Blogger Widgets
                   

Sunday, October 17, 2010

Lazanja

tekst: Dade
foto: mamajac

lazanja

Ne bez razloga, lazanja spada u jedno od najpopularnijih jela koje smo "uvezli" iz Italije. Otmenije zvuči od špageta, a boga mi, i bolja je. Teško mi je to da priznam jer obožavam špagete bolonjez. Može biti da grešim, ali mislim da je to najbolji italijanski izum. Pošto su špagete u stavri toplo predjelo, a bečka šnicla sa pireom jednostavno mora biti na prvom mestu, počasno drugo mesto u mojoj opičenoj hijerajhiji najboljih jela zauzima lazanja.

Da se razumemo. Dugo ja nisam imao pojma šta je lazanja. Prvi put sam je probao u nekom od naših "italijanskih" restorana. I svidelo mi se. Kasnije sam u par navrata bio kod prijatelja u gostima i isprobavao i te domaće nazovi lazanje. Ne bih da vređam, ali jedna od najnakaradnijih je bila kad je domaćica obarila makarone i ubacila dinstano mleveno meso sa lukom, i servirala nam "lazanju". Nije meni bio problem da pojedem i te makarone sa mesom, volim ja testo u svakom obliku, ali nikad nisam siguran šta posle smem da kažem a šta ne. Ne bih nikog da vređam, a opet ako sam bio kod njih na večeri, znači da smo nekakvi prijatelji. Kako mogu da ne kažem? I tako sam pronašao solomonsko rešenje. Pozovem prijatelje da nam uzvrate posetu, a u takvim slučajevima poslužim ih pravom lazanjom. Da li je to okrutno? Mislim da nije. Spremanje hrane je umetnost, a umetnost treba štititi svim raspoloživim sredstvima.

Pogrešno sam je krstio prava lazanja, jer ko to može dokazati šta je pravo a šta ne. Mislio sam na savršenu lazanju. Na takvo jelo koje ostane zauvek u sećanju. Na nešto što vas tera da se ujutru rano probudite, i smažete ono poslednje parče koje se obično zove "stidljivko" i hvala bogu što je tako, jer eto meni jutarnje radosti :))) Takvu lazanju nije ni malo lako napraviti. Ima nekih dobrih alternativa. I takve lazanje su pristojne, ali njih ću spomenuti samo usput. Ovaj tekst će biti posvećen isključivo pravoj.

Da biste napravili savršenstvo koje nosi taj naziv, morate pre svega napraviti takozvani kečap za lazanju. Sam po sebi je zanimljiva mešavina povrća i začina, a kad ga stavite u lazanju... Ljudi, to nije normalno kako je dobro.

Evo tog recepta.

KEČAP ZA LAZANJU

1 kg paradajza
1 čen belog luka
1 velika glavica crnog luka
1 veliki praziluk
1 ljuta papričica
1-2 velike paprike, bilo koje boje
1 veza peršunovog lista
1 veza celerovog lista
1 šolja ulja
1 kašičica soli
1 kašičica bosiljka
1 kašičica origana
1 kašičica šećera, a može i više


Najpre da objasnim ovu proizvoljnost u vezi sa količinom šećera. Pre svega, šećer i ne treba staviti ako planirate da čuvate kečap za kasniju upotrebu. Šećer će povećati mogućnost kvarenja. Bolje je staviti šećer u sok od paradajza kad budete pravili lazanju, nego u ovaj kečap. Ja sam ga ovde naveo jer naprosto smatram da, gde ide kilo paradajza u recept, mora se staviti i kašičica šećera. E, sad tu nastaje problem. Nekad je kašičica šećera nedovoljna jer gotovo i da ne osetiš neku slast. U ovom slučaju i ne treba da je osetite. Taj šećer je tu samo zato da lazanja ne bude kisela, a bila bi kisela, zbog paradajza. Ako biste stavili više šećera, ubili biste i so. No, da se razumemo, so je nemoguće ubiti. Možete samo stvoriti iluziju da jelo nije slano, pa će svako ko drži do sebe, lazanju naknadno soliti, jer, kao, nije dovoljno slana. Gde nije slana? Znate li vi koliko je slana kašičica soli? I tako bi vaši gosti, nakon te večere, počeli da piju pivo, vino... šta već, i nikad ne bi otišli kući. Gde smeju da krenu kući, kad su žedni, samo još treba i da dehidriraju usput. I tako zbog te kašičice šećera više, vi te noći ne biste spavali. Ujutru biste krenuli da perete sudove, što bi verovatno probudilo komšiju, koji bi počeo čekićem da lupa po radijatoru da vas opomene da je 5 sati ujutru, i da ljudi spavaju. Onda biste se vi iznervirali, i odvrnuli pojačalo do daske, a onda bi neko zvao miliciju... Kašičica šećera je dovoljna. Verujte mi.


Sve navedene sastojke, sem bosiljka i origana, grubo iseći i staviti u lonac i kad provri pustiti da se kuva oko pola sata. Skloniti sa vatre i propasirati kroz pasirku, ili koristiti onu dugačku rumunsku mašinu za pasiranje. Jako korisna naprava. Ljuske ispadaju na jednu stranu a sav sok i meso prolaze kroz rupice. Kad protisnete celu količinu, možete vratiti one ljuske, i ponovo pasirati, uvek ima još šta da se iscedi pre nego što im izvadite dušu. Ako nemate ni pasirku, ni rumunsku mašinu, koristite cediljku za supu, ili bilo kakvu napravu sa rupicama, ali nemojte, za ime boga, pasirati kroz one cediljke za čaj. Pa, nije cilj da izađe samo sok, treba tu da bude i malo gustiša od povrća.


Vratite tako ispasiranu smesu u lonac pustite da vri par minuta. Dodajte bosiljak i origano, i sipajte u flaše od kečapa, ili od piva, ili ako nema druge i u litarske flaše, ali ovaj kečap ne treba držati otvoren. Ako ste ga otvorili upotrebite ga celog. Ko zna kad ćete ponovo praviti lazanju, ubuđaće se čak i ako ga držite u frižideru duže od 2 meseca. Zatvoren, sa prstenom ulja na vrhu, može stajati večno i van frižidera. Probao sam jednom jednu flašu, i nakon tri godine je bila savršena. Navedena količina povrća je dovoljna za približno 1 litar kečapa a to vam je dovoljno za 2 velike lazanje.


U slučaju da vas mrzi da pravite kečap za lazanju, Barilla pravi solidan kečap i za špagete i za lazanju. Koristite ga, ali tada u meso koje dinstate, naseckajte i malo praziluka, paprika i čen belog luka, i što više lišča peršuna i celera. To je danas moguće uraditi ako u blizini imate neki hipermarket. Svi su baš lepo snabdeveni preko cele godine. Ipak, sa gore navedenim domaćim kečapom ćete imati manje posla oko pripreme mesa, a to ume da bude i najvažniji razlog zašto ne pravite lazanju češće. Ko bi se gnjavio stalno sa tolikim seckanjem povrća?


