Provereni recepti. Cooks and Bakes

Prhka štrudla sa višnjama

2012-01-24T18:11:00.006+01:00

Tamara, domaćica igre ajme, koliko nas je! za januar 2012, zadala nam je višnje kao temu. Bravo Tamara, malo neočekivano i svakako izazovno! Pristaje mi ovakav izbor teme uz Tamaru. A i uz višnje, koje su mi najomiljenije voće. Obožavam ih zbog savršeno izbalansiranog kontrasta ukusa, zbog svog specifičnog karaktera, i zbog načina na koji su odabrale da se razlikuju od ostalih rodjaka.

Pročitajte više »

Palačinke

2012-01-22T01:27:00.000+01:00

Ne znam da li više volim da ih jedem ili da ih pravim, ili da uživam gledajući kako ih drugi jedu. A nemam ništa protiv ni kad mi pritom udele po neki kompliment ;)

Pravim ih uvek po meri. Prošlo je neko vreme dok nisam došla do idealne mere, tj. razmere sastojaka. Ranije sam pravila sa malo manje tečnosti, pa bih tokom pečenja uvek dodavala još vode u testo, tek kasnije sam došla do dobre mere za tečnost.

Pročitajte više »

Musaka od krompira

2012-01-18T19:12:00.006+01:00

Musaka od krompira je sigurno jedno od jela koje je duboko ukorenjeno u srpskim prehrambenim navikama. Kao uostalom i druge brojne, u novije vreme prilično ozloglašene, kombinacije mesa i krompira. Nisam ni ja izuzetak, i baš volim ovu zimsku musaku, dok mi je leti za nijansu draža musaka od tikvica.

Evo kako je pripremam, i kakve sam zaključke izvukla tokom sopstvene musaka-evolucije.

Pročitajte više »

Outsourcing: Testa i peciva 2

2012-01-14T15:35:00.003+01:00

Izvinjavam se svim burecima, pitama i gibanicama, ali zagorski štrukli su jedno savršenstvo nad savršenstvima kad se radi o vučenom testu i sirnom punjenju. Ove sam pravila davno, kad je Tadeja objavila recept, ali nikad nisu stigle na blog, jer sam bila (i ostala) nezadovoljna slikama. Kasnije sam ih pravila još par puta, i obećavam štruklima poseban post na blogu, jer itekako zaslužuju. Za sada, samo ovolicno, i sve preporuke za recept :)

Pročitajte više »

Čorba od pečuraka i pržene zeleni

2012-01-08T00:14:00.009+01:00

Nova godina, Božić, i svi propratni praznici oduvek su bili dobar izgovor za prežderavanje. Razume se, nisam ni ja operisana od zvaničnih dozvola da se u tom periodu sme krkanlučiti. Ali ove godine se desilo da nas je potkačio neki virus, tj. čitava familija istih, koja nas je tokom celog decembra vrtela kao na ringišpilu. Nas četvoro, pa dok se svi izređamo, taman završimo jedan ciklus, otpočne novi...

Pročitajte više »

Krekeri sa susamom i kačkavaljem

2011-12-28T23:28:00.010+01:00

Srećnu Novu godinu želim svima! Zdravlja na pretek, ljubavi i razumevanja u izobilju, pregršt umeća za nalaženje sreće u malim stvarima, i puno novih i starih ugodjaja za nepce!

Ne znam da li imate običaj da nešto sebi zadate kao domaći na pragu nove godine. Ja se čuvam nepotrebnih obećanja i preambicioznih planova, ali rado iznađem neki zadačić koji je dovoljno mali da nije nerešiv, a dovoljno veliki jer postoji i opstaje godinama. Moj je plan da osvežim neka prijateljstva, koja su svojevremeno zaista bila lepa i iskrena, a posle kad smo svi uleteli u udaja-deca-posao period, polako postala zapostavljena.

Pročitajte više »

Šumadijski čaj

2011-12-20T00:53:00.003+01:00

Prvo što mi je palo na pamet kad sam videla da je Ebba zadala čaj kao temu igre ajme, koliko nas je!, bio je - šumadijski čaj :) Ko slučajno ne zna, šumadijski čaj nema nikakve veze sa čajem, nego je u narodu odomaćeno ime za kuvanu rakiju.

Pročitajte više »

Princes krofne

2011-12-14T02:36:00.013+01:00

Da li poznajete nekoga ko ne voli princes krofne? Ja ne.
Da li znate nekoga kome ni jednom nisu omanule? Ja ne.
Da li znate razlog tome? Ja da!

Pročitajte više »

Brownies sa pistaćima

2011-12-08T21:26:00.012+01:00

Prstohvat soli, kulinarski dnevnik jedne Ane, divna je i inspirativna zbirka recepata i fotografija. Po FBI zadatku, šunjamo se i njuškamo po njenoj kuhinji tokom novembra i decembra 2011. godine. Teško je napraviti selekciju iz repertoara nekoga ko ima vrlo sličan ukus kao što je moj, pa mi se skoro sve dopada. Odlučila sam se za brownies. U fazi sam crnih kolača.

Pročitajte više »

Špagete a la bolonjeze

2011-12-05T01:14:00.012+01:00

U Srbiji postoji navika jedenja testenine koja bogato pliva u sosu. Svako ko je odrastao sa takvim navikama, kad u restoranu dobije testeninu koja je samo "zamazana" nekim sosom ima strah da će ostati gladan. Navike su čudo, pa i nakon što se uvere da nisu ostali gladni i da je klopa bila baš dobra, za "po kući" će se uvek odlučiti za bogato natopljene varijante. Ovde ode litar soka od paradajza, može i više, može da se doda i čaša vina ili vode, niko se neće buniti. A bunili bi se, kad bi se ukupni čorbasti deo sosa sveo na dve-tri kašike paradajz pirea i čašu tečnosti, kao što neke verzije recepta traže.

Pročitajte više »

Nana-Anine kiflice sa sirom

2011-11-30T07:14:00.001+01:00

Malo je falilo da zovnem Tanju sa bloga U džaku brašna, da je pitam za porodično stablo i utvrdim nije li nana-Ana sa mojom mamom nešto u srodstvu. To sve nakon analize recepta za kiflice, izglasanog za temu novembarskog izdanja igre kuVarijacije, kad sam shvatila da je moj omiljeni recept za kiflice sa sirom maltene u dlaku isti. U par mikronijansi se ipak razlikuje, te mi je bilo baš zanimljivo da se na poznatom terenu bavim, uslovno rečeno, novitetima.

Odmah da vam kažem, kiflice su božanstvene. Bukvalno.

Pročitajte više »

Paradajz čorba a la Srđan

2011-11-23T00:17:00.010+01:00

Sećam se kad mi je tražio da mu napišem recept za prženice. Moj dragi, kad je počinjao da zalazi u kuhinju, i poželeo da udovolji sitnoj deci koja traže prženice. Ja jesam od onih koja voli da sve ima lepo i uredno zapisano, tačne mere, jasne instrukcije... Ali, prženice?! Pa tu nema mera! Kako da mu objasnim da uzme jaja i mleka prema količini hleba? To bi za njega bilo nedovoljno jasno, pa sam morala da premerim koliko otprilike čega ode za cca deset kriški hleba. E, takav je početnik on bio, na pragu svoje četrdesete godine.

Pročitajte više »

Topla čokolada

2011-11-17T22:47:00.004+01:00

Bez praškova, nije razređeni puding, samo tri dobra sastojka u jednakim količinama.

Za krizne, samačke trenutke kada je potrebno brzo udovoljiti napadu želje za nečim slatkim, ili za završetak romantične večere. Univerzalna, jednostavna, šarmantna i snažna - čokolada koja se pije.

Pročitajte više »

Pihtije

2011-11-10T00:05:00.004+01:00

tekst: Dade
foto: mamajac

Zašto baš pihtije?

Lako je objasniti. Kako uđemo u duboku jesen, meni se prijedu dve stvari: sarma od kiselog kupusa i pihtije. Sarmu sam napravio čim se pojavio prvi kupus, a pihtije obično pravim za Novu godinu. Znate li vi koliko još ima do Nove godine? Ko bi to dočekao? Pa ovo gostovanje ispade zgodan izgovor da se spoji lepo i korisno :)

Neko će pomisliti kako su pihtije mnogo komplikovane za pravljenje, kad ih čak i ja pravim samo jednom godišnje, ali nije tako. Retko ih pravim jer se kuvaju ceo božji dan, pa se stvarno ne isplati praviti ih samo za sebe od jedne ili dve nogice. Moji ukućani ih, na žalost, ne vole. A ja ih obožavam. I zato, kad znam da ću imati goste, a za Novu godinu je uvek tako, onda koristim priliku da ih pravim u neprimerenim količinama. Bar od desetak nogica. Čisto da znate, koja sam ja stoka.

Pročitajte više »

Piletina sa dunjama

2011-11-05T00:00:00.011+01:00

Stigle su dunje. Nemam neku naviku da ih kosristim, a nije da ih ne volim. Prva asocijacija na dunje je jedan divan kolač koji je pravila moja baka i zvala ga torta od dunja, a zatim slatko i kitnikez. Dakle, sve slatka jela. Dunja naprosto traži šećer, ali to ne znači da se neće lepo snaći i u slanim, mesnim jelima.

U Velikom narodnom kuvaru, izdanje 1967, strana 197, vidim dva recepta za piletinu sa dunjama. Odabrala sam drugi, sa simpatičnim uvodom.

Pročitajte više »

Sočivo

2011-11-01T10:10:00.004+01:00

Spremate li sočivo? Nije baš uobičajena namirnica u Srbiji, bar se kod mojih nije spremalo, niti u nekom našem širem krugu porodice i prijatelja. Kod nas je pasulj zakon, to je mahunarka broj jedan, rekla bih.

Pročitajte više »

Aromatični puter i knedla-vekna od starog hleba

2011-10-27T23:40:00.014+02:00

Majčina dušica, priznajem, nije član naše kuhinje. Nemam naviku da je trošim, pa je shodno tome i ne kupujem. A sećam se da sam joj, kad sam je ranije probala, dala dozvolu da se useli. Inače umem da budem ne baš gostoljubiva prema začinima koje prvi put probam, retko koji prođe iz prve, sem ako nije već nešto blisko mom ukusu i navikama. Majčina dušica to jeste. Nije jako nametljiva, prijatnog je ukusa i daje neku svežinu. Nema razloga da je ne koristim češće.

Pročitajte više »

Kasulet od pasulja

2011-10-23T13:03:00.004+02:00

Cassoulet je francusko jelo od pasulja, slično našem prebrancu samo bez ogromnih količina luka, i obično se pravi sa nekim mesom. Sprema se u kupastim zemljanim posudama koje se zovu cassole, otuda i ime ovom jelu.

Pročitajte više »

Pikantna marmelada od paradajza

2011-10-20T22:23:00.006+02:00

Jako volim slatke dodatke slanim jelima. Slatko od crvenog luka trošim štedljivo i toplo preporučujem ljubiteljima slatko-slanog. Vidim nedavno kod Monike nešto na tu temu, samo sa bazom od paradajza, i kažem sebi da to moram probati, jer već osećam da je odlično. Kad sam krenula da bistrim recept, vidim da tu ima dosta začina, a ne ljubim baš sve, kao cimet (sem za slatkiše) i kim, pa sam krenula da osiromašujem taj Monikin recept i shvatih da to više neće biti to, i da je najbolje da krenem iz obrnutog smera. Sa što manje sastojaka, za prvi put.

Pročitajte više »

Reforma = promen(ljiv)a

2011-10-16T02:15:00.000+02:00

Ajde da je pravim prvi put... Ili da već nisam na istu grabulju zgazila u prvim pokušajima pripreme pre godinu i kusur... Ili da bar nije bila namenjena za poklon... Ovako, samo sam popizdela zbog sopstvene nemoći da ikako spasem stvar, da bih kasnije ipak iskulirala i shvatila da nije svaki poraz gubitak. Niti je svaka torta Reforma.

Pročitajte više »

Reform kocke

2011-10-12T22:31:00.012+02:00

U vreme kad sam razmišljala šta da spremim i ponesem na drugi susret food blogera na Adi, nisam imala puno dilema. Znala sam da želim da napravim i ponesem nešto provereno, što već imam na blogu objavljeno, i što su neki moji lični favoriti. Kiflice sa sirom su bez greške jedan od tih klasika koji su na neki način simbol moje kuhinje, a ujedno i najposećeniji post na blogu. Starinska pita od praziluka je mlad post ali moje impresije tom pitom dovoljno su jake da su izgurale ovaj recept u vrh omiljenih. Ok, to su dve slane stvari, ali šta ću slatko?

Pročitajte više »

Štanglice od sira i čajne kobasice

2011-10-09T23:50:00.004+02:00

Zbogom leto, hvala ti što si ove godine potrajalo i duže nego što si obavezno. Željno te čekam iduće godine, a dotle ću naći načina da jesen koju ne volim, i zimu koju ne podnosim, nekako preživim. Kupila sam gumene čizme, one ružne, do kolena, maltene k'o pecaroške, sa sve nekim karo dezenom da kobajagi budu manje ružne. Baš me briga, noge su mi suve, i jesen sam zbrinula. Zimu ću malo teže, jer još nisu izmišljene rukavice koje meni mogu ruke zagrejati, ali ima još do zime, da je ne prizivam pre vremena.

Pročitajte više »

Slagani kolač

2011-10-05T22:22:00.008+02:00

Kolači ovog tipa nisu bili uobičajeni u kuhinji moje mame. Kad sam probala Monikinu medenu pitu na Cool susretu u Koprivnici osvojila me je, a na isti način su mi se dopale i Brankina najlon pita, zatim karamel kocke, Medovik već da ne pominjem... Pošto sam otkrila toplu vodu, tj. relativno nedavno spoznala šarm ove vrste starinskih kolača, meni su još uvek novi i zanimljivi, pa nije čudo što sam se na Snježinom blogu Vrtaljica, po kom njuškamo tokom septembra i oktobra 2011. u okviru igre FBI rukavice, zalepila upravo za jedan takav kolač.

Pročitajte više »

Druženje food blogera na Adi, septembar 2011.

2011-10-03T03:55:00.004+02:00

U vreme kad je tek planirala svoj dolazak u Beograd, negde tokom avgusta, Tadeja mi je nagovestila tu mogućnost. Odmah mi je palo na pamet da pokušam da uskladim datum drugog okupljanja blogera na Adi, nezvanično zakazanog za septembar, sa Tadejinim dolaskom, i pitala je da li je zainteresovana. Naravno da je odgovor bio "DA!", a sve uz dogovor da to ipak ostane tajna, i bude malo iznenađenje za ostale. Nije bilo lako čuvati takvu lepu tajnu, priznajem, ali izdržala sam :)

Pročitajte više »

Lučene paprike

2011-09-27T19:01:00.004+02:00

Pečena crvena paprika i beli luk, ukusi koji su pojedinačno sami po sebi lepi i posebni, ali u paru postaju totalno nova celina. Doslovno obožavam taj spoj.

Pročitajte više »

Čupava pita od šljiva

2011-09-22T21:48:00.007+02:00

Čupavu pitu pamtim iz mamine kuhinje, to sam baš volela. A čupava je jer se polovina testa razvuče kao podloga, a druga polovina zamrzne, pa izrenda preko fila, što gornju površinu napravi neravnom, čupavom.

Pročitajte više »

Outsourcing: Testa i peciva

2011-09-18T11:06:00.005+02:00

Juče smo se okupili na Adi, lepo se družili, čitav dan grickali svašta, mahom razna peciva, pite, rolate, sendviče (i naravno slatkiše), ali o tome u nekom narednom postu :)

U ovom vam pišem o testu i pecivu koje sam napravila u prethodnom periodu po receptima sa drugih blogova, ili bar inspirisana njima. Nešto od toga sam mislila da zapišem i objavim kao poseban post, nešto drugo sam htela da ponovim jer prvi put nisam uspela da slikam kako bih htela pa da tek onda napišem post, nešto treće da... I ništa od svega.

Užasno mi je loša ogranizacija recepata, što po papirima i sveskama, što po kompu, zapravo mi je blog najsređenija zbirka, pa sam rešila da ih ovde unesem, makar na način koji inače ne praktikujem - više recepata u jednom postu. Zapravo nema recepata, samo reference na, sa mog aspekta, originale.

Pročitajte više »

Starinska pita od praziluka

2011-09-11T13:17:00.010+02:00

Jedna prelepa pita iz mamine sveske sa receptima. Na temu je gibanice, ali nema sira, filuje se prodinstanim prazilukom koji se dobro začini solju i biberom, uz dodatak sasvim malo pirinča. Nepečena pita se iseče i bogato zalije prelivom od jaja i mleka koji se svuda fino rasporedi, pa pita postane savršeno ravnomerno sočna i meka.

Pročitajte više »

Jabuke u šlafroku

2011-09-07T23:30:00.011+02:00

Moja mama je filolog, završila je nemački jezik i književnost, čitav život se služila nemačkim poslovno, putovala često tamo službeno, ali ja reč nemačkog nikad nisam naučila. Nekako me nije privlačio, onako tvrd i strog, zapravo mi je bio baš odbojan. Sećam se kako sam kao mala potpuno zbunjeno gledala mamu kad je ponekad telefonom od kuće pričala sa Nemcima. Transformacija jedne poznate i blage osobe u totalno drugu, čudnog temperamenta, koja kao da kašlje sve vreme dok priča, umela je da me drži pripravnom par metara dalje. Sa strepnjom bih čekala kraj razgovora, bojeći se da kada spusti slušalicu mama možda neće ponovo postati ona stara, nego ostati ta strašna zauvek!

Pročitajte više »

Letnje faširane šnicle

2011-08-31T22:36:00.006+02:00

Leto se zahuktalo, bo'me je pržilo prošle nedelje. Iako zvanično traje do 23. septembra, meni je uvek prvi spetembar bio tehnički završetak leta. Puno me godina deli od školskih dana, ali taj osećaj da se leto završava kad škola počinje je ostao.

Sutra je prvi.

Danas mi se jako plače, a ne smem pred njim. Pred mojim malim velikim dečakom, da ga ne zbunjujem. Nedavno je napunio šest godina i sad kreće u obavezno predškolsko. On nije išao u vrtić, pa će nam ovo svima biti malo veća promena. Uzbuđen je, raduje se, a u meni kovitlac emocija.

Pročitajte više »

Musaka od tikvica

2011-08-21T18:44:00.003+02:00

Ne znam postoji li povrće koje je jeftinije i izdašnije od tikvica. Čitavo leto ih ima, jedva 30 dinara košta jedan kilogram, a svašta se od njih može spremiti. Salate, sosovi, punjene poput punjenih paprika, pohovane, raznorazne polpete, palačinke, lađice, mesne i bezmesne musake...

Pročitajte više »

Biskvit pita

2011-08-15T23:26:00.018+02:00

Izglasali mi juna 2009. brzu i jednostavnu savijaču, po receptu Vanylice sa Coolinarike, kao temu kuVarijacija. Pravila ja, mada sam imala nekih dilema, ali kad je pita bila gotova, rekoh - što je ovo dobro... Zapisala sam recept na sebi bliskiji način, bez mera u kašikama, nego sve u gramima i mililitrima, i završila misiju. Praviila sam je kasnije ponovo, sad po svom zapisanom receptu, i uvek mi se svidela.

Onda se u junu 2011. sastanem sa blogerkama na Adi, probam Marijinu pitu po istom receptu i shvatim da sam dve godine živela u neznanju. Ljudi, to je nešto drugo! Za bar dve klase bolje od onoga kako je meni ta pita ispadala.

I sad, šta ću. Krenem Mariju da propitujem kako je radila, tačno da mi objasni mere i postupak, jer je postalo očigledno da ja nešto nisam baš radila kako treba, pa rešila da nađem šta. I našla sam.

Pročitajte više »

Punjene paprike

2011-08-06T17:34:00.016+02:00

Gledam na televiziji neku anketu. Davno beše, dok sam još ponekad i gledala TV. Pitanje za Beograđane je bilo - koje je vaše omiljeno jelo?

Ne sećam se ničeg drugog, sem jednog mladog tate koji vodi za ruku klinca od cca četiri godine i na postavljeno pitanje odgovara prilično spremno.

- Supa od ajkulinih peraja, sa dodatkom čuda-muda...
- A tebi? - pita novinarka i spušta mikrofon klincu.
- Pasulj! - opali malac kao iz topa, uz široki dečački osmeh.

Tata pocrveneo...

Pročitajte više »

Pravi sladoled

2011-08-01T12:13:00.003+02:00

tekst: Dade
foto: mamajac

Čuli ste za poslastičarnicu Pelivan, jednu od starijih u Beogradu, smeštenu na samom početku Bulevara Revolucije? Pre skoro 60 godina, kao petogodišnjak, imao sam sreću da tamo probam sladoled. Fantastičan sladoled, za koji je znalo da se čeka u redu dugačkom i po deset metara...

Čim sam ga liznuo, zagledao sam se u njega i rekao mu:
- “Napraviću te!”
- “Nećeš”, odgovrio je sladoled 'ladno, i nastavio da se topi u ustima.

Danas, nakon skoro dve godine eksperimentisanja, i preko 200 iteracija sladoleda, najradije bih onom malom brbljivcu počupao uši i rakao da umukne. No, kasno je, jer već je bilo izgovoreno. A ja sam čovek od reči.

Pročitajte više »

Apel za pomoć

2011-07-27T14:54:00.002+02:00

Dragi prijatelji, namerni ili slučajni čitaoci ovog bloga,

Jedna sedmogodišnja devojčica, Sara Todić, rođaka moje koleginice, boluje od leukemije i moli za pomoć.

Potrebni su joj trombociti koji se uzimaju iz krvi, krvna grupa 0, pozitivna ili negativna.

Ako je neko zainteresovan da pomogne Sari, molim da se javi Institutu za transfuziju krvi, lično, u ulici Svetog Save 39 u Beogradu, ili putem telefona 011/244-88-49 ili 011/244-26-51 lok 225, svakog radnog dana od 7 do 14 časova, i prijavi se kao davalac trombocita za Saru Todić, uz poziv na broj protokola 1411. Institut će obaviti probni test, i odgovarajući davaoci biće pozvani u slučaju potrebe do kraja jula ili tokom avgusta meseca.

Hvala.

Tortilje za roštilj

2011-07-19T00:41:00.006+02:00

Žao mi je što sam prethodnom receptu za tortilje dala naziv vašarske, pa sad ne znam kako ove da nazovem. A zapravo tek ove opravdavaju pridev.

Pre dve godine sam jurila recept za meke i sativljive tortilje kakve se viđaju na vašarima, i služe umesto lepinja, za roštilj. To što sam onda dobila nije uopšte loše, pripremala sam ih za nekoliko okupljanja i roštiljanja na placu, i svima su se dopale, recept je bio popularan i na Coolinariki, isprobavan je i svi su bili zadovoljni, ali ja sam znala da to još nije bilo baš ono što sam htela. Zimus slučajno nabasala na pljesku u tortilji, u Perperu kod Slavije, podsetila se kako je to fantastičan komad testa, i bacila se ponovo na nalaženje pravog recepta.

Pročitajte više »

Bola i melon baller

2011-07-14T21:59:00.010+02:00

Danas Cooks and Bakes puni tri godine. Proletelo mi je vreme, i čini mi se, sve brže leti. Kao juče da sam proslavljala drugi rođendan bloga kada je na meniju bila pita od kajsija, kad evo ga novi. Velike su vrućine i ne mogu da pečem rođendanske torte, ali mogu da vas ponudim nečim osvežavajućim - čašom hladne bole.

Pročitajte više »

Slatko od crvenog luka

2011-07-10T22:32:00.007+02:00

Oduševilo me kad sam ga prvi put probala. Dobila sam teglicu ovog slatka od Ane sa bloga Šta ima za večeru, na Cool susretu u Novom Sadu 2009. Od onda hoću da ga spremim pa nikako. Do pre neki dan.

Pročitajte više »

Piknik food blogera na Adi, jun 2011.

2011-07-07T23:24:00.011+02:00

sleva na desno: Maja, Olja, Marija, Sanja i Jelena

Kad sam bila mala, mama me je opominjala da se prvo peru ruke, a onda se počinje sa jelom. Danas, ja svoju decu opominjem da se ne počinje sa jelom pre nego što mama slika hranu :) Interesantno je da su deca prihvatila taj običaj, kao da je to nešto normalno, da se hrana prvo slika pa jede. Čak stariji sin, uskoro šestogodišnjak, često uzme svoj fotoaparat i on takođe slika sa mnom. Navike su čudo, zaista.

Osim moje dece, nije prevelik broj ljudi koji imaju razumevanja za ovu "anomaliju" u ishrani. Osim ako ti ljudi nisu food blogeri. Sanja, Marija, Jelena i Olja došle su 26. juna na beogradsku Adu ciganliju, na vanrednu, piknik verziju kuVarijacija, i učinile mi jedan dan posebnim.

Pročitajte više »

Noklice za pileći paprikaš

2011-06-24T22:37:00.014+02:00

Pileći paprikaš sa noklicama mi je jedno od dražih jela, i jedno od onih koje svi u kući rado jedu. I uvek je otimačina za noklice. Osim kad ne ispadnu dobro.

A desi se da mi ponekad budu tvrđe, ili se raspadnu nakon što se spuste u paprikaš. Kako, kad uvek radim po istom receptu, 3 jaja i 8 kašika brašna? Pa eto tako, jaja nisu uvek iste veličine, a tek osam kašika brašna, to je jako relativno, ako sam nervozna garant su mi kašike punije nego kad sam smirena : ) Ceo trik je naravno u gustini testa, dakle u odnosu sastojaka. A ovde nema drugih sem jaja, brašna i malo soli, i sad sam lepo premerila sve, da vidim koji je to odnos pravi.

Pročitajte više »

Testenina sa povrćem

2011-06-22T08:28:00.005+02:00

Časopis Repete ima novu rubriku, "Kuhače u akciji", u kojoj nekoliko saradnika priprema jelo prema odabranom receptu čitaoca. Odabran je recept čitaoca Siniše, povrtnice sa manistrom, a Olja, Nevena, Ivana i ja smo ga pripremile i napisale svoje utiske.

Pročitajte više »

Šne-nokle

2011-06-19T01:27:00.007+02:00

Šne-nokle sam volela kao mala. A posle duuuugo nisam. Valjda zbog tih penastih knedlica, ne volim ja to, tako samostalno. Nešto su mi te noklice prepune vazduha. A vazduh je za disanje, nije za jelo. Žuti deo je lep i prilično sladak (sad sam shvatila na šta me liker od jaja podseća!).

Kod nas u kući se to ne pravi. A dragi voli, i to baš-baš voli. Tema igre ajme, koliko nas je! su jaja, i nekako su se šne-nokle same prizvale.

Pročitajte više »

Liker od jaja

2011-06-13T00:02:00.008+02:00

Super nam je temu zadala Sanja alias Knjiški moljac, koja je ovog meseca domaćica igre ajme, koliko nas je! - jaja!

Kod nas u kući jaja se troše često i raznovrsno. Od prženih ili kuvanih za doručak, preko testa, pita, musaka, do kolača, filova, sladoleda i napitaka. Ukus žumanaca sa šećerom je nešto što mi je obeležilo detinjstvo, jer mi je u predškolskom uzrastu svaki dan počinjao ručno umućenim žumancetom, sa malo šećera, u šoljici za kafu. Sličan ukus, namenjen velikoj deci, pije se iz malih čaša. Priprema je krajnje jednostavna, jedino što treba skuvati žumanca na tihoj vatri, ali i to bude brzo, tri žumanca, to je sitna zapremina.

Pročitajte više »

Julka šnite

2011-06-05T17:17:00.007+02:00

Jao Julka, Julka... Ime joj vuče na čednost i lakoću, i kolač jeste takvog ukusa, a u njemu je spretno upakovana prilična količina masnoće i šećera. Tako je to, sa starinskim kolačima, a baš me takvi u poslednje vreme privlače.

Pročitajte više »

Piletina sa pesto-kajmakom

2011-06-03T02:02:00.015+02:00

I dalje smo u Mirjaninoj kuhinji, kao deo igre FBI rukavice, a tamo mi je za oko zapao recept za piletinu punjenu kremastim pestom. Pesto sam napravila takođe po Mirjaninom receptu, a ova piletina se ipak malo udaljila od recepta, iako je inspiracija došla od njega.

