Wednesday, September 25, 2013

Krem-torta sa grožđem


Ovo je trebalo da bude moja ulaznica za ajme, koliko nas je!, u kojoj nam je Jovanka baštovanka za temu zadala grožđe. Ali pošto je ispalo poprilično bzvz, ne ide u igru. Ostaće ovde kao jedna beleška o relativnosti. Na fotografijama ova poslastica izgleda relativno primamljivo, a u realnosti je relativno bezlična.

Još pre letnje pauze, obelodanjena je namirnica-tema za septembar, grožđe.

- Super - pomislih - šta bih uopšte mogla sa grožđem, osim da ga kickam sa peteljčica i jedem?!

Ne, stvarno. Od sveg drugog voća, koje je iole ustaljeno u potrošačkim i gastro navikama u Srba, pravi se neki kolač, ili džem, ili slatko ili... Ili se možda i od grožđa nešto pravi(lo), al' opet, šta?

Ja ne znam, ali znam ko bi mogao da zna. Veliki narodni kuvar. On mi uglavnom uvek ponudi neki odgovor i pritom se nikada ne glupira. Da l' će se meni taj i takav odgovor svideti, to već nije njegov problem. Što je ok stav, poštujem skroz. Zagnjurim se ja u knjižurdu, pregledam recepte sa grožđem, ima ih. U užu selekciju upadaju Krem-torta sa grožđem (str. 422, izdanje 1967) i Šljive i grožđe u marinatu.(str. 628, isto izdanje), sledi malo eci-peci-pecanja i izbor pada na tortu.

Idemo odmah na recept, koji ću postaviti u izvornom obliku.


Deo oko pripreme testa tekao je ok. Količina brašna, 150 g, usmerila me ka opredeljenju za mali kalup od 20 cm. Ispekla sam koru, sačekala da se ohladi, pa premazala domaćim džemom od kajsija.

"...staviti dva belanceta, 150 g šećera u prahu...". Dva belanca i 150 g šećera u prahu bi se samostalno dali umutiti junački, no ovde je pisalo "dobro sve izmutiti s 2 decilitra vode i 2 decilitra belog vina". To je, jasno vam je, puno tečnosti, i kao takvo nije "izmutljivo". Ja sam kratko promutila belanca sa šećerom, kojom prilikom se stvorilo malo šama, dodala vodu, belo vino i začine, dobila vinsku čorbicu sa nešto pene, i stavila da provri.

"...rastopiti belog želatina..." bez trunčice naznake o količini ovde je verovatno kritična tačka koja će opredeliti krajnji ishod kao uspešan ili neuspešan. Ja sam stavila celu kesicu, 10 g, znajući da po pravilu 10 g želatina steže oko 400-500 ml tečnosti, a moj "fil" je delovao baš tako - kao tečnost, sa malo neke bele penice na vrhu, i bilo ga je upravo oko 500 ml, ako saberemo vodu, vino i belanca.

"...rastopiti belog želatina, staviti ga u krem i mešati sve dok se krem ne počne zgušnjavati", je ozbiljan izazov da ostatak života provete u mešanju. Pošto krenuti da se zgušnjava neće nikada, dok god je stvar topla, mlaka ili čak sobne temprerature. To je svojstvo želatina -  na hladnom se steže, na toplom omekšava - a čisto sumnjam da imate frižider te veličine da možete da se smestite u njega i strpljvo mešate sve dok se krem ne počne zgušnjavati... Karikiram, dobro, da :) Pošto imam solidnog iskustva sa želatinom, nisam se dala navući na ovakvu rečenicu. Čorbsatu smesu za budući fil sam ostavila da se malo rashladi i počne da daje naznake stezanja, te sipala preko kore.

A kora je osim džema od kajsija dobila i polutke zrna grožđa. Tu sam najverovatnije ja uʞɛnjalǻ stvar, sa tim polutkama, a u receptu je pisalo samo "naslagati zrno po zrno krupnog belog grožđa". Motiv za stavljanje polutki, a ne celih zrna grožđa, je bio čišćenje zrna od semena. Krenula sam da pravim tortu, i nekako mi ne ide da tokom konzumacije torte nabasam na koščice. Drugo je ono kad jedem grožđe, pa imam tehniku kojom cepam opnu i zrno, i progutam koščice bez da ih zgnječim zubima. U tortama, po mom shvatanju, svako voće mora biti oslobođeno koščica.

E, te polutke grožđa oslobođene koščica su pustile svoj sok i delimično natopile prhku koru. Taman toliko da kora ne valja. Niti je prhka, niti je sočna, ma bzvz skroz. Baš sam mogla to i da pretpostavim, a mogla sam i da okrenem polutke sečenom stranom na gore, ali eto, nisam.


