Monday, February 24, 2014

Zalivena pita sa mesom


Počela sam da ne znam šta da jedem na poslu. Nekada je firma bila u neposrednoj blizini Kalenić pijace i to je bio raj. Osim same pijace, u okolini je postojalo obilje svakojakih prodavničica, običnih, mlečnih, mesnih, ribljih, pa fast food-ovi domaći, kineski, bliskoistočnjački, pa radnjice sa zdravom hranom, pa pekare i poslastičarnice, Soko štark i Swiss lion na dva minuta svaki...

A onda smo se odselili na Novi Beograd. Sad smo u supermodernoj biznis zgradi oko koje nema ničega, osim još jedne iste takve supermoderne biznis zgrade. U svakoj zgradi ima po jedan restoran, ponekad siđem tamo na kajganu, al' nije mi to opcija za svaki dan, sve i da nije skupo kao što jeste. To je za neki pravi biznis svet, koji će stvarno otići na ručak i za tu priliku odvojiti bar hiljadarku, u najboljem slučaju.

U tim okolnostima, klopa se u novom prostoru organizuje tako što je poručujemo od raznoraznih fast food restorančića koji rade dostavu. Volim ja da poručim kinesku klopu (kobajagi kinesku, al' ajd' sad...) i da se lomatam sa štapićima. Imamo i neke Indonežane u opticaju, odličnu klopu prave. Falafeli mi i dalje nisu dosadili i zaista ih volim. Nemam ništa ni protiv girosa ili roštilja ali... Ne mogu non stop to da jedem. Prilično mi je skupo i porcije su ogromne. Čak i kad podelim sa nekim, a "kineze" po pravilu uvek uzimamo jednu porciju na dvoje, meni je i to i previše. Naravno, pojedem, jer je ukusno i ne mogu da ostavim, ali svaki put se osećam baš neprijatno pretrpano posle. I grize me savest ako se zaređa nekoliko takvih dana.


Opcija koja je ok i po količini i po ceni je burek. Ima jedna pekara u, recimo, blizini (znači da mogu pešaka da odem i da se vratim za pola sata) koja pravi odličan burek. Ja sam realno sita sa bednom osminom, a vala i zadovoljna kad sam ručala za 60 dinara :)

Osim bureka, jedina opcija je nositi klopu od kuće. I tako, ponela ja jednog dana materijal za sendviče, one neobične, sa majonezom i jabukom, za sebe i koleginicu. Njoj se ideja da malo promenimo jelovnik i prištedimo koji dinar dopala, i sutra eto nje sa svojom verzijom sendviča za obe! Iduće nedelje ja donela neko pecivo, paštetu od pileće džigerice i kupus salatu. Sledećeg dana ona pitu sa mesom. I tako, malo štedimo, ne prejedamo se i lepo se družimo. Hrana je oduvek bila povod za druženje, je l' tako? :)

Nego, što je ona pita sa mesom bila dobra! Sočna, meka, super nešto! Propitah ja koleginicu sve, ispriča ona meni šta-kako, pa evo, da vam prepričam kroz slike i brojeve i preporučim, bilo za po kući, nošenje na posao ili za neko posluženje. Koncept je sličan kao što traži starinska pita od praziluka, koja je takođe vrlo fina.

A vi meni da kažete - šta vi jedete u radno vreme?



Zalivena pita sa mesom

Sastojci:
500 g tankih kora za pitu, preporučujem Tri srca

za fil
500 g mlevenog mesa
2 glavice luka, oko 200 g
50-100 ml ulja
1 ravna kašičica soli
1 kašičica celerove soli
1/2 kašičice sode bikarbone
1/2 kašičice bibera

za preliv
4 jaja
1 čaša kiselog mleka
200 ml kisele ili obične vode
50 ml ulja
1/2 kašičice soli

Postupak:
1. Luk iseckati sitno, izdinstati na srednjoj vatri sa kašičicom soli na 50-100 ml ulja, dok malo ne omekša. Dodati mleveno meso, varjačom "seckati" da se usitni. Dodati jednu kašičicu celerove soli, pola kašičice sode bikarbone i pola kašičice bibera. Dinstati 20-ak minuta na nižoj temperaturi.