FIL OD MESA

1 glavica luka
500 g mlevenog mesa
1 glavica korena celera
2 dl ulja
1 kašičica soli
1 kašičica aleve paprike
2 kašičice Vegete
1/2 l soka od paradajza
1/2 l kečapa za lazanju - napravljenog po prethodnom receptu
1/2 kašičice šećera
1 kašičica bibera
1 kašičica bosiljka


I sad ide klasika. Iseckati sitno luk i baciti ga na vrelo ulje. Dodati biber i so, i pustiti da omekne. Ubaciti meso, potpuno je svejedno koje, čak i pileće mleveno je savršeno. Mešati dok ne promeni boju i ne postane rastresito. Ubaciti sve ostale začine, a koren celera iseckati na sitne kockice, ili izrendati na krupno rende. Pustiti na tihu vatru da se krčka bar jedan sat. Ne smeta da se kuva ni ceo dan, ali zbilja nema potrebe. Za to vreme obariti kore.


KORE

Kore za lazanju su sada dostupne gotovo u svim većim samoposlugama. Postoje i sveže kore, ali ih ja ne bih preporučio. Maja je probala i te kore. Za sada se po prodavnicama može naći ponuda samo jednog proizvodjača, i ove kore su od griza. Ukusne su, ali su jednostavno predebele, što se na slikama lepo i vidi.

sveže kore

Ja radim isključivo sa Barilla korama za lazanju, ali sam isprobao i neke grčke i veliki deo svih italijanskih proizvođača, i sve su savršene. Na većini kupovnih kora piše da se ne treba da se kuvaju. Mnogi će hteti da iskoriste ovu "prednost" i izbegnu gnjavažu oko njihovog kuvanja u slanoj vodi. Ja vam toplo preporučujem da to ipak ne radite. Dva su razloga za to. Sve kore za lazanju mogu i da se ne kuvaju. Ali sve te kore ozbiljno narastu, i ako ih stavite direktno u tepsiju, bez kuvanja, i zalijete sosom, one će da nabubre i da se uvećaju za nekoliko santimetara i u širinu i u dužinu. Ovaj rast kora neće biti pararelan, nego će kora da se gužva i da krene na gore ili na dole i lazanja će biti jako neuredna. To bih joj čak i ja oprostio, ali niko od vas nema iskustva koliko tečnosti će te kore popiti, pa može da vam se desi da lazanja umesto da bude lepa i sočna, postane suva i bezvezna. Zašto bi ovoliki trud upropastili takvim dodatnim naporom kao što je barenje kora?

Najpre treba odrediti koliko kora će stati u vaš pleh. Zato u ključalu vodu prvo ubacite jednu koru i pustite da se kuva 5-10 minuta. Izvadite je i ubacite u hladnu vodu. Kada se ohladi stavite je na dno pleha i procenite koliko kora će vam trebati. Obarena kora je već upila veliku većinu vode, i raširila se na onu dimenziju kakva će biti u momentu kad budete slagali lazanju u tepsiju. Zato je nužno da prvo obarite tu jednu koru, da bi mogli da procenite količinu. Ako vidite da ni dve kore ne pokrivaju pleh do kraja, znači da će te neke kore morati da sečete na pola ili na trećinu i sve to nek uđe u kalkulaciju o broju kora. Moj pleh prima tri kore i ne moram ništa da krpim. Zato ću ja raditi sa recimo 7 slojeva, i 21 komada kora.

tanke, sušene kore

Kore za lazanje se bare tako što se u veći lonac sipa vode preko polovine, malo soli i dve kašike ulja. Kada voda provri, kore treba ubacivati jednu po jednu, ali ne više od deset. U pakovanju ima oko 30 kora a vama treba 20-ak, tako da bi barenje kora moglo da se završi iz dve ture, a ostatak kora nek vam stoji za drugi put. Vreme kuvanja je 5-10 minuta. Kore koje se kuvaju nastoje da sve isplivaju na površinu, i da se slepe. Nije loše povremeno ih pritisnuti varjačom na dole, kolko da skliznu jedna sa druge, i da im se malo promeni raspored. Par ovakvih pritiskanja na svaki minut dva, će biti dovoljno da se kore ne zalepe. Gotove kore vadite varjačom tako da podvučete dršku pod sredinu kore i podignete na gore. Obavezno ih prvo ubacite u posudu sa hladnom vodom, a kasnije kad se ohlade, slažite ih na čistu krpu jednu preko druge tako da uvek ostane 1 cm slobodne donje kore sa leve strane. Kao karte koje slažete za pasijans. Ovo je dosta dobar način da vam se kore izravnaju i da možete bez problema da ih kasnije skidate jednu po jednu i slažete u tepsiju. Možete ih prilikom slaganja razdvajati, recimo plastičnim kesicama za zamrzivač.

Nije na odmet ovde dati i nekoliko saveta. Kore iz prve ture, vadite u posudu u kojoj je hladna voda. Drugu turu možete ostaviti i u loncu, i sipati hladnu vodu u njega. Kore uvek moraju da se ohlade, pre nego što ih slažete na krpu. Čak i tako ohlađene umeju da se zalepe jedna za drugu ako stoje duže od 1 sat. Zato je bolje da se ovo barenje kora uradi neposredno pred slaganje lazanje u tepsiju. Ako ipak morate to da uraditi ranije, ceo taj "špil" kora, koji se zalepe jedna za drugu, pažljivo podignite, i ubacite u hladnu vodu, pa ih u vodi razmrdajte da se odlepe, a zatim ih pažljivo skidajte jednu po jednu i slažite u tepsiju. Kada ih vadite iz hladne vode manje će se cepati, a verujem da vi vodite računa o takvim "važnim" stvarima. To je stvarno najmanji problem,  ako se kore pocepaju.


BEŠAMEL

2 l mleka
1 dl ulja
100 g putera
200 g brašna
1-2 kašičice soli

Zagrejati mleko da proključa. Dok se mleko greje staviti u dublji lonac ulje i puter i uključite ringlu na maksimum. Kad se puter otopi sipajte brašno i so. Kad brašno počne da "vri" sipajte proključalo mleko, i mikserom mutiti 2 minuta. Sklonite sa vatre i mutite još jedan minut. Bešamel je gotov.