I još onaj žele kad se stegao, postao je pihtije sa grožđem. S tim što su pihtije mila majka u smislu mekoće, ovo je bilo prečvrsto i nekako... Neprijatno gumeno.

Jedino interesantno što se u svemu desilo, to je izdvajanje pene od belanaca na vrhu. Na prvi mah, gledajući fotografije, može da deluje kao da je na površini neki zaseban sloj, nešto čime je torta premazana, a zapravo nije. Ne znam da li ovo znanje može da se iskorsiti u nečemu, tek eto, da znate, da ovaj snežno beli sloj na vrhu nije nikakav šlag i slično, već želirana pena od belanaca, koja je prirodno ostala na vrhu onog tečnog, pa kasnije i želiranog, nazovi fila.

Što se tiče samog ukusa torte - ne znam da li mogu biti objektivna. Nisam ja navilkla na te vinske arome i opredeljujem se da mi se ukus, tj. ceo nepčani ugođaj torte, ne sviđa. Moguće je i da me prejako želiran fil nagovara na ovakvo opredeljenje, a ne sam ukus vina u filu, ili doživljaj polunamočene prhke kore. Nisam sigurna, stvarno.

U danu kad je torta bila spremna za serviranje, došli su moji mama i tata. Jer je mlađi klinac krenuo u prvi razred, a stariji, svršeni prvak, učestvovao u priredbi koja je za tu priliku organizovana. Sve je prštalo od emocija, i moji, inače stariji roditelji, oboje 80+, su došli na tu mini svečanost. I oboje su probali tortu. I niko se nije žalio. Što zapravo ne govori ništa, već samo načinje novu belešku o relativnosti - jesu li samo, tipično roditeljski, vrednovali trud a ne uspeh, ili je torta ipak bila relativno ok, a ja relativno cepidlačim :)


Kako vi tumačite smernice iz recepta? Imate li iskustva sa ovakvim filovima?

komentara: 27

  1. au! opet puzla!
    skroz mi je ovo zanimljivo... slabo da uopšte znam recepte koji sadrže grožđe u izvornom obliku, sem vina
    držim se vina :)
    svaka čast svejedno izgleda super, ne znam kakvog je ukusa, ali i meni se čini da bi možda bolje bilo da si ostavila cele grozdove pa sve sa košticama, ili ipak možda bolje neka krema od belog vina - verujem da ova nema nikakve veze sa "vinskim aromama" - jos i stono grozdje pretpostavljam da je u pitanju :)
    btw. ja se ne bih usudila ovo ni da krenem da pravim, niti bilo šta od ovih "otprilike" recepata (kod mene sve u gram), meni je to potpuno besmisleno naročito kad su kolači u pitanju, pa još ti opisi (ako si ne daj bože početnik u kuhinji)... i mama me nervirala kad mi je objašnjavala koliko brašna treba u knedle: dok ne dobiješ žitku masu!!!! pazi žitku masu, da se ubiješ! nikad knedle da postanu :)
    definitvno od grožđa jedini recept koji znam je za - VINO!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ti misliš ja znam koje je grožđe :) Ono koje ima kod lokalnog piljara :)
      Ne volim ni ja nedovoljno precizne recepte, kao i recepte bez slika, pa još za nešto što ni predstavu nemam kako treba da ispadne. Ali sa druge strane mislim da mene Veliki narodni upravo iz tog razloga inspiriše više nego bilo koji kuvar, skoro svaki recept ima malo ili malo više enigme, pa neku rešiš, a neku ne rešiš...

      Delete
  2. Moram priznati da tortica izgleda vrlo fotogenicno, cak bih mogla da je zamislim na stranici kakvog kuvara sa tom pozadinom boje vina, dok upaljene svecice daju neku toplu notu celoj kompoziciji.:) E sada, sto se tice samog receptica, mislim da si se svega dobro pridrzavala, cak sam u prvom trenutku pokusala da dokucim kakav je to sloj bele cokolade na vrhu.:) Druga stvar je pitanje ukusa, a znamo da se o tome ne raspravlja... tako da verujem da je tortica uspela po receptu, zapravo toliko mi se svidja kako si sve predstavila da bih se sada prijavila za jedno parcence ako je jos ostalo.:))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Meni je ovo po ukusu bilo kao neki random algoritam da je izbacio elemente i spojio ih prvom raspoloživom metodom, pa šta bude :)

      Delete
  3. Tja...! Ja se pitam u stvari zbog cega su neophodna belanca u tom kremu koji u stvari nije nikakav krem ?! Moze da se napravi zelatin od samog vina sa sve karanfilicem i da se prelije preko grozdja i da se stegne..bilo bi lepo, mirisljavo i providno, zar ne? Ne mogu cak ni da zamislim ukus tih belanaca...
    Cesto kod Pate ima recepata koji nemaju mnogo smisla i samo komplikuju stvari...uvek sam se pitala zasto...Sa druge strane ima ih i perfektnih...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Razumem ja zašto ima i nejasnih i nedorečenih recepata. Inicijalno nisu bili lepo zapisani, nema svako jednak smisao za sveobuhvatnost kad nešto objašnjava, nije to slučaj samo sa receptima, koliko puta neko nešto počne da ti priča "iz sredine", k'o da ti moraš imati njegovo trenutno stanje svesti i memorije. Pata je recepte skupljala od kojekude i svakako nije sedela pa isprobavala jedan po jedan, već odradila jedan junački bibliotekarsko-lektorski posao, stliski recepte koliko toliko ujednačila, i svemu dala neki okvir.