Kod Mirjane meni sve deluje jako ukusno, i jako realno. Znam da se ona i profesionalno bavi kulinarstvom, ali baš se vidi da i kod kuće jednostavno uživa u spremanju hrane, i to su uvek neki full ručkovi, od supe do dezerta. Mene onda malo bude sramota kad mi za ručak imamo pileću čorbu, onako malo bogatiju i kraj priče. I to naravno za dva dana (to dragi kad kuva, on ne kreće ništa u loncu manjem od 5 litara).

Pročitajte više »

Kocke od spanaća

2011-05-30T00:30:00.007+02:00

Ovog meseca kuVariramo na temu rolata od spanaća, po receptu sa Jeleninog bloga. Ovom krugu sam se lako priključila, jer spanać baš volim, a rolate retko pravim.

Što se i pokazalo vrlo uskoro, kad sam dobila koru koju nisam mogla ili umela da uvijem, pa je moj rolat naglo iskazao želju za nekim oštrijim oblikom, i složio se sa predlogom da postane kolač. Šta sad, nemojte da ste formalisti :)

Pročitajte više »

Pavlova sa jagodama i par zaključaka o belancima

2011-05-25T12:54:00.009+02:00

Recept za poslasticu pod imenom Pavlova imam od ranije na blogu, a sad samo da podsetim na jedan od najjednostavnijih dezerata koji se tako savršeno slaže sa jagodama. U originalu, na Pavlovu se stavljaju jagode, borovnice i kivi, a naravno da može i samo nešto od toga ili pak neka druga kombinacija voća. Evo jedne čisto jagodičaste verzije, dok je sezona u jeku.

Recept prepisujem sa tog ranijeg posta, i naglašavam da se količina šećera u puslici ne treba smanjivati. U principu, 50 g šećera ide na jedno belance (jaje S klase, 65-70 grama), pa se ova mera lako povećava ili smanjuje u zavisnosti od potrebe, i broja belanaca viška, što je uvek razlog zašto pravim Pavlovu.

Pročitajte više »

Pivo III ili marinirana krilca

2011-05-24T12:02:00.008+02:00

Pošto sam dva posta protraćila na pivo, a nikakav recept nisam ponudila, evo sad malo da se iskupim.

Nisam nešto luda da pivo sipam u hranu, kad mogu u sebe, ali ima tu par stvari u kojima se pivo može naći kao sastojak. Poh za orli, poneko prhko testo tipa ove kiflice, gulas ili nešto slično, pa čak i neki kolač... Ali nigde se tu ne oseća ukus piva, tako da oni koji ga očekuju, moraće svejedno da popiju po pivo pride, a oni koji ga ne vole neće imati problem da progutaju bilo šta od tih jela.

Pročitajte više »

Pivo II

2011-05-21T23:50:00.013+02:00

Kao što sam u prethodnom postu obećala, otišla sam u Maxi i donela 12 vrsta piva. U korpu sam stavila skoro sve što se našlo na rafu, na delu sa flašicama od 0,33 l. Tu je bilo deset svetlih i dva crna piva. Na kasi sam pobrala par neskrivenih izraza muške zadivljenosti, iskazane sjajem u očima dok šetajućim pogledima pretrčavaju od korpe, do mog lica, pa nazad do korpe, sa obaveznom kratkom proverom atributa negde na polovoni te visine.

Pročitajte više »

Pivo

2011-05-20T00:37:00.006+02:00

Što se mene tiče, Ana je za ajme, koliko nas je! odabrala temu koja ne mora da se menja do kraja godine. Veliki sam ljubitelj piva. Jednostavno, to je moje piće već... Bolje je da se ne hvalim svojim pivskim stažom. Nedavno mi je bio rođendan i znate koliko sam godina napunila. Ako bih vam rekla koliko dugo već pijem pivo, sigurno ne biste odoleli da oduzmete ta dva broja, a onda bi me roditelji sitne ženske dece pogledali spuštenih obrva, i možda bi deca ni kriva ni dužna dobila vaspitnu lekciju. Prećutaću taj podatak.

Pročitajte više »

Pesto od peršuna

2011-05-06T23:54:00.003+02:00

Ekonomična verzija pesto sosa. Indijski orah umesto preskupih pinjola, peršun umesto bosiljka. Vrlo fino, svidja mi se, iako za pestom, samom po sebi, nisam nešto luda.

Pročitajte više »

Tri dana u plehu

2011-04-30T12:40:00.008+02:00

Ovaj starinski kolač našla sam pod raznim nazivima. Polumeseci, triput pečeno, i meni najdraži - tri dana u plehu.

Pročitajte više »

Srećan Uskrs

2011-04-24T22:37:00.001+02:00

Pre nego što krenete da tražite sreću, proverite, možda ste već srećni. Sreća je mala, obična i neupadljiva, i mnogi ne umeju da je vide.
Duško Radović

Gusta čorba od zelja

2011-04-11T00:03:00.003+02:00

Videla sam mlado zelje kod piljara, a pošla po nešto deseto. Čini mi se za tren sam mogla i miris čorbe od zelja da osetim, samo gledajući ga. Kupih dve veze, da udovoljim čulima.

Prvo da razjasnim šta je zelje. U Srbiji je uobičajeno da se zeljem zove jedna određena vrsta zelenog lisnatog povrća koja izgleda ovako. Izrazito zeleno lišće, duguljasto, drška tanka i meka. Listovi budu po 20-30 cm dugi. Ukus blago gorkast, slično ostalom tamno zelenom lišću, ali uz svoju specifičnost. Rekla bih da je najpitomijeg ukusa u odnosu na rodjake tipa spanać, blitva, raštan/raštika ili slično. Zelje je kod nas letnja košuljica za sarme.

Pročitajte više »

Pop-corn piletina

2011-04-08T00:49:00.005+02:00

Ovo bi bila klasično pohovana piletina, u mini formatu. Ima više poha tj. krckave korice, pa je zaista super za grickanje. Deca uvek vole tako nešto sitno, za po jedan zalogaj. Mi smo se doslovno otimali za ove hrskave zalogajčiće, nismo ni postavljali tanjire, nego onako, svi iz cediljke hvatali prstima i jeli. Neki su, bog'me, i u tartar umakali. Nema šta, zdrav, domaći fast food :)))

Pročitajte više »

Oreo Cream Cake

2011-04-02T02:44:00.010+02:00

Obišla sam malopre sve radove za kuVarijacije, gde je tema bila čokoladna pašteta, zapravo žele krem od čokolade. Videh da je bilo problema sa količinama želatina, pa i različitih čvrstina samog dezerta. I setih se ovog svog eksperimentalnog kolača, koji sam neinventivno krstila Oreo Cream Cake, da ne bi bio Oreo Cheese Cake, jer od sira baš ni traga nema.

Nastao je u momentu spoznaje da imam tri mala tetrapaka slatke pavlake kojoj je pre par dana istekao rok, pa iako se te stvari ne kvare baš tako, kako otkuca ponoć utisnutog datuma, želela sam da je iskoristim što pre. Osim toga, i jedna cela kofica kisele pavlake je stajala gotovo netaknuta, možda kašika-dve je falila do pune zapremine, a niko je nije pipnuo danima. Nikako da odviknem dragog od kupovine tih velikih pakovanja. Nedavno mi je doneo brašno u džaku od 5 kg i ulje u flasi od dva litra, a naša cela kuhinja ima jedva nešto veću zapreminu od toga.

Pročitajte više »

Mimoza salata

2011-03-20T23:14:00.007+01:00

Mimoza salata je, verujem, svima sa ovih prostora dobro poznata, jer je česta na slavama i uopšte, proslavama. Ovo je pre neko hladno jelo, nekako mi je prejako da bi se smatralo salatom. Mada, ako može Ruska salata da bude salata, što ne bi mogla i Mimoza?

Za ovu salatu je karakteristično da joj se površina ukrasi izmrvljenim žumancima, pa ta žumanca podsećaju na cvetove mimoze. Jaja ima i u samoj salati, i zgodno je, recimo, napraviti je posle Uskrsa, kad nam dosade kuvana jaja, onako, sama za sebe. Mimoza je slojevita salata, i lepo je da se slaže u providnoj činiji. Ili čak poput torte, uz pomoć obruča koji će nakon skidanja otkriti lepu šaru po vertikali.

Pročitajte više »

Reform torta

2011-03-07T02:45:00.034+01:00

tekst: Dade
foto: mamajac

Torte bez svake sumnje spadaju u vrhunski domet poslastičarstva, a na trpezu ipak dolaze retko, najčešće samo u slučaju obelažavanja nekog važnog događaja. Verujem da ima dosta razloga zašto je to tako, ali sigurno je jedan od najčešćih taj da se prosečna domaćica nerado upušta u avanturu pravljenja torti. Nije ovaj strah bezrazložan.

Pre petnaestak godina sam rešio da otvorim radionicu za izradu domaćih kolača i torti. Nisam imao nikakav strah jer sam bio ubeđen da znam da pravim torte i kolače. Da sam tada mogao da pretpostavim srazmere svog neznanja, verujem da bih se uplašio, i nikad ne bih ušao u ceo taj posao. Danas, petnaest godina kasnije, i dalje ima puno stvari koje ne znam, ali sam dosta toga i naučio. Želim da to znanje podelim sa vama, verujem da će vam biti od koristi. Do sada sam napravio negde oko 10.000 Reform torti, i ne govorim to zato da bih se hvalio, nago da vas uverim da o Reform torti znam dosta. Za početak, nije je lako napraviti. Zato vas molim da me pažljivo saslušate.

Pročitajte više »

Dobar jutarnji hleb

2011-02-28T00:01:00.006+01:00

Recept koji smo izglasali da pravimo kao temu igre kuVarijacije za februar 2011. je dobar jutarnji kruh, koji nam donosi Anita sa bloga Istine i laži o hrani. Anita je nutricionista i zagovornik ishrane po Low Carb High Fat - LCHF principu, koji ne zazire od masnoća već od ugljenih hidrata. Čitala sam još ranije nešto o tome, i ima tu logike, naročito ako se malo iščita i o metabolizmu šećera, a i u praksi sam proverila kako se jednostavno ispumpam ako neko vreme apstiniram od testa i slatkiša.

Pročitajte više »

Rolat od sira

2011-02-25T22:25:00.007+01:00

U januaru i februaru 2011. pod FBI istragom je Mihaelin blog La casa de vainilla, i ovaj recept mi je jako privukao pažnju. Zato što deluje jednostavno, a efektno i ukusno.

"Pakovanje" je ono što mi je privuklo pažnju. U pitanju je kora od žutog sira koja drži rolat. U fil zaista može da dođe svašta, samo da nije previše meko, da bi moglo da se seče. Moj fil nije napravljen baš po uzornom receptu, već prema stanju u frižideru.

Pročitajte više »

Tamni kolač sa belom čokoladom

2011-02-20T23:17:00.014+01:00

Da li krajem svake godine pravite planove za narednu? Da li to radite naglas, ili u sebi, ili zapisujete u neku sveščicu? Držite li se kasnije tih planova, ili ih iz godine u godinu prepisujete?

Pročitajte više »

Pastrmka pod aromatičnim pokrivačem

2011-02-14T00:02:00.003+01:00

Ljubav je valjda jedina stvar na svijetu koju ne treba objašnjavati, ni tražiti joj razlog.
Meša Selimović

Ne znam kako vama ide sa praznicima, ali ja znam da ne znam čemu služe ovi koji slave ljubav, rad ili čak ženski pol? Nisu li to normalne "stvari" koje čine dan, a ne nešto na šta bi trebalo da se obeležavanjem jednom u godini podsetimo da postoji i vredi? Ajd' ovi praznici koje slave neke datume oslobođenja, početaka, krajeva i slično, o kojima ne mislimo svaki dan, pa kao, da se podsetimo. I ako je moguće, ne odemo na posao. Eto, baš se fino namestio neradni 15. februar, Dan državnosti, pa ko slavi Dan zaljubljenih, može to činiti do duboko u noć. Neće se država ljutiti ako u njen termin uletimo par sati sa slavljenjem ljubavi, naša država je poznata kao fleksibilna i tolerantna.

Pročitajte više »

Tufahije

2011-02-07T20:10:00.008+01:00

Tufahije sam probala kao mala, i sećam se jedino da su bile preslatke. U mojoj kući se to nije spremalo i tu se moje iskustvo sa njima završava.

Onda sam prošle godine upoznala Dadeta, i probala - pečene tufahije! Vrlo fino i praktično. Što bih kuvala dve po dve jabuke pa tako u nedogled, kad lepo mogu sve da ih ispečem odjednom? Nije to više klasična tufahija, slažem se. Ali ni mi nismo neki formalisti, pa je u redu.

Pročitajte više »

Hruščovljevo testo

2011-01-28T23:37:00.016+01:00

Please, scroll down for English

Nijedan recept za testo me nije zaintrigirao kao ovaj. Više je razloga za to, pa krenimo redom. Pre svega, za one koje mrzi da čitaju sve - recept je na sredini teksta, a testo za svaku preporuku. Dovoljno :) A sad za vas ostale, detaljno i polako.

Pročitajte više »

Burek sa roštiljskom kobasicom

2011-01-19T00:21:00.013+01:00

Veliki sam ljubitelj bureka, svih vrsta i oblika. Dok nisam naučila da sama razvučem kore i spakujem burek, mislila sam da on raste isključivo u pekarama i da je u kućnim uslovima nemoguće dobiti išta slično. Vidjala sam na više mesta recepte za burek sa gotovim korama, i sasvim svesno ignorisala tu ideju, jer mi je zvučalo nekako... maltene uvredljivo za instituciju zvanu burek. Što bi od svega pravili instant varijantu? Šta je sledeće? Burek iz kesice? Ne, hvala.

Pročitajte više »

Žito sa šlagom

2011-01-07T16:06:00.008+01:00

Svima koji slave Božić - srećan Božić!

Mi ne slavimo, mada poštujemo. Obično idemo kod familije mog muža, malo se okupimo, družimo, ručamo zajedno, i sve to zajedno je jedan lep događaj. Ove godine su moji momci otišli bez mene, jer sam poslednja u nizu za odrađivanje nekog virusa koji nam se uselio u kuću još sredinom decembra. Prvo jedno dete, pa drugo, pa muž, svi su ga već odradili. Delovalo je da će me zaobići, ali ipak se viruščić izborio za svoje mesto u svakom od nas. Dobro, nek' svako radi što mora, ja sam ga primila prijateljski, evo i žitom sam ga poslužila, pa da ga vidim sad koliko dugo će mu biti zabavno boraviti u meni ;)

Pročitajte više »

Od srca

2011-01-01T16:07:00.001+01:00

Svim čitaocima ovog bloga želim da im ova, i sve naredne godine budu ispunjene iskrenom ljubavlju i istinskom srećom praćenom dobrim zdravljem. Sve drugo što bih mogla poželeti, manje je važno. Srećna nova 2011!

Bajadere

2010-12-28T00:22:00.011+01:00

Bajadere su klasični i odlični kolačići, prilično popularni među sitnim kolačima, i vrlo zastupljeni na repertoarima srpskih domaćica.

Nekada su nam jednostavna i vrlo efektna rešenja ispred nosa, a ne vidimo ih. Kod ovih bajadera ključan "sastojak" su najlon kese za zamrzivač. One nam služe da se slojevi pojedinačno poravnaju i slože jedan na drugi veoma uredno. Treba samo naći te veće kese, od 3 l, površine 24 x 30 cm. I slediti uputstva :)

Ove lepotice sa gornje slike je napravio Dade, koji me je i naučio svim tajnama oko pripreme i sečenja, a koje vam sada detaljno prenosim. Na ostalim slikama su moje bajadere, koje sam prvi put radila na ovaj način, i kojima sam, da li treba reći, izuzetno zadovoljna.

Sastojci:

za svetli sloj
100-120 ml vode
120 g šećera
70 g putera
180 g mlevenih oraha
180 g mlevenog keksa

za tamni sloj
100-120 ml vode
100 g šećera
50 g putera
100 g čokolade
170 g mlevenih oraha
170 g mlevenog keksa

za glazuru
25 ml vode
25 g šećera
60 g putera
125 g čokolade

i još
nekoliko kesa za zamrzivac, od 3 litra, dimenzija približno 24x30 cm

Postupak:

1. Za svetli sloj - staviti vodu, šećer i puter na riglu da se sve otopi i nestanu kristali šećera. Izmaći sa ringle, dodati orahe i keks, sve lepo izmešati. Za tamni sloj - staviti vodu, šećer i puter da riglu da se sve otopi i nestanu kristali šećera, izmaći sa ringle pa dodati čokoladu, mešati dok se sva ne otopi, a onda dodati keks i orahe i sve sjediniti. Obe smese ostaviti da se malo ohlade.

2. Kad smese budu mlake, izmeriti posebno svetlu posebno tamnu, pa podeliti svaku na dva jednaka dela i rasporediti u 4 kese za zamrzivač.

3. Smese polako razvući po kesi, prvo tapkajući rukom pa posle prelazeći oklagijom, tako da se dobiju ujednačane i tanke table koja ispunjavaju celu površinu kese. Prvu kesu sa crnim slojem raseći skalpelom sa dve strane i otklopiti kesu, kao stranicu knjige. Sa duže strane table uhvatiti kesu i podići vertikalno, i tako preneti crni sloj bajadere do poslužavnika. Pažljivo spustiti pa odlepiti kesu. Na isti način preneti jedan beli sloj. Pa opet crni, i opet beli. Pre skidanja kese sa poslednjeg prenetog sloja složenu bajaderu blago preći oklagijom, tek da se slojevi priljube ali ne jako da se ne bi deformisali.

4. Pripremiti preliv. Vodu, šećer i puter istopiti, izmaći sa ringle pa ubaciti čokoladu da se i ona otopi. Glazuru sipati preko bajadere, rasporediti je po celoj površini, pa onda protresti poslužavnik, da se glazura sama izravna. Ohladiti i seći.

Za lep, "oštar" presek ostaviti bajaderu nekoliko sati u zamrzivaču, pa seći dugim tankim nožem, jednim potezom, tj. pritiskom kroz bajaderu. Zbog ovog načina sečenja zgodno je celu bajaderu slagati na prevrnutom poslužavniku ili nekoj skroz ravnoj tabli. Da čokolada ne bi pucala prilikom sečenja, zamrznutu bajaderu ostaviti u frižideru pre sečenja, da se samo čokolada blago odledi a bajadera iznutra bude i dalje tvrda.

Recept za štampu

Bajaderu po ovom receptu je isprobao Zoran.

Fusilli sa grgečom

2010-12-20T22:35:00.003+01:00

Nedelja. Napolju minus. Zalihe hrane skoro pa nikakve. Nula mesa. Nula jaja. Nula krompira. U frizu pakovanje fileta grgeča, nisam ni znala da imamo. Odavno sam nabavke prepustila dragom, pa tako nekad i nemam pojma šta gajim u zamrzivaču. Testenine uvek ima, mleka i putera isto, i ručak se sam nametnuo. I odlično prošao :)

Sastojci:
500 g testenine (fusilli ili nešto drugo)
500 g fileta grgeča

za sos
125 g putera
80 g brašna
1 l mleka
2-3 kašičice soli
1/2 kašičice belog bibera
sok od pola limuna

preliv za ribu
3-4 čena belog luka
pola veze peršuna
2-3 kašike maslinovog ulja
sok do pola limuna

za dekoraciju
vlašac
kriške limuna

Postupak:
1. Pripremiti preliv za ribu. Sitno iseckati beli luk i peršun, dodati ulje i sok od limuna, promešati.
2. Mleko ugrejati da bude vrelo, skloniti. Na istu ringlu staviti veći sud sa vodom za testeninu, u dodati 2-3 kašičice soli, i dok se voda greje paralelno pripremati srednje-redji bešamel sos.
3. Puter otopiti u šerpi, na jačoj vatri, dodati 80 g brašna i blago upržiti, da zaprška tek malo požuti. Doliti trećinu vrelog mleka, mešajući sve vreme varjačom, sniziti temperaturu ringle, pa kad sos počne da se zgušnjava doliti još trećinu mleka. Mešati sve vreme. Ako ostane grudvica, u ovoj fazi se mogu razbiti mikserom. Doliti i ostatak mleka, pa kuvati još 5-10 minuta. Začiniti solju, belim biberom i sokom od limuna. Poklopiti i ostaviti na isključenoj ringli. Detaljan recept za bešamel sos.
4. Filete grgeča iseći na šire trake ili srednje medaljone, posoliti, ispžiti na malo ulja dok ne dobiju koricu.
5. Servirati. Preko testenine sipati sos, pa poredjati komade ribe. Preko ribe sipati preliv od belog luka i peršuna, pa sve posuti seckanim vlašcem. Po želji dodati krišku limuna.

Recept za štampu

Repete

2010-12-19T04:16:00.004+01:00

U Hrvatskoj se pojavio novi kulinarski časopis. A u njemu, gle čuda :) - recepti. Ali ne bilo kakvi recepti. Recepti food blogera. Recepti koje pripremaju žene koje zaista uživaju dok kuvaju, kojima je kuvanje više od obaveznog zadatka, koje vole i da pišu, fotografišu, komentarišu...

Koliko imate kuvara u kući? A koliko njih zaista koristite? Čak i kuvari proverenih autora su uglavnom svedeni na suvoparne brojeve i objašnjenja. Nekako, pred receptom u kuvaru se uvek osetim kao pred recimo, bankomatom. Nema tu priče, ni emocija, ubaciš karticu, ispritiskaš nekoliko tastera, dobiješ ili ne dobiješ pare, okreneš se i odeš. Ništa "Hvala. Molim, nema na čemu". Ništa podpitanja. Nekako je meni to sve hladnjikavo. Kad su pare u pitanju, možda i nije loše da odnos bude takav, ali sa hranom je baš bezukusno raditi na hladno.

Veću težinu od recepta iz štampe uvek mi ima isprobani recept nekoga iz moje okoline, bez daljeg. A najviše onaj koji sam recimo probala kod komšinice pa odmah pitala i zapisala. To je više od sume instrukcija zapisanih na papiru. To je već recept sa pričom. Ništa nije tek tako samo u svemiru, sve je povezano. U vezama i jeste sva suština. "Aha, to su one perece koje sam probala kod Vesne, odlične su bile, i klincima su se dopale..."

Zato volim food blogove. Odjednom je moj komšiluk postao veliki. Imam gde da pronadjem proverene recepte, imam i koga da pitam ako me nešto zanima. Na food blogovima se oseća da iza recepta stoji čovek, stvarni utisci, realne fotografije, komentari... To je za mene prednost nad štampanim receptima, u klasičnom smislu.

"Repete" je prvi kulinarski časopis koji ovaj koncept prenosi na papir. "Repete" nije zbirka recepata, nego ljudi. Tačnije, za sada, žena ;) Žena koje uglavnom nisu profesionalno vezane za gastronomiju, koje imaju svoje redovne poslove, ali koje su istinski zaljubljene u kuhinju, koje biraju šta kuvaju svojim porodicama, i takve recepte preporučuju čitaocima. Recepti sa dušom. To vam je "Repete".

Prvi broj, koji je trenutno u prodaji (u Hrvatskoj) pripremile su Olja, Jasenka, Nevena, Andrea, Dunja, Anita i moja malenkost. Časopis je dvomesečnik. Web i fejs.

Vanilice

2010-12-12T21:09:00.008+01:00

Maxivida je kriva. Ona i njene vanilice. Uhvatio me neizdrž da ih i ja što pre napravim, kao dete kad vidi kod drugog deteta novu igračku, pa moooora i ono da dobije.

Vanilice. Koji jednostavan kolačić, a tako neprevaziđeno dobar. Interesantno da ih nikada ne pravim, ne znam ni sama zašto. Par puta godišnje nas baka mog muža natovari vanilicama i onda jedemo kao nezdravi. Baka ih pravi malecke, jedva 3 cm u prečniku, a buckaste, budu otprilike visoke koliko i široke. Mnogo budu slatke tako malene.

Kažu da mogu da stoje mesecima. Mogu, ako se ne pojedu za par dana. Poznato je da ovi keksasti kolači treba da odstoje u zatvorenoj kutiji ili kesi, i da su tek posle par dana pravi, kad malo omekšaju. Ove vanilice sa slike jednostavno nisu uspele da dočekaju taj stadijum svog sazrevanja, nestale su u cvetu mladosti :)

Da budem sasvim iskrena, ne žalim ih baš previše, kad su tako neuviđavne. Kao i svi sitni kolači, uostalom. Baš zato što su sitni, ne navode me da obraćam pažnju na količinu pojedenih komada. "Pa sitni su, šta, jedan ovaj, jedan onaj...". Tako me uvek prevare, i prejedem se slatkiša očas posla. Kad lepo imam komad kolača na tanjiru, ili parče torte, onda fino vidim od početka kakav je zadatak stavljen pred mene, pa mogu da ga sagledam, izanaliziram, popričam sa njim malo ako treba, savladavam u cugu ili u etapama... A ne ovako. Zločeste vanilice!

Pravila sam ih po bakinom receptu. Nemam tu mikro modlicu pa sam koristila najmanju rakijsku čašicu. Mnogo ne volim da radim sa keks testom, nekako me uvek manje sluša od kiselog, a i uzme mi vremena ljudski. Malo je falilo da se odlučim na četvrtaste vanilice, kao što sam uobličila čokoladni keks sa rogačem, a sve da bih skratila posao oko vađenja kružića, prebacivanja na pleh, pa skupljanja restlova i opet u krug... Nisam, ipak. Dužna sam toliko ispoštovati bakin recept. Prvi put, za sledeći ne garantujem da neće biti kockaste : ]

Sastojci:
200 g masti
100 g šećera
5 kesica vanilin šećera
1 jaje
1 žumance
380-400 g brašna
džem od kajsije
prah šećer

Postupak:
1. Mast sobne temperature penasto umutiti sa šećerom i vanilin šećerom. Dodati jaje i žumance pa mutiti još malo.
2. Dodati brašno i varjačom promešati, pa rukom umestiti testo dok se ne sjedini. Testo će biti masno, i malo mrvljivo.
3. Pleh poprskati vodom pa obložiti komadom pek papira iskrojenim prema veličini pleha. Radnu površinu minimalno postuti brašnom, testo razvući na debljinu 7 mm, pa okruglom modlom vaditi kružiće i ređati na pleh.
4. Peći na 180°C oko 10-12 minuta, pazeći da ne požute i ne prepeku se.
5. Spajati dva po dva keksića malom količinom džema od kajsija. Ostaviti neko vreme da se zalepljeni keksici učvrste (sveže zalepljeni klize jedan sa drugog) pa obilno uvalajti u prah šećer. Čuvati u poklopljenoj kutiji. Posle par dana vanilice će omekšati, do tada su krckave. Otpilike se dobije oko 160 keksića, za oko 80 vanilica, a peku se bar iz dve ture, mada to zavisi od debljine na koju se razvalja testo i veličine modle.

Recept za štampu

Kolač od jabuka

2010-12-10T23:20:00.005+01:00

U FBI istrazi je i dalje La Cuisine Creative, ljubazne domaćice Mignonne. Njen blog je prepun finih poslatica prikladnih za posluženja i neke svečanije prilike, ali ovaj put sam se odlučila za kolač od jabuka jer mi je trebalo nešto obično, nešto "za svaki dan". Malo mi je bilo čudno što među sastojcima nema praška za pecivo, nešto sam navikla da ga u kolačima ovog tipa ima.

Kad sam ispekla i probala kolač, učinilo mi se da nije sladak. Tek onako, jedva. I pomislih kako deca to neće ni pogledati, a dragi ionako ne jede te "hlebaste" kolače. A ispalo je da se deci baš jako dopao, i da niko nije imao zamerku na količinu šećera. Biće da sam se ja malo zatrovala prejakim slatkišima, pa pomislila kako ovaj kolač nije dovoljno sladak. Sasvim je dovoljno sladak, i uopšte, odnos sastojaka je skladan.

Dopalo mi se i što u kolač ide vanila, a ne cimet, koji se obično koristi u kombinaciji sa jabukama. Kolač je mekan i divan, i za svaku je preporuku!

Sastojci:
150 g omekšalog putera
150 g šećera
3 jaja
3 kesice vanilin šećera
300 g brašna
oko 600 g sladjih jabuka

Priprema:
1. Jabuke oguliti i iseći na kockice.
2. Mikserom umutiti puter i šećer, dodati jaja i vanilu, još malo mutiti. Umešati brašno i na kraju jabuke.
3. Smesu sipati u okrugli kalup prečnika 25 cm, ili duguljasti kalup za hleb prethodno postavljen papirom za pečenje. Peći na 180°C oko 40-50 minuta, zavisno od debljine testa u kalupu. Ohlađen kolač posuti prah šećerom.

