Sunday, July 24, 2016

Ledeni voćni šam


Ovaj desert je nastao u naletu inspiracije dobijene nakon prisustva edukativnoj radionici "Stop bacanju hrane", iniciranoj od strane kompanije Beko, a sve u sklopu promocije njihovih frižidera. Beko frižideri poseduju EverFresh+ tehnologiju, koja produžava svežinu voća i povrća i do 30 dana, i NeoFrost tehnologiju, koja podrazumeva dva zasebna sistema hlađenja u frižideru i zamrzivaču, čime doprinosi optimalnoj vlažnosti i maksimalnom kvalitetu vazduha, što sve dalje utiče na očuvanje svežine i smanjuje potebu za bacanjem hrane usled kvarenja.

No, ono što je ovde bitnije, je nešto drugo - SVEST. Naša svest prilikom kupovine, kuvanja, konzumiranja... Podatak iznešen na radionici, da se u Srbiji baci 250.000 tona jestive hrane, dok 628.000 ljudi živi u siromaštvu, je zaista zabrinjavajući i treba svima da nam bude poziv na razmišljanje.

Radionicu su vodili kuvari iz tri poznata beogradska restorana, svaki sa svojim predlozima za pripremu jela od namirnica koje su počele da gube na svežini. Naravno, tamo smo radili sa potpuno svežim namirnicama, a bi bilo skroz gotivno da se o svemu mislilo malo unapred, i da je nešto od namirnica bilo "na izmaku" i cela stvar bliža realnosti. Ali i ovako je bilo korisno. Naročito u grupi koja je kuvala zajedno sa Zoranom Stevanovićem, šefom kuhinje restorana Madera, u kojoj sam se našla i ja.


Pravili smo hladnu supu od krastavaca, ragu od lisičarki i ledeni desert od belanaca i bobičastog voća. Ideja je bila da se upotrebi voće koje je izašlo iz svoje jedre faze tako što ćemo ga izgnječiti i dodati u umućen šam od belanaca, dozirati grudvice na poslužavnik, zamzunuti ih i servirati sa nekim keksastim biskvitom, plus eventualno nekim prelivom ili začinskim dodatkom.

Tamo smo koristili šam od 10 belanaca koji se zasebno umuti sa šećerom, od voća ribizle i borovnice, i biskvit koji smo pekli za ovu namenu. Ja sam danas htela da probam sličan koncept ali sa kajsijama, jer mi upravo one lagano trule u činiji sa voćem. Pored su čučale i dve banane, na putu ka prezrevanju. Zadesilo se i starog hleba, pa sam odlučila da ću od njega napraviti slatke krutone, umesto biskvita, kad sam već u recycle modu :)


Krenula sam drugim putem. Sa manje belanaca a više šećera, setivši se voćnog šama koji mi je mama tokom detinjstva pravila često - 1 belance, 1 čaša iseckanih kajsija, 1 čaša šećera, to se muti mikserom malo duže i postane divan gust voćni šam. Sam za sebe malo presladak, ali veoma koristan kao preliv za biskvitne kolače ili samo preliv preko svežeg voća. Nikad ga nismo zamrzavali, pa sam rešila da probam.

Spojila sam sva tri sastojka u vangli (voće, šećer i belanca), s tim što sam smanjila šećer na polovinu u odnosu na mamin recept koji pamtim, da bih ostvarila odnos 2:1 u korist voća, i krenula da mutim. Čudnovato je to kako se voćna čorbica pretvara u šam i višestruko uvećava početnu zapreminu, meni se čini i do 4 puta! Ta gusta i veoma slatka voćna pena se vrlo lepo zamrzavava, ispadne kao neki sladoled, relativno mek i lak za zahvatanje čak i u zaleđenom stanju. Mogla sam ga ostaviti u vangli pa vaditi kašikom za sladoled, tako ću drugi put. Količina je prilična i dovoljna za 10+ ljudi ako se služi kao sladoled, i još više ako se služi kao dodatak uz porciju voćne salate.

Mana celog ovog koncepta je upotreba presnih belanaca i nemala količina šećera. Presno belance ne možemo izbeći nikako, a sa šećerom bi se valjalo poigrati i videti do koje mere može da se smanji njegova količina, a da se i dalje dobije relativno gust šam.

U svakom slučaju, izdašan ledeni desert za manje od 200 dinara!



Ledeni voćni šam 
recept za štampu

Sastojci:
za voćni šam
oko 600 g prezrelih kajsija, tj. oko 400 g zdravih delova, nakon čišćenja
oko 300 g zrelijih banana, tj. oko 200 g očišćenih
300 g šećera
2 belanca

za slatke krutone
250 g starog hleba
30 g putera
1 kesica vanilin šećera

za serviranje
malo svežih, iseckanih kajsija


Postupak:
1. Voće očistiti, uklanjajući trule i čuvajući samo zdrave delove, pa izmeriti. Na svakih 300 g očišćenog voća dodati 150 g šećera i jedno belance. Ja sam imala oko 600 g voća nakon čišćenja, pa sam dodala 300 g šećera i 2 belanca. Promešati - smesa će u ovoj fazi ličiti na voćnu čorbu.