Ukoliko vas ovakav način pripreme užasava, jer se bojite da sipate ključalo mleko na brašno koje i samo ključa, pa još i mikser u sve to da stavite, evo i obrnutog načina. Sipajte ovo brašno u mleko, kao što sipate zapršku u pasulj. Mikser uključite slobodno na najveću brzinu i miksirajte 2 minuta, jer se na taj način nikad neće stvoriti grudvice. Ako se bojite da će to vrelo mleko da vam prsne u lice i da će da vam ispeče ruku dok miksirate, budite sigurni da se to neće dogoditi. Evo zašto. Ako su četkice miksera skroz zagnjurene u mleko, onda nema prskanja. Ako ih vadite iz mleka i pre nego što se zaustave, e onda može da vam se desi i da mleko. tj. bešamel, prska i po vama i po kuhinji. Zato nemojte to raditi.

Ako i dalje ne želite da radite sa mikserom i sa vrelim mlekom, bešamel se može napraviti sasvim uspešno i ako se meša samo varjačom, ali zatheva više vremena i stajanja pored šporeta, a evo i tog postupka pripreme bešamel sosa.


SLAGANJE LAZANJE U TEPSIJU

Kada ste se jednom opredelili koliko slojeva kora će te staviti u lazanju, potrebno je odrediti i količinu fila koja će da se stavlja između tih kora. Evo dva prihvatljiva rešenja koja će vam pomoći u tome.

Uzmimo da ste se opredelili da radite lazanju od sedam slojeva kora. Praktično ćete imati potrebe da filujete šest slojeva, jer na zadnju koru ne dolazi fil nego bešamel. Da bi svaki od ovih slojeva dobio podjednaku količinu fila najbolje je da uzmete šest šolja za čaj i da u svaku od njih naspete podjednaku količinu fila, a kad budete hteli da dozirate fil na koru, treba samo da isteresete sadržaj šolje, i stvar je besprekorno urađena. Naravno, ja nikad ne bih prljao šest šolja, i ovaj savet je samo kao ilustracija kako se radi kad želite apsolutnu preciznost. No, pranje ovih šolja je nešto što će svakog odbiti od ovakve mazohističke pobude za preciznošću, pa je sledeće rešenje u svakom pogledu bolje. Uzmite bilo kakvu posudu, može čak i ona "neoprana" u kojoj ste kuvali mleko za bešamel, pa kutlačom vadite fil i sipajte u tu posudu. Obavezno izbrojte kutlače i njihov broj podelite sa šest. Tako ćete dobiti koliko fila treba da sipate na jedan sloj. Nekad je to ceo broj, recimo dva, a nekad je dva i još malko, ili skoro dva. E, tako i sipajte. Malo jače ili malo uštinite :)

Druga stvar koju ne bi bilo loše znati unapred, pre nego što krenete da slažete kore i filujete lazanju, je kolika će biti njena visina. Radi se o tome da lazanja ne sme da se izravna sa ivicom pleha. A obično se to dogodi kad sipate bešamel, koga stvarno treba da ima. Problem sa ovako "poravnatom" lazanjom je taj, da će ona da naraste prilikom pečenja za 1 cm i onda će sva ona masnoća i sok da vam curi preko ivice i da vam napravi haos u rerni. Ja bih voleo da postoji pouzdan metod za određivanje visine, ali ne postoji. No, postoje neka prihvatljiva rešenja kako izbeći ribanje rerne.

Verujem da će svako od vas pomisliti na papir za pečenje i da će za svaki slučaj obložiti pleh sa njim tako da krajevi vire preko ivice pleha bar 1-2 cm. To jeste savršeno rešenje što se pečenja lazanje tiče, ali ima i ozbiljan nedostatak prilikom sipanja lazanje u tanjir. Naime papir za pečenje će se u tako vlažnom okruženju jako omekšati, pa će najverovatnije završiti sa parčetom lazanje u nekom tanjiru. Nije to strašno, ali ima gostiju koji će vas posle ogovarati iz čiste zlobe, zato što ste napravili lazanju koju oni nikad u životu neće uspeti da naprave :)

Ako već hoćete na ovaj način da rešite problem, bolje isecite traku od papira za pečenje i obavijte je samo po unutrašnjoj strani ivice pleha. Ona će naravno da pokuša da se smota i da vam zagorčava život, a vi lepo uzmite četiri štipaljke i fiksirajte je za ivicu. Nakon što ste nafilovali dva sloja, ove štipaljke možete i da skinete, jer će sada lazanja sama da pridržava taj papir da ne može da se namotava. Kada lazanja bude gotova, i malo se prohladi, ona će da se vrati na početnu visinu, pa ovaj papir možete da skinete tako što će te ga povući na gore. Više vam ne treba.

Ako vam se ni ovo rešenje ne sviđa, onda uzmite onaj veliki pleh koji dobijate uz rernu i stavite ga na srednju rešetku, a na njega stavite pleh sa lazanjom, Ako bude curila, nek curi u pleh. Njega je lakše oprati. Možete u taj pleh da sipate i malo vode, kako mast ne bi gorela i stvarala neprijatan zadah u stanu. Naravno, ovakvo "kuvanje na pari" ima svoju manu, jer donja korica lazanje neće postati svetlo smeđa i hrskava (a meni su takve kore omiljene), nego će cela lazanja imati jednu meku i ujednačenu notu. Savršena je i takva, ali ona donja korica, to vam je zadatak da postignete sledeći put, pod obavezno.


Veličina tepsije bi trebalo da bude oko 25x35 cm. Što dublja to bolje. Pre nego što krenete da slažete kore, prvo sipajte ulje u tepsiju, da pokrijete dno. Onda složite tri kore, a na njih kutlačom sipate fil.
Otprilike dve kutlače fila su dovoljne. Rasporedite fil kašikom da ravnomerno pokrije sve kore, sipajte jednu do dve kutlače bešamela, i njega ne morate raspoređivati kašikom, nego nek ostane kako ste ga rasporedili prilikom sipanja. Kasnije u procesu pečenja on će već nači način da se svude smesti gde treba. A i da ne nađe način nije mnogo bitno. Čak je i lepše, negde ga ima a negde nema. Zadnja kora ne sme da ima fil, nego se na nju sipa ostatak bešamela iz lonca, u debljini od 1 cm.


Preko bešamela treba posuti biber i origano, a dobro je odozgo staviti i nekoliko kockica putera, 50 g će biti dovoljno. Nije zabranjeno odozgo umesto putera staviti i štapiće sira. Ne smeta čak da stavite sir između kora. Ima i varijanti gde se sir nastruže i u bešamel. Sve to neće pokvariti savršen ukus lazanje, čak će mu dati i posebnu čar, kad se sir istopi i počne da se tegli. E, upravo zato ga ja ne stavljam u lazanju. Šta bre ima da mi se tegli, a ukus lazanje se ne menja ama baš ni malo. Posuti lazanju parmezanom i to u tanjiru - to je već nešto drugo.


