanka, pesma, nekad melem, nekad oružje. Doznala sam da mogu poseći snažnije od mača, i da se laž ne isplati. Ali nema tih reči, ni istinitih ni lažnih, koje će raniti dušu više od ćutnje. Tu počinju svi krajevi.

Najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima pravo na život. I moja i tvoja.

Pitala sam se zašto je tako teško otvoriti srce širom? Zbog svesti da kasnije može mnogo boleti, ako neko kroz njega protutnji kao promaja? Pa, neka protutnji, moguće da je i to vrednije nego zanavek samo viriti kroz špijunku sopstvenog srca. Otvaranjem ja usrećujem sebe, zadovoljstvo iskrenog davanja moja je sreća više nego onoga u čijem je smeru emitujem...

Pitao sam ga jednom, kako to da je baš meni poklonio svoje prijateljstvo. Prijateljstvo se ne bira, ono biva ko zna zbog čega, kao ljubav. A ništa ja nisam poklonio tebi, već sebi.

Sanja je jedan takav prijatelj, koji biva. Znamo se godinama, poznanstvo je lagano i neosetno preraslo u prijateljstvo. Ne naglo, ne na silu, ne na brzinu. Jako volim naše razgovore, jer sami teku. Ne koristim backspace, ne moram da pazim da ne kažem nešto što možda može biti pogrešno shvaćeno. Mogu da kažem sve, i mogu da čujem sve. Nekada se savršeno razumemo i sa jako malo reči, a nekada razgovori liče na roman u nastavicima. Ali nikada, nikada se ne desi da reči izostanu, da ih ne mogu naći, da im meru uzimam, ili klještima izvlačim...


Sanja je fellow blogger. Knjiga o food fotografiji koju mi je poslala na čitanje stigla je sa puno žutih ceduljica, njenih komentara na sadržaj. Jako me je motivisala da uzvratim svojim zapažanjima, pa se sve pretvorilo u neobičan i inspirativan razgovor kroz čitanje jedne knjige u dva vremena i četiri ruke.

Sad sam shvatio: to je prijateljstvo, ljubav prema drugome. Sve drugo može da prevari, to ne može. Sve drugo može da izmakne i ostavi nas puste, to ne može, jer zavisi od nas.

Sanjin blog je pod FBI istragom, i tart koji vam predstavljam je jedno malo i jednostavno savršenstvo. Kako, zašto - ne znam. Sve je nekako izbalansirano, i snažno i lagano, i meko i krckavo... I jako ukusno. Može biti da je najvažniji začin u ovom tartu upravo prijateljstvo, i da moja ocena nije sasvim objektivna, ali čini mi se da je i u isključivo gastronomskom smislu jedan od najboljih koje sam ikada probala.

Čekam mišljenja čitalaca. Molim i one koji nikad ne ostavljaju komentare, a pripremaju povremeno nešto od recepata sa Cooks and Bakes, ukoliko budu probali ovaj tart, da obavezno jave utiske. Ne štedite reči, recite iskreno ono što mislite i zašto to mislite.

* Delovi teksta ispisani italic stilom, citati su Meše Selimovića.


Sanjin recept je ovde. Sledi moja, usled stanja na zalihama minimalno izmenjena verzija - zelje umesto blitve, kajmak umesto pavlake i slično.

Sastojci: 
za testo
300 g brašna
125 g hladnog putera
1 jaje
2-3 kašike hladne vode
jedna potpuno ravna kašičica soli

za fil
300 g očišćenog spanaća
oko 100 g zelja (jedna veza)
oko 50 g sremuša (pola veće veze)
3 jaja
250 g zrelijeg kravljeg sira (imala sam sjenički i homoljski pola-pola)
70 g kajmaka

