Saturday, February 01, 2014

Crno bele kiflice


Opasne su misli kad su crne. Množe se lakše nego pacovi i uz malo nepažnje postaju vladari.

Bila sam par puta u tom ropstvu. Tražila rešenja i izlaze na razne legalne ili manje legalne načine. Privremeno se osećala bolje, mislila "bogu hvala, prošlo je", sve vreme verujući da je manje-više obavezno da svaki živ čovek prođe kroz taj tunel, pa sad, nekom se zalomi kraći, nekom duži. To je sve bullshit. To razmišljanje u stilu "šta da se radi, teška su vremena, nije moja krivica, viša sila...".

Sva kobajagi rešenja koja sam probala, bila su samo bekstva. Bekstva od hrabrosti. Bekstva od odluke. Da hoću da pogledam problemu pravo u oči, da neću više da ga pripisujem višim silama, da hoću da se borim.

- Slušaj ti, moja crna misli! Tebi se obraćam, nemoj da se praviš luda! Kako god da si se u meni našla, moram ti reći da ti je vreme isteklo. Idi traži neki drugi dom. 'Ajde, tutanj!

Naravno, nije ona vesla sisala, i neće skupiti prnje i otići na prvu. Ipak, primetila sam da ne može moj pogled da istrpi, unervozila se, okreće glavu. Hmmm... Ko bi rekao... Nije ni ona baš savršeno neranjiva.

- Ćutiš, moja crna misli? Malo je to kukavički, ali dobro. Svako ima svoj loš dan, veruj mi, razumem te. Pričaćemo drugi put. Nemam sad vremena da te čekam. Moram da idem, imam neka posla.

I odem. Samo odem nešto da radim. Bilo šta, samo da je korisno. Nema čitanja knjiga "kako pobediti to i to", nema kukanja po komšiluku. Nikakvo direktno bavljenje mišljenjem o crnim mislima ne pomaže. Nije neophodno ni otići na put oko sveta u cilju skretanja misli, mada to jeste korisno. Dovoljan je bilo kakav (društveno) koristan rad. Sve ono što se inače moram, mogu raditi ili smoreno, ili najbolje što mogu.

Ako sam na poslu, stavim sluške i pustim nešto glasno, da ne čujem ni okolinu ni crne misli. Skoncentrišem se i radim svom snagom. Programiranje je odlično za okupiranje misli, samo kad uronim u problem. Dan mi proleti, izađem umorna ali zadovoljna. Ako sam kod kuće, radim bilo šta što daje vidljive rezultate relativno brzo. Perem sudove, i kroz pola sata imam brdo čistih sudova. To jeste korisno! Petljam neki recept, cinculiram gramažu griza prema gramaži jajeta u eksperimentu zvanom griz-knedle. I to je korisno, i zahteva 100% posvećenosti. Odigram sa starijim klincem master mind, nekoliko partija. To možda nije korisno u smislu merljivosti, ali dosta dobro rezerviše  misaone resurse za sebe. Uradim kružni trening. Mrzi me da počnem, a kad krenem, osećaj zadovoljstva i korisnosti nikad ne izostane. Uopšte, sve znojave aktivnosti su korisne.

Sad je samo bitno istrajati. Truditi se, istinski i stalno se truditi da ono što radim, radim najbolje što mogu. Dva dana nije dovoljno. Nije ni dve nedelje. Dva meseca - to je već nešto.

- Crne misli, gde ste? Nisam vas dugo videla, nešto ste mi ubledele... Je l' mogu nekako da vam pomognem?

Namerno sam ironična. Ni one mene nisu štedele.

- Juhuuuu? Crne misli...?

Tišina. Niko ništa.

Otišle su. Ne zbog onih pretnji s početka, nego zbog gladi. Crne misli se po pravilu hrane drugim crnim mislima. Baciti ih sve na ekstremnu dijetu, to je jedini lek. Mogu one neko vreme i bez hrane, žilave su po prirodi, ali ne mogu večito.

I još sam nešto naučila - imunitet na crne misli nije trajan. Mogu se vratiti uvek, nemaju obraza, pamćenje im je loše. Bez blama će se ponovo useliti na mesto sa koga su nekad pobegle, samo ako im se učini da ću im ovog puta biti dobar host...