2. Uključiti rernu da se greje na 200°C. Kore iskrojiti prema veličini tepsije. Moja tepsija je 25x35 cm i širina kora taman odgovara dužini tepsije, tako da kore presečem na pola i dobijem 30-ak listova. Na dno tepsije sipati malo ulja i razmazati, što se može učiniti koristeći jednu koru kao zgužvanu salvetu. Položiti tri kore pa preko sipati malo fila, u mom slučaju oko 2 kašike fila. Tako ređati dok se materijal ne utroši, završiti korama. Sirovu pitu iseći na kocke oštrim nožem.


3. Žicom razmutiti 4 jaja sa jednom čašom kiselog mleka. Dodati 2 dl kisele ili obične vode, 50 ml ulja i pola kašičice soli i promešati. U tankom mlazu preliti pitu po usecima. Viljuškom razmicati isečenu parčad kako bi se preliv rasporedio svuda. Ostaviti 5-10 minuta pa staviti da se peče. Okvirno vreme pečenja je oko 45 minuta na 180-200°C, ali može biti i kraće i duže, zavisno od rerne i veličine tepsije.


4. Pečenu pitu iseći ponovo na kocke jer su parčići tokom pečenja srasli, sačekati da se ohladi tek toliko da znate da vam neće opeći jezik, pa navaliti! :)

Recept za štampu


komentara: 42

  1. Najviše volim ovu pitu sa mesom ali retko imam priliku da je jedem. Naime, moji ukućani kažu da im je ona ko musaka, tako da otprilike par puta godišnje i to kad mi dolaze gosti za koje znam da vole ovu vrstu pite s mesom.
    Inače dok sam radila nekako je pekara bila najčešće rešenje. Ponedeljkom smo radili do 5h pa smo onda na toj dužoj pauzi išli u restoran u Birčaninovoj na kavurmu, crevca i sl. Možeš misliti posle ovakve klope i pivca što smo posle bili za rad :-)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Znala sam da ima još razloga da zažalim što se nisam rodila jedno 30 godina ranije... :)

      Delete
  2. Imam slican recept za ovakvu pitu. I bas je volim, ali spram kilograma koji se neminovno kod mene pojave u zimskom periodu, izbegavam peciva. Sklona sam gojenju i to me bas nervira. Isti problem sa klopom na poslu imam. I onda sam pronasla sjajnu zamenu. Kupim kg mesanih pahiljica (ovsene, razane itd..) i onda samo kupujem jogurt. Super mi je zasitno, mada se tu negde uvek pronadje i neka vocka. Eto, to je moj jelovnik manje-vise. Super fotke i prezentacija, kao i uvek.
    Pozdrav od mene :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. E da, i ovde neke kolege jedu pahuljice razne, ja to nikad nisam volela. Dugo nisam ni probala, i da znaš da ću da smućkam za probu neki miks :)

      Delete
    2. Moja mama cesto ubaci i saku raznih semenkica, susenog voca tipa brusnica, kajsija. Sta znam, ja to ne volim. Kad vec ne mogu posteno da klopam slano, onda makar neka ne bude slatko :)
      Probaj, mozda ti se i dopadne. Pozz :)

      Delete
  3. Mmmm, samo sto ne zamirise sa fotke, omiljena pita.:) Kod nas se isto manje-vise nadje na stolu za neke posebne prilike, kad dolaze gosti i sl. a napravimo i kad se neko od ukucan bas jako uzeli. .. odlicno izgleda, moracu jednom da isprobam da stavim i kiselo mleko, obicno prelijemo samo sa kis.vodom.:) p.s. svidja mi se ideja da napravite nesto domace za dorucak, mozda bi i neka salata u teglici, onako poredjana po slojevima - povrce, meso+ preliv - mogla da posluzi za ideju neki naredni put... puno pozdrava!:)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Salate u tegli su super ideja, sećam se kod Tadeje kad sam videla neki tako spakovan obrok, kako sam se primila, kao, sad ću i ja tako. Pa nisam. Pravim belešku kao podsetnik...