Recept za štampu

Ćufte u sosu by Babić i sinovi

2010-12-07T01:34:00.010+01:00

Moj dragi voli da kuva. Onda kad niko više nije očekivao da će se u njemu javiti ikakva želja da nauči da skuva išta osim kafe, na pragu svoje četrdesete, desilo se da je probao, shvatio da mu uopšte ne ide loše, i malo po malo, skroz navukao na kuvanje. Voli da sprema kuvana jela, i ono što na neki način spada u klasiku, čorbice, paprikaš, ajmokac, ćufte u paradajz sosu, punjene paprike, grašak, pasulj, testeninu i razne sosove, zatim pohuje meso, puni batake (ja nikada nisam!), nedavno me iznenadio lovačkim šniclama za koje sam bila sigurna da neće ispasti dobro, a bile su savršene... Nisam sklona da hvalim nekoga ili nešto tek reda radi, pa tako i ovaj put - nije što je moj, ali čovek zaista odlično kuva!

Njegov izvor recepata je isključivo net. On sam traži recepte, ništa se ja tu ne mešam. Mada me uglavnom niko i ne pita :) Tako se desi da dodjem kući i zateknem Gaginu gibanicu, Minjine punjene paprike, Brankinu perfektno pohovanu piletinu... Ako rezultat bude dobar, odštampan recept ide u njegovu fasciklu. Koju sam ja oformila, inače su papiri bili svuda po kući. Ahm... Pa moram naći bar neku svoju zaslugu za njegovo dobro kuvanje :)

Jedan od recepata koji je prvi dospeo u tu fasciklu su ćufte u paradajz sosu. Pošto ih dragi zaista pravi odlično, a i pokazalo se da deca jako vole ćufte na ovaj način, ovo jelo je postalo njegov specijalitet.

On je taj koji čuva decu, i pravi ćufte, pa mama koja radi i dodje kući kasno na gotov ručak/večeru zapravo i ne zna kako je priprema ovog jela postala jedan mali ritual u kome učestvuje ceo muški deo porodice Babić. Sečenje luka je prvi deo pripreme u kome učestvuju i deca. Tačnije jedno dete, ono mlađe, vrckastije, koje se gura svuda i koje bi da je totalno samostalno još od svoje druge godine. Njemu tata da neki tupi nož i on kobajagi seče luk. Poneku krišku i odvali, nije to baš sečenje, ali tačno skida pokrete od tate i pokušava da ih ponovi. Obavezan deo opreme su naočare za plivanje, koje malo sprečavaju plakanje. Simpatično je što te naočare nisu nikada videle vodu, ali nema veze, važno je da imaju neku upotrebnu vrednost :)

Dalje dragi radi sam, dok na red ne dođe modelovanje mesnih loptica. Oduševilo me kako tata podeli deci poslužavnik na zone, pa svako radi na svom kraju, a formirane ćufte kasnije stavljaju na sredinu.

Dakle, sada uskače podmladak, i svi zajedno prave ćufte. Mnogo sam se raznežila što sam fotoaparatom uhvatila jedan takav trenutak, jer obično i ne prisustvujem njihovoj pripremi ručka, pošto sam na poslu. Ovo se događalo o vikendu, i prvi put sam mogla da vidim kako sve to izgleda.

Moram priznati da oni naprave malo više krša nego što sam ja u stanju da svarim, pa je možda i dobro što ne gledam to svaki put :) Sa druge strane, uz mene bi deca bila daleko manje uključena u neke stvari oko pripreme hrane, pa mi je zapravo drago što je tata tu dosta ležerniji, i što je deci zanimljivo. Nije to samo zabava, na neki način deca sada stiču određene navike, kao i svest o tome da kuvanje nije samo mamin posao.

Ćufte koje deca oblikuju liče na sve samo ne na kuglice, ali ništa to ne smeta, prilikom prženja se malo učvrste, a sad, što se oblika tiče, bože moj, nisu za izložbu :) Dalje, tata-Babić prži ćufte i pravi sos, pa sve zajedno krčka još malo, i gotovo.

Umem ja često da kukam kako posle jednog ručka koji on skuva ima sudova kao da sam ja kuvala tri dana, a o uprskanom šporetu, pločicama, pa i malo široj okolini da i ne govorim. Ali, ovaj put me je zaista totalno iznenadio kako ekonomično prlja sudove kad pravi ćufte. Sve radi u jednom tiganju. Prvo izdinsta luk. Luk stavi u meso, a ostaje mu tiganj sa nešto ulja. Dolije još malo ulja, pa na istom tiganju prži ćufte. Izvadi ih u vanglu, pa opet u istom tiganju napravi sos (to je onaj dublji tiganj, zapravo plića šerpa, recimo 8 cm visoka), i vrati ćufte unutra. E sad, ne bih da cepidlačim i brojim sudove korišćene u pripremi koja prethodi prženju, nego tek tako pominjem, da ne ispadne sad da je čovek idealan (moram jednu ovakvu rečenicu da dodam, pošto će i on ovo pročitati, pa da se ne razmazi previše).

I tako. Ja sam prestala da pravim ćufte. Ništa moje nisu bolje, zaista. Zapravo, dragi kuva većinu tih klasičnih jela, a moje je da eksperimentišem sa novim stvarima. Kaže mi jednom prilikom, pomalo ljut što sam tri sata provela u kuhinji pa još sat u fotografisanju i onda j još par sati u sredjivanju slika i pisanju posta, jer, jel'te, puno vremena trošim na sve to.

- TI kuvaš za publiku, a JA da bismo jeli!

Nije mi bilo baš svejedno, iako je jednim delom bio u pravu, svesna sam ja da nekad potrošim jako puno vremena na sve ovo oko bloga, ali izvadih se nekako.

- Pa, to što JA kuvam za publiku (čujete li promenu boje glasa, dok ironično citiram njegovu ironiju?) opet na kraju MI pojedemo!

Nije neki izgovor, priznajem, ali makar je istina :)

Recept je ovde. Jedina izmena je što u sos stavljamo litar paradajza, a u receptu piše pola litra. Nama je malo pola litra, na onu meru mesa, mora sosa da ima dovoljno.

Kiflice

2010-11-29T23:33:00.003+01:00

Please, scroll down for English

Fresh from the oven je internacionalna igra za food blogere koji vole testa i peciva, kojoj sam se priključila pre godinu dana. Pravila sam ono što su drugi zadavali kao temu, Mlečni hleb, Stollen, Čokoladne puž hlepčiće, Seljački hleb, Kringel, Pizza testo, Pide, Palenta hleb i Chelsea buns. Došao je red na mene da zadam temu, i odabrala sam kiflice sa sirom. One meke, ukusne i divne.

Recept za ove kiflice je uzet iz mamine sveske. Pravila sam ih mnogo, mnogo puta i garantujem da je recept odličan. Za "ono nešto" zadužen je margarin koji se isecka na komadiće i poređa između kiflica, pa prilikom pečenja kiflice spolja upijaju tu masnoću i dobiju neki poseban šarm.

Margarin se u našoj kući ne troši. Osim kad pravim ove kiflice. Imam loše mišljenje o hidrogenizovanim biljnim masnoćama, i mi hranu pripremamo sa uljem, puterom, mašću... Margarin sam uzimala samo kad znam da mi treba za ove kiflice, jer nisam smela da rizikujem da menjam recept, kad je toliko dobar. Mislim - nisam smela, dok nisam rešila da smem :)

Napravim ja turu kiflica i uzmem puter umesto margarina. Ljudi, to je drugi proizvod. Jestivo je to, ali nema govora o onim savršenim kiflicama. Prvo, puter je osetljiviji na visoke temperature i njemu jednostavno ne prija da ga grejači u rerni tope i peku 20-25 minuta na 180-200°C. Puter pregoreva. Kiflice ga ne upijaju dovoljno dobro kao margarin, i on se peče, peče, i - prepeče. Kad izvučete pleh, tačno se vide tragovi pregrejanog putera, neke tamne mrvice.

Drugo. Kad su kiflice pečene i izvadite pleh iz rerne, na dnu pleha se i dalje se vidi masnoća koja mestimično pliva. To se dogadja i kad se koristi margarin, ali u narednih 5-10 minuta dok kiflice malo dođu k' sebi, margarin će nestati tj. kiflice će ga upiti. A puter neće, ili možda hoće malo. Bez preterivanja - kiflice su za tri klase lošije ako se prave sa puterom, iz ovog mog iskustva gledano.

Prema tome, upotreba margarina u kiflicama je moj kompromis sa samom sobom, i po svemu sudeći, tako će i ostati.

Recept za kiflice sam još ranije objavila na blogu, i reakcije svih koji su proli su bile prilično pozitivne. Toplo savetujem svima koji još tragaju za receptom za najfinije kiflice, da odštampaju ovaj recept i isprobaju ga.
Ovde je round-up, gde se može videti kako su učesnici FFTO napravili kiflice.

I još nešto. Simpatično mi je što vidim na drugim blogovima opise i postavke vezane sa fotografisanje. Ima sigurno godinu dana kako sam poželela da napišem par postova na tu temu, i iznesem svoja iskustva. Pa, kako sam inače "brza", nisam nikada ni napala taj zadatak. Preciznost je moja vrlina i mana, puno vremena umem da potrošim na pripremu za nešto što zahteva realizaciju od 10 minuta, a za pripremu nekoliko postova o slikanju trebalo bi mi dva godišnja odmora. Sa nekim stvarima se čovek pomiri, a sa nekima večito ratuje. Ja nisam ni tamo ni 'vamo, klackam se stalno između samouverenosti da je dobro biti spor i pedantan i razočaranosti što ništa ne mogu u normalnom roku da uradim.

Elem, nisam sad došla da kukam, nego da objasnim ovo što sledi, i što ćete i nadalje tu i tamo viđati. Ja sam foto-amater, neke osnove sam pohvatala. Nedovoljno da bih nekog drugog učila, ali dovoljno da mogu da vam amaterski prepričam konkretan slučaj. Osim samih slika klope o kojoj je reč, kad se setim izmankem se par koraka unazad pa škljocnem i širi plan. Mnogo puta žurim pa zaboravim. Ovaj put nisam :)

Levo - kad god imam priliku, probam unapred da uhvatim kadar kojim ću biti zadovoljna, još i pre nego što je klopa gotova. Ovde je bilo lako, jer sam samo postavila praznu činiju i času sa pivom, pa okinula par puta i videla da je ok, pa sam ostavila sve tako. Kad su kiflice bile spremne, samo sam ih poređala u činiju. Slikala iz tog ugla, i uvek pokušam da uhvatim i jedan "ptičiji" plan. Popnem se na stolicu pa slikam odozgo.

Desno - Trpezarijski sto ima prirodno svetlo sa jedne strane. Bio je šućmurast dan, mada sa sunčanim segmenitma (testo i sirove kiflice su slikane na istom stolu, recimo jedan sat ranije od naslovne slike!) a i već je polako počelo da se smrkava, pa je svetla bilo malo. Postavila sam belu tablu nasuprot prozoru, da odbija svetlost. Nema je na slici, jer dok jednom rukom pridzavam tu tablu, drugom rukom drzim aparat i slikam, uglavnom sve radim sama, pa kad se udaljim nema ko da mi pridržava tu belu tablu :) Narihtala ISO na 400, jer je bilo malo svetla. Nije idealno jer imam osetnog šuma, ali nisam htela da odustanem od prirodnog svetla. Preko stola je bačeno parce crne trevire, elastične, kupljene u prodavnici metraže, među restlovima, uzela sam jer se ne gužva. Sve što treba da se pegla znam da neću nikad upotrebiti. Preko je parče vunene tkanine braonkastih tonova, takođe uzeto iz korpe sa restlovima. Toliko za ovaj put :)

I'm proud to host the November FFTO challenge. I decided to challenge the group to prepare and try one of our family recipes, for super soft mini cheese rolls. Cheese rolls we use to call kiflice are very popular savory little treats here in Serbia. They are usually served as a starter at family meetings, or as a finger food at parties and they are standard offer at city bakeries. Almost each family has it's variation of the recipe, and I'd like to share mine with you. I use to make them out of 1 kg flour, but scaled down the recipe to 500 g of flour for this purpose ;)

Recipe calls for fresh yeast, 20 g, which may be replaced with 2 tsp of instant yeast, or 2.5 tsp of active dry yeast. This is according to net research, not personal experience, so if you have other conversion method, use it. You should use as much yeast as it is usual for 500 g flour (for plain white bread dough). Recipe also calls for sunflower oil, as it is most used type of oil in Serbian cooking habits, but you can use any vegetable oil, which tastes and smells neutral (don't use olive or sesame oil with hard aroma). The final touch for those rolls is baking in fatty environment, as rolls should be surrounded with peaces of margarine, on the baking pan. Please, don't skip this final tip, or you'll end up with just ordinary cheese rolls, the fat they absorb during baking is what gives them extra softness and taste and a kind of "fried" and crispy bottom of the rolls.

Kiflice are usually filled with cheese, but you can fill them with various mixtures of your choice, or you can leave them plain, without any filling. They are still great if not filled at all, because of the dough - the dough is great.

I did my best to explain the technique in details, but if you have any doubts please leave a comment here, or email me at mamajacooks at gmail dot com.

I hope you'll enjoy kiflice, and I'm really looking forward to reading about your impressions if you decide to give them a try!

The roundup

Kiflice - Serbian Mini Rolls

Dough:
500 g all purpose flour
1 tsp salt
20 g fresh yeast (2 tsp instant yeast or 2.5 tsp active dry yeast)
1 tsp sugar
250 ml milk
75 ml sunflower oil
1 egg

Filling:
200-250 g cottage cheese (you may use feta or other fresh cheese)
1 egg white (optional)

And more:
1 egg yolk
1 tbsp milk
100-125 g margarine

Directions:
1. Crush the cheese using a fork. Add some salt if it tastes neutral. Stir the egg white in, if the cheese is too crumbly. Filling shouldn't be runny, but thick and compact, thicker than the cream cheese, and pretty salty.

2. For the starter - dissolve yeast with some lukewarm milk in a cup, add a teaspoon of sugar and a tablespoon of flour, stir to get smooth batter. Set aside at room temperature, or near the stove top, to let the yeast activate and fill the cup.

3. Sift the flour, add salt. Add activated yeast, egg, oil and milk, then combine using a wooden spoon to get smooth dough. The dough seems like too soft and too sticky at the beginning, but don't worry, continue with kneading, and soon your dough should start to separate from the bowl, and thicken. It is not necessary to knead the dough by hands, the wooden spoon works just fine (you may use any spoon, of course, the wooden spoon is common tool for all stirring and kneading works here at the Balkans). Grease the cling film with oil, cover the bowl, and set aside for at least an hour, at lukewarm place, to let the dough doubles in size.

4. Re-knead the dough, divide into 5 equal parts, shape them into balls. Each part should make 8 rolls, so you'll end up with 40 rolls, which should perfectly fit the regular oven pan, if lined in 5x8 order. Flatten each ball by hands over the floury working surface, then use a rolling pin to roll the dough out in a circle, a few millimeters thick. Use a sharp knife to cut the circle into 8 triangles. Take one triangle, stretch it in the air with your hands, to get it extended as much as you can, gently. Put some filling at the triangle base, then fold the edges of the base as shown at pic4, to avoid the filling leak out during baking. Roll. Arrange the rolls at the pan (5x8).

5. Lightly beat the egg yolk with a tablespoon of milk, then brush the top of each roll with the mixture. This is used to prevent forming thick crust, and to improve the color of baked rolls. Sprinkle with some sesame seeds, if you like.

6. Arrange the small peaces of margarine between the rolls, then bake in the oven preheated to 180°C for about 20 minutes. Be careful not to overbake them. Let them cool a bit, be careful as the filling is always more hot then the dough, take a seat in your favorite armchair, and start enjoying the softest cheese rolls ever. And don't think of calories, please :)

Piroške

2010-11-22T01:02:00.006+01:00

Prijatna, ljubazna, srdačna, neposredna, vredna, pedantna, jednostavna... I što bi rekle žene, zlatne ruke ima. Takva je Lana, alias Mignonne, autor bloga La cuisine creative, koji istražujemo u novembu i decembru 2010, u okviru blogo-igre FBI rukavice.

Lanu sam upoznala na Coolinariki pre par godina, a njen recept za Grilijaž tortu, i naročito slika, bili su moja tiha čežnja, duže vreme. Vraćala sam se gomilu puta na to savršenstvo izgleda, iščitavala ne znam koliko puta postupak pripreme i komentare, ali dugo nisam smela da se upustim u tu avanturu. Kad sam konačno odlučila da probam, dodatno sam Lanu propitivala mejlom o ovome ili onome, i na kraju napravih tortu. Nekako. Moja grilijaž torta nije ni blizu njene, ali trebalo je da vidite moj ponos kad sam je završila ;)

Njene grilijaž korpice su me takodje očarale. Izgledale su tako šarmantno i zavodljivo, da sam i njih morala isprobati. Mackanje papirnih korpica čokoladom, pa tako u više slojeva je posao koji preporučujem samo strpljivima, ali i garantujem da će zadovoljstvo što ste napravili nešto onako fino na kraju poslati u zaborav svaki drugi utisak. Ja sam apsolutni šampion u sporosti, pa i nisam neko ko treba da govori o vremenu kao komponenti recepta. Uglavnom, grilijaž korpice su savršene!

Osim torti i kolačića od kojih zastaje dah (ne volim da fraziram, ali sad je potpuno opravdano), kod Lane se pravi još puno lepih stvari, a naročito testa i peciva. Piroške sam znala da moram da probam čim ih je objavila na blogu. Pravila sam ih bar tri puta do sada, i tu neće biti kraj :) Još tražim idealnu meru za količinu mleka, i svaki put stavljam po malo manje nego prethodni, jer sam imala problema sa lepljivim i jednostavno premekanim testom. Piroške pravim malo veće, recimo 12 piroški od jedne mere, jer volim kad imaju debljinu i testo uspe da postigne idealnu rupičastu teksturu unutra. Ne sme se testo razvaljati previše tanko, jer takve piroške nemaju šansu da postignu buckastu sredinu. Iz moje prakse, 1 cm je sigurna dobra debljina testa kad se razvalja, čak i 0,5 cm je ok, a sve ispod toga će dati samo opnu nekom filu, a bez hlebaste sredine. Lično volim kad sira, tj.nadeva uopšte, ima malo, tek da se kaže da ga ima. Kad ga ima puno, onda se napravi rupa, šupljina oko fila, a i nekako fil preuzme primat. A to ne bi smelo da se desi, jer je u testu sva lepota ovog jela.

Da vam ispričam i šta sam jednom prilikom uradila, a što nije bilo pametno. Uvila piroške uveče, i umesto da ih odmah pržim, složila na poslužavnik malo posut brašnom, pokrila, i ostavila u frižideru do jutra. Piroške su narasle i super primamljivo izgledale čak i tako sirove.

ALI. Osim što su se malo polepile jedna za drugu, one su mi se prilikom baratanja deformisale i površina im se pogužvala. Razumljivo, jer kad pokušam da uzmem nežnu i meku (sirovu) pirošku, bilo rukom ili lopaticom, a ona puna vazduha, ja je tom prilikom malo ulubim i takvu spusim u ulje. Pošto je već bila narasla napolju, piroška u ulju neće mnogo dalje rasti, mada hoće još malo, ponegde će i da popuca, a po povrsini će ostati nekako kvrgava. Mislim, ništa baš-baš strašno, ali imam jednog crvića-perfekcionistu koji se davnih dana bez pitanja uselio u mene, pa me je to baš nerviralo. Neke su se manje, neke više pogužvale. Lepše sam odvojila za naslovnu sliku, a one manje lepe su bile ovakve.

Ipak, ništa to nije smetalo da piroške budu pojedene u slast, jer su jednostavno - preukusne!

Sastojci:
350 g mekog brašna
150 g kuvanog i ispasiranog krompira
20 g kvasca
1 kašičica soli
50 g putera
2 žumanca
50 ml mleka
100 g starijeg kravljeg sira
ulje za prženje

Postupak:
1. Krompir (250-300 g sirovog) oguliti, iseći na kocke, skuvati u slanoj vodi, ocediti, ispasirati, pa odmeriti 150 g.
2. Kvasac razmutiti sa malo mleka (od onih 50 ml). Brašno prosejati, dodati so, ispasiran krompir, žumanca, omekšali puter, razmućen kvasac i ostatak mleka. Umesiti glatko testo i ostaviti da se odmori oko 20-30 minuta.
3. Razviti testo u pravougaonik debljine 1 cm, iseći na 12 delova (2x6). Na sredinu svakog dela po dužini staviti malo izmrvljenog sira, pa oblikovati piroške lepljenjem ivica, i vrhove zatvoriti da fil ne bi cureo tokom prženja, pa redjati na poslužavnik.
4. Pržiti na srednjoj temperaturi u dubokom ulju, kratko sa svake strane, dok ne dobiju zlatno žuto-braon boju. Piroške vaditi rešetkastom kašikom na tacnu obloženu salvetama, ostaviti tu par minuta da bi papir upio višak ulja, pa prebaciti na drugu tacnu. Služiti toplo.

Recept za štampu

I još nešto. Nema veze sa receptom već sa asocijacijom koja se slučajno rodila kad sam prvi put pravila ove piroške. Nakon što sam ih ispržila, uzela sam aparat da škljocnem brzinski, pored šporeta, bez ikakvog nameštanja svetala i okoline, čisto da sebi zabeležim kako to izgleda. Kad sam uzela jednu pirošku, odjednom me je jako podsetila na.... nešto. Ne odoleh.

Voćna torta

2010-11-18T23:25:00.009+01:00

"Danas nam je didan dan, didan dan, didan daaaan..."

Još prošle godine u ovo vreme malac je ovako pevao rođendansku pesmicu, a pre dve godine je čak nije ni pevao, samo je tražio da mu neko peva. Danas, na svoj četvrti rodjendan, pesmicu peva ispravno, a meni skoro da je žao, jer nekako mi se preko noći izmigoljio iz bebe u dečkića.

Uvek se desi da ne slavimo njegov rodjendan. Pavle je asmatičar i par puta godišnje zaglavimo u bolnici. Svaki put to bude nešto uoči rodjendana, i posle nam baš nije do gužvi, i velikih skupova. Mada, ni kad smo zdravi nam baš nije do toga, bar mami nije, da ne govorim u detetovo ime, ali to je druga priča.

Elem, i ove godine smo rodjendan proslavili bez gostiju. Zato sam se odlučila na torticu, a ne na tortu. I to voćnu. Pavle ne voli jake slatkiše i torte. Ali zato mlati voće u velikim količinama. Nije da ga nešto teramo, jednostavno voli voće, dodje sam do činije i uzme sta hoće, pa tako više puta dnevno. Dok stariji brat od "voća" uglavnom voli suve brusnice. Ah da, i čokoladu sa jagodom. Jako su različiti, zaista.

Patišpanj je nastao na osnovu jednog od recepata iz stare Podravka + Dr. Oetker knjižice, Kolači, vaš ponos. Žuti krem je modifikacija krema za princes krofne. Društvo su im pravili kivi i banane. Fila ima jako puno, više nego što bi na prvi pogled izgledalo da jedna tortica od 20 cm prečnika i 2 kore može da primi. Uz tu količinu fila torta je malo ispala drhtava na kraju, ali baš fino kremasta. Umeju te torte sa patišpanj korama da budu suvkaste. Ova definitivno nije bila suva. Ali nije ni nešto naročito lepa na oko, posebno presek koji hoće malo da se smulja prilikom sečenja, pa sam razmišljala da li da uopšte pišem o njoj.

Ipak zapisujem recept. Krem mi se naročito dopao, pa da ne zaboravim šta sam radila.

E, da. Voće sam sekla na krupne komade, sa idejom da kasnije dobijem zanimljive preseke parčića torte, ali ipak je trebalo da isečem voće na sitnije komade, jer je u tanjiru kašičica zapinjala kad naidje na tu komadešku. Koristila sam sitniji kivi koji sam ogulila, odsekla onaj tvrdi deo na dnu, pa prepolovila, a banane sam sekla na komade dužine 2-3 cm. Dakle, ne preporujučujem tako. Nego sitnije, kao za voćnu salatu. I bilo bi idealno slagati tortu u kalupu sa skidivim obodom. Ja nisam imala odgovarajući pa sam je zidala u vazduhu. Može i tako, ne bude baš idealno oblikovano, ali ne ide na izložbu, šta fali :)

Srećan ti rođendan, pile moje veliko!

Sastojci:

kore
4 jaja
150 g šećera
1 vanilin šećer
100 g brašna
1/2 ravne kašičice praška za pecivo
30 g otopljenog putera

fil
1 l mleka
250 g šećera
3 vanilin šećera
7 žumanaca
2 cela jaja
150 g gustina
125 g putera

oko 500 g kivija
1-2 banane
slatka pavlaka ili šlag

Postupak:
1. 4 jaja, 150 g šećera i vanilin šećer mutiti mikserom oko 10 minuta ili dok se ne dobije svetložuti krem. Dodati brašno prosejano sa praškom za pecivo i otopljen puter, i žicom lagano promešati. Okrugli pleh prečnika 20 cm obložiti papirom koji je blago namašćen sa obe strane, sipati smesu pa peći na 180-200°C oko 25-30 minuta (proveriti čačkalicom). Izvaditi na rešetku i ohladiti. Odseći vrh/ispupčenje da bi kora postala ravna, a onda je preseći na dva jednaka dela.
2. Sedam žumanaca i dva cela jaja lagano razmutiti žicom u većoj šerpi. U to umešati 150 g gustina da ne bude grudvica. Mleko skuvati sa šećerom i vanilin šećerom, pa kad provri sipati preko jaja i gustina, i mešajući kuvati na isključenoj ringli ili sasvim niskoj vatri dok se ne zgusne. Pokriti plastičnom folijom da se ne bi stvorila korica i ostaviti da se potpuno ohladi. Ubaciti omekšali puter i sve sjediniti mikserom.
3. Voće iseći na kockice i preliti sa malo limunovog soka, da banana ne bi pocrnela.
4. Na prvu koru staviti 1/4 fila, pa polovinu voća, pa još 1/4 fila. Tako nafilovati i drugu koru pa ostaviti da se torta stegne u frižideru. Premazati šlagom, ukrasiti komadićima voća.

Napomena: Ako imate sto sa klimavim a sitnu decu sa nemirnim nogama, tortu secite bilo gde, samo ne tu.

Recept za štampu

Tortu isprobala Ginger Cookies.

Pilav

2010-11-14T00:17:00.011+01:00

Pilav je jedno od jela koja me vraćaju u detinjstvo. Volim da vidim krckavu koricu piletine uronjene u pirinač. Sočni prinač. Tek blago zapečen po vrhu.

Deluje jednostavno, ali više puta sam imala priliku da probam (i napravim) pilav kome "nešto fali". Ili nema ukus na mesno i ostane bljutav, ili bude previše pirinča u odnosu na meso, ili pirinač ostane rastresit kao da je za prilog, ili se raskuva pa postane kao sutlijaš... Dade mi je dao nekih smernica, i dodjoh do pilava na koji nemam zamerki .

Prvo što je važno - koristiti pirinač kratkog zrna, i ne ispirati ga. Za pilav se starije domaćice kunu u kočanski pirinač, i to nije bez veze. Kočanski pirinač je kratkog zrna i prilično skrobaste površine. Prilikom kuvanja zrna se više lepe jedno za drugo nego kod nekog dugozrnog ili ultra-glaziranog rođaka. Pirinač u pilavu treba da bude malo meckav i donekle slepljen, i to će se lakše postići sa pirinčem kratkog zrna.

Drugo - odnos pirinča i supe treba da bude 1:6. Na primer, na 250 g pirinča treba nam 1.5 litar supe.

Treće - bar 1 dl ulja na 250 g pirinča. Nakon što se luk proprži na ulju, kratko treba propržiti i pirinač, a posle tek ide nalivanje supom. Ne skidati masnoću sa supe, naravno. Uz masnoću iz mesa i supe, ulje će dobrodoći da pilav bude još sočniji i ukusniji. Moglo bi i bez prženja pirinča, ali meni nešto deluje da je ovako manja šansa da postane previše slepljen.

