Saturday, September 06, 2014

Začinjeni dvopek


Česta pojava u mojoj fioci sa hlebom je - gužva. Maltene redovno me odatle zaskoči po skoro cela vekna dan-dva starog hleba. Vrpolji se, mrmlja, gunđa kad posegnem za mlađim rođakom iz kese pored. Pa se trgnem, i povučem ruku unazad.

Par sekundi kasnije, pružam ruku polako, drugim putem, da zaobiđem gunđalo, kad eto ti još starije poluvekne, koja đipi i zaurla:
- A ja? A ja? Ja sam najstarija ovde! Čekam još od srede!

Puls mi je već blizu stotke, i potrebna je hitna intervencija.

Svakog dana se kupuje svež hleb, jer, pribogu, samo takav je dovoljno dobar za doručak-večeru tj. potrebe mazanja nečega na isti, ali i za upotpunjavanje ručkova "na kašiku". Da, da. Takve su nam navike. Hleb od juče, maltene na sopstvenu žalost i krivicu, nije dostojan močkanja u čorbast pasulj, a taman posla da posluži kao host za džem od kajsija!

I šta se onda dešava? Ono što se ne pojede istog dana, ostaje da čeka. Hleb-srećnik koji dočeka da reinkarnira u prženice ili poparu - super, blago njemu. Ali ako tu sudbinu ne dočeka, pa krene da obrasta pečurkama - bože moj, i frk u kantu.

Moram priznati, nisam ranije baš mnogo razmišljala o tim veknama na čekanju, i uopšte o food waste-u.  Danas me prilično grize savest kad dozvolim da hrana dobaci do stadijuma neupotrebljivosti, a dešava se i dalje. Poznato je da se navike polako stiču i još sporije menjaju, pa ipak, neću odustati u nameri da svoje bar malo popravim. Da što ređe dođem u situaciju da nešto moram da bacim, a posebno hleb, kao simbol osnovne namirnice.

U tom svetlu, zalažem se da hleb od juče dosegne prava današnjeg hleba, a ostali prekjuče-i-stariji kandidati budu reciklirani pre nego pođu fungi stranputicom, na primer kao:

- prženice, klasične ili u sendvič verziji
- popara, klasična ili u vidu pite, slane ili slatke
- podloga za još po nešto iz frižidera što čeka na reciklažu
- knedla-vekna od starog hleba
- tost tj. dvopek, klot, ili začinjen u receptu koji sledi, ili u formi krutona, ili u vidu prezli
- neki od šest interesantnih recepata iz poslednjeg broja Mezze magazina
- nešto od recepata pristiglih u igri ajme, koliko nas je!, u kojoj je Nevena zadala hleb za temu

Proguglajte food waste frazu, nije naivno. Ako vas mrzi da guglate, pa još na engleskom, onda pročitajte bar ovaj tekst Mome Kapora.

A sad mi iskreno kažite, kakve su vaše navike?
Dešava li vam se da bacite hranu?
Šta radite sa starim hlebom?


Začinjeni dvopek

Sastojci:
pola vekne 4-5 dana starog belog hleba
oko 30-40 ml maslinovog ulja
2 kašičice suve majčine dušice
1 kašičica suvog origana
1/4 kašičice crnog luka u prahu
dobar prstohvat soli
na vrh noža bibera

Postupak:
1. Hleb iseći uzduž na pola, a onda na što tanje kriške, poželjno do 1 cm.


2. Isečeni hleb rasporediti po plehu od rerne obloženom pek papirom. U šoljicu sipati maslinovo ulje, pa četkicom malo premazati svako parče. Okrenuti parčiće hleba na drugu stranu pa i nju blago nauljiti, a onda posuti začinima, solju i biberom. Peći na nižem nivou rerne, oko 10 minuta na 200°C, ili dok hleb ne porumeni.