PEČENJE

Uključite rernu i stavite tepsiju unutra. Rerna može i ne mora biti zagrejana. Možete lazanju peći i na 225°C, pa nakon što počne da vri, smanjite temperaturu na 200°C i da je pečete oko 30 minuta. U momentu kad ste smanjili temperaturu, otvorite rernu i videćete da se onaj puter, ako ste ga stavili odozgo, pretvorio u barice. Zabodite nož ukoso, pod 45 stepeni, u svaku baricu skroz do dna i malko odignite nož da se puter ulije u svaku od tako napravljenih zareza. Kada izvučete nož rupe će se same popuniti, a puter će se uliti u lazanju, što će joj samo popraviti ukus, jer će puter da ublaži silinu začina koja je u njoj. Kada vidite da se kore odvajaju od pleha, ili da su počele da dobijaju tamnu boju, tu u ćoškovima gde kora viri iznad bešamela, onda isključite rernu i ostavite lazanju unuta još jedno 30 minuta da se smiri, i stabilizuje.


Sem u ćoškovima gde kore vire napolje, lazanja ne treba da zagori. Bešamel i onaj posip od origana ostaju manje više iste boje od početka do kraja pečenja. Ako tu nešto porumeni, znači da je nedovoljno bešamela, pa je kora isplivala na površinu. Ili ste napravili lazanju danas, i stavili u frižider da bi je pekli sutradan. To ne sme da se radi. Kore upijaju vodu, i popiće vam bešamel. One će se tolko napiti tečnosti da će još više nabubriti i počeće da se deformišu. Ako morate da čuvate nepecenu lazanju za kasnije, morate je staviti u zamrzivač a ne u frižider.

lazanja
lazanja od svežih kora

Lazanja se jede topla, a pošto je toliko dobra da čovek ne može da joj odoli, nemojte je služiti vrelu. Ne jednom sam doživeo da se ispečem jer ne mogu da stanem. Kobajagi samo da probam kakva je, a posle ne mogu prestati. I što je najvažnije, lakše se sipa kad nije vrela. Ja je obično nožem isečem na pola po dužini, a onda na pola po širini, pa svaku od tih polovina još na pola. Ako je vrela, ume da sklizne sa lopatice za sipanje. Prohlađena ipak uspe da stigne do iznad tanjira u kako-tako korektnom stanju, ali uvek sklizne kad pokušam da je sipam u tanjir. No, to je samo znak da je odlična. Ako ne kliza, onda je suvkasta. Da se jesti, taman posla, nemojte je baciti, ali ona klizajuća varijanta, to vam je poezija.

"klizajuća" lazanja, od tankih kora

Zgodno je po lazanji sipati i parmezan, ili nastrugati neki drugi sir. Čuj, zgodno. Bez parmezana, bre, to je pola užitka. Mada, ruku na srce, desi mi se da je probam i da zaboravim na parmezan. Sve vam je jasno!

Ljudi, umreću kolko mi se sada jede lazanja! Šta mi je trebalo svo ovo pisanje? Sledeće gostovanje će da bude sa šnenoklama. Njih ne volim. Neće Dade više da muči sebe. Ma, nema šanse.

Recept za štampu

36 komentara

  1. Tragam za dobrim receptom za lazanje već jakooooo dugo, a ovaj mi se čini idealan! Hvala, pozdrav, Lilly :)

    ReplyDelete
  2. Prava enciklopedija lazanja. Svaka čast, nisam nigdje pročitala ovako temeljito o tom omiljenom jelu. Moram ih odmah danas pravit.

    ReplyDelete
  3. Volim Lazanje i to bas na ovaj nacin kako je opisano !!!
    Samo da pitam,zasto kuvate tijesto,posebno Barillino,ja ga koristim i nikada ga ne kuvam !!
    Znam se ponekada i ja da zeznam sa velicinom tepsije,nije kriva tepsija nego previse mesa jer nekako uvijek kupim vise,a nije toliko potrebno !!..i za besamel sam samo htjela da kazem kako ponekada,nije potreban razlog jer sam stalno u zurbi,pa skuvam "lazni besamel" na principu kuvanja pudinga..
    Prijatno !!:)

    ReplyDelete
  4. Baš u draftu imam jedan recept za lazanje (sa povrćem doduše) ali sad kada sam isčitala sve ovo mislim da ću ga obrisati :)
    Beskrajno sam uživala u čitanju, sa toliko detalja i korisnih saveta... savršeno... I opet moram izraziti žaljenje što nemaš svoj blog već te samo "viđamo" ovde kao gosta jer tvoj način pisanja je zaista nešto neverovatno specifično i lepo...
    I da li sam rekla da su ove lazanje BOMBA... predivne su, predivne i ukus kao da im već osećam...

    ReplyDelete
  5. Kao ruski klasik! :))
    Lazanja. Pa šta tu ima toliko komplikovati, rekao bi čovjek. Ali kad pročita ovaj recept, bome i nije baš tako lako i jednostavno. Naravno, kako i sam kažeš Dade, ako se radi o lazanji koja se ne zaboravlja. E sad, čitajući ovaj recept, malo sam se našla u neobranom grožđu, jer većinu stvari za koje si rekao: no-no, ja ih upravo radim, a lazanja mi je poprilično solidna i "klizeća". :)))
    Jednom smo kod prijatelja bili posluženi sa Nečim što je domaćica nazvala lazanjom, međutim (oh, Bože oprosti mi na ovome)taj bućkuruš je bio toliko grozan i za oko i za nepce, a kasnije bome i za želudac, da je moj muž zabranio da se lazanja i spominje i pravi za jelo... Dosta dugo je trebalo da prevaziđemo tu traumu i sada smo si opet u ljubavi s njom. Sa lazanjom, da ne bi bilo zabune! :)

    Majo, fotke standardno po uzoru na g-dina Pavlova: a ih vidim, a sline same počnu da teku. :P :)))

    ReplyDelete
  6. Obožavam tvoje recepte :) a tek slike!!! sad sam gladna :)

    ReplyDelete
  7. Fantastično! I recept i slike.

    ReplyDelete
  8. Lilly...: mislim da je potrazi došao karj - biću skroman ovo je dobar recept:)

    Dunja: molim te nemoj danas :) ne valja da brzaš, pa posle ja budem kriv ako nešto ne bude valjalo. Nek malo odleže, vidiš i sama, obimno je to štivo, meni bi bio malo jedan dan da pročitam, a ne još i da pravim :) Šalim se Dunja, ako će mo pravo, odgovorno tvrdim da si ti bolja kuvarica od mene, i verujem da ćeš ti uspeti da izađeš na kraj sa Lazanjom i da će biti odlična.