Četvrto - dovoljno soli. Pilav mora dobro da se posoli. Tri kašičice soli je ok. Ja stavim jednu u supu i dve dok sam dinstam luk. Možda zvuči da je previše, ali pirinač je užasan upijač soli. Skoro kao krompir. Najčešća greška koja mi se dogadjala je da mi pilav bude nedovoljno slan, jer sam smatrala da je kašičica ili dve dovoljna za celo jelo. Nije. Tačno je, može se to dosoliti na tanjiru naknadno, ali ja baš volim da probam i kažem - odlično je! :)

Meso po izboru. Celo pile, pa isečeno na delove, ili samo batak/karabatak, svejedno je. Ne bi trebalo ići samo na grudi/belo meso, jer će supa biti mršavija, a meso u pilavu suvkasto. Mi volimo batake, i ovde su bila 4 poveća komada. U pilav se može umuvati i malo šargarepe iz supe, a i ne mora.

Sastojci:
1 pile ili 4-5 bataka (1-1.3 kg)
250 g kočanskog pirinča ili drugog pirinča kratkog zrna
1 veza zeleni
1 glavica luka
1 dl ulja
so
biber

Postupak:
1. U veći lonac staviti pile i očišćenu zelen i naliti sa bar 2 litra vode. Dodati kašičicu soli i nekoliko zrna bibera, i pustiti da se kuva na tihoj vatri 1-2 sata. Kada je meso skuvano skloniti sa šporeta.
2. Na istu, već zagrejanu ringlu staviti veću šerpu, koja može kasnije i u rernu, i sipati ulje. Sitno naseckati glavicu luka, posoliti sa 2 kašičice soli, i pobiberiti po želji. Propržiti luk da porumeni, pa dodati pirinač. Pržiti pirinač par minuta, uz mešanje. Isključiti ringlu i skloniti šerpu.
3. Izvaditi pile iz supe, i iseći. Odvojiti batake i krilca, belo meso preseci na pola, a rebra razdvojiti od trtice. Sve te delove poslagati na pirinač, po želji dodati i bareno šargarepu, i sipati 1.5 litar supe u kojoj se pile kuvalo.
4. Uključiti rernu na 220°C i staviti da se peče. Vreme pečenja je oko 1-1.5 h kad se stavi u hladnu rernu, ili oko 40-60 min otkako supa provri u rerni. Meso treba da porumeni a supa skoro da uvri, tj. da ništa ne pliva po vrhu ali da se ipak vidi vrijuća supa negde u dubini :) Isključiti rernu i ostaviti pilav da odstoji bar još pola sata unutra, da pirinač upije preostalu tečnost.

Recept za štampu

Korpice od paprika sa pečurkama

2010-11-08T22:29:00.009+01:00

Lusitania nam je zadala pečurke kao temu igre ajme, koliko nas je! koju je pre više od dve godine pokrenula Snježana. U sekundi shvatih da se moje iskustvo sa pečurkama svodi na jednu jedinu vrstu pečuraka - šampinjone. Nekako su na našem tržištu šampinjoni najviše trošene pečurke, oduvek. To "oduvek" se odnosi na poslednjih 20-30 godina, dokle moje sećanje dopire, za ranije ne garantujem. Sad na pijaci vidjam i sveže bukovače, pa čak i sveže šitake, i ponekad suve vrganje. Nisam probala ništa od toga, osim vrganja jednom davno. Zapravo se osećam nepismeno kad su pečurke u pitanju, i baš se radujem čitanju recepata ostalih blogera na ovu temu.

U tom svetlu, prilažem jednu salaticu od (gle čuda!) šampinjona. Začinjenih solju i šećerom, sa malo feta sira i nešto nara. Ova kombinacija mi se rodila u glavi, verovatno na principu kombinovanja boja, mada i spoj ukusa se pokazao kao prilično zabavan. Pod uslovom da nemate problema sa semenkama nara kao i generalno sa kiselo-slatko-slanim kombinacijama.

Korpice od paprika sam davnih dana videla ovde (treći primer na linku). Mnogo su mi bile simpatične i ostale su u nekom ćošku svesti evidentirane kao nešto što treba napraviti. Čekale su sigurno preko godinu dana, i evo, dočekale svojih pet minuta. Nije komplikovano napraviti ih, malo ima petljanja oko vađenja semenki mada nije nemoguća misija, ali svakako nije nešto što se može na brzaka. Ustvari možda i može, posle puno vežbe. Što nije bio moj slučaj. Ne ovaj put :)

Sastojci:
6 manjih žutih paprika babura, oko 100 g svaka
400 g šampinjona
2 kašike ulja
1 kašičica soli
3 kašičice šećera
oko 100 g očišćenog nara (jedan srednji nar)
50 g feta sira
rukola ili peršun, za ukras

Postupak:
1. Paprike oprati, odseći peteljke. Okrenuti ih peteljkom nadole. Napraviti vertikalni rez počev od vrha do polovine visine paprike, a i drugi isti takav na 1 cm od prvog (oba otprilike na sredini širine paprike). To će biti drška korpe. Zatim napraviti horizontalni rez sa desne strane, na polovini visine paprike, pažljivo, do onog vertikalnog reza. Skinuti tu kapicu pa isto ponoviti i sa leve strane. Na kraju ostaje paprika koja je presečena po polovini visine, ali ima na sredini deo koji glumi dršku korpice. Pažljivo ukloniti semenke kašičicom (pomoćiće ako se nožem malo raseče grudva od semenki). Isprati pod vodom da se uklone ostaci semenki. Postupak pogledati ovde.
2. Očistiti nar.
3. Pečurke iseći na kockice, posoliti kašičicom soli, pa prodinstati na dve kašike ulja dok ne omekšaju (7-8 minuta). Pred kraj dodati šećer i promešati da se otopi. Kad se ohladi ocediti od tečnosti, ako nije skroz uvrila tokom dinstanja.
4. Preko pečuraka ravnomerno sipati nar i izmrvljenu fetu. Ne mešati (samo zbog estetike, da se ne smulja sve od fete). Ovom mešavinom puniti korpice, u koje se prethodno može staviti listić rukole, peršuna ili neke druge zelene travčice.

Recept za štampu

Karamel preliv a la McDonald's

2010-10-31T00:12:00.005+02:00

Slaba sam na sladoled iz Meka, a naročito na onaj preliven karamelom. I jagoda je dobra, mada je malo preslatka. Sad još ispade da karamel preliv nije presladak. Jeste, i on je presladak, ali njemu ipak oprastam jer mu je šećer osnovni sastojak. I jer sam slaba na njega.

Pre početka priče o karamel prelivu koji prilično liči na na verziju iz Meka, moram da se osvrnem na Dulce de leche (u daljem tekstu dolće, od milošte). U doslovnom prevodu, Dulce de leche je slatko od mleka. Jedno vreme je ovaj krem, da ne kažem džem od mleka, bio jako popularan na domaćem netu. Prštao je po blogovima, na Coolinariki je takodje bio hit. Pravi se tako što se mleko i šećer kuvaju na tihoj vatri dugo, dugo, duuuuugo, uz puno stajanja i mešanja, da bi voda iz mleka isparila i na kraju ostalo nešto gusto, masno i slatko. I ne samo to, nego i blago karamelisano, jer šećer treba da dodje u fazu karamelizacije i ceo krem postane primamljive zlatnožute boje.

Ispalo je da to i nije baš toliko jednostavno koliko zvuči. Zbog niske temperature kuvanja šećer mnogima nije doživeo da postane karamel, i krem bi ostajao bled. Gotovo anemičan, što bi rekao moj dragi za kuvana jela koja nisu zapržena brašnom i alevom paprikom. Anemija se, pročitala ja u mnogobrojnim tudjim iskustvima, još i da zalečiti trikovima sa dodavanjem malo sode bikarbone, kao prirodnog potamnjivača, mada je to umelo da mu naruši lepu glatku teksturu. Ali, šta je sa psihološkim problemom koji može nastati usled razočarenja što se, nakon onoliko sati stajanja pored šporeta i mešanja, moje vreme pretvorilo u vodenu paru, a zapremina rezultujućeg krema opala na šestinu ili sedminu od one sa početka kuvanja? Ne, ne. Nije to za mene. Živela sam i do sada bez karamel preliva, a ako baš iskriziram, otrčaću do Meka po jednu dozu. Dulce de leche, AA.

Kasnije sam videla odličnu alternativu - dugo, ali ne onoliko dugo, kuvanje slatkog kondenzovanog mleka, neotvorenog, sa sve limenkom (kondenzovano mleko je mleko kome je izvučena određena količina vode, a sve ostalo što mleko čini mlekom je i dalje tu, dakle - koncentrovano mleko). Vrlo mudro, nema mešanja! Posle odredjenog vremena, otvori se limenka i tap - eto gotovog proizvoda iz konzerve. Super, sem što to neću biti u prilici da probam u zemlji Srbiji, jer ovde nema kondenzovanog mleka. Pojavljivalo se u Veru, na mahove, ali nije mi se dalo da ga lovim, a i nisam sigurna da li je to što je stizalo bilo obično ili zasladjeno. Obično mi ne bi ništa značilo, za ovu potrebu.

Onda naletim na ovaj recept. Odmah sam ga tagovala za probanje, mada je prošlo poprilično dok je stigao na red. Recept me je privukao jer sam videla da ovo lako može biti skraćeni postupak za dolće. I ne samo skraćen nego i logičniji, za moja shvatanja. Prema receptu karamel se pravi na klasičan način, topljenjem šećera, pa se posle dodaju puter i slatka pavlaka i kuva sve zajedno vrlo kratko.

Probala sam, baš po receptu sam radila prvi put, a recept kaže da se na početku šećer topi sa vodom. Pošto sva voda mora da ispari pre nego sto šećer poželi da se prepusti karamelizaciji, ja sam drugi put vodu izbacila. Šećer sam topila na puteru, i to na srednjoj vatri, uz često mešanje da ne zagori. Na početku se šećer malo zgrudva, a masnoća od putera pliva okolo. Kad krene da žuti, šećer treba mešati stalno, i sve raditi na nekoj trojci, ili četvorci, na skali od jedan do šest. Kako se dalje bude karamelizovao, šećer će se prožeti sa puterom i dobiće se lepa, glatka smesa. Na nju se onda, van ringle, malo po malo dodaje vruća slatka pavlaka. Pažljivo, jer u momentu kad se sipa slatka pavlaka dešava se ona reakcija koja liči na omanju vulkansku erupciju. Mleko iz slatke pavlake poludi od temperature koju karamel sobom nosi (preko 160°C!) i počne da peni, kao kad hoće da iskipi. Zato treba sipati jako malo slatke pavlake u toj prvoj turi, pa promešati čim se vulkan malo smiri. I drugi put treba sipati malo. Posle, kad je karamel već razredjen, može i malo više da se sipa odjednom. Ja sam pravila krem od 50 g putera, 250 g šećera i 250 ml slatke pavlake, i recimo da sam slatku pavlaku dolivala iz jedno 3-4 puta. I dalje je sve to prilično brz proces, u poredjenju sa bilo kojim drugim načinom pripreme. Posle se sve zajedno kuva još 2-3 minuta na slaboj vatri, recimo na dvojci, tek da se ova novonastala zajednica malo stabilizuje. I gotovo.

Pravila sam i na način da šećer istopim tj. karamelizujem (bez putera, bez ičega), a onda dodam vruću slatku pavlaku u kojoj sam otopila puter. Ne pravi razilku. Važno je samo da se šećer topi na srednjoj vatri, ne najjačoj, i da se često meša, jer za tren zagori. Jedna tura mi je propala jer sam se okrenula po fotoaparat, i dok sam skinula poklopac sa objektiva, prebacila WB na odgovarajući, škljocnula - pregoreo mi šećer.

Vruć karamel krem je redak. Kad se ohladi na sobnu temperaturu postaje idealne gustine, kao redji med. Brat blizanac karamel kremu iz Meka. Dobro, 'ajde. Nije blizanac. Brat iz drugog braka, polubrat, eto. U frižideru krem postaje čvrst, gotovo maziv, i dobija mat boju. Ponovnim zagrevanjem postaće opet sjajan i fin.

Letos smo ovaj preliv koristili za sladoled, naravno može po želji preko kolača, palačinki, raznih poslastica. Uz NY cheesecake je bio neodoljiv, jer je bio baš kontrast u odnosu na kiselkasti fil od sira. Mislim, neće biti problem kako ga upotrebiti, verujte mi :)

Sastojci:
250 g šećera
250 ml slatke pavlake
50 g putera

Postupak 1:
U jednu šerpicu sipati slatku pavlaku i ugrejati do pred ključanje. U drugu staviti puter da se otopi (sl. 1) pa sipati šećer preko, sve raditi na srednjoj vatri (recimo 3 ili 4 na skali 1-6). Ispočetka će videti odvojena masnoća i šećer u grudvama (sl. 2), ali posle će se sve lepo sjediniti (sl. 3). Mešati stalno, da šećer ne bi zagoreo. Izmaći šećer sa ringle, i ostaviti minut da stoji. Dolivati vruću slatku pavlaku, prvi put malo, posle po malo više (sl. 4), pažljivo jer će pavlaka krenuti da kipi. Mešati sve vreme da se masa ujednači. Na kraju vratiti na ringlu i kuvati zajedno još par mintua. Ostaviti da se ohladi pa sipati u teglu i čuvati u frižideru. Upotrebna gustina krema je na sobnoj temperaturi, ili kad je jedva mlak. Može stajati sigurno mesec dana, verovatno i duže.

Postupak 2:
Sve isto kao kod prvog postupka, samo se šećer topi sam (na srednjoj vatri, uz mešanje), a puter se stavi u slatku pavlaku i tamo otopi/ugreje.

Recept za štampu
Isprobala Nataša.

I sad jedno malo nagradno pitanje :) Šta je podloga na kojoj je slikana činijica sa sladoledom? Nagrada je - teglica ovog karamel preliva, stiže na kućnu adresu prvog ko bude dao tačan odgovor!

Chelsea Buns

2010-10-28T02:35:00.010+02:00

Please, scroll down for English

Moje starije dete (5 godina) obožava suve brusnice. Kad ga pitam šta bi za doručak, odgovor je skoro uvek "Corn Flakes sa brusnicama!". Stavimo mi tu i lešnika i badema, i malo meda, super to bude hranljivo. Iako voli sve to, uvek prvo peca brusnice po činiji, pa posle jede ono ostalo. Tako da, čim smo za temu FFTO dobili Chelsea Buns, zadate od strane Wendy sa Notes from the Quirky Kitchen, znala sam koje suvo voće će ići u ove ružice.

Medju učesnicima ove igre najviše je Engleza, i vidim da su svima evocirale neke uspomene na detinjstvo, kad su čuli šta je tema za ovaj mesec. Wikipedia kaže da su Chelsea Buns nastale (pogodite!) u delu Londona zvanom Chelsea, i da se pune suvim groždjem i drugim suvim bobicama. A ja vam kažem da su ovo sasvim fine ružice od mlečnog testa a punite ih čime hoćete. Testo je jako lepo i ukusno, jedino što brusnice hoće da ispadaju iz peciva, u toku jela, jer nisu "srasle" sa testom nego su samo lagodno zarobljene unutra. Ja bih ovo drugi put posipala šećerom i lešnikom, ili čak lomljenim lešnik grilijažom, tj. nečim sitnijim. Inače, recept je odličan.

p.s. U novembru im ja zadejem temu, i dobiće da prave kiflice sa sirom :)

Sastojci:

Testo:
250 g brašna
25 g šećera
1/4 kašičice soli
25 g omekšalog putera
10 g svežeg kvasca
1 jaje
100 ml toplog mleka

Punjenje:
25 g omekšalog putera
60 g šećera
100 g suvih brusnica, suvog grožđa, ili drugog suvog voća

Postupak:
1. U vanglu staviti brašno, šećer, so i kvasac razmućen sa kašikom mlake vode. Dodati omekšali puter, jaje i mleko. Umestit mekše testo, varjačom. Pokriti plastičnom folijom i ostaviti na sobnoj temperaturi dok se testo ne udvostruči.
2. Radnu površinu posuti brašnom, pa razviti testo u pravougaonik dimenzija približno 30x22 cm. Premazati omekšalim puterom, posuti šećerom. Rasporediti suvo voće i blago ga utisnuti u testo. Zaviti u rolnu po dužoj strani, ivicu "zalepiti". Okrenuti rolnu slepljenom ivicom na dole, pa iseći na 7 jednakih delova. Prilikom sečenja testo se ne sme mnogo pritiskati nožem, da se ne bi deformisalo, nego oštrim nožem treba praviti više pokreta napred nazad, bez pritiskanja. Nož umakati u brašno posle svakog isečenog parčeta, a ako ima zalepljenog testa nož prethodno obrisati.
3. Rolnice ređati sečenom stranom na pleh postavljen papirom za pečenje. U pleh prečnika 20 cm staje 6 rolnica u krug i jedna u sredinu. Ostaviti da narastu, i zalepe se jedna uz drugu.
4. Peći oko 20 minuta na 180-200°C.

Recept za štampu
Roundup

November challenge for FFTO were Chelsea Buns, chosen by Wendy of Notes from the Quirky Kitchen. I noticed how those rolls reminded many of English FFTO participants to childhood, so I guessed those are really worth trying.

And I was right. My 5-year old son is a big fan of dried cranberries, so we used them for the buns. My only change in the recipe was the use of plain caster sugar instead of muscovado, as I couldn't manage to find any. The buns were boy's favorite food for a day and a half, as he had it warm for dinner, then tomorrow for breakfast and again for dinner. So, thank you, Wendy, for feeding my son :)

Chelsea Buns

Ingredients:

dough
250 g flour
25 g caster sugar
1/4 tsp salt
25 g softened butter
10 g fresh yeast
1 medium egg, beaten
100 ml warm milk

filling
25 g softened butter
60 g sugar
100 g dried fruit

Directions:
1. Dissolve yeast in the cup with a tablespoon of lukewarm water. Combine the flour, sugar, salt and yeast into a mixing bowl. Make a well in the center and add the softened butter, egg and milk. Mix to make a soft dough. Cover and prove until doubled in size.

2. Flour your work surface, and roll out the dough to a rectangle measuring about 30x22 cm. Spread the softened butter as evenly as you can over the dough. Sprinkle the sugar and the dried fruit on top, and gently press it into the butter. Roll up the dough along the long edge. Seal the edge. Turn the roll over so that the seal is underneath and divide the roll into 7 equal buns.

3. Place the buns, cut side down, into the buttered and lined 20 cm round tin, and leave to prove until the dough has doubled in size, and they have all joined together into one big Chelsea bun muddle.

4. Bake for abot 20 minutes in the oven preheated to 180-200°C.

Lazanja

2010-10-17T02:17:00.020+02:00

Autor: Dade
Foto: mamajac

Ne bez razloga, lazanja spada u jedno od najpopularnijih jela koje smo "uvezli" iz Italije. Otmenije zvuči od špageta, a boga mi, i bolja je. Teško mi je to da priznam jer obožavam špagete bolonjez. Može biti da grešim, ali mislim da je to najbolji italijanski izum. Pošto su špagete u stavri toplo predjelo, a bečka šnicla sa pireom jednostavno mora biti na prvom mestu, počasno drugo mesto u mojoj opičenoj hijerajhiji najboljih jela zauzima lazanja.

Da se razumemo. Dugo ja nisam imao pojma šta je lazanja. Prvi put sam je probao u nekom od naših "italijanskih" restorana. I svidelo mi se. Kasnije sam u par navrata bio kod prijatelja u gostima i isprobavao i te domaće nazovi lazanje. Ne bih da vređam, ali jedna od najnakaradnijih je bila kad je domaćica obarila makarone i ubacila dinstano mleveno meso sa lukom, i servirala nam "lazanju". Nije meni bio problem da pojedem i te makarone sa mesom, volim ja testo u svakom obliku, ali nikad nisam siguran šta posle smem da kažem a šta ne. Ne bih nikog da vređam, a opet ako sam bio kod njih na večeri, znači da smo nekakvi prijatelji. Kako mogu da ne kažem? I tako sam pronašao solomonsko rešenje. Pozovem prijatelje da nam uzvrate posetu, a u takvim slučajevima poslužim ih pravom lazanjom. Da li je to okrutno? Mislim da nije. Spremanje hrane je umetnost, a umetnost treba štititi svim raspoloživim sredstvima.

Pogrešno sam je krstio prava lazanja, jer ko to može dokazati šta je pravo a šta ne. Mislio sam na savršenu lazanju. Na takvo jelo koje ostane zauvek u sećanju. Na nešto što vas tera da se ujutru rano probudite, i smažete ono poslednje parče koje se obično zove "stidljivko" i hvala bogu što je tako, jer eto meni jutarnje radosti :))) Takvu lazanju nije ni malo lako napraviti. Ima nekih dobrih alternativa. I takve lazanje su pristojne, ali njih ću spomenuti samo usput. Ovaj tekst će biti posvećen isključivo pravoj.

Da biste napravili savršenstvo koje nosi taj naziv, morate pre svega napraviti takozvani kečap za lazanju. Sam po sebi je zanimljiva mešavina povrća i začina, a kad ga stavite u lazanju... Ljudi, to nije normalno kako je dobro.

Evo tog recepta.

KEČAP ZA LAZANJU

1 kg paradajza
1 čen belog luka
1 velika glavica crnog luka
1 veliki praziluk
1 ljuta papričica
1-2 velike paprike, bilo koje boje
1 veza peršunovog lista
1 veza celerovog lista
1 šolja ulja
1 kašičica soli
1 kašičica bosiljka
1 kašičica origana
1 kašičica šećera, a može i više

Najpre da objasnim ovu proizvoljnost u vezi sa količinom šećera. Pre svega, šećer i ne treba staviti ako planirate da čuvate kečap za kasniju upotrebu. Šećer će povećati mogućnost kvarenja. Bolje je staviti šećer u sok od paradajza kad budete pravili lazanju, nego u ovaj kečap. Ja sam ga ovde naveo jer naprosto smatram da, gde ide kilo paradajza u recept, mora se staviti i kašičica šećera. E, sad tu nastaje problem. Nekad je kašičica šećera nedovoljna jer gotovo i da ne osetiš neku slast. U ovom slučaju i ne treba da je osetite. Taj šećer je tu samo zato da lazanja ne bude kisela, a bila bi kisela, zbog paradajza. Ako biste stavili više šećera, ubili biste i so. No, da se razumemo, so je nemoguće ubiti. Možete samo stvoriti iluziju da jelo nije slano, pa će svako ko drži do sebe, lazanju naknadno soliti, jer, kao, nije dovoljno slana. Gde nije slana? Znate li vi koliko je slana kašičica soli? I tako bi vaši gosti, nakon te večere, počeli da piju pivo, vino... šta već, i nikad ne bi otišli kući. Gde smeju da krenu kući, kad su žedni, samo još treba i da dehidriraju usput. I tako zbog te kašičice šećera više, vi te noći ne biste spavali. Ujutru biste krenuli da perete sudove, što bi verovatno probudilo komšiju, koji bi počeo čekićem da lupa po radijatoru da vas opomene da je 5 sati ujutru, i da ljudi spavaju. Onda biste se vi iznervirali, i odvrnuli pojačalo do daske, a onda bi neko zvao miliciju... Kašičica šećera je dovoljna. Verujte mi.

Sve navedene sastojke, sem bosiljka i origana, grubo iseći i staviti u lonac i kad provri pustiti da se kuva oko pola sata. Skloniti sa vatre i propasirati kroz pasirku, ili koristiti onu dugačku rumunsku mašinu za pasiranje. Jako korisna naprava. Ljuske ispadaju na jednu stranu a sav sok i meso prolaze kroz rupice. Kad protisnete celu količinu, možete vratiti one ljuske, i ponovo pasirati, uvek ima još šta da se iscedi pre nego što im izvadite dušu. Ako nemate ni pasirku, ni rumunsku mašinu, koristite cediljku za supu, ili bilo kakvu napravu sa rupicama, ali nemojte, za ime boga, pasirati kroz one cediljke za čaj. Pa, nije cilj da izađe samo sok, treba tu da bude i malo gustiša od povrća.

Vratite tako ispasiranu smesu u lonac pustite da vri par minuta. Dodajte bosiljak i origano, i sipajte u flaše od kečapa, ili od piva, ili ako nema druge i u litarske flaše, ali ovaj kečap ne treba držati otvoren. Ako ste ga otvorili upotrebite ga celog. Ko zna kad ćete ponovo praviti lazanju, ubuđaće se čak i ako ga držite u frižideru duže od 2 meseca. Zatvoren, sa prstenom ulja na vrhu, može stajati večno i van frižidera. Probao sam jednom jednu flašu, i nakon tri godine je bila savršena. Navedena količina povrća je dovoljna za približno 1 litar kečapa a to vam je dovoljno za 2 velike lazanje.

U slučaju da vas mrzi da pravite kečap za lazanju, Barilla pravi solidan kečap i za špagete i za lazanju. Koristite ga, ali tada u meso koje dinstate, naseckajte i malo praziluka, paprika i čen belog luka, i što više lišča peršuna i celera. To je danas moguće uraditi ako u blizini imate neki hipermarket. Svi su baš lepo snabdeveni preko cele godine. Ipak, sa gore navedenim domaćim kečapom ćete imati manje posla oko pripreme mesa, a to ume da bude i najvažniji razlog zašto ne pravite lazanju češće. Ko bi se gnjavio stalno sa tolikim seckanjem povrća?

FIL OD MESA

1 glavica luka
500 g mlevenog mesa
1 glavica korena celera
2 dl ulja
1 kašičica soli
1 kašičica aleve paprike
2 kašičice Vegete
1/2 l soka od paradajza
1/2 l kečapa za lazanju - napravljenog po prethodnom receptu
1/2 kašičice šećera
1 kašičica bibera
1 kašičica bosiljka

I sad ide klasika. Iseckati sitno luk i baciti ga na vrelo ulje. Dodati biber i so, i pustiti da omekne. Ubaciti meso, potpuno je svejedno koje, čak i pileće mleveno je savršeno. Mešati dok ne promeni boju i ne postane rastresito. Ubaciti sve ostale začine, a koren celera iseckati na sitne kockice, ili izrendati na krupno rende. Pustiti na tihu vatru da se krčka bar jedan sat. Ne smeta da se kuva ni ceo dan, ali zbilja nema potrebe. Za to vreme obariti kore.

KORE

Kore za lazanju su sada dostupne gotovo u svim većim samoposlugama. Postoje i sveže kore, ali ih ja ne bih preporučio. Maja je probala i te kore. Za sada se po prodavnicama može naći ponuda samo jednog proizvodjača, i ove kore su od griza. Ukusne su, ali su jednostavno predebele, što se na slikama lepo i vidi.

sveže kore

Ja radim isključivo sa Barilla korama za lazanju, ali sam isprobao i neke grčke i veliki deo svih italijanskih proizvođača, i sve su savršene. Na većini kupovnih kora piše da se ne treba da se kuvaju. Mnogi će hteti da iskoriste ovu "prednost" i izbegnu gnjavažu oko njihovog kuvanja u slanoj vodi. Ja vam toplo preporučujem da to ipak ne radite. Dva su razloga za to. Sve kore za lazanju mogu i da se ne kuvaju. Ali sve te kore ozbiljno narastu, i ako ih stavite direktno u tepsiju, bez kuvanja, i zalijete sosom, one će da nabubre i da se uvećaju za nekoliko santimetara i u širinu i u dužinu. Ovaj rast kora neće biti pararelan, nego će kora da se gužva i da krene na gore ili na dole i lazanja će biti jako neuredna. To bih joj čak i ja oprostio, ali niko od vas nema iskustva koliko tečnosti će te kore popiti, pa može da vam se desi da lazanja umesto da bude lepa i sočna, postane suva i bezvezna. Zašto bi ovoliki trud upropastili takvim dodatnim naporom kao što je barenje kora?

Najpre treba odrediti koliko kora će stati u vaš pleh. Zato u ključalu vodu prvo ubacite jednu koru i pustite da se kuva 5-10 minuta. Izvadite je i ubacite u hladnu vodu. Kada se ohladi stavite je na dno pleha i procenite koliko kora će vam trebati. Obarena kora je već upila veliku većinu vode, i raširila se na onu dimenziju kakva će biti u momentu kad budete slagali lazanju u tepsiju. Zato je nužno da prvo obarite tu jednu koru, da bi mogli da procenite količinu. Ako vidite da ni dve kore ne pokrivaju pleh do kraja, znači da će te neke kore morati da sečete na pola ili na trećinu i sve to nek uđe u kalkulaciju o broju kora. Moj pleh prima tri kore i ne moram ništa da krpim. Zato ću ja raditi sa recimo 7 slojeva, i 21 komada kora.

tanke, sušene kore

Kore za lazanje se bare tako što se u veći lonac sipa vode preko polovine, malo soli i dve kašike ulja. Kada voda provri, kore treba ubacivati jednu po jednu, ali ne više od deset. U pakovanju ima oko 30 kora a vama treba 20-ak, tako da bi barenje kora moglo da se završi iz dve ture, a ostatak kora nek vam stoji za drugi put. Vreme kuvanja je 5-10 minuta. Kore koje se kuvaju nastoje da sve isplivaju na površinu, i da se slepe. Nije loše povremeno ih pritisnuti varjačom na dole, kolko da skliznu jedna sa druge, i da im se malo promeni raspored. Par ovakvih pritiskanja na svaki minut dva, će biti dovoljno da se kore ne zalepe. Gotove kore vadite varjačom tako da podvučete dršku pod sredinu kore i podignete na gore. Obavezno ih prvo ubacite u posudu sa hladnom vodom, a kasnije kad se ohlade, slažite ih na čistu krpu jednu preko druge tako da uvek ostane 1 cm slobodne donje kore sa leve strane. Kao karte koje slažete za pasijans. Ovo je dosta dobar način da vam se kore izravnaju i da možete bez problema da ih kasnije skidate jednu po jednu i slažete u tepsiju. Možete ih prilikom slaganja razdvajati, recimo plastičnim kesicama za zamrzivač.