      Delete
  4. Baš volim pite, slagane, savijane, ali dok su u njima sir ili povrće. S mesom ih baš nikad nisam voljela.
    Hrana na poslu mi je uvijek bila problem, jer gdje god sam radila izbor je uvijek bio očajan, ili McDonalds ili neki drugi sendvič, suh i užasan. Radije bih sebi ponijela komad focaccie i napunila je mozzarellom i svježim paradajzom. To sam najviše voljela. Sad nemam potrebu jer radim od kuće, ali da moram nositi ručak, mislim da bih najčešće pripremala "zrnaste" salate poput onih od ječma ili pira s dodatkom npr. slanutka/graha i sl. i povrća - zasitno, ali ne opterećuje toliko da poslije zaspiš, a sasvim sigurno zdravije od gomile peciva i sl. stvari. Ili pade mi sad napamet i vege burger od quinoe, povrća i sira, ja ga obožavam i toplog i hladnog.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ti se baš lepo i zdravo hraniš, rado bih ti bila koleginica ;) Idem posle da vidim da l' imaš taj burger na blogu, malo je sramota, al' ja još kinou probala nisam. Vidiš, mogla bih neke salate sa leblebijama da uvedem, pošto su se kroz humus leblebije potpuno odomaćile u mojoj visećoj kujni.

      Hvala na idejama i pozdrav!

      Delete
    2. Baš sam jučer stavila recept za burgere, probaj ih obavezno nećeš požaliti. Ja ih obavezno preporučujem svima koji po prvi put probaju quinou.

      Delete
  5. Ja sam sirot, jadan, maaali, i nezaposlen, i onda u radno vreme gladujem, jer ga ni nemam. Dobro ajde, šalio sam se - pošto mi je šljaka koncipirana, od druge šljake tako da ne radim u firmi, a i na toj prvoj je bio deal - aj ja onih moji pola sata za 'leba i pekmeza uzmem kad ja 'oću, je l' važi, ooo gazdo? (važilo b.t.w.).
    uglavnom, variralo je kako sam menjao poslove. dok sam bio muzikant - onda nemaš preterano mnogo da biraš, naročito kad sviraš u hotelu nekom van grada - klopa je ta koja ima na meniju, pa il' klopaj, ili što bi moja baba rekla - ti poljubi pa ostavi.
    Dok sam imao štampariju, najduži deo sam je imao u zemunu na kalvariji, a pošto sam bio jeli i CEO, i šerholder, a i vozač raznosač - sve u jednom :) - ondak je tu bila blizu pijačica, i veliki c market. pekare nisu bile o.k. (bar posle bureka na koji sam ja navik'o u srednjoj školi tamo u balkanskoj). i onda ono... sve i svašta se klopalo.
    no opšti zaključak je sledeći: ako radno mesto ima neku kujnu - onda su zaposleni a u dogovoru sa gazdama (koji se jako lako postiže ako dobro rade, u preko 90% slučajeva), u vrlo velikoj prednosti u odnosu na one koji nemaju. - jer mogu da si naprave nešto da čalabrcnu. prednost je dvojaka: koliko - toliko imaš uvid u to šta si kupio/spremio da klopaš, i utrošak love je neverovatno smanjen (u odnosu na tu klopu "donosimo na noge".). a tu i tamo sam imao običaj isto ko ti te tvoje pitice da spremim pa donesem. recimo 1 od fejvorit napravljenih klopi za poneti su mi bile raznorazne ribe - ono k'o konzerva, ali nije konzerva, nego napravim sam u kući.
    evo sad sam u pauzi rada na gajbi spržio dve dooobrane šnicle u woku, i jedan veliki luk crni i par belih, i parče svežeg prazilukca sam slistio. saću da otvorim flašicu nekog vina što sam brljao sa koječime ( e to me podseti da ti ponesem kad se budem pohvalio "eto nas u bgd ubrzo" - men' se mnogo svidža).
    i tako. uglavnom. ne znam jel sam dobro odgovorio na pitanje, a postoji osnovana opasnost da ću ovu piticu da iskušam, jerbo to tako (na osnovu slika) nekako i moja keva tu i tamo napravi, i uglavnom se oderem od iste. što znači da ćeš me izložiti dodatnom trošku mašine za mlevenje mesa, ako mi se svidi :) (pošto ja meso priznajem samo za parče koje sam lično jeli kupio, čak ni ono "samleo čovek predamnom" mi ne pije vodu :) (mada je to dobra opcija da se ne lažemo - ono "mleveno meso" - to je loša opcija. -keva moja uredno vid'la druga mesara kako sipa iz bokalčeta vodicu u mleveno meso u jednoj povelikoj radnji tamo kod nas (dakle maxi/tempo, idea, univer, jbm li ga koja je...).