    Ruza123: bio sam ja Ružo par puta kod tebe na blogu, i lepo je čuti od TAKVOG MAJSTORA, a ti jesi majstor, da pravi lazanju na isti način. Žao mi je što nikad vremena dovoljno, da i ja tebi uputim neki ljubazan komentar, ali evo sad koristim priliko da ti kažem svoje mišljenje. BRAVO MAJSTORE. Izvini za muški rod, ali majstorica je u mom nekom žargonu “majstorova žena” :)
    Uzgred, ne jednom sam pravio bešamel sa brašnom razmućenim u hladnom mleku, I niko živ nemože da primeti razliku. TO JE SAMO PREDRASUDA, ali ne bih da mi Majče izvadi oko, jer ona je to u stanju da uradi, ako joj pipneš u njen BEŠAMEL :)

    maslinka: hvala ti od sveg srca. Znam da bi ti volela da ja imam svoj blog, ali veruj mi, da bi manje stvari čitala na njemu, nego ovako. Maja još uspe i da me nagovori ponekad, da legnek kasnije ili ustanem radnije, ne bih li našao vremena da napišem nešto, zamisli da imam blog, a nema nikog da me tera. Znaš kad bih ja ustao pre 7 samo da bih pisao na njemu? NIKAD. Veruj mi Maslinka, od kad se družim sa SVIMA VAMA, a zbilja uživam u vašem društvu, ponekad i sam zažalim što ga nemam, ali još nije vreme. Ako mi se posreći da odem jednog dana u penziju, obećavam, prvo ću otvoriti BLOG a onda napraviti pušnicu, da sušim kobasice :)

    Nataša: kad si već pomenula ruske klasike, da znaš da mi dođe ponekad da ih ponovo čitam. Ima i sad majstora, ne kažem, ali brate oni tipovi su stvarno PISALI. Stoga, hvala na komplimentu, ali daaaaaleko sam ja iza njih :)
    Što se tiče mojih STROGIH ZABRANA, vreme je da to malo demistifikujemo. Znaš i sama da bi svaki od ovih začina mogla da izbaciš, pa bi lazanja i dalje bila super. Da li je nužno barite kore. NIJE. Radi se o tome da je estetski ovako lepša nego da je pogužvana. Problem je u količini vode. Ako ih ne obariš, postoji opasnost da će postati suva, jer će neobarene kore popiti svu vodu. Ti kažeš da je tvoja klizajuća, znači da znaš tačno kolko više vode treba sipati, i slažem se da je to sasvim OK. Ali moje je da napišem recept i za one koji nemaju tvoje iskustvo. Shvataš, zašto sam insistirao na barenju kora. U stvari insistirao sam na svemu, jer znam ja NAS, čim vidimo da nam neko da “slobodu” mi počnemo da brljavimo. NEMA SLOBODE. IMA BRE DA RADITE KAKO SAM REKAO. :)))

    Just Cake girl: hvala ti na lepim rečima, a videla si i sama kolko sam tek JA ogladneo dok sam pisao recept :)

    Olgica: hvala Olgice, skroz si u pravu, LAZANJA JESTE FANTASTIČNA.

    ReplyDelete
  9. Uživala sam u ovom postu :) Ovo je pravi doktorat iz pravljenja lazanje, nije preskočen ni najmanji detalj!
    Ono što sam ja iz svog iskustva primjetila je: za dobru lazanju potrebno je koristiti svježe namjernice (kao što je urađeno u ovom receptu), jer ipak ima razlike kad se koristi kupovni kečap, bešamel ili sušeno začinsko bilje. Ja sam radila milion eksperimenata sa lazanjom , čak sam je i gotovu zamrzavala ( nije loša, može da posluži u hitnim situacijama).
    Ova "Dade lazanja" (uzeh slobodu da je tako nazovem) je spremljena sa puno strpljenja i pažnje, pa je bilo neminovno da ispane ovako dobro i dobije epitet " savršena" , a ja po onome što čitam i vidim na fotografijama ne bih ni preskočila epitet "ona prava"!

    ReplyDelete
  10. Dade, dobro bre, nemoj samo da biješ! Sve ostalo ću "progutam"! :P :) I da, nekad davno u svojim kulinarskim počecima radila sam takvu glupost da sam lazanju prekrivala alu folijom pa je tako pekla i nekih 10 minuta pre kraj pečenja skidala foliju. E da vidiš onda šta su to talasi. Pravi surferski! :))))
    E, a onda sam tokom vremena i prakse naravno, shvatila da mi je alu folija u ovom slučaju, državni neprijatelj broj 1. Ako stavim dovoljno bešamela i dooobro namažem krajeve kora, nije suha, niti se gužva. A ako sosa ne bude dovoljno, e onda bude ko tabla, a to je nešto što nikako ne želimo. :)I moram da probam ovu varijantu sa kuhanim korama, jer ih na nikada ne kuham. Kečap ne koristim, sama pravim "bakina salca" i bešamel. Doduše nisam onakav kakav ti i Ruža znate da smandrljate u interventnim situacijama, ali nikad se ne zna, zlu ne trebalo. :))))

    ReplyDelete
  11. Injaaaoooo! Što ovo dobro izgleda!!! Mislim da sam gladna, opet!

    ReplyDelete
  12. Najbolje upotrebljavati lazanje na kojima piše subito in forno marke Barilla.Također su odlične i svježe ali ja ih kupujem u Italiji i zaista su izvanredne čak meni i bolje od ovih Barilinih.Osnova pravih lazanja je dobro meso i pravi bešamel u koje ide i muškatni oraščić.Sviđa mi se recept drugačiji ali jako bogat i fin.

    ReplyDelete
  13. Dilajla dobro kaže muškatni oraščić je obavezan u bešamelu. Eto male sugestije sa naše strane. Inače volim da skratim sve moguće postupke u kuhinji koji se daju skratiti tako da kore ne kuvam. Nije potrebno proceniti koliko će fila popiti. One uvek popiju koliko im treba i budu ukusnije jer su se kuvale u filu lazanje, a ne u vodi. Recept je odličan i slažem se za domaći sos. Bešamel uvek pravim skraćenim putem, brašno u mleko a ne obrnuto. Ovako mogu da narihtam gustinu fila i količinu. Onako nikad ne znam koliko mleka treba da dodam, pa nekad bude manje, nekad više bešamela. Pozdravljam sve prečice koje ne štete ukusu. Kako pokojna baka Vojna, predratna gospođa i susetka moje mame, kaže "Sve su to samo obične burgije koje su smislili da nas drže zaposlenim u kuhinji." Misli na silna komplikovana jela koja se mogu lepo skratiti. Često je se setim kad naletim na komplikovane recepte!
    p.s. volela bih da znam gde se to vaši kolači i torte mogu kupiti u našem gradu

    ReplyDelete
  14. Odlično, svaka čast na obavljenom poslu! lazanja izgleda fenomenalno i ja ću ovdje navratit kad ih budem radila.. moje će doduše biti vegeterijanske ili sa bijelim mesom..kako god, savjeti će uvelike pomoći!