Nije na odmet ovde dati i nekoliko saveta. Kore iz prve ture, vadite u posudu u kojoj je hladna voda. Drugu turu možete ostaviti i u loncu, i sipati hladnu vodu u njega. Kore uvek moraju da se ohlade, pre nego što ih slažete na krpu. Čak i tako ohlađene umeju da se zalepe jedna za drugu ako stoje duže od 1 sat. Zato je bolje da se ovo barenje kora uradi neposredno pred slaganje lazanje u tepsiju. Ako ipak morate to da uraditi ranije, ceo taj "špil" kora, koji se zalepe jedna za drugu, pažljivo podignite, i ubacite u hladnu vodu, pa ih u vodi razmrdajte da se odlepe, a zatim ih pažljivo skidajte jednu po jednu i slažite u tepsiju. Kada ih vadite iz hladne vode manje će se cepati, a verujem da vi vodite računa o takvim "važnim" stvarima. To je stvarno najmanji problem, ako se kore pocepaju.

BEŠAMEL

2 l mleka
1 dl ulja
100 g putera
200 g brašna
1-2 kašičice soli

Zagrejati mleko da proključa. Dok se mleko greje staviti u dublji lonac ulje i puter i uključite ringlu na maksimum. Kad se puter otopi sipajte brašno i so. Kad brašno počne da "vri" sipajte proključalo mleko, i mikserom mutiti 2 minuta. Sklonite sa vatre i mutite još jedan minut. Bešamel je gotov.

Ukoliko vas ovakav način pripreme užasava, jer se bojite da sipate ključalo mleko na brašno koje i samo ključa, pa još i mikser u sve to da stavite, evo i obrnutog načina. Sipajte ovo brašno u mleko, kao što sipate zapršku u pasulj. Mikser uključite slobodno na najveću brzinu i miksirajte 2 minuta, jer se na taj način nikad neće stvoriti grudvice. Ako se bojite da će to vrelo mleko da vam prsne u lice i da će da vam ispeče ruku dok miksirate, budite sigurni da se to neće dogoditi. Evo zašto. Ako su četkice miksera skroz zagnjurene u mleko, onda nema prskanja. Ako ih vadite iz mleka i pre nego što se zaustave, e onda može da vam se desi i da mleko. tj. bešamel, prska i po vama i po kuhinji. Zato nemojte to raditi.

Ako i dalje ne želite da radite sa mikserom i sa vrelim mlekom, bešamel se može napraviti sasvim uspešno i ako se meša samo varjačom, ali zatheva više vremena i stajanja pored šporeta, a evo i tog postupka pripreme bešamel sosa.

SLAGANJE LAZANJE U TEPSIJU

Kada ste se jednom opredelili koliko slojeva kora će te staviti u lazanju, potrebno je odrediti i količinu fila koja će da se stavlja između tih kora. Evo dva prihvatljiva rešenja koja će vam pomoći u tome.

Uzmimo da ste se opredelili da radite lazanju od sedam slojeva kora. Praktično ćete imati potrebe da filujete šest slojeva, jer na zadnju koru ne dolazi fil nego bešamel. Da bi svaki od ovih slojeva dobio podjednaku količinu fila najbolje je da uzmete šest šolja za čaj i da u svaku od njih naspete podjednaku količinu fila, a kad budete hteli da dozirate fil na koru, treba samo da isteresete sadržaj šolje, i stvar je besprekorno urađena. Naravno, ja nikad ne bih prljao šest šolja, i ovaj savet je samo kao ilustracija kako se radi kad želite apsolutnu preciznost. No, pranje ovih šolja je nešto što će svakog odbiti od ovakve mazohističke pobude za preciznošću, pa je sledeće rešenje u svakom pogledu bolje. Uzmite bilo kakvu posudu, može čak i ona "neoprana" u kojoj ste kuvali mleko za bešamel, pa kutlačom vadite fil i sipajte u tu posudu. Obavezno izbrojte kutlače i njihov broj podelite sa šest. Tako ćete dobiti koliko fila treba da sipate na jedan sloj. Nekad je to ceo broj, recimo dva, a nekad je dva i još malko, ili skoro dva. E, tako i sipajte. Malo jače ili malo uštinite :)

Druga stvar koju ne bi bilo loše znati unapred, pre nego što krenete da slažete kore i filujete lazanju, je kolika će biti njena visina. Radi se o tome da lazanja ne sme da se izravna sa ivicom pleha. A obično se to dogodi kad sipate bešamel, koga stvarno treba da ima. Problem sa ovako "poravnatom" lazanjom je taj, da će ona da naraste prilikom pečenja za 1 cm i onda će sva ona masnoća i sok da vam curi preko ivice i da vam napravi haos u rerni. Ja bih voleo da postoji pouzdan metod za određivanje visine, ali ne postoji. No, postoje neka prihvatljiva rešenja kako izbeći ribanje rerne.

Verujem da će svako od vas pomisliti na papir za pečenje i da će za svaki slučaj obložiti pleh sa njim tako da krajevi vire preko ivice pleha bar 1-2 cm. To jeste savršeno rešenje što se pečenja lazanje tiče, ali ima i ozbiljan nedostatak prilikom sipanja lazanje u tanjir. Naime papir za pečenje će se u tako vlažnom okruženju jako omekšati, pa će najverovatnije završiti sa parčetom lazanje u nekom tanjiru. Nije to strašno, ali ima gostiju koji će vas posle ogovarati iz čiste zlobe, zato što ste napravili lazanju koju oni nikad u životu neće uspeti da naprave :)

Ako već hoćete na ovaj način da rešite problem, bolje isecite traku od papira za pečenje i obavijte je samo po unutrašnjoj strani ivice pleha. Ona će naravno da pokuša da se smota i da vam zagorčava život, a vi lepo uzmite četiri štipaljke i fiksirajte je za ivicu. Nakon što ste nafilovali dva sloja, ove štipaljke možete i da skinete, jer će sada lazanja sama da pridržava taj papir da ne može da se namotava. Kada lazanja bude gotova, i malo se prohladi, ona će da se vrati na početnu visinu, pa ovaj papir možete da skinete tako što će te ga povući na gore. Više vam ne treba.

Ako vam se ni ovo rešenje ne sviđa, onda uzmite onaj veliki pleh koji dobijate uz rernu i stavite ga na srednju rešetku, a na njega stavite pleh sa lazanjom, Ako bude curila, nek curi u pleh. Njega je lakše oprati. Možete u taj pleh da sipate i malo vode, kako mast ne bi gorela i stvarala neprijatan zadah u stanu. Naravno, ovakvo "kuvanje na pari" ima svoju manu, jer donja korica lazanje neće postati svetlo smeđa i hrskava (a meni su takve kore omiljene), nego će cela lazanja imati jednu meku i ujednačenu notu. Savršena je i takva, ali ona donja korica, to vam je zadatak da postignete sledeći put, pod obavezno.

Veličina tepsije bi trebalo da bude oko 25x35 cm. Što dublja to bolje. Pre nego što krenete da slažete kore, prvo sipajte ulje u tepsiju, da pokrijete dno. Onda složite tri kore, a na njih kutlačom sipate fil.
Otprilike dve kutlače fila su dovoljne. Rasporedite fil kašikom da ravnomerno pokrije sve kore, sipajte jednu do dve kutlače bešamela, i njega ne morate raspoređivati kašikom, nego nek ostane kako ste ga rasporedili prilikom sipanja. Kasnije u procesu pečenja on će već nači način da se svude smesti gde treba. A i da ne nađe način nije mnogo bitno. Čak je i lepše, negde ga ima a negde nema. Zadnja kora ne sme da ima fil, nego se na nju sipa ostatak bešamela iz lonca, u debljini od 1 cm.

Preko bešamela treba posuti biber i origano, a dobro je odozgo staviti i nekoliko kockica putera, 50 g će biti dovoljno. Nije zabranjeno odozgo umesto putera staviti i štapiće sira. Ne smeta čak da stavite sir između kora. Ima i varijanti gde se sir nastruže i u bešamel. Sve to neće pokvariti savršen ukus lazanje, čak će mu dati i posebnu čar, kad se sir istopi i počne da se tegli. E, upravo zato ga ja ne stavljam u lazanju. Šta bre ima da mi se tegli, a ukus lazanje se ne menja ama baš ni malo. Posuti lazanju parmezanom i to u tanjiru - to je već nešto drugo.

PEČENJE

Uključite rernu i stavite tepsiju unutra. Rerna može i ne mora biti zagrejana. Možete lazanju peći i na 225°C, pa nakon što počne da vri, smanjite temperaturu na 200°C i da je pečete oko 30 minuta. U momentu kad ste smanjili temperaturu, otvorite rernu i videćete da se onaj puter, ako ste ga stavili odozgo, pretvorio u barice. Zabodite nož ukoso, pod 45 stepeni, u svaku baricu skroz do dna i malko odignite nož da se puter ulije u svaku od tako napravljenih zareza. Kada izvučete nož rupe će se same popuniti, a puter će se uliti u lazanju, što će joj samo popraviti ukus, jer će puter da ublaži silinu začina koja je u njoj. Kada vidite da se kore odvajaju od pleha, ili da su počele da dobijaju tamnu boju, tu u ćoškovima gde kora viri iznad bešamela, onda isključite rernu i ostavite lazanju unuta još jedno 30 minuta da se smiri, i stabilizuje.

Sem u ćoškovima gde kore vire napolje, lazanja ne treba da zagori. Bešamel i onaj posip od origana ostaju manje više iste boje od početka do kraja pečenja. Ako tu nešto porumeni, znači da je nedovoljno bešamela, pa je kora isplivala na površinu. Ili ste napravili lazanju danas, i stavili u frižider da bi je pekli sutradan. To ne sme da se radi. Kore upijaju vodu, i popiće vam bešamel. One će se tolko napiti tečnosti da će još više nabubriti i počeće da se deformišu. Ako morate da čuvate nepecenu lazanju za kasnije, morate je staviti u zamrzivač a ne u frižider.

lazanja od svežih kora

Lazanja se jede topla, a pošto je toliko dobra da čovek ne može da joj odoli, nemojte je služiti vrelu. Ne jednom sam doživeo da se ispečem jer ne mogu da stanem. Kobajagi samo da probam kakva je, a posle ne mogu prestati. I što je najvažnije, lakše se sipa kad nije vrela. Ja je obično nožem isečem na pola po dužini, a onda na pola po širini, pa svaku od tih polovina još na pola. Ako je vrela, ume da sklizne sa lopatice za sipanje. Prohlađena ipak uspe da stigne do iznad tanjira u kako-tako korektnom stanju, ali uvek sklizne kad pokušam da je sipam u tanjir. No, to je samo znak da je odlična. Ako ne kliza, onda je suvkasta. Da se jesti, taman posla, nemojte je baciti, ali ona klizajuća varijanta, to vam je poezija.

"klizajuća" lazanja, od tankih kora

Zgodno je po lazanji sipati i parmezan, ili nastrugati neki drugi sir. Čuj, zgodno. Bez parmezana, bre, to je pola užitka. Mada, ruku na srce, desi mi se da je probam i da zaboravim na parmezan. Sve vam je jasno!

Ljudi, umreću kolko mi se sada jede lazanja! Šta mi je trebalo svo ovo pisanje? Sledeće gostovanje će da bude sa šnenoklama. Njih ne volim. Neće Dade više da muči sebe. Ma, nema šanse.

Recept za štampu

Slatki pire od pasulja

2010-10-13T00:34:00.005+02:00

Pre jedno par stotina godina, probala ja kod drugarice neki kolač, zapravo tortu, i baš mi se dopalo. Pitala za recept, a ona mi kaže da je ta torta od krompira!? Bejah u čudu neko vreme, pa posle shvatila da je krompir dobra podloga, i za slano i za slatko. Skrobast je, brašnjav, daje punoću. Svarila ja tu ideju, krompir u kolaču.

Par meseci kasnije nabasam na recept za tzv. lažni kesten pire. Obožavam kesten i odmah se nadjem uvređena što se neko drznuo da ga lažira, ali se zainteresujem za naziv, i za saznanje šta je to što mu po ukusu sliči. Kad ono - pasulj! Da nisam probala rekla bih - nema šanse. Ali, ovaj slatkiš je zapravo dobar, i ako mu oprostim što je pomislio da može da bude zamena za kesten, mogu reći da je i vrlo ukusan. A svakako je izdašan i jeftin. I posan, ako se stavi posni keks.

Recept šaljem Tanji, domaćici igre ajme, koliko nas je! za oktobar 2010, koja nam je za domaći zadala kuvanje na temu pasulj, sočivo i bob.

Sastojci:
300 g pasulja tetovca
200 g prah šećera
100 g mlevenih oraha
100 g mlevenog keksa

Postupak:
Pasulj kuvati dok ne počne da se raspada. Dobro ocediti pa ispasirati u gladak pire. Dodati ostale sastojke i sve dobro izmešati. Rasporediti u manje porcije, služiti ohladjeno.

Recept za štampu

Kobasice u testu

2010-10-07T23:25:00.001+02:00

U igri FBI rukavice pod istragom je blog Just good food koji piše Nada. A kod Nade vrlo lepa zbirka recepata i fotografija. Jede se konkretno. Dezerata ima pregršt, a preovladjuju kremasti kolači, kao i kolači i torte sa jagodama. Što bih volela da je sada juni, i da napadnem bar neku od tih divnih jagodičastih poslastica.

Ali nije. Jesen je. Čim malo zahladni, samo gledam šta bih jela, po mogućstvu nešto slano, mesno i jako. Ovo sam znala da ću praviti čim sa ugledala kod Nade, jer odgovara zahtevu, a i jednostavno se sprema. U mom slučaju bilo je još jednostavnije nego po Nadinom receptu, jer nisam kobasice motala u slaninu, šta ću, imala sam takav komad da nikako nisam mogla da isečem duge trake, tako da sam slaninu samo prepržila i pobacala po dnu vatrostalne činije, preko poređala malo propržene kobaje, zalila testom, pa u rernu. Testo se u rerni jako naduje, ali sve se to posle vrati.

Fin i jednostavan ručak, svakako preporučujem!

Sastojci:
100 g slanine
oko 500 g kobasica (koristila sam srpske)
130 g brašna
1 kašičica soli
pola kašičice praška za pecivo
3 jaja
300 ml mleka
pola veze svežeg peršuna

Postupak:
1 . Uključiti rernu na 200°C.
2 . Pomešati brašno, prašak za pecivo, so, jaja, pa mešajući dodati mleko, i na kraju peršun. Ostaviti da odmori 30 minuta.
3. Za to vreme propržiti slaninu, i poredjati na pleh. I kobasice propržiti par minuta, da uhvate boju. Poređati preko slanine pa sve preliti testom.
4. Peći oko pola sata.

Recept za štampu

NY Cheesecake

2010-09-30T01:58:00.003+02:00

Već sam vam se ranije jadala kako hoću da probam pečeni cheesecake, jer ovi koje sam do sada pravila i probala su bili želirani, nepečeni. Viđala sam i čitala o njujorškom kolaču od sira, ali nisam imala priliku da ga probam.

Prvi pokušaj da ga napravim završio se poluuspešno. Mnogo vode je izašlo iz sira prilikom pečenja, i natopilo mi koru od keksa preko svake mere. Nije ta voda izašla slučajno, nego zato što sam ja dodala više šećera nego što je pisalo. Ne sećam se tačno zašto sam to uradila, ali verujem da je zato što mi je delovalo kao nedovoljno slatko, kad sam liznula fil pre pečenja. Pritom je ta masnjikava voda našla put da iscuri iz kalupa i pada po dnu rerne, gde je naravno počelo ogorevanje. Milina. Pojelo se to, nije da je baš bilo za bacanje, ali ostalo mi je u to-do listi da napravim ljudski cheesecake na njujorški način. Kod Melrose videh sliku i recept, predložih ga za kuVarijacije, izabran je za temu i - jedva sam dočekala da ga napravim :)

Sir! Jurila sam sremski. Dobar sremski. Taj je punomasan i u startu je maziv, kremast i bez grudvica. Ima i "sremskih" sireva koji su malo grumuljičaste teksture, i iako solidnog ukusa, ne bi trebalo da budu izbor za ovaj kolač. Ako se sir ne razmuti do idelane glatkoće, grudvice koje prežive mikser (a 'oće to) će biti blagoiritirajuće kad se nađu u kolaču. Iste te grudvice kad se sretnu u recimo, crvenoj sir salati, niko neće primetiti. Ali sad pravimo kolač, i ne treba da bude grudvica.

Nadjoh ja idealno gladak sir, sremski, na Kalenić pijaci, u mlečnoj hali. Nije bio idealno neutralan, nego blago slan. Može. Ne smeta. Osim ako nije presoljen, naravno. Nije ni skup koliko sam očekivala, 350 din/kg. Nešto mi se čini kao da je ranije bio skuplji.

Recept sam sledila, ali napravila sam i par sitnijih izmena, svesno. I jednu malo veću, nesvesno.

Prvo, keksa ni približno nije bilo dosta 100 g. Stavila sam 150 g i povećala količinu putera proporcionalno. Tako sam uspela da popunim površinu kalupa od 26 cm, u zaista tankom sloju. Koristila sam Jaffin O'cake integralni keks.

Drugo, povećala sam količinu brašna u filu sa navedenih 30 na celih 50 g. Malo sam se na'vatala straha od prethodnog puta i tog neželjenog curenja, pa mi je ovo dalo psihički mir da će sad tih dodatnih 20 g brašna da spase stvar, ako bi fil hteo opet da procuri.

I treće, izbacila sam pavlaku iz fila. Kaže u receptu - 1.4 kg sira, i 50 g pavlake. Mislim, nešto mi je to zvučalo k'o zajebancija, jer tolicno malo pavlake zaista ne može ništa dodati ni oduzeti monstruozno velikoj količini sira. I poslušala sam Melrose-in savet i bućnula sva jaja i žumanca odjednom. Ništa to nije smetalo da se fil lepo sjedini.

Sve sam ja to fino složila, koru pa fil, pa kalup stavila na veci komad alu-folije, da izbegnem kapanje po dnu rerne, ako opet nešto procuri, i stavila na 150°C da se peče, na modu za klasično pečenje (grejač gore, grejač dole). Moj šporet, ako se koristi bez ventilatora, peče slabije nego što "kaže". Tih mojih 150°C je nečijih 140°C. To je ok temperatrura za cheesecake.

Moram priznati da sam se mrvicu zbunila kad sam u receptu, koji mi je visio u kuhinji, pored šporeta, videla da treba da se peče 120 minuta, pa onda izvadi i obrubi, pa ostavi malo napolju, pa peče još 100 minuta, dakle preko 3 sata ukupno?! Ali šta sad, tako treba i tako ću da ispečem. I dodjem uredno posle 120 minuta, pošto me je dozvao tajmer koji sam uključila, i vidim da je se cheesecake prilično naduo i da to neće baš biti dobro. Izvadih ga ja, pa shvatih da u receptu piše da posle 20 minuta treba da se vadi i obrubi, ne 120!!! Stvarno sam bila ljuta na sebe što ovoliku nelogičnost nisam uočila. Lepo piše 20 minuta, što sam ja videla 120, ko zna. Shvatim da je to kraj pečenja, jer je prošlo dva sata, koliko i treba da se peče, prema receptu. Obrubila i ostavila u toploj rerni, nadajući se da ako se polako spušta i hladi da neće mnogo da popuca. Ali djavola. Raspukao se u tri kraka, i to solidno duboko.

Folija, kao i kalup sa donje strane su bili masni i vlažni. Ipak je nešto malo opet curilo. Nije to mnogo, ali dovoljno bi mi bilo da opet izazove neko ogorevanje i dim, pa da se iznerviram. Dobro je da sam imala foliju.

Nazad na pukotine. "Dobro, estetski bag ću još i da preživim", pomislila sam. "Samo da je kolač dobar unutra, i da kora nije meckava". Na prohladjen sam sipala 3 dl kisele pavlake sa 30 g šećera u prahu, što je malo više od preporučene mere (200 g kisele pavlake i 20 g šeećra). Jer sam htela tim gornjim slojem da koliko toliko popunim moje pukotine pa sam računala da treba više. To onda vratila u ponovo u zagrejanu rernu, na recimo 160°C, na 10-ak minuta. E, onda hladjenje dugo i temeljno. Ujutru sam jedva dočekala da isečem parče, i vidim unutrašnjost.

A ona - SUPER! Čvrsta, kompaktna, lepo se seče, kora na mestu, ma, milina. A i ukus - to jeste nešto posebno. Jako se oseća sir, jer ga i ima enormno. Kolač nije mnogo sladak, što naravno pruža siru nadmoć i dominaciju. Taj spoj ukusa je meni neobično zavodljiv, jer me mami na još, ali ima neku sirovost, nije skroz pitom i bezazlen kao fil kod nepečenog cheesecake-a. Vrlo šarmantan ukus. Na prvi zalogaj sam reagovala sa "uffff, nije dovoljno slatko", ali posle trećeg sam znala da nije stvar do šećera. Nego do sira. Ovo je pravi kolač od sira.

Probala sam prelivom od malina. Lepo je, ali nije to to. Kolač kiselo-sladak, preliv kiselo-sladak, ne može. Trebalo mi je nešto što će biti kontrastno. Karamel preliv je bio upravo to. Sladak i lepljiv, totalno prejak ako bi se liznuo sam. Ali u maloj dozi, preko cheesecake-a, meni je bio savršen. Inače, posvetiću jedan post samo ovom karamel prelivu, jer je i to domaći proizvod, i pravila sam ga nekoliko puta u toku leta.

Deca probala kolač. Nisu oduševljena. Dragi takodje. A ja sam marljivo gustirala po jedno (do dva) parčeta dnevno, nekoliko dana. I kad je zaliha spala na dva parčeta, uzmem sebi komad i dođem u dnevnu sobu. Deca odmah vire u tanjir.

- "Mama, šta to jedeš?"
- "Onaj kolač od sira, što se vama ne dopada", samouvereno ću ja.
- "Mama, je l' mogu da probam?", pita stariji sin.
- "Možeš." Grrr!
Proba.
- "Mama, daj mi još, ovo je lepo!"
Grrrrrrr!
- Mamaaa, a meeeni? - odmah se nakačio i mlađi, da slučajno ne bude oštećen, pošto vidi da brat nešto dobija sa maminog tanjira. GRRRRRRRRR!!!!!

I smandrljaše mi to parče, sve u slast! Srećom pa je ostalo još jedno :)

Sastojci:

za koru
150 g integralnog keksa
75 g putera

za fil
1.4 kg sremskog sira
350 g šećera
50 g brašna
5 jaja
2 žumanca
1 kašika soka od limuna
2 kašičice vanila ekstrakta

za glazuru
300 ml kisele pavlake
30 g prah šećera

Postupak:
1. Keks izmrviti ili samleti u seckalici, pomešati sa otopljenim puterom pa sipati na dno okruglog kalupa sa skidivim obodom prečnika 26 cm. Utisnuti smesu rukom, pa valjkom, da bude što ravnija.
2. Sir, šećer i brašno sjediniti mikserom. Dodati jaja i žumanca, pa limun i vanilu i mikserom mutiti dok se ponovo ne ujednači. Sipati preko kore.
3. Ispod kalupa podmetnuti parče alu folije, zbog mogućeg kapanja.Rešetku spustiti na najniži nivo, pa staviti kolač da se peče. Posle 20 minuta izvaditi i nožem obrubiti kolač, tj. odvojiti ga od ivica pleha, da se ne bi prilikom pečenja mnogo naduo, pa kasnije tokom hlađenja popucao. Vratiti u rernu i peći još 1h i 40 minuta.
4. Osatviti da se prohladi. Preliti kiselom pavlakom koja je prethodno kašičicom razmućena sa prah šećerom, pa staviti na 10 minuta u rernu, na 150-160°C.
5. Ohladiti najpre na sobnu temperaturu pa još nekoliko sati u frižideru. Poslužiti sa prelivom po želji, preporučujem karamel.

Recept za štampu

Palenta hleb

2010-09-28T09:01:00.007+02:00

Please, scroll down for English

Razne sam vrste hleba pravila, ali ovakav nisam. Kad sam u receptu videla da se koristi palenta, pomislila sam na grubo mleveno kukuruzno brašno, ne na kuvanu palentu. A ono - kuvana palenta se koristi.

Recept sam pratila, što se tiče sastava, jer samj hleb pravila u okviru igre FFTO, u kojoj svakog meseca pravimo nešto testasto. Recept je zadala Becky sa bloga Fraxknits, a preuzet je iz knjige Bread.

Postupak, priznajem, nisam ispratila do kraja. Pisalo je da se mesi rukom, i da se na kraju formiraju dva valjka i upletu. Meni je to bilo nemoguće. Premekano je bilo testo, ne volim da brljam ruke sa tako mekim testom, jer se sasvim lepo umesi i varjačom. A i kad je testo tako meko, pola ostane na ruci, pa i to mešenje nije mešenje, nego borba sa lepljivom smesom! Pritom se tražilo da se u skuvanu palentu umesi polovina belog brašna, pa to ostavi da kvasa, pa posle druga polovina brašna, pa opet da kvasa, pa... Mislim, čemu? Ja sam umesila sve odjednom, i ostavila 2-3 sata na toplom, i testo je šiznulo koliko se aktiviralo, deluje da mu je bilo sasvim dosta jedno dizanje. Nije dvaput obavezno sinonim za bolje ;)

Pošto je bilo meckavo i lepljivo, ja sam ga samo preručila u četvrtasti pleh za hleb i tako ispekla. Ništa uplitanje, ništa premazivanje. I izašlo je nešto jaaaaako meko i vazdušasto, sa jednom dozom "gumaste" sredine, koja podseća na onu iz seljačkog hleba. Soli ovde ide junački, mislim da su malo preterali, 1.5 kašičica na 225 g brašna i 50 g palente! Preslano je to. Drugi put stavljam jednu i to baš ravnu kašičicu. Korica je meka i tanušna. Palenta se ne raspoznaje onako, nasamo, ali vidi se da je hleb žući nego običan, a i ukus je nekako lepši. Jako, jako ukusan hleb! Svakako probati!

Moja jedina prava zamerka je - količina. U tim stranim knjigama o testu svi prave neke hlebiće od 200-ak g brašna. Mislim, ja bih ovu meru odmah bar duplirala, jer onako se ne isplati praviti. Na vremenu se ne štedi ništa, a grejati rernu za hlebić koji ceo ode za večeru i još ostanemo gladni - nema smisla. A i bude nekako nizak, u klasičnom kalupu. Tačno mu fali još toliko zapremine, da liči na hleb :)

Pritom, koristim priliku da jednim udarcem klepim dve muve, pa ovaj recept šaljem i Mihaeli, domaćici igre ajme, koliko nas je!, a koja nam je kao temu za septembar zadala kukuruz.

Sastojci:
50 g palente
300 ml vode
15 g kvasca (oko 1/3 kocke)
1 kašičica meda
225 g brašna
25 g putera
1 kašičica soli

Postupak:
1. Palentu i 250 ml vode staviti da se kuva. Kad provri sniziti temperaturu i kuvato 2-3 minuta, uz stalno mešanje. Ostaviti da se malo ohladi.

2. U šolji pomešati kvasac sa kašičicom meda i ostatkom vode. U sud za mešenje prosejati brašno, dodati so. Umešati razmućen kvasac, pa skuvanu palentu i rastopljen puter. Varjačom umestiti glatko testo, bez grudvica. Testo će biti meko i lepljivo. Pokriti nauljenom plastičnom folijom i ostaviti 2-3 sata, da naraste.