2. Mikserom mutiti onoliko dugo koliko je potrebno da se sve pretvori u gust voćni šam. Ovo se neće desiti brzo, ali treba imati strpljenja. Takođe, treba imati neku krpu kao pokrivač preko vangle, pošto sve dosta prska tokom mućenja. Umućen šam vaditi kašikom za sladoled ili manjom kutlačom pa raspoređivati na poslužavnik obložen pek papirom. Meni je ispalo 32-33 grudve šama, što je stalo na dva poslužavnika. Ostaviti u zamrzivaču bar 12h.


3. Stari hleb iseći na kriške, pa svaku krišku iseći na kockice, odstranjujući koricu pre toga. U tiganju ugrejati puter, dodati hleb, ovlaš promešati i ostaviti dok se ne formira korica sa jedne strane, zatim promešati i dopržiti sa svih strana. Na kraju posuti vanilin šećerom i sve promešati.


4. Zamrznute grudvice voćnog šama vaditi špatulom, servirati sa slatkim krutonima i komadićima svežeg voća.


Napomene:
- Kad sam uzela prvi zalogaj, mene je ovo malo podsetilo na Rumenko smoothie, valjda zbog banane. Ko ne zna, Frikom je izbacio novi voćni sladoled ove godine, i moglo bi se reći da je zapravo prvi voćni, pošto su prethodni imali voća u tragovima a ovde voćna kaša čini 60% ukupne smese. I ovaj moj "sladoled" ima otprilike toliko voća, i još malo više ;)
- Ako ledeni šam servirate kao sladoled, dovljne su dve grudve šama, a umesto krutona možete koristiti neki keks prethodno malo izlomljen, ili prosušene komadiće nekog biskvitnog kolača, tipa kuglof i slično.
- Ako servirate kao dodatak uz voćnu salatu, dovoljna je jedna grudva šama.
- Umućeni šam možete ostaviti u vangli i tako zalediti, pa posle vaditi kašikom za sladoled.
- I kajsija i banana su "gusto" voće. Nisam probala sa "vodenijim" voćem, dopisaću ako budem. U principu, zadržala bih bananu a umesto kajsija probala nešto drugo.



komentara: 9

  1. Činjenica je da zaista bacamo previše hrane. I ja nastojim potrošiti ono što imam u frižideru, pa sve češće "izmišljam" na licu mjesta recepte kako bih iskoristila sve namirnice. I opet se dogodi da nešto ipak moram baciti. Problem je u tome što stalno nekako kuham za 4 osobe, a samo nas troje ili dvoje. Drugo, ne da mi se svaki dan ići u dućan po namirnice jer se tako definitivno više potroši (uvijek se kupi "još nešto" - što manje vidim dućan, to više uštedim).
    Ovo izgleda primamljivo, ali me prosto boli toliko šećera iako znam da obično na 1 bjelanjak ide 10 g šećera ako želiš da se zaista dobro ulupa.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Koliko znam, na jedno belance ide 50 g šećera, za klasične puslice. Ali ovde na jedno belance dođe i 300 g voća, pa ta računica više ne važi.

      Bacanje - slično je i ovamo. U principu se trudim da mislim stalno o tome, ali i dalje mi se dešava da mi se neka voćka povrćka smežura skroz ili počne da truli...