    ReplyDelete
    Replies
    1. Meni baš dobro zvuči prehrana iz tog muzikantskog perioda :)

      Delete
  6. Hm, Miša i ja smo do skoro živeli u neposrednoj blizini Kalenić pijace, a sad živimo na Novom Beogradu :-( zamisli kako je meni :-D. Nikako da se naviknem da efekat puste livade ovde.
    A pita je nalik Mišinoj, čuvenoj u našem okruženju :-). Meni je bilo čudno kad sam shvatila da neki ljudi prave pitu sa mesom bez tog preliva.
    Mnogo lepe slike, posebno lepe.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala.
      A meni je bilo čudno kad sam videla pite sa prelivom, a da nisu gibanice :) Valjda ono što kao dete pokupiš, proglasiš za default, pa ti ono drugo dođe čudno...
      Pozdrav!

      Delete
  7. Volim pitu s mesom napravljen na ovaj način a ti si sve tako leeepooo objasnila i uslikala :)

    ReplyDelete
  8. Super izgleda, ovo radim da odnesem na posao.
    Šta jedemo na poslu? Isto kao i ti, Zagreb je trenutno zahvatila manija kao kineskih take out-a pa nam je to najčešće na meniu. Ili glupi sendvići iz pekare. Prije nwki dan smo investirali u mikrovalnu koja znam nije baš zdrava ali lakše mi je u njoj grijati klopu pa sada svi nosimo posudice sa gablecom od doma i kao štedimo i zdravije se hranimo.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Juče sam nosila ameičke palačinke i podgrejala u mikrotalasnoj, usput naseckala mandarine, kivi i bananu, umešala malo meda i oraha i prelila svaku palačinkicu time. Čitaj - živela mikrotalasna! ;)

      Delete
  9. Pita je provereno dobra i ja sa mesom pravim istu ovaku. Nekad umesto mesa upržim šampinjone, dodam malo sojinih ljuspica (a moze i bez njih) pa preko isti preliv :D i tako...
    Mi u firmi imamo "menzu". Hrana i nije tako loša, ali je higijena... uh... zato većina nas i ne ide tamo da jede, već ili kupimo ili često nosimo od kuće. I ja neretko pripremim salatice koje spakujem u teglu. Evo baš danas sam jela salatu sa cveklom i piletinom. Nju baš obožavam.
    Primetila sam da mi zbog želudca najviše ujutru prija parče proje ili projare uz čašu jogurta. Ako slučajno kasnije ogladnim, tu je uvek neka jabuka ili neka druga voćka.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Kako praviš tu salatu sa cveklom?
      Da, projara i slične stvari su zgodne, ne moraju ni u frižideru da stoje.
      Pozdrav!

      Delete
    2. Majo, evo linka za salatu sa cveklom.
      http://zacarana-kuhinjica.blogspot.com/2013/03/salata-od-cvekle-i-piletine.html
      Mi je svi u kući obožavamo!!!
      Jednostavna za pripremu i veoma ukusna.

      Pozdrav!

      Delete
    3. Hvala. Pogledala sam, baš dobro izgleda (i zvuči). Probaću nekom prilikom.

      Delete
  10. Bukirala ja ovo. Uvijek radim pitu sa sirom, nikad s mesom. Baš bi mogla probati, tako fino izgleda

