Wednesday, June 18, 2014

Požuri polako...



Užurbano i vlažno jutro. Kiša samo što je stala. Vodim dete u školu, stižemo knap. Ostavljam ga i jurim napolje. U polutrku preskačem dva po dva stepenika i za malo da zgazim puža.

Zastanem da odahnem što nisam. Tek onda primetim koliko mu je lepa kućica, pravi mali zlatni dom. Najzad, krećem da se divim njegovoj brzini. Kako je samo divno ići polako, i ne žuriti nigde...

Nego. Dosta patetike. Nemam sad vremena za nju :)

Puž mi je ovih dana asocijacija na nešto drugo - nastupajuće generalno renoviranje kućice, pardon, stana, i moju brzinu-vrlinu koja je, tu negde, slična puževoj, a morala bih ubaciti u petu da bih sve pripremila...

Tokom pretresa plakara naišla sam na razne nepotrebne stvari, i ovom prilikom želim da poklonim dve.

1) Dehidrator, par puta upotrebljen. U njemu sam sušila rendano povrće za domaću vegetu, i nešto sam još bila probala da sušim, neko voće, ne sećam se. Uglavnom, to se kod mene "nije primilo" i odlučila sam da mi ne treba.

2) Samo za food blogere - svoju staru, improvizovanu rasvetu za slikanje, sklepanu od fioka. U svakoj kutiji su po dva sijalična grla. Uključene su i tri sijalice (bela svetlost, štedljive sijalice, što je i najskuplji deo u celoj postavci), četvrta je crkla.

Sa ovom rasvetom sam slikala većinu fotki u periodu 2009-2011, a i kasnje sam ih ponekad vadila. Naslovnu sliku iz ovog posta sam slikala sa njima, čak samo sa jednom kutijom, uz difuzer i stativ.



Zainteresovani neka se jave na e-mail mamajacooks et gmail tačka com. Poklone šaljem kurirom o vašem trošku, a ako ste u Beogradu, onda možete i da dođete do Palilule, to bi još bilo i najbolje.

I samo da još najavim pauzu u blogovanju u nepoznatom trajanju. Čisto da ne brinete što duže vreme neće biti postova. Ali i da ne pomislite da ste me se rešili trajno, vratiću se ja... :)

Update 19/06: Poklon-akcija završena!

komentara: 16

  1. I kada se budes vratila,daj jedan post za ostale ne food blogere kako da "sklepamo' rasvetu za divne fotke.Ljubac,
    Cale

    ReplyDelete
    Replies
    1. Cale,
      evo vidi ovde kako su sklepane kutije :)
      Pozdrav!

      Delete
  2. Izgleda da je zamor materijala zarazan. Naravno šalim se, renoviranje stana je ozbiljna stvar bar ja to znam, imali smo to skoro:-)
    Želim vam mnogo sreće i strpljenja!

    ReplyDelete
  3. Odlično si se sjetila, svaka čast! Sigurna sam da će ovo što poklanjaš nekome jako dobro doći. U svakom slučaju, kada se vratiš, mi te čekamo.

    ReplyDelete
  4. Moli Boga za strpljenje i snagu! I mi smo renovirali stan koji smo kupili.
    Ganjaj majstore...za neke nemaš pojma kakvi su ni da li će na vreme završiti da bi neki drugi počeli (jer radovi jednih uglavnom zavise od drugih).Moj muž stalno na putu meni stomak do zuba, mučnina do porođaja, malokrvna.... I sad se pitam odakle mi snage da sve to izguram....
    A sada pet godina kasnije, još uvek se srećna budim kada gledam svoj stan koji je za neka merila skroman a za mene rajska oaza. Kada zatvorim vrata svoga doma ja sve ostavim ispred vrata. Posle višegodišnjeg podstanarskog staža i života kod tetke...ovo ne bih menjala ni za šta na svetu!
    Oprosti, malo sam se raspisala...Da skratim šta god da te čeka, raduj se. Kakve god muke da te snađu prilikom renoviranja...posle toga sve je nekako lepše. I dugo te drži ta energija i ispunjenost. Lepo ti da sa suprugom piješ kafu, da gledaš decu u igri, da čistiš kuću kada je sve lepo i novo....
    Veliki pozdrav za ženu koja me inspriše u kuhinji! ;)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Svi mi to isto kažu - prvo JAOOOO, a onda da se naoružam strpljenjem i snagom! Otprilike pre 9 godina smo radili nešto, manje agresivno nego sada, i isto mi je bio stomak do zuba, i sećam se da sam od muke zaplakala kad je čovek uporno govorio da "nije krivo", a ja vidim da aspirator stoji krivo, i to onako jedno 3 cm je niži sa jedne strane. A on mirno, sa mnom diskutuje, da je to nemoguće na oko proceniti, nego mora libelom... Pa idi po libelu, kad je već nisi uzeo ranije! :) I tek je libeli poverovao, meni nije.

      Sad sam malo starija, i malo kraćih živaca, pa videćemo... :)) Mislim da znam taj osećaj koji pominješ, ja se isto osećam povodom svoje kuhinjice, evo i 9 godina kasnije :) Malecna je, ima dva kvadrata, prepravljeni špajz, a ne bih je menjala ni za šta :)

      Hvala ti puno što si se javila i veliki pozdrav i tebi!

      Delete
  5. Paj' sad:

    kad jedan puž živi na mestu a, a drugi tipa na 20m odatle, biolozi smatraju da ta 2 puža žive u odvojenim zajednicama - ono - nikad se u životu neće sresti :)

    paj' sad II:
    puž u principu piči na slinici. kao što kuglični ležaj zapravo ide na ulju a ne na lopticama/prstenovima i t.d. - postavlja se pitanje - kad vidiš trag gde je puž picchio - ono par metara se vidi - postavlja se pitanje - gde su mu kantice sa vodom od koje pravi tu slinu :) :)
    (mislim ja znam -nego jel zna još neko. mislim nisam ni ja znao, nego mi 1 pajtos inače biolog rek'o - naaaamazan je puž samo tako ;) ).

    inače unapred izražavam duboku i iskrenu sućut glede demoliranja gajbe :) :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nemam pojma :)
      I nemam sad vremena da googlam, pa budi dobar i reci mi :))

      Delete
  6. pa mažnjava vlagu iz vazduha. zamisli kako je namazan igrač. znači ništa marko kraljević junački pristup ceđenja suve drenovine (mudro - jer šta da čovek, to jest puž radi u krajevima gde nema drenovine uopšte). -znači naaaamazan je pužek samo tako. ja to zovem dobro se organizovati u životu.

    ReplyDelete
  7. Puž mi je odličan, divna fotka, i neka on samo polako požuri svojim putem. A tebi želim uspješno renoviranje, prošla sam to prije 6-7 godina, nije bilo idealno ali nije niti da nosim neke traume iz tog vremena, sve to prođe i izgura se i na kraju je najvažnije uživati u rezultatima ! Lijepe poklone ćeš podijeliti , bravo !

    ReplyDelete
  8. Ja sam se jedno vrijeme zanosila da napravim komoru za slikanje po tvojim upustvima ali sam odustala jer nemam gdje da je držim.
    Često puža kad vidim na betonu premjestim na travu da ga ne bi neko zgazio, bude mi ga nešto žao.

    ReplyDelete