Crno bele kiflice
recept za štampu

Sastojci:
1 kg mekog brašna
150 g šećera
1 puna kašičica soli
1/2 kocke tj. 20 g svežeg kvasca
250 ml mleka
250 ml ulja
3 jaja
40 g kakaa

za sirup
500 g šećera
3 kesice vanilin šećera
500 ml vode

Postupak:
1. U toplom mleku razmutiti šećer i kvasac, ostaviti da se aktivira i zapeni.

2. Skuvati sirup. U 500 ml vode sipati 500 g šećera i 3 kesice vanilin šećera. Kad provri kuvati oko 10 minuta i ostaviti da se hladi.

3. Pripremiti dve posude za mešenje. U jednoj žicom razmutiti jaja, dodati ulje i nadošli kvasac sa mlekom i promešati. Presuti polovinu ove smese u drugu posudu, pa u jednu dodati kakao prah, prosejavajući ga kroz cediljku za čaj, i promešati. Sada u svaku posudu dodati oko 450 g brašna i mesiti da se dobije mekše testo. Po potrebi dodati još malo brašna, do 500 g po posudi. Svako testo oblikovati u kuglu, pokriti plasičnom folijom i ostaviti 25-30 minuta na sobnoj temperaturi, a zatim svako testo podeliti na 4 jednaka dela.


4. Od isečaka formirati loptice, spljoštiti u diskove, pokriti i ostaviti 10-ak minuta. Zatim uzimati po jedan crni i jedan beli disk i svaki pojedinačno razvaljati u krug prečnika oko 20 cm, staviti jedan preko drugog i razvaljati zajedno još malo, do prečnika oko 30 cm. Iseći na 12 delova i motati kiflice. Radi šarenila, neke kiflice motati tako da crna strana dođe spolja, a neke obrnutno.


5. Kiflice ređati u rasporedu 3x8 na pleh od rerne obložen pek papirom. Biće potrebno dva pleha, tj. dve ture. Ostaviti kiflice preko šporeta, da rastu, dok se rerna greje na 180°C. Peći oko 15-20 minuta.


6. Pečene kiflice potapati na par minuta u sirup, i vaditi na pleh. Preliti ostatkom sirupa, pokriti plasičnom ili alu folijom i ostaviti da upijaju sirup. Kasnije prebaciti u plastične kutije sa poklopcima, čuvati u frižideru, zatvoreno.




Napomene:
- Meni se pokazalo da, kad se crni i beli sloj testa sastave i zajedno rastanje, onaj deo testa koji je bio pod oklagijom bude lepši i ravniji od onog koji je bio do radne površine, pa savetujem da vam ta lepša strana bude spoljna strana kiflice. Tako da, dva sendvič-testa složite u jednom rasporedu, a druga dva u obrtnutom, da i bela i crna dobiju šansu da budu lepša i ravnija strana.

- Prema receptu koji je izglasan za temu igre kuVarijacije, u testo idu svega dve kašike šećera na kilogram brašna, i zapravo sva slast ovim kiflicama dolazi od sirupa. Takođe, po receptu nema soli u testu, možda se podrazumeva, uglavnom, ja sam stavila kašičicu soli iako nije pisalo. Testo nije od one vrste koja lako apsorbuje sirup, pa kiflice upijaju samo površinski, meni je sredina bila hlebasta, ukusom neutralna, da ne kažem praznjikava, pa sam se izjasnila da se meni ove kiflice ne dopadaju.


Onda ih je probalo još šest različitih osoba, i svima su se dopale, u rasponu od "nisu loše" do "odlične su". Mada treba imati u vidu da su ljudi često skloni da bezuslovno pohvale ono što im poslužite, jer su tako vaspitani. Ipak, većina se složila da su zbog atraktivnog izgleda kiflica imali viša očekivanja, ali da nisu loše onoliko koliko sam najavila.