    ReplyDelete
  11. Mislim da je ovo što si rekla - da ono "kad smo klinci" što pokupimo - i to proglasimo za "to je tako" je suština. Što bi rekli današnji mladi "objasnila maja". E sad, recimo baš danas smo recimo klopali neko sočivo ono majušno crno, na neki malo neuobičajen način napravljeno. I baš smo komentarisali ceca: -ovo iz moje familije (čitajmo keva/ćale, sestra/zet/decovi(odrasli već)) niko ne bi ni probao. ustvari mira (keva op.drb.) bi probala da me ne uvredi, i rekla bi "pa nije loše" :) :) , a ovi ostali ne bi ni probali. ja: ovi moji - no-way. ustvari moguće da bi tatjana probala, i (da nije ovoliko ljuto) smazala.
    tako da sam ja skontao da to naše proglašavanje nečega za "to je tako (i nikako drugačije)" je veliki ograničavajući faktor. što po pitanju klope, što onako generalno u životu.
    mada, iskren da budem, imao bi velikih problema da (čak i) probam balut onaj filipinjeroški :)

    ReplyDelete
  12. Slicne muke mucim sa jelom na poslu. S tim sto ja imam pauzu za rucak oko pola 1 i to sto pojedem treba da me drzi do pola 7 kad obicno veceramo sto nam je glavni obrok u toku dana. Rucak u Holandiji se tradicionalno sastoji od sendvica, mleka ili butermilka, nekad supa, nekad neki omlet ili salata. Naravno, na poslu imamo kantinu, ali mi se nekako ne daje 7 evra za neku salatu koja je sasavljena s brda s dola, ili za sir, sunkicu i slicno upakovano na kriskice u celofan. Raznih restorancica okolo i ma, opet malo mi je bez veze da platim oko 10-tak evra za tosti, malo lepse prezentovan sendvic ili ciabatu, plus vodu ili kafu. Uglavnom nosim sendvice od kuce, plus malo suvog ili kostunjicavom voca za neku uzinicu... Pokusacu neku salaticu, ali nesto sto mogu navece da pripremim, jer u 7 ujutro i nemam neku inspiraciju. Ova pita izgleda super, valjda je nece moj muz videti...

    ReplyDelete
  13. iz ličnog iskustva ( da ne kažem primera), moram istaći da standardno ješno muško čeljade ove ovakve pitice a kada ih primeti odere jedno po' tepsije onako "sportski", a onda dalje - videćemo :)

    ReplyDelete
  14. Ja ne radim, ali dok sam radila, radila sam noću i nikad nisam ništa drugo jela osim jogurta i voća ( a možeš da zamisliš da sam radila u Cadbury gde su se pravile čokolade i muka mi je bila od mirisa mleka, kakaoa i putera i da sam retko šta i jela )..ja ću ti predložiti nekoliko recepata, koji su na mom blogu pa ako si zaonteresovana probaj;
    Topla salata od sočiva i krompira
    Punjeni slani pužići
    Slana torta ruska salata
    slane buhtle
    zdrava salata
    salata od sočiva i pečene muškatne tikve
    karfiol "couscous"

    Ovo su moji predlozi gde i porodica može imati ručak a ti deo da poneseš na posao.
    Inače pitu sa mesom obožavam, ja uz meso dodajem i šampinjone i davimo se u njoj. Pozdrav.

    ReplyDelete
  15. Ovo baš izgleda dobro. Uskoro me čeka povratak na posao pa mi treba ovakvih dobrih ideja, jer se kod mene sve vrtilo oko tuna salata i običnih sendviča :)

    ReplyDelete
  16. Pitu sam zabilježila i sigurna sam da će ubrzo biti za neki subotnji ručak, možda je napravim u tjednu pa isto ovako ponesem sutra dan na posao za ručak. Čim sam počela čitati post promislila sam "svugdje isto", mi smo isto na kraju grada, u bližoj okolini možemo eventualno na čevape ili u restoran koji nudi ručak kao i naš restoran od firme ali je skuplje. A hrana u restoranu od firme nije skroz loša, ali je ista, ista, ista...., ponekad prezačinjena i masna, i tako godinama. Po cijeli dan smo na poslu i ručak nam treba i sve je više posudica u torbicama, dvije mikrovalne uredno rade, a najviše iz posudica vadimo home-made salate raznih kombinacija namirnica. Ja uredno kuham povrće i ponesem, nekada pridodam komadić mesa ili ribe, kuhana jaja, savijaču koju napravim, uglavnom hranu koju mogu lako podgrijati i imam potreban obrok.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Interesantno mi je pročitati tvoj, koliko vidim, veoma sličan slučaj :)