3. Premesiti varjačom. Kalup za hleb postaviti papirom za pečenje, pa sipati testo i rasporediti. Rernu uključiti da se greje na 200°C, a testo ostaviti na šporetu da koristi toplotu rerne i još jednom naraste, oko pola sata. Peći oko 30 minuta na 200°C, ili dok hleb ne dobije svetlo braon koricu. Ohladiti na rešetki pre sečenja.

Recept za štampu
Roundup

I used to knead various breads, but neither of them called for polenta. The recipe originates from book called Bread, and chosen by Becky from Fraxknits, as a September FFTO challenge.

I have followed ingredients and measurements precisely, but shortened the preparation, for two reasons. The first one, the dough was too soft and sticky for me to knead by hands and to shape anything out of it. Another reason is - saving time. I mixed dough ingredients all at once, and set it aside for 2-3 hours, for rising. I skipped the topping part, too.

The bread turned out really nice! I like the middle with bit of gummy texture. It tastes a bit too salty, so I'd use 1 tsp of salt next time, instead of 1.5. And I must complain about the volume! This is tiny, small bread that we ate for dinner completely, not a single crumble survived :) Here in Serbia people are used to eat lot of bread, and to combine it with every meal. My bread was pretty flat, as bread mold wasn't filled completely. But, the taste of this bread was a new experience for me, and I really liked it very, very much. Thank you, Becky!

Polenta Bread

Ingredients:
50 g polenta
300 ml lukewarm water
15 g fresh yeast
1 tsp clear honey
225 g white bread flour
25 g butter
1 tsp salt

Directions:

1. Mix the polenta and 250 ml of the water together in a pan and slowly bring to the boil, stirring continuously with a large wooden spoon. Reduce the heat and simmer for 2-3 minutes, stirring occasionally. Set aside to cool for 10 minutes, or until just warm.

2. In a small bowl, mix the yeast with the remaining water and honey until creamy. Sift the flour into a larger bowl, add salt. Add the yeast mixture, then gradually stir in the polenta mixture and melted butter to combine. Knead using a wooden spoon for about 5 minutes, or until smooth and elastic. Cover the bowl with lightly oiled cling film and leave the dough to rise in a warm place for 2-3 hours or until it has doubled in bulk.

3. Re-knead with a spoon. Line the bread pan with a baking paper, and pour the batter in. Let rise for at least half an hour, at the stove top, while preheating oven to 200°C. Bake for 30 minutes or until light golden. Cool on a wire rack.

Pavlova

2010-09-22T00:22:00.007+02:00

Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego loše vaspitan. Duško Radović

Moje ime je Maja. Nisam Marija, nisam Marijana. Maja. Kratko, jasno. Nikada nisam imala nadimke. Zgodno je to, naročito kad si dete, pa reaguješ uvek iz srca. Mamajac je moj jedini nadimak, koji ni najmanje nisam volela. Dobila sam ga od tate, koji me je iz čista mira, od neke dragosti i želje da mi tepa, oslovio sa Mamajac! Ja sam se srdačno durila na takvo izobličenje imena. Kog djavola neko ima da se sprda sa mojim imenom? :))

Pre prilično godina, kada sam prvi put zakoračila na net, i negde pokušala da se registrujem, maja je već bilo zauzeto. Odjedom mi je pao na pamet moj jedini nadmak, nekada tako neomiljen. I prijavih se kao mamajac. Obično ljudi pomisle da sam neka mama Jac(a), a zapravo je maMAJAc. Mada, kad se čita/izgovara, treba da zvuči kao MAmajac, tako ćale akcentuje. Ma, nebitno :)

Danas sam mama dva dečaka. Ko nema bar dvoje dece, najčesčće ne razume da nije kompetentan da deli univerzalne savete o vaspitavanju. Dovoljno je što medicina tretira ljude, pa i decu, kao da smo svi pravljeni na isti kalup, i što mi stvara presiju da je ovo ili ono "normalno" da se desi u tom i tom uzrastu. Samo i uvek statistika, kamo malo sagledavanja i osluškivanja? Samo mi još fale i saveti onih koji uopšte nisu svesni svoje kratkovidosti. Nismo svi radjeni od istog testa. Neko nakvasa brže. Neko se ispeče lepše. Neko je žilav i ne da se uopšte raditi. Neko se zarumeni i pre pečenja. Neko je...

Moja dva sina su pravi primer različitosti, iako rastu u potpuno jednakim okolnostima. Karakter im je različit. Samo malo se treba zagledati i videti. Deca su ljudi, samo mali. Svako od njih je gotov proizvod.

Mladji sin je ludo tvrdoglav. Starii je mekši, i pitomiji. Razlika je samo godinu dana, i uglavnom su stalno zajedno, i u istim okolnostima. Ali - narav im je totalno drugačija. Fizički imaju mnogo više sličnosti, nego karakterom.

Pavle je mladji. Nema još četiri godine. Tvrdoglav je i žilav. Ne da se mesiti lako. Uporan je ludo, i neće odustati i kad vidi da nema nikakve šanse. Ne da na sebe.Obožavam njegovu istrajnost, i smelost, čak i kada mi se taj osećaj prepliće sa nervozom.

Pravila sam Pavlovu. Kolač/tortu od puslice, slatke pavlake i voća. Odavno mi je u planu, i sad sam je konačno napravila. Pita me malac šta pravim. Ja kažem. Kako sam ugledala njegovo zbunjeno lice, shvatim da ime torte liči na njegovo ime. Pa pokušam da napravim šalu "Pravim Pavlovu! Tortu koja se zove kao i ti!" On me gleda, mrko. Smrtno sam ga uvredila. Šta li je ta glavica umislila, ne znam, ali vidim da mu se uopšte ne dopada to što je čuo. Par sekundi tišine, pa će ljutito "Nije Pavlova!!!" i otrča u sobu! Ne dozvoljava čovek da mu ime troškarim na neke kolače, bez pitanja! Uvredio se! Skroz! Ajd' sad ti njemu objasni da je to prezime neke ruske balerine, po kojoj je torta dobila ime. Nema šanse!

A meni je sladak, pojela bih ga koliko mi je sladak zbog vere u svoje instinkte, i potrebe da brani svoje ime, svoj identitet. Pile mamino :)

Sastojci:
5 belanaca
250 g šećera

250 ml slatke pavlake (može i više)
1 kašika šećera

1-2 kivija
oko 100 g jagoda
oko 100 g borovnica

Postupak:
1. Belanca i šećer umutiti u čvrst šne. Na papiru za pečenje nacrtati krug željene veličine, recimo 20-ak cm u prečniku. Okrenuti papir da strana na kojoj ste crtali bude dole, pa rasporediti šne. Lopaticom dizazi ivice da se dobije oblik činije, mada nije obavezno
2. Peći na 150°C bar sat vremena, ili malo duže, dok se kora skroz ne osuši. Nije strašno ako popuca, jer ta spoljna površina jeste krckava, i krta.
3. U udubljenje sipati slatku pavlaku koja je umućena sa kašikom šećera. Ne treba više, jer je kora jako slatka, a umućena pavlaka treba da ublaži ovu slast. Preko poredjati iseckano voće. Ohladiti i poslužiti.
Napomena: Kora/puslica krcka dok je sveža, posle će u frizideru da omekša, mada će ivica ostati krckava i sutradan. Sredina puslice postaće meka, kao sundjer.

Recept za štampu

Čorba od karfiola

2010-09-11T19:33:00.006+02:00

Još rezultata čišćenja drafts-a. Vrlo jednostavna čorbica, a sasvim koretkna. Nemam šta više da kažem, i ovo će biti moj ubedljivo najkraći post na blogu :)

A i recept je takav. Mada, vidim sad da nisam merila gramažu karfiola i krompira, što ne liči na mene, mada i to je verovatno posledica brzog beleženja u drafts, po sistemu "sutra ću"... Malo sutra (ću).

Sastojci:
1 veća glavica karfiola
2-3 srednja krompira
150 ml slatke pavlake (ili pavlake za kuvanje)
so
biber
peršun

Postupak:
1. Karfiol oprati, razdeliti na veće cvetove, krompir oguliti i iseći na krupnije komade. Skuvati zajedno u slanoj vodi.
2. Kuvano povrće izvaditi izgnječiti pa vratiti u tečnost. Dodati začine po ukusu i tečnu pavlaku, pa kuvati još malo. Služiti uz kockice prepečenog hleba.

Recept za štampu

Kukuruzno pizza testo

2010-09-05T13:05:00.003+02:00

Gomilaju mi se postovi u drafts-u. Nekad nešto napravim, pa samo zapišem u drafts-u mere, koliko sam čega stavila, da ne zaboravim, a kasnije ću da pišem post. Pa ga nikad ne završim, nego dodje nešto "preče". Sad pravim čistku tamo, i gledam šta može da preživi, a šta da koknem :)

Evo nečega iz drafts-a, što može da preživi. Testo za picu, malo drugačije. Deo brašna zamenjen kukuruznim brašnom, a u testo dodat beli luk. To je bilo stvarno dobro, smazalo se za tren. Da li baš zbog malo drugačije kore, ili zbog konkretnog fila - to baš ne bih mogla znati :) ali vredno je zapisivanja, jer smo bili zadovoljni.

Recept šaljem Mihaeli, koja je ovog meseca domaćica igre ajme, koliko nas je!, a za temu je odabrala kukuruz.

Sastojci:
300 g mekog brašna
100 g kukuruznog brašna
1 ravna kašičica soli
3 čena belog luka
1/4 kocke kvasca (10 g)
1 kašičica šećera
20 g putera
200 ml vode

2 kašike paradajz pirea + kašika soka od paradajza
100 g suvog mesa
100 g pečuraka
100 g kačkavalja
2 kašike kajmaka
nekoliko maslina

Postupak:
1. Kvasac razmutiti sa malo vode i kašičicom šećera, ostaviti na toplom mestu da se aktivira i duplira zapreminu. Pomešati obe vrste brašna, dodati so, razmućen kvasac, sitno iseckan beli luk, otopljen puter i vodu. Zamesiti glatko testo, posudu pokriti plasičnom folijom i ostaviti na toplom mestu da narasta bar sat vremena. Premesiti i rastanjiti na veličinu pleha od rerne (ova mera je taman da se dobije pizza podloga srednje debljine, ne mnogo tanka - ako volite tanje testo, smanjite količine).
2. Paradajz pire razmutiti sa kašikom paradajz soka, ili obilčne vode, tek da se dobije gustina koja nije prečvrsta za razmazivanje. Namazati testo. Odozgo pobacati iseckano suvo meso, pečurke isečene na tanke listiće, i male hrpice razmućenog kajmaka. Narendati kačkavalj i poredjati maslinke.
3. Peći u rerni koja je prethodno zagrejana na maksimalnu temperaturu, dakle 250°C u klasičnim kućnim rernama. Ako rerna ima ventilatore, koristiti ih. Pizza traži kratko pečenje, do 10 minuta, i visoku temperaturu. Dok je vruća, po želji narendati još malo kačkavalja.

Recept za štampu

Čokošljivopita

2010-08-28T23:48:00.005+02:00

Pita sa šljivama, napravljena na isti načain kao pita od kajsija. Prhka kora, fil od voća, ovde sa dodatkom čokoladne glazure. Šljiva i čokolada su vrlo skladan par. A što i ne bi bili, kad su komplementarno različiti. Kažu da se suprotnosti privlače, i ovo može biti jedan od dokaza.

Nego, je l' pravio neko pekmez sa čokoladom? Unapred se zahvaljujem svima koji mi kažu kako se sprema, to nisam nikad ni probala, ni pravila, a čula na više strana kako je potpuno lud ukus. Imam razloga da verujem, pa bih napravila teglu-dve, za probu, ako mi se šljive ne izmigolje prebrzo, kao uostalom i svako drugo voće.

Nego, razmišljala sam nešto o tom migoljenju voća. Stvarno treba zakonom zabraniti ono voće koje prodje za dve-tri nedelje, tipa jagode, trešnje... Samo mi navuče komplekse da sam spora do-zla-boga, i udari mi čežnju do iduće godine. A dogodine opet potvrdim da sam spora do-zla-boga. Mislim, koja vajda od takvog neuviđavnog voća? :) Povremeno iskušenje da se provučem pored sopstvene savesti iskupljujući se hibridno-plastičnim-GMO-naparfemisanim tvorevinama oblika sličnog voću me dodatno ošine, kad shvatim da sam kupila govno, a platila mnogo. Jagode u avgustu. Nije nego. Srećom, šljiva ipak ima nešto duže na tezgama, pa uspem čak dve pite u jednoj sezoni da spremim (sad se u pozadini čuju ovacije i aplauz, onaj veštački, iz talk show-ova, nalepljen kasnije u montaži)!!!

Ne bih se bunila da leto potraje jedno 6-7 meseci, a proleće i jesen razdele ostatak. Nisu oni medvedi blesavi sto zimu lepo legnu pa prespavaju. Tako ću i ja da radim, rešila sam. Šta fali? Ima li boljeg izgovora za skupljanje zaliha? Krećem od čokošljivopite, koja me baš i neće opskrbiti kalorijama neophodnim za hibernaciju, ali moram od nečega početi.

Šljiva u ovoj piti ima vodeći, voćno osvežavajući ton. "Sirote, pomodrele su" - pomislila je brižna čokolada, misleći da im je hladno i rešila da se prospe po njima poput finog pokrivača. I ne samo to. Čokolada ovu pitu uzdiže iz prosečnosti, čini je otmenijom. Skida joj baletanke, a nazuva cipele sa štiklicom. Nisu to sad štikle od 12 cm, neeee. Te su rezervisane samo za neke fensi torte i takve stvari. Za pite je, zbog prirode njihove gradje, idealna neka srednja visina potpetica.

Dobro bi bilo da su šljive za ovu pitu najzrelije moguće. I dobro je da se ujutru iseckaju i pospu šećerom, i da padnu u zaborav do uveče. Treba da puste svoj sok, i na kraju da ta smesa liči malo na neku čorbu, na kašu. Moglo bi se to i ubrzati tako što će se šljive sa šećerom blago zagrejati i kuvati toliko da puste što više soka, ali da taj sok ne ispari. Ali preporuka je da se nista ne kuva, nego ostavi na sobnoj temperaturi da voće i šećer shvate da nemaju nikog sem jedno drugog, i da im ne preostaje ništa nego da se predaju, da se prožmu i stope...

Testo isto. Zamesiti ujutru, ne uzme više od 10 minuta, i ostaviti da se hladi i čeka veče, kada će jedva dočekati da ugosti one šljive sa šećerom, uživajući u ekskluzivnosti posmatranja njihovog potpunog sjedinjavanja u vrućoj atmosferi pod prigušenim svetlom (jedva mi čkilji sijalica u rerni :), mnogo pre nego sto čokolada stigne da ih sakrije od pogleda radoznalaca.

Sastojci:
220 g mekog brašna
prstohvat soli
80 g putera
1 jaje
50-60 g prah šećera
1/2 l iseckanih i dobro utapkahin zrelih, mekih šljiva
100 g šećera
1 kesica pudinga od vanile ili 40 g gustina
100 g čokolade za kuvanje
2 kašike ulja

Postupak:
1. Šljive oprati i sa korom iseckati. Koristiti samo mekane šljive i napuniti sud od pola litra, pritiskajući ih da izadje sav vazduh oko voća. Iseckane šljive pomešati sa 100 g šećera, promešati i ostaviti na sobnoj temperaturi da stoje što duže, a najmanje 3-4 sata, pa umešati puding (gustin).
2. Jaje i prah šećer razmutiti kašičicom. Brašno sipati u vanglu, dodati so, pa hladan, na komadiće iseckan puter. Promešati, pa rukama natrljavati brašno na puter dok se ne dobije mrvičasto testo. Umešati jaje, kratko mesiti da se dobije gusto masno testo. Uviti testo u plastičnu foliju i ostaviti u frižideru bar jedan sat a može i duže.
3. Ohladjeno testo razviti u okruglu koru prečnika oko 30 cm. Koru razviti na masnom papiru zbog lakšeg prebacivanja, a prilikom valjanja koristiti drugi komad masnog papira preko testa, jer se tako neće lepiti za oklagiju.
4. Prebaciti koru u pleh prečnika 25 cm i spustiti ivice, puštajući ih da budu deblje od testa na dnu. Sipati fil. Peći oko 40 minuta na 180°C. Fil treba da se ukuva i zgusne.
5. Čokoladu otopiti na tihoj vatri i dodati dve kašike ulja. Preliti preko još tople pite, kašičicom rasporediti glazuru po celoj površini, pa ceo pleh malo zaljuljati levo-desno da se glazura poravna. Ostaviti da se ceo kolač hladi na sobnoj temperaturi, a posle prebaciti u frižider. Kad se glazura stegne, iseći i poslužiti.

Recept za štampu

Isprobala Kranjica.

Krompir trilogija - Krompir pire

2010-08-23T16:46:00.010+02:00

Autor: Dade
Foto: mamajac

Obariš krompir, izgnječiš i sipaš mleko. Jednostavno da ne može biti jednostavnije. Kako onda objasniti činjenicu da u svom životu, nikad i nigde nisam jeo dobar krompir pire, osim kad ga sam spremim? I da se razumemo nešto. Nisam prepotentan. Delujem ponekad tako, ali nisam. To što nigde nisam jeo dobar krompir pire, ne znači da NIKO ne zna da napravi pire, sem mene. Netačno potpuno, mnogo ljudi pravi odličan pire, nego sam ja imao nesreću da me nikad niko nije zvao u goste i ponudi mi pire. Uvek nekakvo pečenje, sarme, pihtije... ali pire niko ne pominje :))) A vala i kakav pire prave, bolje i da ga ne pominju. Moram malo da budem zajedljiv. Jednom sam u nekom "ekskluzivnom" restoranu poručio bečku i pire (koje iznenađenje!) i doneli mi krompir izgnječen u toj vodi u kojoj se kuvao, odozgo stavili malo putera. Nisam mogao da verujem....

Nego, da ne dangubimo. Naučiću vas kako se pravi krompir pire. Nije to teško.

Prva greška je u odabiru vrste krompira. Gotovo svi će najradije uzeti beli krompir. Nije loš izbor, ali postoji i mala začkoljica. Od belog krompira se može napraviti "samo" dobar pire. Odličan pire se pravi isključivo od crvenog krompira.

Krompir se iseče na kockice. Bari se poklopljen na tihoj vatri tačno 30 minuta. Nipošto duže, i ne kraće od 25 minuta. Krpu ispresavijajte po dužini na nekoliko delova, prebacite preko poklopca i preko ručki, odškrinite poklopac tako da voda može da iscuri kad lonac, držeći ga krpom za ručke, nagnete nad sudoperu. Voda mora biti isceđena do kraja. Kada se ovo uradi, skida se poklopac i sipa pola kašičice soli.

Gnječenje kromprira viljuškom pripada prošlosti. Mikser je zakon. Uključi se na najveću brzinu i zagnjuri u vreo krompir. Kada mikser potpuno izmrvi krompir, sipa se mleko i proces miksiranja se nastavlja još par minuta. Određivanje količine mleka je individualna stvar. Neko ga voli gušćeg, neko ređeg. Bolje je prvo sipati manje mleka, pa ga dodati još ako gustina nije po meri domaćice. Proces miksiranja traje 2-5 minuta, jer pire mora da postane penast.

Sada ću se malo dinstancirati od pirea. Mislim da će nam pauza svima dobrodoći.

Složićete se sa mnom da je vrlo teško obratiti se tako raznolikom auditorijumu, koga vi činite u ovom momentu. Sve vas povezuje samo jedna činjenica, a to je ljubav prema kuvanju. Neko je tu zato što puno zna, pa želi da sazna još više, a neko ne zna gotovo ništa, a ima želju da to promeni jer voli da kuva. Ne laskam sebi kad kažem da sam ja u prvoj grupi. Bilo bi sramota da nisam. Već 52 godine sam aktivan u kuhinji, a poslednjih 12 mi je to čak i profesija, bar kad su kolači u pitanju. Upravo zbog onih koji i sami već dosta znaju, a verujem da je to većina vas, izbegavam da ovaj tekst pišem u stilu: "uzmeš pola kile krompira, i 200 ml mleka..." ali moram voditi računa i o onima koji tek počinju, i zato evo i osnovnih mera za 4 osobe:

500 g očišćenog krompira
200-250 ml mleka
5 g soli

Vraćamo se pireu. Kad barite krompir, treba da znate da kada voda počne da vri, krompir će stvarati penu, te ako je vatra jaka, a uvek je jaka na početku, dok voda ne provri, tako i treba da bude, onda sve to može da vam pokipi. Zato nije loše uraditi dve stvari. Prvo, u nekoliko voda isperite krompir koji ste isekli. Kao što vidite, važe ista pavila kao za pomfrit. Tamo to radimo da se ne bi lepio, ovde da ne bi penio.

krompir se miksira dok je vreo

Ako ne volite da ribate šporet posle kuvanja, uzmite malo dublji sud, ja radim sa loncem od 2 litra. Napunim ga do pola isečenim krompirom i obavezno sipam vode da ogrezne bar dva prsta iznad krompira. Na taj način pena neće moći da se prelije preko ivice lonca, jer ivica je prilično visoko. Ako nemate takav lonac, onda se poslužite lukavstvom. Nemojte poklapati pire dok čekate da provri. Trajaće malo duže ali će ipak provriti. Kada nema poklopca nema ni mnogo pene, pa neće da kipi. Ovo vam daje još jednu prednost, videćete momenat kad voda počne da vri, pa možete da smanjite ringlu na jedinicu. Nakon par minuta, krompir će prestati da peni, i tada slobodno možete da ga poklopite, i ostavite 30 minuta. Važno je da ga ne kuvate duže, jer samo ako je kuvan 30 minuta, mikserom ćete moći da umutite penast krompir pire.

penast i pahuljast pire

Važna napomena - od mladog krompira se ne može napraviti dobar pire. Uvek ima grudvice. Ali kad se na mladom krompiru pojavi ona malo grublja ljuska, tada već može da se kuva, i pravi solidan pire. Ako budete radili sa ovakvim krompirom, bolje ga kuvajte i nešto duže jer mladi krompir je kompaktniji, i ostaju grudvice ako nije dobro skuvan, 40 minuta je maximum za ovaj slučaj ni mladog ni starog krompira.

Krompir mora da bude vreo u momentu kad stavite mikser u njega i počnete da ga miksirate (na suvo, bez mleka). Ako bi koristili recimo cediljku, da bi se oslobodili viška vode, krompir bi se ohladio od tog presipanja u cediljku pa nazad u lonac i ne bi mogao da se izmiksa a da nema grudvice. Nisu grudvice toliko važne, ali mene baš nerviraju.

pire sa grudvicama

Šta raditi kad vidimo da se nakon što smo nasuvo izmiksovali krompir, u loncu stvorila lepljiva masa, koja više podseća na lepak za tapete, nego na krompir? Pa to je onaj nesrećni slučaj kad ste naleteli na loš krompir. Od takvog krompira ne možete napraviti ni pomfrit. Zagoreva, a ostane presan. Od takvog krompira možete napraviti samo krompir salatu. Znate taj recept? Sirće, voda, ulje, so, biber i luk. Sve se pomeša pa se zalivaju kriške krompira. Odstoji 12 sati, i odličan je dodatak uz viršle, kranjske kobasice, ribu ili kolenicu.

Na žalost, od one smese u loncu se ne može napraviti ni krompir salata. Zato ostavite tu smesu da se potpuno ohladi. Kad se ohladi dodajte jedno jaje, malo brašna i zamesite gusto testo. Onoliko brašna koliko je potrebno da se zamesi testo gustine jufki za burek.

Šta praviti od krompir testa? Meni uvek prvo padnu na pamet knedle sa šljivama. Sledeća korisna primena bi bila da napravite tanke rolnice veličine viršle punjene mesom, sirom, dinstanim kupusom kao za flekice s kupusom... Gotovo da nema ograničenja. Uvaljajte u rolnice i ispržite na ulju. Toga dana, doduše, nećete jesti pire, ali ove piroškice će vam sigurno popraviti raspoloženje.

No, vratimo se onom srećnijem slučaju, kad je naš pire sasvim dobro prošao nakon miksiranja, i u loncu imamo suvu testastu masu smrvljenog krompira. U tu masu dolijte za prvo vreme recimo 1 dl mleka, malo ga izmiksirajte, i probajte. Ako vam se sviđa u redu. Ako ne, dodajte još mleka, opet izmiksirajte. Ako vam se učini da je sad još bolji, sipnite još malo mleka. Zaključak je očigledan, od mleka mu se popravlja ukus. Kad ima dovoljno mleka, puter mu ne treba. Kad nema dovoljno mleka, ni puter ga neće spasiti, al' daj šta daš.

nedovoljno mleka, previše gust pire

Ja baš nisam merilo stvari, ali obožavam ga čak i kad preteram sa mlekom pa dobijem gustinu jogurta. Pire koji mora da se jede kašikom. Krasan proizvod, ali ima jedan problem, razliva se po tanjiru pa nemam gde da stavim bečku šniclu, a da je ne ubrljam. A da vam pravo kažem, nekako mi je bezveze da ručam iz dva tanjira. U jednom pire, a u drugom bečka...

No, kad smo već kod bečke šnicle, a složićete se da je to jedan sasvim solidan prilog uz pire, da spomenemo i nekoliko caka kad je pohovanje u pitanju. Ima i tu nekih zabluda. A gde ih nema?

Bečka šnicla se može praviti od raznih delova buta, ali ako hoćete savršenstvo, pravite ih od las karea, što je francuski naziv za krmenadlu bez kostiju. Jeste skupo, ali isplati se. Isecite šnicle od 1 cm i istanjite ih malo tučkom za meso. Ako nemate tučak, udarite ih dlanom, to meso je toliko mekano da će i to biti dovoljno. Posolite ove šnicle sa obe strane, a u tri duboka tanjira sipajte brašno, prezle i jaje. U prezle obavezno dodajte i jednu kašiku brašna, pa promešajte. To je dobro jer prezla ume da bude oštra u ustima, skoro da vam oštećuje desni. Brašno će da ublaži ovaj efekat. Jaje poslolite i umutite viljuškom, ili onom mutilicom za belanca, i obavezno sipajte jednu ili dve kašike mleka. Ponovo umutite i sada je spremno. Ovo mleko se sipa samo zato da bi sprečili jaje da se dugo cedi sa šnicle.

U plitku šerpu sipajte s prsta ulja. Nemojte štedeti ulje, ne pravite palačinke, nego pohujete. Uključite ringlu na 4, ako vaša ringla ima podeoke od 1 do 6. Ako ne, pa onda negde na sredinu. Dok se ulje greje, viljuškom nabodite šniclu na jednom kraju i nežno je spustite u brašno. Onda je isto tako okrenite i premestite je u jaja, prvo jednu stranu pa drugu, a kad je izvadite iz jaja, držite je malo iznad tanjira da se višak jaja ocedi. Ume to da traje, pa će vam biti drago što ste sipali malo mleka u ta jaja. Ovako uvaljanu šniclu nežno položite na prezle. Ove nežnosti nemaju nikakve veze sa osećanjima koja gajite prema šnicli, nego su čisto praktične prirode. Ako šniclu tresnete u brašno, ima brašno da bude po celoj kuhinji.

Tako, pošto ste je položili u prezle, šniclu možete okrenuti na drugu stranu, ili je ostaviti na istoj strani a zatrpati je odozgo prezlom koju kašikom grabite pored šnicle. Izvadite šniclu iz prezli i stavite na radnu površinu. Ovako pripremljenu šniclu ispritiskajte dlanom (objasniću posle zašto) i pređite na sledeću šniclu i ponovite ceo postupak i na njoj. Uradite to sa svim šniclama koje su vam na raspolaganju pa tek onda krenite da ih slažete u vrelo ulje. Važno je da ih povremeno okrenete kako bi proverili da li su porumenele sa jedne strane. Ako jesu, isto toliko treba da porumene i sa druge i onda su gotove. Otprilike 5-10 minuta. To je stvar ukusa, ja ih volim malo rešije, ali to je posledica nesretnog detinjstva. Melaniji su često zagorevale, a ja sam bečke šnicle toliko voleo, da sam počeo da ih volim i zagorele.