      Delete
  2. ako je za utehu, ovo gore kad izdelis na nas 8-10 miliona stanovnika, to je 25-30 kg bacene hrane po glavi - e pa ceca i ja ne bacimo godisnje 50kg hrane.
    to bas dugo vec vodimo racuna, znaci baaas bas ne bacamo hranu. i nije mi finansijski momenat nikad bio vodilja, nego - neko bre nema 'leba da jede, a ja da bacam..-e pa nece moci...
    i tu i tamo kad vidim da neko baci neku klopu - ja mu skrenem paznju da moze lako da mu se desi da ga neko odozgo vidi, i da kaze, aha, vidi, ovde smo se malo zeznuli - ovaj ima previse - daj der malo da mu privrnemo slavinicu...
    kvaka je sto sistem od nas pravi robove-robote, jer su takve jedinke i potrebne sistemu (globalno), a misleca bica bas i ne. i onda recimo ubede ljude da nemaju vremena (za svasta nesto). i onda taj - ubedjeni rob-ot sta ce jadan, ode subotom u megamarket natovari ona kolica, i onda posle nekog vremena one namirnice koje se ne sastoje od E xyz, i A xyz i tako tih prirodnih sastojaka :) (koji rastu i beru se sa drveta E i A) - lepo pobacaju.
    a ja ti tvrdim da je izmedju kupovine i bacanja namirnice imao vremena da ode jos jednom u prodavnicu. -ali ko bi onda trosio svoje zivotno vreme na industriju zabave (pa sad ko kako vole, neko fucu, neko olimpijadu, neko seriju, neko reality, i sve osale beskorisne pojave trosenja ljudskog vremena) :)
    (mislim realno - ja imam vise u zivotu od sto odem na pijacu, ili bajsom obidjem 5-6 pijaca, nego da to vreme utrosim na gledanje noleta kako se dobacuje sa nekim drugarom sa onom zutom lopticom-kome-prvom-padne-na-pod-magarac :) )
    *recimo nedavno sam na pijaci na kojoj apsolutno ne bi ocekivao nasao gospodzhu koja ima skoro pa pravi paradaj - skoro k'o dedin i babin sto je bio nekad.
    dakle, podrzavam nebacanje hrane, veoma. (i gde god / kad god mogu, propagiram taj stav)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Što se tiče onih 250.000 tona, ne verujem da glavnicu bacača hrane čine doktori Bouzovi i Cece (mada da, baca se i po domaćinstvima sigurno više nego što mora) već maloprodajni lanci, restorani itd.

      Čitala sam nešto da su Francuzi uveli (ili uvode) zakon po kome je svaka prodavnica hrane u obavezi da pošalje voće i povrće koje više nije za prodaju u neke banke hrane, pa se to dalje već nekako distribuira ili prerađuje, uglavnom, stigne nekog da nahrani. Drugim rečima, nema bacanja, a ko baci, platiće nemalu kaznu. Primetila sam da Maxi ono što više nije naj-naj za prodaju u sirovom stanju, koristi za pripremu kuvanih jela, što je generalno OK.

      Meni lično najčešće strada upravo voće/povrće, i hleb nešto ređe. Malo je i do dezorganizacije u okruženju gde dvoje kuvaju, a nisu se uvek sporazumeli/dogovorili kad/ko/šta će da sprema, pa se dese duple nabavke i slično. Al' interesatntno kako mi se slanina i čvarci nikad ne ukvare (k'o da bi mogli tek tako brzo, al' realno nikad ne dobiju šansu ni da probaju ;) )

      Delete
  3. Meni bacanje hrane nekako direktno oduzima energiju. Kao da me ispumpava. Tek poslednjih godinu dve sam uspela da se organizujem tako da se skoro ništa ne baca, i to me ispunjava velikim zadovoljstvom. Mnogima sam čudna. E, sad sledeći je korak da se vratim na posude u kojima smo kuvali nekada sedamdesetih - ne bacamo više, ali pojedemo duplu meru - što je isto neka vrsta bacanja... ovaj mi se slatkiš sviđa, stojale do juče neke breskve, izgledno je upašće u njega.... a ko bi rekao da će slika polutrulog voća tako dobro da izgleda na ovom u svemu perfektnom blogu - ne mogu da ne primetim. Mnogo mi se sviđa ovaj tekst.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Baš si dobro dočarala taj utisak - da ti bacanje oduzima energiju. Valjda čim uradimo nešto što još dok radimo znamo da nije dobro, desi se omanji smor u CNS-u a on hoće da se reflektuje kroz fizički umor (kakva mudrost, kaži!).

      Hvala za komentar na fotografiju. U principu blogeri uvek biraju najreprezentativnije primerke hrane koju slikaju (i ja to radim), pa spolja, onom ko gleda deluje sve savršeno. Ali činjenica je da slika hrane koja je na izmaku ili počinje da se kvari može samo da izazove "bljak" reakciju, a ne "mmmmm", tako da - razumljiva je težnja za što lepšom prezentacijom. Al' pod uslovom da se i ono manje lepo, što nije stiglo u sliku, pojede i iskoristi.

      Javi ako probaš sa breskvama kako je prošlo i koliko je šećera otišlo.

      Pozdrav!

      Delete
  4. Ok, zapravo dođoh da se pohvalim: Lizebab mi je uspeo iz prve (što je čudo). A sad skontah i da nisam imala poima za Rumenko smoothie :D Sjajno!

    ReplyDelete
  5. Pa dobro, jeste puno secera, ali se dobije i ogromna kolicina grudvica sama. Znaci ko zna sa merom da jede, nece pojesti vise secera nego u obicnom sladoledu ili komadu torte. Licno nemam problema sa upotrebom presnih jaja, redovno ih koristim, nikad nisam imala negativna iskustva. Holandski blogeri koji pratim takodje koriste presna jaja, to dodje kao normalno. Meni se jako dopada ova ideja da se na ovakav nacin upotrebi voce u pocetnom stadijumu truljenja.

    ReplyDelete