Monday, November 28, 2016

Zbrka sa etiketama

partnerski post, u saradnji sa Blic Žena i Nectar Life Organic

Etikete čitam iako ne razumem sve što tamo piše. Verovatno do tančina ne razume niko osim prehrambenih tehnologa, a i oni moguće samo unutar svoje grupe proizvoda.

Sećam se da je pre jedno 15 godina kružio doc sa spiskom prehrambenih aditiva, podeljen na opasne, manje opasne i bezopasne. Puna A4 strana sitih E-ova i brojeva spakovanih u nekoliko kolona. Sećam se i saveta sa interneta da se ta lista odštampa i nosi stalno sa sobom, pa u radnjama, na licu mesta kupovine, proverava potencijalna štetnost proizvoda poređenjem sastava sa sadržajem liste. Bilo je i drugih saveta: da naučimo napamet makar one najštetnije, da bismo ubrzali taj proces validacije. Sa jedne strane logika nalaže - “Suludo, nikad nećeš moći svaku stvar ovako proveriti, taman da dan traje 36 sati i da imaš perfektnu memoriju”, sa druge - strah, a on je ćudljiv kad je pokretač, jer ume da pretera a da mi ne primetimo odmah, može da bude objašnjenje i za takvo ponašanje krajnjih korisnika.

Kao suvenir iz tog vremena, ponela sam "znanje" da je E330 kancerogen i dan-danas ga lako uočavam na etiketama dok skeniram sastav nekog proizvoda. Naučena sam bila i da ne padam na foru kad negde piše “limunska kiselina”, jer to je limuntus, sintetički dobijena limunska kiselina, tj. E330. Dosta kasnije, pričam sa drugaricom koja je doktorirala na farmaceutskom fakultetu, i ona mi reče da E330 uopšte nije štetan. Hmmm...

Nekada je verovatno sve imalo više smisla, dok industrija nije odmakla ovoliko, dok su procesi bili primitivniji i namirnice manje prerađene. Tada su i liste sastojaka sigurno bile razumljivije za potrošače. Tehnologija gura dalje, nastaju nova pomoćna sredstva za duži rok trajanja, za održavanje gustine, za poboljšavanje ukusa, mirisa, mekoće, boje... Svi oni nose neke oznake, ko će to sve razumeti i ispratiti? Jedino što je meni danas logično je da gledam da proizvod ima što manje tih nepoznatih reči, a ne da paranoišem i upisujem tehnološki fakultet pod stare dane da bih umela da pazarim u supermarketu.


Nekad i ne gledam sastav, pa nasednem na obmane s prednje strane ambalaže. Primer. Kesica majoneza, piše “Majonez sa maslinovim uljem”, masline na slici, vrlo jasno i ubedljivo. “Vidi, baš dobro da i to posoji, ma koliko bio industrijski, ovaj majonez mora biti bolji od običnog, daj da uzmem jedan da probam”. Kod kuće pogledam sastav: suncokretovo ulje, voda, sirće, žumanca, senf, so, arome, maslinovo ulje 0,2%... Eeeej, nula zarez dva posto!!? Slikala sam, evo! Pa, odakle obraza da se stavi slika maslina, i da se uopšte navodi prisustvo maslinovog ulja u nazivu proizvoda, ako je ono zastupljeno u toj mizernoj količini?! Kod sokova je onoliko buke bilo, da ne sme slika voća, ako nema bar 50% voćnog sadržaja, ali očigledno kod drugih proizvoda nije sve regulisano.


Najlakše bi bilo da sve kupujem organsko, to bar lako raspoznajem po markici pa maltene i ne moram da čitam sastav. Jer znam da je dobar, inače proizvod ne bi dobio sertifikat. Ako su negde na ambalaži samo upotrebljene reči “organsko”, “prirodno”, “bio” itd, to sve ne znači da je proizvod organski. Samo je markica garancija.

Dobiti sertifikat nije jednostavno, niti isti važi beskonačno. Oni se izdaju na rok od godinu dana, a produžetak iziskuje novu kontrolu. Sertifikate izdaje Organic Control System, njihov logo je tamno zelene boje (BIOCS), on može i ne mora da bude istaknut na ambalaži, dok nacionalni znak, okrugla markica unutar koje ćirilicom piše “organski proizvod”, mora.