Postupak:
1. U posudu za mešenje sipati brašno, dodati na kockice iseckan hladan puter, i rukama ga urtljati u brašno, da se dobije mrvičasto testo. Dodati jaje blago razmućeno viljuškom i par kašika hladne vode, pa rukom umesiti čvrsto i kompaktno testo. Formirati disk veličine dezertnog tanjira, umotati u plastičnu foliju i ostaviti u frižideru dok pripremate fil.
2. Sav zeleniš oprati i staviti u veću šerpu, naliti čašom vode i kuvati kratko tek da lišće uvene i padne na dno. Prebaciti u cediljku i ostaviti da se ocedi i ohladi.
3. Dok se zeleniš hladi, testo razvaljati na komadu pek papira na krug nešto veći od kalupa prečnika 24-25 cm. Uz pomoć papira preneti testo na pleh, pa odlepiti papir (papir ostaje sa gornje strane, testo ide direktno na pleh, neće se zalepiti ništa, testo je masno i nije skono lepljenju - postupak videti ovde). Testo po ivicama treba da ima visinu od 3-4 cm, višak odseći i sačuvati za ukrašavanje. "Lišće" od testa je jednostavno za oblikovanje, a lepo izgleda. Testo u plehu izbockati viljuškom i peći u rerni zagrejanoj na 200°C oko 10 minuta.
4. Za to vreme dovršiti fil - sir iznječiti viljuškom, dodati kajmak, 3 jaja i sav zeleniš. Iizmešati. Verovatno ne treba soliti ako su sirevi slani, a obično jesu, ali to morate proceniti sami. Ja nisam solila fil uopšte, probala sam i procenila da ne treba. Sipati fil u polupečenu koru, poređati ukrase od testa ukoliko ste ih napravili, i peći još 30-40 minuta na 180-190°C. Fil će u rerni malo narasti, ali i splasnuti kad se tart izvadi - što je sve ok i očekivano. Služiti mlako, uz blago ohlađeno pivo, i društvo po izboru :)

Recept za štampu

17 komentara

  1. Tartovi su neizbezni deo moje kuhinje i zaista su nesto sto omogucuje hiljade i hiljade raznih kombinacija...to na ravno ne znaci da unutra moze da se stavi sve sto covek ima u frizideru nego ipak prekonekog kriterijuma...ne ide sve sa svacim...dopada mi se ovaj sremus (izgleda da u poslednje vreme ne moze nista bez njega da se napravi...dopada mi se, ima ukus repova belog luka ).
    Izgleda da svi svì vremena na vreme prolazimo kroz faze kada pravimo bilanse prijatelja i prijateljstva...ono sto smo imali, sta imamo a sta nam se cinilo ili cinilo malo...Ja sam od onih koji se ucute (kao sto ti kazes) ukoliko me neko povredi ili ukoliko mi je nejasno zasto nekoga odjednom nema. Ne trazim objasnjenja jer se u objasnjenjima sve gubi, car intimnosti...moguce je da gresim ali sam se par puta jako opekla trazeci objasnjenja...

    ReplyDelete
  2. p.s. zene bi trebalo (i ja sa njima, naravno) da nauce od muskaraca lakocu i jednostavnost u mnogim stvarima...mi u svemu trazimo krvne veze...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Iz mog iskustva, nema veze to, muškarci-žene, umeju i oni da komplikuju, a i žene da budu jednostavne. Najbolji prijatelji su mi bivali muškarci, a za jednog takvog sam se i udala :)

      Ne mislim ja da je ćutanje samo po sebi loše. Ono je potrebno da bih dobro čula svoje misli :) Ali ćutanje, onda kad čekaš neki odgovor, ili kad čekaš da se desi neki dogovor, ume da boli.

      A opet, možda taj ne zna da me boli, možda nije namerna nemar, možda je sasvim benigni nesporazum, al' kako ću znati ako bar ne probam da potražim objašnjenje...

      Nikad ne znamo šta izazivamo u drugom čovjeku riječju koja za nas ima sasvim određeno značenje i zadovoljava samo našu potrebu.