    ReplyDelete
  15. Maja : hvala Mojo, uvek je lepo podeliti iskustva sa nekim ko i sam zna da napravi PRAVU lazanju. Potpuno se slažem u vezi "svežih namirnica", nije da sam ja neki pobornik, nedaj bože, zdrave ishrane nego me mrzi da spremam zimnicu bilo kakve vrste. To se odnosi i na kečep za lazanju. Bogu hvala u današnje vreme hipermarketa, to više i nije neophodno. Tako da ja lazanju uvek radim od SVEŽEG POVRĆA, jer imam gde da ga kupim cele godine. Ovaj recept je namenjen onima koji ne dele moje mišljenje, ili bar nisu lenji kao ja, pa ih ne mrzi da spremaju kečap za "zimnicu". Znam da je gnjavaža svaki put pasirati povrće, ali ja sam i to prestao da radim. Šta smeta malo ljuski od paprika :))). Inače ovaj "doktorat" je slučajno ispao ovoliki. Ja sam po prirodi vrlo koncizan :))) (kako slažem i ne trepnem), nego ovaj koncept GOSTOVANJA ima jednu zanimljivu nuspojavu. Ja napišem recept i način pripreme a Majče uzme pa pokuša da shvati šta je pisac hteo da kaže. Onda ona mene nešto pita, što joj nije jasno, pa ja dopunim osnovni tekst. I tako to ide dok Majče ne prizna da joj je sada sve jasno. E onda ona uzme da to spremi, pa iskrsnu novi problemi, koje ja opet u tekstu spomenem da ne daj bože ne ostane nešto nedorečeno. I tako se eto desilo sasvim slučajno da je ovaj tekst nešto duži, pa neupućene može da dovede u zabunu kako sam ja neki opširan tip, a vidiš i sama da NISAM :))) I ja često zaledim lazanju jer nemam uvek vremena da je pravim, ali uvek imam dobru volju da je jedem, pa se i u tom potpuno slažem sa tobom. Sasvim je DOBRA i kad je zaleđena. Ja je direktno trpam u rernu, onako zaleđenu, i pečem je pola sata duže, i sve to bude sasvim dobro.



    Nataša: Uvek mi je drago da malo časkam sa tobom. Sad si me zaintrigirala sa tom folijom, jer po svemu što ja znam o lazanji i korama, FOLIJA NEMOŽE DA UTIČE NA GUŽVANJE KORA. Može biti da ja i ne znam onoliko kolko mislim da znam, ne bi to bio prvi put da grešim, ali ajde zajedno da to "promislimo". Gužvanje (talasanje) kora ja sam dobijao u dva slučaja. Kad sam radio sa nekuvanim korama, što mi je OBJAŠNJIVO. Kore koje plivaju u tom sosu od mesa kad nabubre i počnu da rastu, nemaju nikakvu želju da rastu u jednom pravcu, nego svaka radi šta joj padne napamet. Ako su blizu jedna do druge, one će da se guraju međusobno, i naravno da će početi da se krive i prave talase. Drugi slučaj je kad napravim lazanju i stavim je u frižider, jer ću je sutra peći. To sam uradio samo jednom, ali videćeš da će iz tog primera izaći jedno jako korisno znanje. Znači ta lazanja je bila rađene od onih obarenih kora koje su složene jedna do druge. I ostavljena do sutra. Sutradan smo dobili krasne talase, bešamel se osušio i lazanja je nakon pečenja bila katastrofalno SUVA. Preko noći su kore popile svu vodu. Ne sećam se da li sam je prekrivao folijom ili nisam, ali folija nikakve veze nema sa činjenicom da su te KORE ŽEDNE. Obarene ili ne obarene, one uvek piju vodu, jedino što neobarene piju dva puta više vode. Zato ih ja i barim. Verujem kad bi ih bario svih 20 minuta kao što piše na kutij, da bi tada prestale da rastu i da piju vodu dok se peku. Nisam probao, ali moguće je. Sve u svemu, meni se čini da tvoj NEPRIJATELJ BROJ 1 nije folija, nego je to vreme. Ne sme lazanja da čeka sutrašnji dan da bi se pekla. Ukoliko ja grešim, pa se ispostavi da si je ti pekla odmah, ali sa folijom, onda je vreme da napravim lazanju i da je pečem prekrivenu folijom, jer jedino ću tako moći da shvatim kako je moguće da se zbog folije naprave talasi.

    E sad ono korisno znanje koje sam ti obećao. KORE NE MORAŠ BARITI. OSTAVI IH PREKO NOĆI U LONCU SA VODOM. DO SUTRA ĆE BITI "OBARENE". Verujem da ti je jasno zašto, pa ne moram da ti objašnjavam. Uostalom ako mi ne veruješ, žrtvuj jednu koru i potopi je preko noći. Sutra je uporedi sa onim iz kutije i videćeš kolko je narasla, i da je sasvim solidno "skuvana".

    ReplyDelete
  16. Shacky : slažem se sa tobom od reči do reči. I ja ogladnim kad god vidim kako izgleda...

    Dilajla: probaću da pronađem takve kore na kojima piše "subito in forno" možda mi se posreći, i jedva čekam da vidim kakva će ta lazanja da bude. Mnogi stavljaju muškatni orašćić u bešamel, tako da me je to baš zaintrigiralo. Kad toliko ljudi tvrdi da to treba uraditi, ja moram da proverim zašto :))) U svakom slučaju hvala na oba korisna saveta.

    jelena : čao Jelena, video sam nedavno na tvom blogu, da si i ti pravila lazanju. Odmah sam primetio da ne bariš kore, jer to se uvek manifestuje u obliku talasića. Ne smeta ukusu, i to ne bi ni smeo da bude razlog za dodatni napor, ali se ne slažemo oko toga da će lazanja biti tobra i ako kore popiju svu vodu. Ova lazanja mora da bude "klizajuća" da bi bila savršena. Nije baš mnogo "fotogenična" to priznajem, TVOJA LEPŠE IZGLEDA, i to priznajem jr ima i sloj sa spanaćem, i to stvarno deluje efektno. No to su DVE RAZLIČITE LAZANJE. Zato nećemo da ih poredimo. No kad smo već kod spanaća, jednom prilikom sam našao one zelene BARILINE kore za lazanju. Nisam ih davno video, ali nekada su i njih uvozili. Odmah sam ih isprobao, i stvarno lepo izgleda lazanja sa tim zelenim korama. Ukus se i ne razlijuje toliko da bi bio primetan, ali znam da se ove kore mnogo više lepe od običnih. Kad ih bariš, ne smeš da staviš 10 pločica istovremeno, jer se sve zalepe. Mislim da bih sa takvim korama, dobili jako fotogeničnu lazanju, ali kao što rekoh davno ih nisam video. Što se tiče kolača, nemoj da se ljutiš ali ne bih ovako na javnom mestu da ti kažem gde ih ima. Radi se o tome da mi reklama stvarno nije potrebna. Zamisli neki Kinez pročita ovaj blog, pa svrati da vidi gde sam to ja, i kakvi su to kolači. Onda ispriča prijateljima, ovi jave rođacima u Kini...Jelena imaj dušu, ja radim SAM, a Kineza ima skoro dve milijarde :))), zamisli svide im se kolači. Pitaj Maju preko mejla, ona će ti reći...bezbednije je.:)))

    ReplyDelete
  17. Fantastičan post !! I odličan recept za lazanje koje i ja jako volim, a nikada nisam baš ovako ušla u dubinu njihove pripreme. Ovaj recept, ovako opisan i prikazan čuvam , odlučila se ili ne uskoro ih napraviti sigurno ću ga još koji put sa uživanjem pročitati.Super i hvala na ovom detaljnom opisu i svim savjetima i zapažanjima oko pravljenja lazanja. Odlično izgledaju na slikama !!