Recept za štampu

Napomene:
- Miks začina bi trebalo da bude beskonačno promenljiv i prilagodljiv, ali malo soli i malo bibera bi trebalo da su konstanta u svakom od njih
- Što je hleb stariji, to je suvlji i kompaktniji, i lakše ga je iseći tanko. Poželjan je tanak, reckav nož.
- Što je format kriške manji, dvopek će se lakše jesti. Ja volim da presečem veknu uzduž na pola, pa onda sečem polu-kriške. U principu, što manje/tanje kriške, to bolje po nas, jer se dvopek lakše grize. Što deblje parče, to bolje po zubare.
- Ekstremno simpatičan dvopek nastaje od bajatih kifli. Iako je testo za kifle mlečno, blago slatkasto, i po mnogima ne važi za dobro u tost varijantama, meni se veoma dopada i rado ga podmećem pod omiljenu paštetu

komentara: 27

  1. Je li ovo dijalog iz moje kuhinje? Sjajna ideja, kako se ranije nisam setila... Kod nas je hleb po definiciji tanko isecen, pa barem taj korak preskacem. Probam sigurno!

    ReplyDelete
  2. Izgleda da moj komentar nije prošao prvi put. Evo da se ponovim: znači i kod nas je ista situacija svakodnevno pa zbog toga preferiram da kupim pola hleba ili ako kupimo ceo hleb jer je vruć onda obavezno polovinu zamrznem za sutradan. Ovo zato što ni zamrznut hleb ne treba da stoji predugo u frizu jer pokupi mirise pa bude neupotrebljiv. Osim navedenog ja ga iskoristim i za tople sendviče sa kačkavaljem i šunkom. Zato radije kupujem npr. kifle ili somune jer se manja količina baci (ako treba da se baci). Što se tiče ostataka hrane, jedino što korisno znam je da pocrnele banane mogu odlično da se iskoriste za sladoled ili smoothy. Ja smrznute kolutove kasnije poluotopljene izmiksam sa kakaom i lešnikom ili malinama/jagodama/kupinama, pa dobijem super zdrav sladoled ;) u svakom slučaju hvala na podsećanju da ima još načina da se spasi bajat hleb. Veliki pozdrav!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ne znam šta bi s komentarom, ovaj je prvi koji je doputovao uspešno do mene :)
      Da, kupiti manje, tj. kupovati sinhronizovano (a ne "za svaki slučaj"), to je jedini lek.

      Moj dragi pravi neke tople sendviče u rerni, tj. smućka jednu konzervu tune, jedno jaje i nekad malo luka ili sira i to stavi preko kriški hleba, pa u rernu dok ne bude prilično krckavo. Meni su uvek prženica ili popara prva misao, retko pomislim na rernu kad treba trošiti stari hleb.

      Moram priznati da mi nije palo na pamet da banane u fazi crnjenja spasem zamrzavanjem kolutića. Mislim, zamrzavala sam ja kolutiće, ali "sveže" banane koju kupim namenski kad treba šejk da pravim. Hvala tebi za hint :)

      Delete
    2. I prženice u rernu :) I gotove za 10-15 minu (na 200C) Sve isto ko za prženje, samo se poređa na pek papir, ili podmazan pleh. Budu malo suvlje tj nemasne, ali su hrskave i divneee.
      ko voli da su masnije ko iz tiganja, čim se izvade iz rerne samo malo poprskati uljem, ili puterom "macnuti" negde negde...

      Često ih pospem origanom zbog klinca koji ga inače neće, a sebi na kraj pleha dodam odozgo malo slanine, ili masline sečene na pola...

      Delete
    3. Mislim da znam šta ću sutra za večeru - prženice iz rerne :)
      Mislim da neće da smeta da se pleh malo naulji, pa da budu poluprženice-polupečenice :)

      Delete
    4. Pravila sinoć, fino je bilo.
      Pouljila sam pleh (papir), i malo pofajtala uljem složene prženice odozgo, pre pečenja. Gornja korica bila hrskava, donja meka, a sve zajedno - poznato ali malo drugačije.