Pa dobro, možda u krajnjem zbiru i nisu. Probala sam kiflice ponovo trećeg dana po pravljenju, i bile su mi bolje nego prvog. Mislim da je to zato što je hlebasta sredina malo ostarila, i što su kiflice upile još malo sirupa. Zbog svega navedenog, recept zapisujem sa napamet uvedenom izmenom - u testo ipak treba staviti nešto šećera, a moglo bi se poigrati i sa samom vrstom testa, preraditi u neku lakše upijajuću varijantu...

komentara: 33

  1. Jutros mi je ovaj krasan i istinit tekst zaista bio potreban. Zahvalna sam što si ga objavila. To su stvari koje znamo, ali nekad je baš potrebno da te netko podsjeti.

    Kiflice jako lijepo izgledaju, a fotke u savršene. A za okus, to ćemo vidjeti kad ih napravim :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala i tebi. Javi ako probaš kiflice :)

      Delete
  2. Baš si sve lepo i detaljno objasnila.Kako i sama postavljam takve slikovite recepte znam da to nije baš mali posa0.Hvala.Divan je rezultat.I ne kažem to samo zbog čokoladnog dela istog.
    I da iskoristim priliku da tebe i tvoje citaoce pozovem na jednu lepu Nagradnu Igru na mom blogu.Svi detalji se mogu pročitati ovde http://dzolistic.blogspot.co.nz/2014/02/nagradna-igra.html
    Ako smeta ,obriši ako ne smeta podeli na Face.Hvala i veliki pozdrav sa sunčanog Novog Zelanda

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ne smeta. Smeta mi jedino što ne mogu da ti maznem malo tog novozelandskog sunca :)
      Pozrdav iz ledenog, košavom obgrljenog Beograda :)

      Delete
  3. Dok pijem jutarnju kaficu, razmisljam o tim crnim mislima. Nedopustivo je koliko se "odomace", samo ako im to dozvolimo. Pricu kao da si "izvukla" iz moje glave, od reci do reci. Lepo je cuti da covek nije sam u problemu. Samo pozitno i mora da bude bolje.
    Interesantne kiflice, prilicno dopadljive, mada sam ih iskreno i ja drugacije zamisljala. Sjajne fotke Majo, svaka cast! Pozdrav od mene :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma da, množe se lako i jedna drugu vuče...
      Hvala ti, Margie.
      Veliki pozdrav!

      Delete
  4. Kakvo realno i hrabro razmisljanje o neminovnim zivotnim stvarima. Divno! Zivot je borba, i svaki dan nas necemu uci. Ali, tu su ta svakodnevna divna i korisna skretanja paznje, i kreativnost koja uzima zalet najvise pod tim crnim mislima. I kiflice bas idu uz poruku price - i to crno daje neku esenciju. Sto vise ga kombinovati sa belim, pa ce se dobiti najsladji i najpotpuniji kolac na svetu!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Balansi, kontrasti... Sve je u tome.
      Ja proslinila juče nad jednim tvojim postom, koji baš i nije bio u balansu, jer je prepunjen samo najlepšom pozitivom. Il' sam ja nešto rovita :))
      Hvala ti puno.
      Pozrdav!

      Delete
  5. Mislim da si našla savršeno sredstvo za uklanjanje tih crnih misli. ;) Priznaj da ti je bilo lepo i lakše dok si se bavila ovim čarobnim kiflicama! :)

    ReplyDelete
  6. imam slicne metode da odagnam te crne misli.. sivenje, kuvanje, vezbe i druzenje sa ljudima cije su misli u duginim bojama.. a sa ovim si me kiflicama podsetila na detinjstvo, mama je cesto pravila ovakve kiflice kad smo burazer i ja bili mali (verovatno je i ona njima pokusavala da odagna crne misli, posto ih je najcesce pravila 90-ih)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Moguće :)
      Uvek mi je bilo lepo kad vidim da neko zna da šije, to tek mora da je delotvorno, em napraviš nešto, em ti potraje. Mislim, ne pojede se odmah :)
      Pozdrav!