      Delete
  17. Svako jutro čim se probudim odma bi mogao za stol :) Kad ustajem rano, nije mi problem ni rano doručkovati, pa je moje iskustvo sa poneću-hranu-na-posao jako skromno. Uglavnom kao za svaki slučaj ponesem jabuku, mandarine, smokve, orase i sl.
    Majo imam jedno pitanjce. Radio sam tvoju zalivenu pitu prije neki dan i sledeće mi se dogodilo. Kad sam dinstao luk i meso, nakon što sam dodao sodu bikarbonu sve mi je nekako zapenilo i dobilo čudan miris, a kasnije i konačni okus pite je imao u sebi nešto malo "drugačije". Nisam do sada dodavao sodu bikarbonu u meso, pa se pitam dal je to bila reakcija mesa na sodu (koju sam možda dodao i malo više od kašikice) ili mi se nešto drugo potkralo. Dal imaš neka slična iskustva na relaciji meso-soda bikarbona?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Do sode je, sigurno. Ona ima specifičan ukus, i ako se pretera sa količinom, oseti se. To što je počelo da peni, i to je zbog sode. Naprosto ona je alkalna i u dodiru sa makar i malo kiseline pravi rekaciju. U principu se u meso stavlja zato što ga omekšava, pa može kraće da se dinsta, ili kod mešenja mlevenog mesa (za faširane, pljeske i slično) pomaže da se meso lepše umesi, da postane kompaktnije, i da se tokom pečenja ne raspada.

      Znam da postoji mišljenje da je upotreba sode u mesu nekakva prevara, ja ne mislim tako, i mislim da je korisna :) Delotvorna je i u manjim dozama, tipa ono "na vrh noža", ja sam ovde stavila pola kašičice, a sigurno može i manje. Cela kašičica je mnogo na ovu količinu mesa, svakako.

      Ovo me nisi pitao, al' ipak da pomenem, kad već pričamo o sodi - obzirom da je alkalna, vrlo je dobra kao prva pomoć kod kiseline u želucu. Na vrh kašičice sode bikarbone, uz vodu se popije, bljak je ukusa, ali radi radnju :)

      Hvala na javljanju i veliki pozdrav za celu tvoju ekipu!

      Delete
    2. Hvala ti na kompletnom odgovoru! Sad znam da sa sodom treba pažljivo i znam da ću je i ubuduće koristiti, jer kao što kažeš koristi u određenim situacijama - moram isprobati sa pljeskama, da budu čvrste poput onih u hamburgerijama...

      Kod mene ti je problem (ponekad) to što se često zanesem pa pročitam recept jednom i onda po svome, bez konkretnog vaganja i merenja. Ako je 4 jaja u receptu, a ja imam 2 - ne idem u trgovinu, ako je pola kile mesa ja stavim onoliko koliko imam zapakovano u zamrzivaču, začine i masnoće sve odokativno, ali sa sodom nećeš više :) Inače su mi super tvoji detaljni i precizni recepti, puno truda ulažeš da bi došla do savršenog recepta!

      Jednom sam imao priliku probati sodu i vodu, uh jedva sam nekako popio, i još na kraju nije ni pomoglo :) (problem je bio malo drugačije prirode...) Hvala na savetu.

      Puno pozdrava!

      Delete
  18. Dakle,napravila sam ovu pitu i odusevljeni smo svi komplet :) Divna je,vazdusasta,socna,nimalo suva sa pravom kolicinom mesa. Receptic je za prepisivanje i obavezno ponavljanje.
    Ja jos uvek radim "socijalisticko" radno vreme od 7 do 14,pa onda nekako ugrabim da jedem kuvano kad dodjem kuci.Kada radim popodne od 14 do 19 uglavnom ne rucam :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala na probanju ko zna kog recepta po redu, Majo :)
      Pozdrav!

      Delete
  19. Zamenila sam meso šampinjonima (600gr) i jednim većim prazilukom i pita je bila fenomenalna, hvala Majo što postojiš :)

    ReplyDelete
  20. previse suvisnih komentara,recept danas isproban i pita ODLICNA vrijedi probati,ukucani odusevljeni.samo praviti striktno po receptu i nema promasaja

    ReplyDelete