      Nekoliko parčića koji nisu bili pojedeni sinoć sam ponela danas na posao, podgrejala u mikrotalasnoj, namazala domaći "krem sir" (sjenički i pavlaka izmiksano), isekla paradajz, i - milina ;)

      Delete
    5. Jako mi je drago što si ih probala :)

      Delete
  3. Jednostavno! Ne kupujem i ne jedem hleb. ;)

    ReplyDelete
  4. Ja ne kupujem svež hleb dok se ne pojede onaj koji imamo kod kuće ;) A bajat jako često završi kao neki brusketi...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ah, bravo!
      Ti treba jedan kurs iz organizacije da nam svima održiš, ne šalim se!

      Delete
  5. Ja sam kao štreber sve pročitala, u ključujići i tekst Mome Kapora. Meni je strašno kako uljuljkani u ugodan život često nemamo svest o tome kako je kada neko nema najosnovnije. Tužno, pretužno.
    I sama kupujem mnogo više hleba nego što pojedemo. Ne bacamo ga, već ga sušim i nosim u selo (gice se raduju, sve lepršaju ušima dok jedu) ili kačimo o kontejner, ali mi snajper-baba komšinica kvari zamisao jer dežura na prozoru i taj hleb ubacuje u kontejner jer kao kučići kidaju kese i prave nered. To ja nikada u životu nisam videla. Koliko znam kučići nerado jedu hleb, više se raduju nečem masnijem, ali ona je starija možda je to videla. I pitam se kako kučići stignu to da urade kada ljudi jako brzo dođu i uzmu to? Ali avaj... Tvoja ideja je odlična, ja sam par puta pravila manje skromnu varijantu sa sirom.
    Na tanke kriške stavim malo crnog luka (prethodno kratko proprženog na maslinovom ulju) pa tanke kriške sira Brie, neko fino mirišljavo bilje (po želji) so i biber pa u rernu kratko da se sir otopi a korica bude hrskava. Ko voli vino može fino lagano da večera. Radujmo se ljudi hlebu i vaspitavajmo decu da budu skromna pa će umeti da se raduju. Mnoga deca su naučena da imaju sve ali ne znaju šta je radost.
    Ulepšala si mi dan svojim postom. Hvala ti što si me podsetila na neke stvari! :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Snajper-baba je dobar primer druge vrste nemaštine. Ona ima šta da jede, ali nema šta da radi :(

      Hvala i tebi što si upotpunila podsetnik :)

      Delete
  6. Mi retko kupujemo hleb. Ja ga mesim već više od godinu dana, a taj domaći nekako duže traje. A kao što reče Olja - nema novog dok se stari ne pojede. :) Ali, ko se i desi da ostari, ode u prezle (najčešće) ili poparu (koju samo ja jedem). U najgorem slučaju pojedu ga Beka i Gara (tata posebno za njih ponekad i kupuje stari hleb u pekari, jer nema uvek šta bolje da im daje). :) Meni se čak desi da mi treba stari hleb jer bih baš pravila nešto, a nemam ga. Ili moji integralni hlebovi nisu pogodni za nešto (npr. za puding od hleba).

    ReplyDelete
    Replies
    1. Svaka ti čast što stalno mesiš hleb!

      Dobro je znati da neke pekare prodaju stari hleb. Nisam to videla. Ali od nedavno, u lokalnoj prodavnici, koja ima i lanac pekara, viđam "rezani hleb" u celofanu, a zapravo je stari hleb isečen na kriške. Valjda bi bilo neinteresantno da se zove samo "stari hleb", pa neka bude "rezani", bolje zvuči :) Mislim da košta manje od 30 dinara, velika vekna.