    ReplyDelete
  18. Vas dvoje ste sjajan tandem, odlicne fotke i precizno napisan recept, ma nista nije promaklo...Dade, cak si odgovorio i na ona pitanja koja se mozda ne bi ni setili da postavimo.;)))
    Ove lazanje zaista izgledaju vrhunski i obecavam da cu ih jednom sigurno napraviti po ovom receptu...kod mene je ceo postupak nekako jednostavniji (ma, znate vec da volim da recepti budu fini i ako je moguce brzo napravljeni, hehe;)) ali za ovo se stvarno vredi potruditi.;))
    Moram priznati da nisam jos nikada koristila kupovno testo za kore, uvek ih sama napravim, kao obicno testo za rezance, i kratko obarim...to zaista ne oduzme puno vremena koliko se mozda cini, a probacu jednom i sa kupovnim pa javim da li ima razlike!;)) Veliki pozdrav za ekipu!!!
    p.s. i ko sada da ne bude gladan posle citanja ovog posta...;D

    ReplyDelete
  19. Ebba: moja ćerka isto ne jede ništa od mesa sem ribe i piletine, tako da ja često pravim i lazanju i bolonjeze špagete od mlevene piletine. Odgovorno tvrdim da je izvrsna i sa piletinom, i da razliku teško da iko može da primeti.

    Branka - byB: hvala na lepim rečima. Da ti pravo kažem kod mene je lazanja retko na stolu. Bilo je godina kad sam je pravio bar jednom mesečno, ali gotovo nikad je ne pravim a da nam ne dolaze gosti. Zato je i meni zgodno da se nalazi kod Majčeta na blogu, da mogu da se "podsetim" ako je uskoro ne budem pravio. Sramno je reći ali dok ovo sve nisam napisao, nisam ni imao recept. Šta će mi recept kad ZNAM.
    Obimno je to, i treba recept. :)))

    mignonne: drugarice moja, drago mi je da ti se sviđa recept, ali UVEK NEŠTO PROMAKNE. Eto domaće kore za rezance su mi "promakle".
    Pravio sam dva puta sa svojeručno napravljenim korama. Nije loše, jer je bolje od kupovnih svežih kora, ali veruj mi na reč. Ne da se porediti sa Barilom. Bez obzira što u testo za rezance ne stavljam ni trunku vode ili mleka, nego samo jaja, ove kore se ipak raskuvaju kad praviš lazanju. Nakon pola sata krčkanja u rerni, kore se ne osećaju, toliko su meke da nemaju nikakvu funkciju. Kad budeš probala Barilu, ili bilo koje kore za lazanju, sem domaćih, videćeš da je razlika DRASTIĆNA.

    ReplyDelete
  20. "...uvek je lepo podeliti iskustva sa nekim ko i sam zna da napravi PRAVU lazanju." Dade baš si me nasmijao:) jes' da sam se pohvalila da sam eksperimentisala sa lazanjom, ali onu pravu još nisam "ubola":))) Sigurna sam, kad bih sad bila u situaciji da u Italiji probam lazanju sa domaćim korama i sosovima (onu pravu izvornu lazanju), meni se ona ne bi dopala jer godinama jedem ovu moju "verziju" na čiji sam ukus navikla i sebe i svoje momke :))) Tako da sam odustala od tih pokušaja, jer sam usput naučila da napravim lazanju po svom ukusu ili sam svoj ukus prilagodila lazanji koju pravim, kako god:)

    I još ovo, kad sam rekla da sam je zamrzavala, mislila sam na pečenu lazanju, koju odmrznem u mikrotalasnoj (15 minuta) i rastopim još malo sira preko, i eto brzinske instant lazanje za hitne situacije:)

    ReplyDelete
  21. Maja: Potpuno se slažem Majo da u Italiji ne umeju da naprave "pravu lazanju" (valjda nema neki Italijan u blizini da me ne pogodi neka flaša kečapa). U stvari da ti pravo kažem, nisam bio u Italiji od kad su počeli da uvoze Bariline špagete. Pre četrdesetak godina se znalo. Jednom u dva meseca se išlo u Italiju. Taca ide da kupi cipele (inače nosi broj 34, i stvarno nema šanse da kupi cipele ovde) a ja idem isključivo po Bariline špagete (za lazanju nisam ni znao da postoji) i da svaki put odlazim u drugi restora, i isprobavam iste.

    I da ti iskreno kažem, samo na jednom mestu u Trstu sam pojeo SAVRŠENE špagete. Nije dovoljno da bude ITALIJANSKI RESTORAN, treba to i UMETI NAPRAVITI. Tako sam eto siguran, da PRAVU lazanju čovek može napraviti isključivo sam SEBI.:)))

    Nisam probao to zaleđivanje gotove, već pečene lazanje, a ako kažeš da nije loša, verovaću ti na reč. Bitno je da je ona sočna i da se ne osuši usled zagrevanja, a upravo je mikrotalasna idealna naprava da ti to omogući.

    Neću probati, jer ja nikad ne žurim TOLIKO da ne bih uključio rernu i ispekao je kad mi zatreba. Ali to su finese, i svako treba da radio onako kako mu najviše odgovara. Zar ne?

    Uzgred, u one SAVRŠENE špagete koje sam spomenuo, da sam samo jednom imao priliku da jedem u trstu, u sos dođe samo mleveno meso prodinstano na luku, paradajz pire i koren celera sitno iseckan na kockice i Bosiljak na kraju kuvanja. Kuva se 2-3 sata.

    ReplyDelete
  22. U jednom komentaru kaže žena (mislim da je bila žena :) ) kako je u draftu imala recept za lazanje i da će ga obrisati. Haha, razumem je potpuno. Ovaj recept i uputstvo bi nadmašio i lazanju samu kada bi sama sebe htela napraviti!!! Ko posle ovoga ne bude umeo da je napravi, bolje neka se ostavi kuvanja :) No, ja se još nisam odlučila, ono što znam je da ni ja neću pokušati napisati recept za lazanje :))) Fotografije su FANTASTIČNE!!! Sve pohvale, pozdrav!!!