      Delete
  7. Cista istina - ovo za crne misli. Moglo je da dodje i sa moje tastature (sve dok ne spominjes programiranje). Kiflice stvarno izgledaju prelepo, koliko pratim tvoj blog znam da se prilicno stroga prema receptima i da retko kad napises 'najbolje na svetu', nikad nista ukusnije nisam jela' itd. U svakom slucaju, ako ih budem pravila poslusacu tvoj savet!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Slađo :)
      Veliki pozdrav ti šaljem!

      Delete
  8. Baš lijep i iskren osvrt, kako zanimljiv kontrast koliko ljudi toliko i različitih okusa. Jako lijepe fotkice.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, kažu da se o ukusima ne raspravlja, a opet, kako bi onda ikad pričali o ukusima, ako ih ne bismo komentarisali iz svog ugla :)
      Hvala ti.
      Pozdrav!

      Delete
  9. Odlično prikazan postupak, a kiflice izgledaju dekorativno i vjerujem fino :)

    ReplyDelete
  10. ja pravim isto takve kiflice samo što kad ih potopim u sirup još uvaljam u kokos brašno.Kad ih jedeš imaš osjećaj kao da su punjeni sa nečim.I tvoje isto izgledaju super

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, bila je opcija i u ovom receptu da se doda malo kokosovog brašna, ja sam pravila klot varijantu.
      Pozdrav!

      Delete
  11. Post kao da sam ga ja pisala. Meni se roje te crne misli stalno. Užas jedan! Ali ja i inače mislim da si ti disciplinovanija od mene, pa ih bolje uspeš oterati... Valjda ću i ja jednom naučiti...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Miki, pričaj s njima, zapreti im, a onda ostavi da samuju neko vreme... :) Nema veze i ne uspeš, ili uspeš privremeno pa se opet vrate, jer ova metoda uvek radi, uvek iznova možeš da ih oteraš...

      : *

      Delete
  12. I ja sve to kažem i mojoj homeopatici a ona mi kaže da nisam spremna za nepredvidivost života :D Razumem te Majo skroz, ja sam maher za bekstvo od crnih misli ali izgleda da se sa njima treba dobrano obračunati. Ne postati imun već ne znam ni sama, naterati sebe da ih nemamo. Valjda ću jednom uspeti, ja sam se baš ustremila na njih. Valjda kad pobedim, valjda će to značiti da sam prihvatila nepredvidiv život :)

    Šalu i ozbiljnost na stranu, samo ti možeš ovako savršeno da izvedeš kiflice!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nensi, koliko te ja znam, ti si upravo "filter" za (tuđe) crne misli, a tvoj blog mesto gde ljudi dolaze da bi upili nešto lepo, čisto i iskreno. Izneseš lepo filter na košavu, da razduva to što se nakupilo, jer se nije nakupilo samo od lično tvojih crnih misli...

      Delete
  13. Majo, jako dobar post
    što se kiflica tiče, zaista mame!

    ReplyDelete
  14. Divan savjet protiv crnih misli!
    Kako se vama svima kiflice sjaje a moje su mat?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Neposredno pre slikanja sam ih prokotrljala kroz sirup, inače dok su stajale na plehu donja strana im je ležala u sirupu, a gornja ne.
      Pozdrav!

      Delete
  15. Kad te crne misli more,
    kad ti ide sve na gore
    uradi šta najbolje znaš
    pa ih tako rasteraš!
    PS. Pozdravlja te Deda Duka
    sa dvojicom unuka.

    ReplyDelete
  16. Da li bi mogao da dodje u obzir kvasac u prahu, s tim da bismo morali da stavimo tri kesice kvasca, jer jedna staje 7g, plasim se da ne bude previse kvasca ili da ne odreaguje jednako dobro kao sa pravim kvascom u kockici? Hvala Vam unapred.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Retko koristim suvi kvasac, jer mi je uvek dostupan sveži, a suvi je znao da me zeza.

      Pročitaj na kesici šta piše, za koju količinu brašna je ta količina kvasca, pa prema tome odredi koliko treba. Mislim da je jedna kesica za 500 g brašna, i da će dve kesice biti ok, al' nemam sad ni jednu kesicu pri ruci, da bih proverila.

      Pozdrav!

      Delete
  17. interesantan recept cero u moje vreme mi smo ih zvali bubamare

    ReplyDelete