Jedan moj prijatelj, inače sportski novinar, reče mi ponosno da je otkrio tajnu zašto su u tom-i-tom restoranu u Austriji bečke šnicle tako mekane. Kaže, pre nego što ih stave u ulje, oni ih istapkaju rukom. Žao mi bilo da mu kažem da lupeta gluposti, siroti Pavle je bio tako ponosan što je to otkrio. Radi se o tome da ako hoćeš mekanu šniclu, pravi je od las karea. A to tapkanje rukom je iz čisto praktičnog razloga. Prezla neće otpadati sa šnicle dok se prži, pa ni ulje neće goreti, jer mnogi misle da ulje gori, a u stvari gori prezla na dnu. Kada prezle nema, nema ni "gorenja ulja".

Pošto je las kare dosta skup, možete uzeti i krmenadle sa kostima, odvojiti meso od kostiju, pa od njih napraviti recimo gulaš ili sladak kupus. Sladak kupus je neuporedivo bolji ako se pravi od kostiju krmenadli, nego od čistog mesa.

"...U redu, umuknuću. Neki moraju sve vreme da blebeću ali ja jok! Ja sam vam lepo vaspitan. Kad tata kaže umukni, ja umuknem! Ćutao sam kao zaliven! Jednom sam skoro umro od gladi! Nisam hteo da mu kazem da sam GLADAAAAAN!!!"

Sećate se brbljivog petla Sofronija? Zaboravili? Podsetite se. Zaslužili ste :)

Recept za štampu

Krompir trilogija - Pomfrit

2010-08-15T10:20:00.005+02:00

Autor: Dade
Foto: mamajac

Površno gledano, ima li ičeg lakšeg? Isečeš krompir na štapiće i baciš na ulje. Ili, još bolje, u fritezu. I kroz 10-12 minuta pomfrit je gotov. I jeste jednostavno. Skoro da ne može biti jednostavnije. ALI.

Svi ste probali onaj pomfrit kod McDonald'sa. Savršen. Hrskav, a mekan. Žuta boja. Nije puno natopljen uljem. Čudesan pomfrit. Koliko vas je uspelo da napravi baš takav pomfrit? Nisam ni ja, da se razumemo. Možda jednom ili dvaput u životu. Međutim, za razliku od vas, ja sam sebi postavio i ono nezgodno pitanje. ZAŠTO? Zašto ja ne mogu da napravim isti pomfrit kao onaj koji jedem u Meku?

Osnovni razlog je vrsta krompira. Mnogi od vas misle da krompira ima dve vrste. Beli i crveni. U pravu ste, donekle. Postoji i takva podela, ali ona deluje gotovo komično ako se zna da se kod nas gaji oko 270 vrsta krompira. Ukoliko vas je ovaj podatak iznenadio, verujem da ćete se šokirati kad čujete da u Peruu, inače zemlji porekla krompira, ima oko 3000 vrsta.

Kada je McDonald's otvarao prvi restoran u tadašnjoj Jugosaviji, znate onaj na Slaviji, sećam se da sam pročitao konkurs u novinama gde Mek traži snabdevače krompirom. Naziv krompira je bio "taj i taj" i nogu bih svoju pojeo što nisam zapamtio taj naziv. A i da jesam koja korist od toga? Gde da ga kupimo? Pretpostavićemo da je to jedna od onih 270 vrsta, i takav pomfrit ne možemo napraviti, ali imamo šanse da napravimo nešto jako slično, a meni je to sasvim dovoljno. Nisam ja toliko zadrt, da mora da bude isti. Jesam malo, priznajem, ali TOLIKO nisam.

Zato, hajde da napravimo pomfrit.

Najpre da rešimo onaj problem oko vrste krompira. Čak i da sam zapamtio kako se taj krompir zove, možete li da zamislite lice onog seljaka na pijaci kad bih ja došao i rekao, na primer, "Dobar dan. Da li imate li Russet Burbank krompir?" "Šta bre? Ma ovo ti je Ivanjički krompir..." Ne bi nam ime mnogo pomoglo. Odabir krompira je jednostavan. Zimi ni jedan krompir ne valja, od mraza ili hladnoće se izgleda dogadja neka fermentacija u krompiru, i on u momentu kad se prži počne da zagoreva, a unutra ostane nepečen. Čim se na proleće pojavi mladi krompir, pa sve do duboko u zimu, gotovo svi krompiri su sasvim solidni da se od njih napravi pomfrit. Ako baš naletite na neki koji ne valja, pa, sledeći put ne kupujte kod tog seljaka, nego negde drugde.

Loš zimski krompir

Beli ili crveni? Pomfrit od belog krompir je fotogeničniji, to vam je onaj sa prve slike iz ovog posta. Retko će da zagori. Lepa žuta boja čak i kad je potpuno pečen, i tvrd. Mana mu je da je malo suv, i ima za nijansu lošiji ukus. Mnogo lakše ume da se raspadne u početku prženja. Crveni krompir bi bio bolji izbor, kada bi mogli da nađete pravi. Ako to niste u mogućnosti, a znam da niste, onda će vam pofrit često biti i gori i bolji od belog. Sve zavisi od vrste. Pa je odluka isključivo na vama.

Kada smo konačno kupili taj siroti krompir, postupak je manje više poznat. Ali, uvek ima nekih caka koje nije loše znati. Krompir se očisti od ljuske, i iseče na tanke štapiće. Obavezno se dobro opere, jer ako nije opran, skrob ume da se ponaša kao lepak pa se štapići krompira lepe jedan za drugi, prilikom prženja. Iz istog razloga se i ne soli presan, nego tek na kraju. So isteruje vodu iz krompira, a ta voda je puna skroba, a skrob se ponaša kao lepak... Vala kad krenem da ponavljam, ne znam šta je dosta.

Pomfrit se uvek prži na dosta ulja, mora da ogrezne. I prži se na najžešćoj vatri koju vaš šporet može da proizvede. Idealna sprava za prženje pomfrita je friteza. Ko nema, dobra je i šerpa.

Da pomfrit ne bi bio previše mastan, treba ga vaditi iz vrelog ulja, tj. ulja koje snažno vri. Nipošto ga ne ostavljajte da se hladi u ulju. Sem ako niste ljubitelj masnog pomfrita. Ja nisam, ali umem to ponekad namerno da uradim, ako znam da će meso biti, recimo, rinflajš. Uz kuvano meso, meni nekako ide mastan krompir. Ili ako se radi o nekom hladnom posnom pečenom komadu buta. Ja to ne mogu da progutam, a da mi ne zastane u grlu, tako da svojoj porodici izvadim pomfrit na tacnu, a svoj ostavim da se malo izležava u ulju dok se hladi.

Ima onih kojii tvrde da je potrebno prvo krpom osušiti krompir pre nego što ga ubacite u ulje. Čak i u mnogim kuvarima piše da je to obavezno, ali ne navode zašto. Ovo je savet koji čak i ima nekog smisla. Suv krompir manje prska kad ga ubacite u ulje, pa je manja šansa da se ispečete. Ja ga ne sušim. Kada ga sipam u ulje, ne istresem sve odjednom, nego prvo u sredinu šerpe ubacim par krompira. Premalo ih je da bi izazvali bilo kakvo prskanje. Na njih sipam još jednu šaku, pa na njih još jednu... Pošto ova gomila na sredini, a uvek se napravi brdašce od krompira, ne leži u ulju, sem onih donjih krompirića koji po prirodi stvari u ulju leže još od prvog sipanja, to brdašce naravno ne može da prska kad nije u ulju, pa je potpuno bezopasno. Kad ste sipali sav krompir, onda vaše ruke i nisu u opasnosti, jer ćete uhvatiti šerpu za ručku i prodrmati je. Od tog drmanja krompir će skliznuti u ulje, i proces prženja može da počne.

Kad smo već kod drmanja šerpe, nije loša i ovakva preporuka - pomfrit se ne meša prilikom prženja. Zašto?

Na početku dok je još sirov, nema ni potrebe, jer ništa nećete postići ako one sa vrha premestite da budu dole. Krompir je krompir, šta ima veze koji je gore a koji je dole.

Kada krompir počne da cvrči pa u narednih pet minuta, to ne treba da radite, jer krompir siguno još nije počeo da zagoreva, a u tih pet, šest minuta on je jako mekan. Svako mešanje bi takav krompir oštetilo. Ako ste baš uporni, moglo bi vam se dasiti da to što mešate, više i nije pomfrit nego nakakav pire od krompira. Dok je krompir mekan, imate pravo samo da prodrmate šerpu. Kol'ko da oni koji su se zalepili za dno, i koji bi sigurno počeli da zagorevaju, mogu da se oslobode dna, i da razdragano plivaju po ulju. Krompir je lakši od ulja, jer ima u sebi mnogo mehurića vazduha, i jedva čeka da ispliva sa dna na površinu. Ako ima dovoljno ulja, a treba da ga bude, iznenadićete se kako se on sam od sebe meša. Svi oni sa dna su prženjem dobili više vazduha i plivaju ka površini da se nadišu :) ili šta god bio razlog tog nastojanja da se izađe na površinu.

Pri kraju, kada je sav krompir dobio zlatno žutu boju, i postao hrskav i čvrst, nemate nikakvu potrebu da ga mešate, jer kao što sam rekao, ako ste stavili dovoljno ulja krompir se promešao i sam. Ima onih koji bi da štede na ulju, pa kad ulja nema dovoljno, stvara se potreba da se krompirići tokom prženja promešaju. E, za takve je ovaj momenat pravi. Tek sad kad je krompir dobio zlatno žutu boju, možete ga i promešati. Malo vas mrko gledam jer štedite na ulju, ali nek' vam bude.

Nije ova priča o pomfritu još gotova. Doduše ovo što sledi nije pomfrit u klasičnom smislu, ali je isto tako krompir koji se prži tj. peče na ulju, i mislim da je dobro da i to znate. Čisto ako vam dosadi pomfrit, a ne znate šta biste jeli, recimo, uz sladoled od malina. Šta me gledate tako zapanjeno? Pa šta vi mislite da ja nisam čitao vaše recepte po blogovima? Ako vi možete da stavljate ananas na svinjsko pečenje, ili da valjate bombice od sira i šunke u rendanu koru od limuna - što ja ne bih mogao da jedm pomfrit uz sladoled od maline?

Uzmite jedan kilogram krompira i očistite od ljuske, isecite na kolutiće debljine par milimetara, kao za musaku. Onda to operite pod hladnom vodom i iscedite svu vodu. Sipajte unutra soli, ili Vegete, ako imate bosiljak, ili origano. Nemojte preterivati sa začinima, ali jedan od tih mirisnih začina ipak stavite. Sipajte i pola šolje ulja u taj krompir, i sve to rukama promešajte. Ulje treba da zamasti svaku ovu krišku krompira, i to je više nego dovoljno. Istresite to u pleh, pa u rernu. Neka se lepo tamo krčka dok krompir ne dobije zlatno žutu boju. Ako volite da vam svi krompiri budu hrskavi, tvrdi i reš, onda možete i da ga promešate nakon 15 minuta. Ovo nije obavezno jer biće tu i takvih krompira kakve vi volite. Nakon 45 minuta krompir je verovatno gotov, pa možete da vadite pleh, i krompir sipate u činiju. Ovaj "pomfrit" po izgledu ne liči, a ni po ukusu ne liči, jer miriše na origano, bosiljak ili Vegetu, ali to jeste pomfrit. Znate šta nije pomfrit?

Evo ovako uradite. Krupno isecite krompir, na četiri kriške ako je sitniji, i posolite ga pa ga stavite u ekspres lonac. Sipajte pola šolje ulja, poklopite, i turite na ringlu da se to kuva/peče jedno 45 minuta. Ohladite i otklopite, i unutra ćete dobiti neverovatno ukusan mekani krompir kuvan na pari, a oni donji će biti kao kad ih pečete u masti od pečenja. Ovakav krompir treba istresti u činiju i to sa uljem bez ceđenja, kako bi oni gornji koji su se kuvali na pari, a u činiju po prirodi stvari došli kao prvi i leže na dnu, mogli da upiju ulje koje im je bilo uskraćeno dok se proces pečenja odvijao. Izvrstan je to krompir, ali nije pomfrit.

Izvinite, nisam čuo pitanje? "Da li može unutra i malo slanine?" Može, naravno! :)

I tako smo konačno stigli i do „najkomplikovanijeg“ načina pripreme krompira (navodnici su ovde stvarno umesni), a to je krompir pire. Više - u sledećem postu :)

Krompir trilogija - Krompir u gaćama

2010-08-08T00:19:00.005+02:00

Autor: Dade
Foto: mamajac

Nije ni malo lako gostovati kod Maje. Maja je lepo uredila svoj blog. Ume i da piše i da napravi lepu fotografiju. Ja volim njen blog, uživam dok čitam i recepte i iskreno mišljenje o tome što je upravo napavila. Zato mi je teško da donesem odluku o gostovanju na takvom mestu. Nisam ja dostojan da gostujem tu.

Verujte, dao sam sve od sebe da je odgovorim. Ne vredi. Uvrtela je sebi u glavu kako ja umem da pišem.. Ma, nema teorije da odustane, uporna k'o mazga. "Hoću da gostuješ, sa pečenim sarmama, na mom blogu..." I šta ćeš? Rešio sam da joj ispunim želju. Čuj, "rešio", morao sam. Ne znam da li ste imali prilike da vidite Maju? Metar i žilet, nema šta da je vidiš. A energična i uporna... Na kraju bi me još i tukla. Zamislite, ustanem ujutru, a oko plavo. Ovolika šljiva :)))

No, preživeo sam. Čak je i blog preživeo, mislim, to gostovanje. Međutim, nisu prošla ni četiri meseca, evo nje opet. "Dade, kad ćeš da napišeš one članke o krompiru? Obećao si mi." Znate šta? Više ni ne pokušavam da se branim. Lakše je sesti i otkucati par stranica nego ubeđivati se sa tako tvrdoglavom osobom. A i drugari smo već dugo, gde mogu da je odbijem. I, evo te priče o krompiru.

Zašto baš o krompiru? Pa ako se sećate, u tom tekstu o sarmicama ima jedna rečenica koja će vam pomoći da razumete.

Ja lično, sarmice volim da jedem sa pomfritom. Ali pošto ja pomfrit volim da jedem i uz pire krompir, ne verujem da sam JA baš pravo merilo stvari. Probajte sa... probajte bez... pa se opredelite sami.

Stiče se utisak da sam ja nekakav pomfritomanijak. Odmah da se razumemo. Volim ja pomfrit. Ko ne voli pomfrit? Ali moja stvarna velika ljubav ne pripada njemu, nego krompir pireu. Lično mislim da ne postoji bolji ručak od bečke šnicle sa krompir pireom. Može i zelena salata.

Dok sam bio mali, kad god bi me Melanija pitala „Šta hoćeš danas za ručak?“ znao se odgovor. „Bečku šniclu sa pireom.“ Kad joj je prekipelo, rešila je da me nauči pameti. Mesec dana je svakog dana pravila bečku i pire. I tako se, eto, desilo da kad me danas pitaju koji mi je najlepši period u životu, ja bez razmišljanja mogu da odgovorim „To je onih mesec dana kada je Melanija svakog dana pravila najlepši ručak na svetu“.

Jedini krompir koga možda i više cenim od pirea je francuski krompir. A od francuskog krompira samo je onaj, takozvani krompir u gaćama, možda bolji... A ruku na srce, sve njih nadmašuje dobro napravljen pomfrit. Jasno vam je zašto će ovo moje novo gostovanje biti posvećeno krompiru.

Verujem da ste uočili moju očigledno vrlo izraženu potrebu da budem opširan. Dokle je to otišlo najbolje se može uočiti čak i u ovim tekstovima koji slede. Morali su biti razbijeni u tri poglavlja. Možete li da verujete? Krompir u rerni, pomfrit i krompir pire. U tri poglavlja? Za neverovati.

Najjednostavniji način spremanja krompira je onaj koji se peče u rerni, zajedno sa ljuskom. Naravno da je najjednostavniji kad ne mora da se guli. Mnogi ga zbog te ljuske zovu i krompir u gaćama. Jedini posao oko ovog krompira je da se dobro opere, najbolje da se rapavom stranom sunđera izriba pod mlazom vode. Može se peći i ucelo, ali ja lično više volim da ga presečem na pola, posolim taj presek, okrenem da stoji na gore, a onda složim u tepsiju pa u rernu. Vreme pečenja je oko 45 minuta na 220°C, što je baš zgodno jer to vreme možete korisno iskoristiti da usolite luk.

Usoliti luk je pipav posao. Ali, isplati se. Krompir u rerni bez usoljenog luka meni je nezamisliv. Vama naravno nije, jer nikada niste probali usoljen luk, zato ću tu nadasve okrutnu nepravdu odmah ispraviti.

Uzmite jednu veliku glavicu luka. Očistite je od ljuske ali tako da vam peteljka ostane. Nemojte je odseći. Koren odsecite i poravnajte a peteljku ostavite, bez obzira što joj je vrh žuto-braon boje. To ne smeta. Onda uzmite jednu šolju i luk peteljkom na dole stavite na otvor šolje. Možete sve to raditi i bez šolje ali je za početnike ovako lakše.

Sad treba oštrim nožem seći kriščice luka ali tako da ne prosečete do kraja. Kad prosečete do pred kraj, vratite nož naviše, pa pređite na sledeći rez. Debljina ovih kriški bi trebalo da bude samo 1-2 mm. Ako vam je to pretanko (nemate još iskustva) za prvi put možete seći i deblje kriške, ali ipak to radite što god možete tanje. Kod prvih par kriščica ćete morati da pazite da ne prosečete luk do kraja, ali kad nož dođe do ruba šolje, više nema tih problema. Nož ne može ići dalje od ruba, pa možete da se skoncentrišete samo na to da vam kriške budu što tanje.

Kada ste isekli celu glavicu luka, vrhom noža razdvojite prvi rez i nek stoji razdvojen. Vrh noža umočite u so. Pošto je vrh noža vlažan, jer je malopre bio u dodiru sa lukom, na njemu će ostati mala količina soli, koju treba doneti do onog razdvojenog dela između prve i druge kriške, i nož provući između tih kriški kako bi se so sa vrha premestila između kriški. Tako radite sve dok i poslednja kriška ne dobije svoju dozu soli. Ovako pripremljen luk okrenite sada peteljkom na gore, napravite dubok rez kroz tu peteljku skoro do polovine luka, i u taj rez sipajte još malo soli. Ovaj rez neka bude pod 90 stepeni u odnosu na one listiće. Luk tada stavite na tanjir i neka odstoji, bar pola sata. Luk će početi da otpušta vodu, pa ga treba uhvatiti sa obe šake i snažno pritisnuti, kao kad pravite grudvu od snega, kako bi što više vode iscedili iz luka. Ukoliko su vam listići deblji nego što sam ja predložio, luk će i tada biti odličan, ali ga treba pustiti da odleži bar jedan sat pre nego što krenete da ga cedite.

To je sve. Luk je spreman da se posluži uz krompir.

Verujem da će mnogi koji to nisu probali reći "Bljak. Šta tu ima lepo? Luk i krompir. Kakvo je to jelo?" Deluje prozaično, ali verujte mi da je ovo jelo mnogo više od sume svojih delova.

Neko ovako pripremljen krompir voli sa kajmakom, ali moj favorit je puter. Isečem krišku krompira, malo posolim, odozgo stavim malo putera, i pre nego što se puter otopi, strpam u usta. Onda tome dodam malo onog usoljenog luka, a bogami neretko i šniticu slanine. Nije normalno kako ova kombinacija ukusa ume da me usreći. I da vam kažm iskreno, uopšte nisam jedini. Često jedemo ovu kombinaciju kad nam banu gosti, a u kući nema neki izbor hrane. Krompira, luka i putera, Bogu hvala, uvek ima.

Sledeći način pripreme krompira, kad sam već krenuo od najjednostavnijeg, je svakako pomfrit. Ali o tome, u sledećem postu :)

Recept za štampu

NY Cheesecake u pokušaju

2010-08-03T01:12:00.004+02:00

Poslastice od sira su u Srbiji i dalje polu-tabu. Cheesecake je ipak uspeo da se izbori za pažnju, čak i medju okorelim nepriznavačima kolača koji nemaju osnovu od bar deset jaja i pola kila oraha. Ali, kad domaćica u Srbiji napravi cheesecake, to će najverovatnije biti neka nepečena varijanta čiji je fil od krem sira i slatke pavlake, stegnut želatinom. Što je ODLIČNO, da ne bude zabune. Naročito kad je sa višnjama. A i sa kajsijama vredi. A i sa prelivom od jagoda je super. Ali tradicionalni cheesecake (ne volim reč tradicija ni one izvedene iz nje, jer je užasno silovana i srozana, ali nemam bolju!) je ipak nešto drugo, to je kolač koji se peče, ima tonu sira, i nešto manje šećera i jaja. Čuven je njujorški. A recepata za njega - milion.

Iščitala sam nekolicinu recepata po netu, napravila mini anketu medju drugaricama koje žive ili su živele u USA, i odlučila se za ovaj. Zašto baš za ovaj, ne znam, mislim da su me slike privukle a i videla sam da je recept detaljan, i ne deluje kao odnekud prepisan nego baš prepričan i objašnjen. Odštampala sam ga i krenula. Prerečunavala sam mere iz lbs/cups u grame, i zapisivala rukom pored. Iz nekog razloga sam pored 1.5 cups sugar stavila 500 g šećera, i apsolutno se ne sećam da li sam namerno povećala meru ili sam recimo greškom pročitala 2.5 cups - ne znam. Ima tome par meseci.

I šta se desilo? Moj cheesecake je bio poluuspešan. Lepo je to bilo, u smislu ukusa. Jak ukus, pun ukus. Ali kora od keksa se totalno razmekšala od vode koja je izašla iz sira. Fil se lepo ispekao i stegao (i "lepo" popucao!) ali očigledno je, dok još nije počeo da se steže, onoliki šećer izvukao vodu iz fila, i kora je sirota skroz nedužna postala gnjeckava.

Tako sam ja sklonila ovaj recept sa dnevnog reda. I da nisam tu koru upropastila, ostao bi problem sa pucanjem fila. "Potražiću drugi recept", pomislila sam, i prešla mislima na nešto drugo.

Nedavno vidim NY Cheesecake kod Melrose. PRELEP. Odmah sam se setila ovog mog jadnička, i uzela da proverim sličnosti i razlike u receptu. I naravno. Nema pola kile šećera kod Melrose, nego oko 350 g, na gotovo identičnu količinu sira i jaja. Rešila sam da će sledeći NY cheesecake biti po tom receptu, ali da prvo u(b)logujem ovaj slučaj, za opomenu sebi i drugima da ne treba menjati recept pri prvom pravljenju, ma kako super-opravdano zvučala ideja da se nešto promeni. Ko zna koja genijalnost je mene navela da drastično povećam količinu šećera, šteta što se ne sećam. Možda je stvarno bilo nešto genijalno, u datom stanju svesti i položaju zvezda.

Bez smeha, molim. Moram nekako da se utešim, a mrzim da lažem. Ovako još i ne zvuči loše :)

Torta Jasenka

2010-07-25T14:53:00.007+02:00

Ko još nije probao Jasenkinu torticu od čokolade i vanile? Jedno pola članova Coolinarike i bar trećina svih blogera jeste. Sad su popravni u toku, pa evo moje prijave za FBI rukavice za decembar 2009, kada je Jasenkin blog Sweet Corner bio pod istragom.

Pravi Jasenka svašta lepo, torte i keksići su njena uža specijalnost, a torte su joj - lagane. Tortica od čokolade i vanile, kako je Jasenka nazvala ovo svoje maleno remek delo, je upravo takva - lagana. Savršen čokoladni biskvit, i nežan žele krem. Taj krem je jedva sladak, zaista je blag, i kora je ovde "ono nešto". Kao par su jako skladni.

Sama reč torta mene asocira na starinske, klasične torte sa jakim filovima, prepune jaja, oraha, čokolade (vooolim!!!). E, ovo NIJE to :) Ovo je Torta Jasenka. Lagana. Da ne kažem mršava, kao i autorka ;) Zadržavam pravo da tortu prekrstim za ličnu zbirku, jer onako, kad se zove Tortica od čokolade i vanile, nešto joj ne vidim odmah karakter, a i rizikujem da je zagubim medju receptima sličnih, opisnih imena. Ovako, nema šanse da ću je pomešati sa nečim.

Inače, tortu sam pravila za Uskrs, i odnela je kod sestre. Tamo nisam bila na svom terenu, pa kad sam krenula da sečem malo mi je presek bio muljav, i čim sam uspela jedno uredno parče da isečem, odmah sam sa sve tortom i tim parčetom izasla napolje na slikanje, nonšalantno prošavši pored gostiju :) Mislim, valjda se znaju prioriteti :))) Torta je ubrala sve pohvale, a kako je lagana pojela se u dahu.

Kore:
125 g putera
300 g šećera
3 jaja
120 ml mleka
160 g brašna
60 g kakaa
1 kašičica praška za pecivo
prstohvat soli

Beli fil:
1 kesica želatina + 5 kašika vode
240 ml mleka
4 žumanca
80 g šećera
300 ml slatke pavlake
1 šipka vanile

Crni fil:
1 kesica želatina + 5 kašika vode
2 žumanca
90 g šećera
250 ml mleka
200 g čokolade za kuvanje
300 ml slatke pavlake

+ čokolada za ukrašavanje

Postupak:
1. Pomešati brašno, kakao, prašak za pecivo i so. Omekšali puter i šećer umutiti mikserom, pa dodavati jedno po jedno jaje. U to dodavati brašno i mleko, naizmenično. Dno okruglog kalupa sa prstenom (prečnika 26 cm) postaviti papirom, uliti testo, pa peći oko 30-40 minuta na 180°C, ili dok čačkalica probodena kroz sredinu testa ne izadje suva. Malo ohladiti, izvaditi iz kalupa. Poravnati koru odsecanjem ispupčenja na gornjoj površini, pa ostatak preseći na dve kore. Jednu postaviti na tacnu, pa oko nje zatvoriti prsten od kalupa za pečenje, a unutrašnjost prstena obložite trakom od papira za pečenje.

2. Želatin naliti vodom i ostaviti da nabubri. Mleko i šipku vanile koja je prethodno rasečena po dužini kuvati desetak minuta, procediti. Žumanca i šećer umutiti. Polako ulivati mleko u jaja, mutiti sve vreme. Zajedno kuvati na tihoj vatri dok se malo ne zgusne. Za to vreme nabubreli želatin ugrejati, da se otope sve mrvice, pa dodati u mleko i jaja. Ostaviti da se skroz ohladi. Odvojeno umutiti slatku pavlaku pa u nju polako dodati ohladjen krem od jaja. Sipati preko kore, poravnati, pa preko lagano spustiti drugu koru.

3. Čokoladu iseckati na sitno. Želatin naliti vodom i ostaviti da nabubri. Mleko ugrejati. Žumanca i šećer umutiti. Polako ulivati mleko u jaja, mutiti sve vreme. Kuvati zajedno na tihoj vatri desetak minuta (neće se mnogo zgusnuti, što je ok). Za to vreme nabubreli želatin ugrejati, da se otope sve mrvice, pa dodati u mleko i jaja. Dodati i čokoladu. Mešati dok se čokolada ne otopi. Ostaviti da se skroz ohladi. Odvojeno umutiti slatku pavlaku pa u nju polako dodati ohladjenu smesu. Sipati preko druge kore i ostaviti da se dobro ohladi u frižideru, 5-6 sati.

4. Gornju površinu ne treba ničim glazirati jer će zaista biti fino ravna. Žicom za rezanje kora, ili velikim oštrim nožem, blago utisnuti linije (ne vući, samo utisnuti) po kojima će se torta seći. Za dekoraciju izrendisati čokoladu u spiralice, koristeći ljuštilicu za povrće ili nož za sečenje kačkavalja na listiće. Čokoladne strugotine naneti/nalepiti na tortu sa strane, i na obod gornje površine.

Napomena: Filovi, tj. koraci 2 i 3, bi se mogli raditi paralelno, ko nije smotan k'o ja koja ne mogu da radim dve radnje istovremeno :)

Recept za štampu

Pileće faširane šnicle

2010-07-18T18:30:00.013+02:00

Na pauzi za ručak, odem do Kalenić pijace. Pijaca mi je na tri minuta od posla, i uvek me put vuče ka njoj. Nekad izadjem ciljano da kupim to i to, a nekad samo onako blejim, pa uzmem nešto što mi se tog trenutka svidi. Na spoljnom obodu pijace načičkane su radnjice, što prodavnice, što cvećare, što pekare... Ima jedna radnja koja se zove "Taze" i u njoj kuvana jela, na meru, za poneti. Dakle, pilavi, paprikaši, gulaši, musake, pohovano svašta, grilovano svašta. I faširane šnicle. Nije da sam ih željna, ali čim sam videla kako lepo izgledaju, pritom se još puše koliko su taze, kupim dve, i neki prilog od povrća i vratim se u kancelariju. Zasečem onu šniclu, a ona unutra BELA! U, jbt, pa ovo nije faširana! Ma jeste, ali od pilećeg mesa! Ljudi, koliko je to bilo sočno i divno, smazala sam u dahu. I danima mislila posle o toj pilećoj faširanoj, i kako im je uspelo da bude onako sočna.