    ReplyDelete
  23. SanjaKokica: hvala Sanja. Maslinka je rešila da obriše svoj recept iz drafta, i nadam se da to neće uraditi, pošto je ta njena lazanja sa povrćem, i stvarno ne bi bilo u redu da ovaj recept samo zato što je ovako "skraćen" postane i jedini. Lepota lazanje je upravo u tome što uvek možeš dodavati i oduzimati neke sastojke, u potrazi za još savršenijim ukusom. Ja se iskreno nadam da je Maslinka tom simpatičnom izjavom samo htela da mi iskaže neku vrstu zahvalnosti za trud. Ne želim da moja lazanja postane i jedina lazanja. Bilo bi to ružno, i smatrao bih da sam učinio veliku nepravdu blogerskoj zajednici. Samo ako SVI BUDEMO TRAGALI, imamo neke šanse da postanemo još bolji.

    Ja ću recimo svoju sledeću lazanju da pravim po Jeleninom (foodforthought) receptu jako mi deluje privlačna ta lazanja u kojoj ima spanaća. Verovatno ću tu ponešto i da izmenim, a iskreno se nadam da će te i vi (mislim na sve blogere) i dalje praviti lazanju na razne načine, i da se nećete dvoumiti da tu novu kreaciju sa ponosom i prikažete na svom blogu. Ja ću takve recepte uvek sa pažnjom da čitam, i iskreno da se radujem što ponovo vidim nešto novo.

    ReplyDelete
  24. Jučer sam jela mamine lazanje, i baš sam se sjetila tvog recepta :)))

    ReplyDelete
  25. They look very tasty! I didn't have much luck with mine, sadly. But everyone else's look so good I'm going to have to try again. Great stuff!

    ReplyDelete
  26. Samo da ti kazem da bi hladno mogla da budes "hand model", imas tako lepe ruke i savrsene nokte.

    Blog je svaki put sve profesionalniji, od fotografija, do recepata, stvarno sam impresionirana.

    - Draganessa

    ReplyDelete
  27. Dragana, zacrvenela si me :)
    Ruke su malo smirglaste, ali i ja sam od onih koji zaborave po 3 dana da ih namazu, pa su i dobre, koliko ih ne pazim :) Pozdrav za tvoje, i male i velike!

    ReplyDelete
  28. Majo, danas sam ih radila po 3. put otkad sam vidila ovaj recept. Iskreno, nisam mislila da je napraviti lazanju neki "hell of a job" ali čim sam prvi put pročitala sve sto je Dade napisao, vidila sam da su on do sada bili složenci od nabacanih komada tijesta, nešto mesa i hrpe sira. Od onda, moja lazanja ne zahtijeva pol sata igranja nego 2-3 sata potpune posvećenosti, ko da radim neki fini kolač.
    Danas sam ju prvi put radila posve sama- kuhanje paradajz umaka za meso, dinstanje mesa i bešamel. Trebalo mi je 3 sata, ručak je bio tek u 17:30 i moji su bili poprilično nervozni. Vjeruj mi, ta tišina koja je vladala kad sam im s lakoćom narezala lazanju i poslužila u savršenim kockama i šutnja dok su jeli...znaš kako je pohvalno "zvučala"! kore se nisu raspadale, donja je bila čvrsta, a ne sljepljena i raskuhana ko moje prethodnice. umaka je bilo taman da se fino drži među slojevima, bilo je diiiivno! radila sam u plehu 21x31, taman za 3 lazanje. stavila sam 5 slojeva. Od recepta sam se odmakla utoliko da sam na zahtjev svojih, stavila oko 200g mozzarelle na vrh. svejedno sam stavila i maslac koji sam gurnula nožićem tijekom pečenja.
    Nikad nikad nikad bolju lazanju nismo jeli! Oduševila je i mog barbu, obožavatelja talijanske kuhinje koju poznaje jako dobro- zivio je 20 godina u Italiji. Izazov koji je stavio pred mene je sljedeći- napraviti svoje tijesto za lazanje. Onda se mogu udati :D za talijana!

    Majo, hvala do*neba!

    P.S. slikala sam ih ali slike su sramota, nisam imala vremena a ni volje. lazanja je bila pred nama na stolu, žutica od kuhinjskog svjetla ju je otužno obojila- troje lešinara oko mene mi nije dalo izbora.

    Nadam se da ću ih jednom napraviti za danjeg svjetla :D
    Moram počet u podne s kuhanjem!
    Pozdrav!!!
    Nina / Omnia

    ReplyDelete
  29. imam samo jednu malu, malu zamerkicu...
    niste stavili crno vino u sos i muskatni orascic u besamel :)
    msm, da to moze mnogo bolje
    cesto pravim za druge i za sebe, sa mesom, sa mesom i povrcem, sa spanacem, sa patlidzanom...
    Bojana

    ReplyDelete
  30. po ko zna koji put sam je radila, neklizeća varijanta je bila u điru ali rezali su bez moj dopuštenja, čim sam ju izvadila iz pečnice (opet sam im kasnila s ručkom kojih sat vremena :D)pa je i slika mal neuredna ali šta je, tu je. komadi koji su u pečnici odstajali sat vremena bili su genijalni! Po meni, ona moooora bar 15 minuta odležati da bi to bilo to, ali di ćeš kontra izgladnjelog čopora. I meso sam sama mljela jer otkad imam novo kuhinjsko (svemoguće) pomagalo imam i tu funkciju. Super jer mesar, koliko god nam je "prijatelj" zna uvalit i ostatke iz aparata u friško mljeveno meso.
    Recept je samo takav, majo, hvala ti!

    imaš par slika na coolinarici http://www.coolinarika.com/slika/553555/

    ReplyDelete
  31. Hvala tebi Nina, pravi si majstor za lazanje postala! Hvala i sto si ovde javila, jer mnogo redje idem na Coolinariku nego pre.
    Pozdrav i sve naj,
    Maja

    ReplyDelete
  32. Samo da znaš, i ove nedjelje ste mi Dade i ti u gostima :*

    ReplyDelete
  33. Protvan je prazan... :D Najbolja lazanja na svijetu i okolici svijeta :D Treba mi cili dan za nju ali isplati se!

    ReplyDelete
    Replies
    1. :) Nina, pravila si ove lazanje više puta od mene, što mi govori da ti se zaista sviđaju :)
      Veliki pozdrav!

      Delete
  34. Umesto Bešamela jednostavnije je dodati slatku pavlaku i narendati muskatni oraščić

    ReplyDelete
  35. Dobar recept. Samo jedna opaska, lazanje se prave isključivo sa 4 ( četiri ) reda kora nikako više od toga. Pozdrav

    ReplyDelete