      Delete
  7. meni je svez hleb uz rucak "na kasiku" pretezak. Dan-dva star hleb mi je odlican i tako da u kuci i upotrebljavamo.. Retko kada bacimo hleb.. I ono sto ostane (ako ne ode u poparu ili przenice) ja iskidam na komade i zalijem jogurtom ili, jos bolje, mlakim mlekom.... mmmm, mljac.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nisam to nikad jela, a čula sam za "udrobljeno mleko" :)

      Delete
  8. meni isto nije proš'o komentar. NO uglavnom - ja već neko vreme pravim 'leba. recimo da sam u poslednjih godinu i kusur kupio 5 lebova. baš tad kad sam napisao komentar - kupio sam bio jedan - pošto imam onaj ja to zovem topli sendvičator - ono što zakopčaš leba (ili nešto), i grejači su sa obe strane. -kupovni leba' je bolji nego onaj moj pravljeni za te akcije. plus taj moj pravljeni je toliko dobar da je greota arčiti ga na takve stvari. inače NE bacam leba, ali baš ono ništa. ne mogu da se setim kad sam poslednji put bacio parče leba. nešto mi to bezveze. uopšte bacanje klope mi je skroz bezveze, tako da jeli generalno - ne bacam klopu. -ono - tripujem se da ima i raje koja baš nešto i nemaju (a ni po čemu nisu lošiji ljudi od mene jel..), pa mi to onda nikako nije opcija. iako sam verovatno ateista - kontam da kad bi bacio - to bi neko "odozgo" mogao da vidi, i da kaže - aha, -znači ovaj ima previše čim baca - deder da mu malo smanjimo sledovanje..
    dakle onaj ko pekač za steakove, ali mali - gorenavedeni = topli sendviči = još 1 predlog za ne-svež kupovni 'leba.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala za predlog. Taj vid sendviča skoro nikad ne pravim, bez ikakvog posebnog objašnjenja. Samo kad iskopam u kojoj neraspakovanoj kutiji je taj sendvičator :) biće i njih!

      Ti si druga osoba koju poznajem (prva je Miki, vidi iznad) koja stalno mesi i peče hleb, meni je to stvarno navika za respect. Ona čak i kvasac ne kupuje, već ima sopstvenu živuljku u frižideru stalno :)

      Delete
    2. p.s.
      Počinje da me brine ovaj blogger sa količinom progutanih komentara :(
      Hvala svakom ko shvati da se "nešto desilo" kad ne vidi svoj komentar posle nekog razumnog vremena, pa pošalje ponovo...

      Delete
    3. i još mi je jedan evo na ovom mestu (ako odleti) pojeo.
      možda je bloger ogladneo gledajući tvoje recepise, a pošto nije jeli živo čeljade pa da jede klopu - on onda, logično, jede postove.

      Delete
  9. Kod nas retko ima hleba, ali i to sto ima cesto ostari :)
    Uglavnom ide u przenice ili poparu. No, navukli smo se na bruskete, pa nekad namenski kupimo baget da ih napravimo. Postupak slican kao u tvom receptu, samo ne mazem obe strane. Omiljeni zacini: beli luk (granule) i origano.

    ReplyDelete
  10. Pravila večeras i izgoreše mi u sekundi :P Uglavnom toliko su lepo mirisale da cu probati još jednom da ih napravim. Ono što sam primetila je da mi se čini da je previse ulja ako se maže s obe strane tj. možda bi ih trebalo samo ovlaš namazati, ovi moji brusketi su delovali premasno. Pozdrav!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Joj, da, baš je kratka faza između pečenog i prepečenog :(
      Meni je ok količina ulja, nisu bili masni pod rukom, al' naravno smanji ako misliš da treba :)

      Delete
  11. Mazalice, čuvene u našoj užoj i široj porodici:
    Upravo ovakvi parčići hleba kao za vaš dvopek, Majo, "omašćeni" nečim po ukusu - puter, margarin, ulje maslinovo, suncokretovo... - i izvesna količina nekog mlevenog mesa (opet po ukusu, ko koje voli, može i riblje, samleveno dvaput sve s kostima). To mleveno meso se začini - so, biber, može suvi začin ako volite, travčice po ukusu - i onda se namaže malo tog mesa na svako parče i kratko zapeče u rerni. Milina :)

    ReplyDelete
  12. kako duže čuvati domaći tost

    ReplyDelete