Pravila sam nekoliko puta faširane od pilećeg mesa. Recimo ove po Maslinkinom receptu, pa ove druge iz glave... Sirovo meso se samelje, pola batak pola belo, i posle se dodaju drugi sastojci. Te šnicle su fine, ali budu ipak malo suve, kao što bi i sam pileći file bio. Pravila sam i pileće ćevape, i to je fino, ali takodje malo suvo. Volim ja i te šnicle od sirovog mesa, jer su onda baš konkretne, i ima se utisak da se jede neko teže meso. Ipak, one mekane i sočne nikako da izbacim iz glave, dok mi konačno nije palo na pamet da se one prave od KUVANOG mesa! Mislim, stvarno ne treba biti baš mnogo inteligentan, pa doći do ovakvog zaključka, ali ja vam ne mogu opisati svoju sreću, kao da sam rešila neku vekovnu enigmu, iako sam otkrila toplu vodu :))) Naravno da sam uporno razmišljala o sirovom mesu, jer sam samo takve šnicle radila, pa skrenula sa puta tražeći šta je to drugo, osim mesa, krivo za sočnost onih kupovnih šnicli. Ništa. Ništa ne bi moglo da se u toj meri doda sirovom mlevenom pilećem mesu a da i dalje ostanu šnicle od mesa, a ne sa mesom.

Eto usput i načina da se potroši bareno meso iz supe. Kad je u osnovi kuvano meso, uvek će šnicle biti meke, a ostali sastojci - prema želji i trenutnom stanju u frižideru. Moje stanje u frižideru je bilo kao prema slecećem receptu, i ovo je bilo zaista predobro! :)

Sastojci:
1 kom. pilećih grudi, oko 400-500 g
1 tikvica, oko 400-500 g
1 jaje
sredina starog hleba, oko 50 g
50 ml mleka
1 kašika prezli
so
biber
peršun
ulje

Postupak:
1. Tikvicu izrendisati na sitno rende, dodati pola kašičice soli, ostaviti da pusti vodu. Sredinu hleba namočiti mlekom, ostaviti sa strane.
2. Za to vreme skuvati pileće grudi. Skinuti belo meso, pa iseckati na naj-najsitnije komadiće.
3. U dublji sud staviti iseckano meso, ocedjene tikvice, jaje, namočen hleb, pa začine, so, biber, peršun. Izmešati dobro. Dodati kašiku prezli, ako deluje mnogo čorbasto. Smesa treba da je meka.
4. Oblikovati manje šnicle debljine prsta, i uvaljati u brašno. Pržiti na srednjoj temperaturi, na ulju koga ima dovoljno da doseže do polovine visine šnicli. Vreme prženja je oko pet minuta sa svake strane, ili dok šnicle ne porumene. Brzo su gotove, jer je meso već kuvano i nema šta puno da se čeka. Od ove mere dobiće se oko 12 manjih šnicli.

Recept za štampu

Juicy Chicken Fritters
makes 12

Ingredients:
1 chicken breasts, about 400-500 g
1 zucchini, about 400-500 g
1 egg
some old bread, crust removed, about 50 g
50 ml milk
1 tbsp bread crumbs
salt
ground pepper
parsley
oil

Directions:
1. Peel and grate the zucchini, add 1/2 tsp of salt, set aside to let water drain. Pour milk over bread, set aside, too.
2. Cook the meat. Remove the meat from the bone, chop it as fine as possible.
3. Place it in large bowl. Add drained zucchinis, egg, bread, spices (salt, pepper, parsley). Mix well. Add a tablespoon of bread crumbs, if mixture seems to be too soft. However, it should be pretty soft.
4. Shape small ovals, like flatten meatballs, thick as your finger. Roll them in the flour. Fry over medium heat, in enough oil to reach the half of meatball thickness. Fry them for about five minutes on each side, or until they become golden. Frying time is really short, as the meat is already cooked.

Rodjendanska pita od kajsija

2010-07-14T09:29:00.005+02:00

Nešto mi voće ove godine prebrzo prolazi. Ili ja presporo reagujem. Jagode jedva da sam probala, sve čekajući prave. Trešnje po pravilu rekordno brzo zbrišu sa pijačnih tezgi, a i višnje sam uspela da promašim. Višnje, koje obožavam, i od kojih obično ne propuštam da skuvam džem... Jedva prežalih višnje :( Kajsije su do pre par dana bile zelene i nikakve, sad naglo sazrevaju kako je zaredjalo nekoliko jako toplih dana, i to im je kraj. Imam utisak da sve vreme jurim za voćem a ono trči nekim drugim putem i nikako da se sretnemo :) A ja zadihana, i praznih ruku.

Upecah ipak danas jedno omanje jato kajsija. Birala sam najzrelije, one koje ne mogu da čekaju ni dana da budu upotrebljene. Jer od takvih sam, pre tačno dve godine napravila jednu finu pitu od kajsija, kolač nastao u trenutku inspiracije, a zapisan za slučaj da poželim da ga ponovim. Došao je dan da želim da ga ponovim, jer je upravo taj kolač otvorio blog Cooks and Bakes. Na današnji dan, pre dve godine, objavila sam prvi post, bez previše ambicija. I bez svesti da će blog biti išta više od on-line zbirke recepata, i neke vrste dnevnika u koji bih beležila sopstvene utiske o klopi koju spremam.

Kasnije sam upoznala još nekolicinu blogera koji rade to isto, i otpočelo je neobično i prilično neplanirano druženje sa ljudima sličnih interesovanja.

Uporedo sa rastom bloga, raslo je i moje poimanje kvaliteta postova. Jedno vreme sam intenzivno radila na nalaženju kalupa uniformnosti pri pisanju recepta, kasnije sam se posveila poboljšanju kvaliteta fotografija. Još kasnije sam počela svaki recept da nudim i u verziji na engleskom (uz pomoć moje drugarice, lektorke i blog-koleginice Marije :), a zatim i da post upotpunim verzijom recepta prikladnom za štampu. Proizvodnja jednog blog posta postalo je nešto što mi uzme i po par dana, da bih ispoštovala sve te samonametnute kriterijume, kojima više ne mogu da se otmem. Blogovanje je u poslednje dve godine moj najstrastveniji hobi, i sva je šansa da će i u naredno vreme biti.

Druženje blogera je nastavljeno i putem kuvarigrica, igara namenjenih food blogerima sa prostora bivše Jugoslavije, a u cilju tematskih okupljanja oko različitih motiva. Igre ajme, koliko nas je!, kuVarijacije i FBI rukavice žive već drugu godinu, i rastu zajedno sa blog scenom. Takodje, druženje je postalo i lično, upoznala sam nekoliko koleginica blogerki, čak stekla neka vrlo lepa prijatljstva, trajna i vredna.

Nakon par euforičnih faza sa po 15+ postova mesešno, blog je ušao u neko zrelije doba, i nadalje će živeti mirnijim životom. Učestanost novih postova će svakako biti manja nego do sada, što će blog platiti padom posete u statističkom smislu, ali to je cena koja je vredna plaćanja, gledajući dugoročno. Čekaće vas i nadalje priče zasnovane na empirijskim podacima tj. zapažanjima nad lično sprovedenim eksperimetima :) i to u uobičajenom formatu.

Zahvaljujem svim slučajnim prolaznicima i stalnim čitaocima što su doprineli da ovaj blog doživi drugi rodjendan. Komentari, i naročito utisci onih koji su se odlučili da probaju neko jelo po receptu sa bloga, dragocena su motivacija za Cooks and Bakes.

Izvolite, poslužite se parčetom autorsko-rodjendanske :) pite od kajsija, recept je ovde, i - prijatno!

Tumbet

2010-07-08T20:55:00.007+02:00

Tumbet. Ime ovog jela, kad sam prvi put pročitala i izgovorila tu reč, asociralo me je na neki džumbus. Valjda što sam tumbet zamislila kao neko tumbanje, pa otud asocijacija na nered, džumbus. Možda i jeste malo istumbano po sastavu, ali je po ukusu toliko skladno, da nisam mogla da verujem. Očekivala sam da bude dobro, videvši sastav, ali nisam očekivala da bude TOLIKO dobro. A baš je takvo.

Ovo je inače jelo iz španske kuhinje. Videla sam tumbet ranije na par blogova, pa zaboravila. Sećanje sam osvežila listajući Essential Mediterranean Cookbook. Probala, i... Uhhh, ljudi, koliko je ovo dobro.

Baš sam se pitala zašto mi se ovo jelo baš toliko dopalo. Ok, pojedinačno svaki od sastojaka volim - krompir, patlidžan, papriku i paradajz - pa je logično da ću voleti i njihov zbir. Ali nešto drugo je ovde ključno, a to je prženje. Poznato je da su masnoće nosioci ukusa, i razumljivo mi je što mi se više svidja ukus prženog povrća nego kuvanog. I krompir, i patlidzan i paprika se prvo prže, jedno za drugim, na istom ulju, pa idu redom u pleh. Ode tu ulja, prilično. Prženo povrće tokom pečenja pusti još svojih sokova, i to sve kad se pomeša i ukrčka pod paradajz sosom... Fantastičan ishod. Eto.

Za ovaj tumbet paradajz sos je bio od kuvanog paradajza. U sezoni je naravno pametnije napraviti sos od svežeg. Malčice šećera će svakom paradajz sosu prijati, jedna kašika, ne treba više.

Sastojci:
500 g krompira
500 g plavog patlidžana
500 g sveže crvene mesnate paprike
200 ml ulja
500 ml soka od paradajza
1 kašika šećera
1 glavica luka
3-4 čena belog luka
so
biber
peršun

Postupak:
1. Krompir oguliti i iseći na tanke kolutove pa ostaviti u hladnoj vodi. Patlidžane oprati i bez guljenja iseći na kolutove debljine ½ cm, posoliti i ostaviti bar pola sata da im so izvuče gorčinu. Paprike očistiti od semena i iseći na krupnije komade.
2. Pripremiti sos. Izdinstati crni i beli luk na malo ulja, naliti kuvanim paradajzom, posoliti ako sok nije dovoljno slan, i dodati ravnu kašiku oštrog brašna, i ravnu kašiku šećera, pa sve zajedno kuvati na tišoj vatri da se sos malo zgusne.
3. U posudi sa debelim dnom na srednjoj temperaturi ugrejati 200 ml ulja pa propržiti krompir, u dve ture, bez mešanja, po 8-10 minuta, tj. toliko da krompir postane mekan ali da ne dobije boju. Ocediti od ulja i poredjati ga na dno vatrostalne činije, posoliti. Na istom ulju propržiti kolutove plavog patlidžana, u dve ture, dok patlidžan ne omekša. Ocediti od ulja pa poredjati preko krompira, posuti sa malo soli i bibera. Na istom ulju propržiti papriku, 15-ak minuta, dok ne omekša, pa ocediti i poredjati preko patlidžana. Sve preliti paradajz sosom i staviti u rernu na pola sata, da se zapeče. Pred služenje posuti svežim peršunom.

Recept za štampu
Isprobala Dunja, Jelena...

Tumbet

Ingredients:
500 g potatoes
500 g eggplants
500 g fresh sweet red pepper
200 ml oil
500 ml tomato juice
1 tbsp sugar
1 onion
3-4 cloves garlic
salt
ground pepper
fresh parsley

Directions:
1. Peel and slice the potatoes to get a few millimeters thick discs, then soak them in cold water. Wash the eggplants, and cut them into 5 mm thick discs without peeling, sprinkle some salt over and set side for at least half an hour. Remove the seeds from the peppers, chop them.
2. Prepare the sauce - saute the onions and garlic with some oil. Add tomato juice, salt if needed, and a tablespoon of flour (dissolve it first with some tomato juice) and a tablespoon of sugar. Cook over low heat to allow the sauce to thicken a little.
3. Heat 200 ml of oil. Fry the potatoes without stirring for 8-10 minutes. Drain, then arrange them over the bottom of baking dish. Use the same oil to fry eggplants, just to get them soft, then drain and arrange them over the potatoes and sprinkle with some salt and pepper. Fry the paprika, too, drain then cover the eggplant layer. Pour the tomato sauce over, and bake for about half an hour in the oven preheated to 180-200°C. Sprinkle with chopped fresh parsley before serving.

Pide - turski hleb

2010-06-28T20:00:00.007+02:00

Please, scroll down for English

FFTO zadatak za jun je bio turski hleb Pide, a zadala ga je Mrs Ergül. Recept je sa bloga My Turkish Kitchen. Ja nikad čula za ovaj hleb, naravno :) Ovaj hleb Muslimani jedu na Ramadan. Nema ničeg neobičnog u tom testu, jedna vrsta četvrtastog tankog hleba. Pide se posipa susamom i nekim crnim semenkama koje se zovu black seed ili black onion seed, a izgledaju sitno kao susam samo su tamne. Ukus bi trebalo da je ljutkast, a pronašla sam da se u Bosni koristi pod imenom čurekot ili crni kim. Ništa mi to nije pomoglo da pronadjem ove semenke u Beogradu, tako da sam radi kontrasta pored susama hleb posula semenkama lana.

Poznata mi je ova vrsta testa, koja ima jako tanku i meku koricu. Za to je kriv puter. Čini mi se da druge masnoće ne daju isti efekat. Mast možda da, ali ulje ne. Vrlo, vrlo slična testa su mlečni hleb, u kome nema masnoće ali ima mleka, i iznad svega uskršnje testo, u koje idu i puter i mleko. Definitivno je da mleko i mlečna mast daju osetnu mekoću hlebnom testu. Hlepčići se prave sa mašću, na gotovo isti način kao turski Pide, i opet se radi o mekom testu i tananoj korici. U sva ta testa ja uvek dodam i kašiku sirćeta ili limunovog soka, jer kiselina pospešuje razvoj glutenskih vlakana, a mislim da utiče i na mekoću korice.

Još nešto sam primetila. Sigurno svi znate da postoji verovanje koje kaže da će kvasac da "pregori" ako se testo radi sa vrućom vodom. Ovo nema veze sa životom, osim možda ako se koristi vrela, kipuća voda i sipa direktno na kvasac. To stvarno nisam probala, ali topla, čak vruća voda neće ništa loše uraditi svežem kvascu, a skratiće vreme narastanja testa. Koliko god da je voda topla, kad se sretne sa brašnom ona se smlači, i to kvascu, rekla bih, prija :) Za ovaj recept koristila sam vodu koja je bila blago neprijatno vruća da držite prst u njoj, i kvasac je proradio savršeno. Još toplija voda se koristi u receptu za tortilje sa kvascem, zapravo tamo se koristi vrela voda ali i hladno maslinovo ulje, pa to dodje neka vruća mešavina, i ništa to testu nije smetalo da poraste. Najčesće se u receptima sa testom sreće upotreba mlake vode. I sama to često radim, samo iz navike, a zapravo mlaka voda se rashladi u dodiru sa brašnom, a vruća se smlači. Dakle, slobodno vruću vodu u testo, ubuduće.

Sve u svemu, turski Pide je odličan hleb :)

Sastojci:
500 g mekog brašna
400 ml prilično tople vode
60 g putera
1 kašika sirćeta
1/2 kocke svežeg kvasca
1 kašika šećera
1 kašičica soli
susam i čurekot (nisam našla pa sam stavila lan), za posipanje

Postupak:
1. U šolji razmutiti kvasac sa šećerom i malo vode.
2. Prosejati brašno i dodati so. Dodati razmućen kvasac, otopljen puter, vodu i sirće, pa varjačom zamesiti testo. Biće veoma meko i lepljivo. Pokriti plastičnom folijom i ostaviti jedan sat na toplom mestu.
3. Premesiti. Manji četvrtasti pleh (25x20 cm) obložiti papirom za pečenje, pa preručiti testo i izravnati ga mokrim rukama. Nožem zaseći testo da ostanu tragovi po kojima će se kasnije seći pravougaoni parčići. Posuti semenkama.
4. Rernu uključiti na 180°C, a pleh ostaviti preko šporeta, da testo još jednom poraste. Peći oko pola sata ili dok površina ne dobije zlatno braon ton. Izvaditi iz pleha i ostaviti da se ohladi, pa seći na četvrtaste parčiće.

Recept za štampu
Roundup

FFTO challenge for 2010 Jun is Turkish flatbread named Pide. The challenge is chosen by Mrs Ergül, and inspired by recipe found at My Turkish Kitchen. I have never heard of this bread, of course :) It is flat, square in shape, and it is eaten on Ramadan. There's nothing unusual in this dough, except seasoning. Pide should be seasoned with sesame seeds and black seeds (aka black onion seeds) which I couldn't manage to find, so I used flax seeds instead, in contrast to light sesame seeds.

I used to use this type of dough before, so I expected (and got) fine bread with thin and soft crust. I believe this is due to use of butter. It seems to me that other fat types don't react the same way, especially vegetable oil. Sometimes I use pork fat, which is good softener, too. However, milk fat is the milk component responsible for softness. Remeber White tin loaf, a November challenge? It calls for milk, too, and bread was really soft. The softest and tastiest dough ever (for my taste, of course) is something I call Easter dough. This dough is made of both butter and milk, and it's softness is almost unrealistic :) The breaddies are my second favorite dough, which is made the same way as Pide, but with pork fat. I always use one tablespoon of apple cider vinegar as rising agent, and I added it in the Pide, too, so this was my only exception from original recipe.

Pide turned out excellent, so thank you Mrs Ergül for letting all of us increase our baking experience by learning something interesting!

Pide - Turkish flatbread
adapted from here

Ingredients:
500 g all purpose flour
400 ml warm water
60 g butter
1 tbsp apple cider vinegar, as rising agent
20 g fresh yeast
1 tbsp sugar
1 tsp salt
some sesame and black seeds (I used flax seeds as couldn't manage to find black seeds, aka black onion seeds, lat. Nigella Sativa)

Directions:
1. Dissolve yeast with sugar and some water.
2. In a large mixing bowl, mix sifted flour with salt. Add yeast mixture, melted butter, vinegar and warm water and knead using a wooden spoon. The dough should be very soft and sticky. Cover the bowl with a plastic wrap and keep it in a warm place for rising, for an hour.
3. Re-knead the dough until it is bubble free. Place a sheet of baking paper on a 25 x 20 cm baking tray. Take the dough to the tray and make it flat with your hands until it cover all of the surface of the tray. Dampen your hands with water if the dough sticks to your hands. Then take a knife and give the dough square shapes going deep down. Sprinkle some sesame and black seeds on top.
4. Preheat the oven to 180°C. Let he dough rise at the tray for half an hour. Bake it for 30 minutes or until the color of pide turns light brown. Take the pide out of the oven and let it cool for 20 minutes and cover it with a clean kitchen towel to keep it soft.

Palačinke od tikvica

2010-06-26T18:18:00.025+02:00

Otkako pišem blog, nije se desilo da dvadesetšestog u mesecu imam 1 (jedan!) objavljen post. Ovog meseca sam (opet) potvrdila da za sve postoji prvi put. Razlozi zbog koga je blog bio u drugom planu su brojni, a jedan od njih je i da smo početkom meseca bili na moru u Grčkoj. Ne treba da vam objašnjavam količinu dečijeg uzbuđenja što će prvi put ići na more, a ni mi veliki nismo bili ništa manje uzbuđeni jer u proseku vidjamo more jednom u pet godina, a poslednji put pre nego što su deca uopšte bila u planu. Mi smo od onih koji nisu redovni putnici, i odmor najčešće provode na placu. Ova godina je bila izuzetak, i još u februaru smo rešili da ćemo u junu ići u Grčku. Našli smo odličan aranžman po još boljoj ceni i šteta bi bila da smo propustili ovu šansu. Mislim, sad smo opet odradili petogodišnju dozu mora, pa smo mirni ihahaj :)))

Sve je to bilo lepo, osim što odmor sa decom NIJE odmor, ali zanemarićemo taj detalj. Sunce, plaža, restoran, pa tako u krug, malo švrljanja po obližnjoj Kavali, pa opet sunce, plaža, restoran. Deset dana. Dosta, vala.

Deca su se lepo provela, mada smo muku mučili sa jelom. Lako je kod kuće kad iznesem na sto to što ima, i kažem "Izvolite" i tačka. Ali kad se sitnoj deci da mogućnost biranja hrane, što je bio naš slučaj jer su obroci bili tipa švedski sto, oni se jednostavno pogube, i na kraju ne pojedu ništa. Mrljnu po neki mikrozalogaj, i kao, jeli su. Koliko mi je prijalo da deset dana ne razmišljam o kuvanju, toliko sam jedva čekala da se vratimo kući da ih nahranim.

Nismo pošli na odmor sa šoping namerama, ali nekako sam očekivala da ću doneti bar nešto grčke hrane. Svega dva puta smo išli u prodavnicu po vodu i voće, a u tim radnjama nisam ni za čim posegnula kao grčkim proizvodom koji moram imati. Zato sam u delu sa sirevima našla francuski Brie po super ceni, a i Pecorino Romano (otkako sam otkrila pekorino pre jedno pola godine, uvek ga imam u frižideru, i svi ga vole, čak i deca iako je zaista jakog i karakterističnog ukusa, ovaj sir je isključivo od ovčijeg mleka, a tvrdoće kao parmezan). Tako da sam iz Grčke došla naoružana francuskim i italijanskim sirevima!

Oporavak od mora trajao je, čini mi se, duže nego pripreme, pa nikako da udjem u kuhinju i saopštim sama sebi da sam se vratila u kolosek. Svašta bih htela, a već je kraj meseca, i naravno da neću stići mnogo. A u ovom mesecu junu Dajana sa Baker's corner nam je zadala tikvice kao ključnu namirnicu za ajme, koliko nas je!, igru koju je pre dve godine pokrenula Snjezana sa bloga Dalmacija Down Under. Kad sam krenula da razmišljam šta bih sa tikvicama, shvatila sam da počinjem da ličim na decu pred švedskim stolom, koja hoće sve a na kraju ne ispadne ništa. Kako je moja mašta zaista lako zavodljiva, trgla sam je tako što sam upitala hladnokrvnog čika-Googla za neki recept koji traži i tikvice i Brie. Prva dva rezultata su vodila na varijacije istog recepta, prema tome - dabo'me :)

Vodilja mi je bio ovaj recept. Sve je ok, moje zamerke su što se čeeeeka na tikvice da priznaju da su prepune vode, k'o da to ni mi ni one već ne znamo. I što se ovo ipak sporo peče jer ne sme na jaku vatru da ide. Od ove mere ispadnu tri velike palačinke, što je dovoljno za tri porcije. Ovi što ne priznaju obrok bez mesa, neće se najesti. Njima servirati i dve roštilj kobaje kao prilog. Može unakrst, da popune ove rupe između tikivca :)

Sastojci:
500 g tikvica (400 g izrendanih)
125 ml mleka
2 jaja
60 g putera
100 g brašna
50 g parmezana (ili pekorina, ali manje)
1 veza peršuna
na vrh noža muskatnog oraha
na vrh noža bibera
so
100 g Brie sira
nekoliko cherry paradajza

Postupak:
1. Tikvice oprati, oguliti i izrendisati. Posuti ravnom kašičicom soli, i ostaviti jedan sat ili više, da puste vodu, a zatim ih dobro ocediti pritiskajući kroz cediljku. Peršun iseckati sitno, pa podeliti na dva dela.
2. U isceđene tikvice dodati mleko, jaja i istopljeni puter. Umešati brašno, parmezan, polovinu iseckanog peršuna, dodati pola ravne kašičice soli, na vrh noža muskatnog oraha i bibera.
3. Teflonski tiganj ugrejati, kapnuti malo ulja, pa sipati smesu u debljini od pola centimetra. Sniziti temperaturu na 3 ili 4 (na skali 1-6). Čim uhvati donja korica uz pomoć plastične lopatice (ili druge alatke za rad sa teflonom) preseći palačinku na 4 dela, zbog lakšeg prevrtanja. Peći sa svake strane po nekoliko minuta, ili dok se ne uhvati zlatna korica.
4. Servirati sa tankim šnitama Brie sira i polovinama cherry paradajza, pa sve posuti ostatkom seckanog peršuna.

Recept za štampu

Zucchini Pancakes
makes 3

Ingredients:
500 g zucchini (400 g grated)
125 ml milk
2 eggs
60 g butter
100 g flour
50 g grated parmesan
a bundle of fresh parsley leaves
a pinch of ground nutmeg
a pinch of ground black pepper
salt
100 g brie, sliced
some cherry tomatoes

Directions:
1. Wash, peel and grate zucchini. Sprinkle with flat teaspoon of salt, set aside for at least an hour, then squeeze them to remove any excess liquid. Finely chop the parsley, divide into two equal parts.
2. Add milk, eggs and melted butter. Whisk in flour, grated parmesan, half of chopped parsley, a half of flat teaspoon of salt, a pinch of ground nutmeg and ground black pepper.
3. Heat a non stick pan with a few drops of oil. Spread the mixture in 0.5 cm thickness. Lower the heat to medium. Cook for a few minutes, then cut into four for the ease of turning onto other side, turn, then cook for another few minutes until gold.
4. Serve with sliced brie and halved cherry tomatoes, sprinkle with chopped parsley.

Slani kolač od jogurta

2010-06-20T01:13:00.008+02:00

U junu, u igri FBI rukavice, pod istragom je blog Pippi u kuhinji. A kod Pippi - testo, testo, testo! Koje inače obožavam, a trenutno baš izbegavam, jer meni testo definitivno ne prija koliko ja prijam njemu : /

Slani kolač od jogurta je nešto što liči na špansku pitu, to je kod nas poznatije ime za ovaj tip slanog testa. Mada, ovo je malo kompaktnije, kad se ispeče, tj. redje testo u startu. Nema promašaja sa ovakvim stvarima, znala sam tačno šta da očekujem - i to sam i dobila. I pojela.

Ima nešto što bih da primetim. Prašak za pecivo se ovde stavlja, i to se čak pominje cela kesica. To je stvarno puno, a brašna ide relativno malo. Ja sam stavila pola kesice a zapravo mislim da ne treba ni mrvica. Ovo testo nije testo koje treba da poraste, takvog je sastava, i kad sam dobro pogledala visinu testa u plehu pre i posle pečenja, videla sam da je ista. Čemu onda prašak za pecivo? U Clafoutis se ne stavlja, a testo je istog tipa. Malo gušće palačinka testo, sa dodatkom masnoće. Tamo mleko, ovde jogurt. I kad sam pravila Francuski slani kolač od sira i maslina istu sam stvar primetila, da je taj prašak za pecivo višak. Drugi put stvarno izbacujem prašak za pecivo, da vidim da li će biti neke razlike.

Sastojci:
4 jaja
400 ml jogurta
300 g brašna
1/3 kašičise soli
1/2 praška za pecivo
150 g seckane šunke ili parizera
150 g rendanog kačkavalja
100 ml ulja
par kiselih krastavčića, 50-60 g
malo majčine dušice ili drugog začina po izboru

Priprema:
1. Iseckati šunku i krastavčiće. Kačkavalj izrendisati sitno.
2. Izmešati jogurt i jaja, dodati brašno, so, prašak za pecivo, sve izmešati da testo bude glatko, bez grudvica. Onda dodati ulje, pa šunku, krastavčiće i kačkavalj, i na kraju majčinu dušicu. Smesu ujednačiti, prebaciti u pleh obložen pek papirom (u mom slučaju, okrugli prečnika 30 cm, tako da se smesa razlije tanko, na debljini cca 3-4 cm). Peći na 180-190°C oko 30-40 minuta.

Recept za štampu

Savory Yogurt Cake

Ingredients:
4 eggs
400 ml yogurt
300 g all purpose flour
1/3 tsp salt
1/2 baking powder
150 g ham, diced
150 g hard cheese, grated
100 ml oil
a few pickles, 50-60 g
some wild thyme or other fresh spices of your choice

Directions:
Combine yogurt with eggs, add flour, salt and baking powder, stir or mix until dough get smooth. Add oil, ham, pickles hard cheese, and spices. Stir to combine, pour into the paper lined baking pan. The should cover the pan for about 3-4 cm in height. Bake in the oven preheated to 180-190°C for about 30-40 minutes.