Cena organskih proizvoda je ono što mi je često problem. Da imam neograničen budžet i više vremena za nabavku, verovatno bih kupovala samo organsku hranu. Pošto je to daleko od realnosti, onda je lako. Kad smatram da mogu, ja kupim. Kad ne mogu, kupim ono što mogu, i što ne sadrži mnogo nepoznatih reči...


komentara: 10

  1. Eh, Majče, i ja tako....pa šta nam bog da...

    ReplyDelete
  2. Vreme nije problem, već budžet. Samo i isključivo. Sve se slažem, a naročito sa onih 0,2%. Zato ja odavno ne verujem u natpise na proizvodima, već se držim starog i proverenog.

    ReplyDelete
  3. Čekaj devojko, od svih emulgatora ti si se uhvatila E330 koji stvarno nije štetan, smešno koliko si neobaveštena. Znaš li ti da se prirodni sastojci mogu veštački sintetisati...ne vredi objašnjavati, lepo ti je prijateljica rekla E330 nije šetatan, ali zato postoje desetine i stotine drugih štetnih i po zdravlje opasnih emulgatora za koje niko neće saznati jer su se sve domaćice uhvatile limunsku kiselinu kao bauk, ali zato se svakodnevno tovite aspartamom E951 i E959 AcesulfamK, natrijevim i kaluijevim fosfatima, karagenanom E407, glutamatima E620- E625 i dr... Nenam reči koliko smo neobrazovan narod, ako želiš pouzdano da saznaš sve o štetnim, manje štetnim i bezopasnim emulgatorima onda potraži pouzdane podatke na relevantnim sajtovima poput http://e-brojevi.udd.hr/e_brojevi.htm

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nisi razumela.

      Pre 15-ak godina me je neko, ko je zvučao slično tako samouvereno kao ti, "naučio" da je E330 veliko i strašno zlo, i ja sam taj broj upamtila. Upamtila sam ga toliko dobro da ga i dan danas pamtim i uočavam, iako na te stvari i oznake odavno gledam drugim očima. Ono "Hmmm..." nakon drugaričine izjave da E330 nije štetan nije podsmeh na njen račun (kao što si me u FB komentaru brzopleto prozvala), već je onomatopeja zvuka uzdaha koji prati scenu u kojoj sam stavila prst na čelo i zamislila se nad godinama pogrešnog uverenja... Niti hvalim, niti napadam E330, on je samo poslužio kao ilustracija za priču koja poziva na razumnu dozu samoodgovornosti, na logičko razmišljanje, a ne bubanje brojeva i širenje paranoje.

      Delete
  4. Privilegovana sam da imam svoje organsko voće i povrće ,a ostalo kupujem organsko. Ovde je to tako rasprostranjeno da nije ni toliko skupo. A da se inače svašta trpa u proizvode to sigurno, jer ko ima još vremena da to sve prati...

    ReplyDelete
  5. https://www.google.rs/amp/s/istinevszablude.wordpress.com/2016/07/06/organska-hrana-istine-i-zablude/amp/

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pročitala, i sad više zaista ne znam šta da mislim. Meni je nekako bilo logično da organsko mora biti bolje, uz ono elementarno "znanje" koje prosečan čovek, koji nije naučnik i ne razume hemiju, dobije kroz medije. A tamo - kao da informacije sve češće stižu s kraja lanca "gluvih telefona", a ne sa izvora...

      Hvala za link, Katarinin blog je zaista vredan pažnje, a tek sam ga danas, uz pomoć vašeg komentara, otkrila :)

      Delete
  6. Još jedan koristan link na temu aditiva i još ponečeg... http://zoran-vujcic.blogspot.rs/2013_08_01_archive.html?m=1

    ReplyDelete
    Replies
    1. Za blog profesora Vujčića znam odavno, u njegovu stručnost i znanje ne sumnjam, ali retko čitam jer mi je njegov stil odbojan. Ipak, pročitala sam sada i članak o aditivima, i onaj o spanaću, iz poštovanja prema vašem komentaru i želji da podelite link - hvala! :)

      Delete