      Bilanse valjda svi pravimo ponekad, u pravu si. U ovim godinama malo češće nego u nekim mlađim, rekla bih :)

      Tvaoji tartovi su divni. Pravila sam prošlog leta jedan tvoj, sličan ovom, beše samo sa spanaćem i nekim plavičastim sirom, zaboravih sad, al' sećam se da je bilo odlično! :)

      Delete
    2. Ne, ne...apsolutno imas pravo...sasvim je logicno da iz cutanja moze da se rodi velika konfuzija i nerazumevanje. A i iz ne cutanja koje za svakoga ima drugacije znacenje...Ja samo mislim da gresimo kada smatramo da puno ljudi mogu da nam budu takvi prijatelji koji ce razumeti nereceno...ili jos gore, da su nam samo takvi prijatelji prijatelji...

      Delete
    3. Dosta teska razmisljana uz jelo.. Licno mislim da je slusanje (pazljivo) mozda vaznije. Samo cutanje moze znaciti svasta.

      Delete
  3. I mislila sam da si citirala Mešu, on je moj omiljeni pisac, još od gimnazijskih dana i ta ljubav nije prestala, iako sam toliko starija i mudrija (recimo). Uvijek se pronađem u njegovim riječima.
    Tart je divan, nema što, iako sam opet zaboravila što je kod vas zelje (kelj?), a sremuša ne mogu nabaviti. Vidim da je i pivce blizu, tako i treba! odlično:))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nije kelj, a nije ni zelje-kupus :) Zelje je ovde nešto što, koliko sam shvatila, nije baš u upotrebi kod vas. Na postu za sarmice od zelja ima među slikama postupka i izgled sirovog lišća. Inače Sanja je ovo pravila sa blitvom, nego ja nisam imala pri ruci, a zelje jako volim.

      Delete
  4. Prijatelj ti je onaj sa kojim mozes da budes upravo ono sto jesi.Bez sminke. Dobro je to, jer kad se mnogo crtas, na kraju se precrtas. I prijateljstvo je samo ono sto se nekako ne oseca, sto te prosto neosetno obavija, zaboravljas ponekad i da je tu...a uvek je tu...ne zulja, ne pecka, ne svrbi, nikad ne okrzne, ne zamera..odlican ti je post, vidi se da je inspiracija bila prava i neusiljena....nagoni na razmisljanje...
    A tart cemo isprobati, valjda ce sremus jos malo potrajati, pa javljamo utiske..

    ReplyDelete
    Replies
    1. ...ne žulja, ne pecka...
      Lepo si ga opisala!

      Delete
  5. Pročitala sam i ostala pod dojmom toliko da mi je teško naći riječi za komentar, ovako ispričana priča o prijateljstvu je nešto posebno, kao i samo prijateljstvo. Bravo Maja !
    Sanjin tart je sigurno odličan,a u tvojoj izvedbi i prekrasan. Listići mi se posebno sviđaju, uz čašu pivice doživljaj je potpun !

    ReplyDelete
  6. internet je čudo jedno, i meni je blog donio mnoga poznanstva a i par prijateljstava
    potpisujem sve što si napisala u ovom postu
    a recept je krasan

    ReplyDelete
  7. Majo, divan post! Apsolutno se slazem da ne treba cutati, jer nam je i Bog dao govor kao dar. E sad... ljudi su razliciti i nije svakom jednako lako da se otvori i da govori. Ja licno smatram da nema tog problema koji ne moze da se resi mirnim, tihim i razloznim razgovorom. Ljudi smo! Trebamo slusati jedni druge i pri tome se truditi da ih razumemo!
    Sto se tice tarta, divno izgleda i ja se prijavljujem kao ljubitelj svih vrsta zelenisa!

    ReplyDelete
  8. Jako mi se sviđa uvod u post... jako lepo, nežno, tako istinito i stvarno...
    A tart... ma volim ih u bezbroj varijanti, i ovaj zvuči savršeno!

    ReplyDelete
  9. Ovo je jedan od najlepsih postova koje sam ikada procitala... I naslutila sam da je o Sanji, a ne znam zašto... Meni to otvaranje teško ide oduvek i onda se desi da se otvorim pogrešnim ljudima... Nekad se trudim uzalud jer su ljudi bili pogrešni... :(
    Bolje da ćutim sada...
    Ali i tebe i Sanju puno, puno volim...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti Majo, na prijateljstvu i na divnim rečima kojima si ga opisala! I svemu.

      :***

      Delete