      I mene najviše buni što krem nije ni malo kremast, belanca ne smetaju, al' što kažeš, ne znam čemu služe :)

      Delete
  4. Ovaj recept moju cenzuru ne bi prosao i tesko bi se usudila da pravim tortu od grozdja. Pravila sam svojevremeno sok od grozdja i dzem od grozdja i dunja u doba krize kad nam je sve bilo dobro a grozdja i secera smo imali u dovoljnim kolicinama. Probala sam jednom vocnu tortu u kojoj je pored ostalog bilo i grozdja i to mi je bilo ok. Torta je bila sa obicnim zutim tijestom i nekim finim kremastim filom ja bih rekla od kuvanih zumanaca i putera i tu se grozdje sasvim fino uklopilo uz par drugih vrsta voca

    ReplyDelete
    Replies
    1. Da, i ja mislim da bi se grožđe dalo umešati u neki kremastiji fil, uz drugo jesenje voće. Ma, trebalo je da pravim ono voće u marinatu, zeznuo me eci-peci-pec ;)

      Delete
  5. Baš sam se nasmijala, mislim da smo mi prekritične, jer i ja često nisam zadovoljna učinjenim, a ostali jesu. I meni je torta fotogenična, koda je umjetna...:)

    ReplyDelete
  6. Mislim, kao i Iris, da smo mi prekritične. Torta senzacionalno izgleda, baš mi je žao što nije zadovoljila tvoju visoko postavljenu letvicu za deserte.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Moguće da ima i jednog i drugog, ja sam slatkaroš i stvarno svašta mogu da pojedem, e, ovo nisam mogla više od jednog parčenceta.

      Delete
  7. moram priznati da djeluje primamljivo, iako ni ja nisam nešto od tih vinskih aroma u tortama. filove volim pjenaste, ovdje je i meni malo pregumeno, tako mi se čini, baš kao što pišeš. ali u svakom slučaju, svaka čast na pedansntosti, i čišćenju koštica iz grožđa. jako lijepo izgleda torta :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Bar blogerima nije nepoznato da hrana na fotkama ume da izgleda bolje nego u stvarnosti, i to je baš lepo kad treba da prikažemo nešto što nam se zaista svidelo. Sa druge strane, fotka je fotka, hrana je hrana, i ovo je mali podsetnik kako slika ume da zavara...

      Delete
    2. DA! Evo na primer kod mene sve grozno izgleda na fotkama :) Al bas me briga i dalje :)

      Delete
  8. Ovo me podsjetilo na recept za nekakav kolač od lubenice koji sam pravila prije nekih 15+ godina. Recept je bio detaljan, kolač na slici kao iz bajke, ali u stvarnosti je bio neopisiv... bezveze je čak preblaga riječ.
    Grožđe mislim da je u tom smislu kao i lubenica, barem u ovakvim receptima.
    Ono što sam radila od grožđa i što mi se svidjelo su pekmez, pita sa želeom od grožđa (žele ovdje možeš komotno čitati pekmez od grožđa) i meni omiljeni nad omiljenim receptima, toskanska focaccia all'uva fragola (ili focaccia s izabellom)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Kolač od lubenica?! Oooooooo, dobro je, ima još voća koje je divno samo po sebi a nikakvo za kolače! :)

      Imaš taj pekmez od grožđa negde na blogu?

      Delete
    2. Ovdje http://dajana-bakerscorner.blogspot.it/2010/09/jamming-session-part-two.html

      Delete
  9. Najviše volim tvoje neuspele recepte jer znam da uz njih ide najbolja priča:)

    ReplyDelete
    Replies
    1. 10x :)
      A ja ne volim da pišem prečesto o neuspelim receptima, jer (sem eventualno nas blogera) koga realno zabole uvo za to :) Obično se traži recept za uspeh, a ne neuspeh :)

      Delete
  10. Zaista izgleda jako lijepo iako imam osjećaj da je tu grožđe kao ukras a ne kao i okus u ovoj torti a možda i griješim.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Žali bože i grožđa, i vremena, i svega :)

      Delete
  11. Ja se pridružujem komplimentima za izgled, kolač uistinu izgleda fantastično. O okusu neću suditi, ali obzirom na sastojke i opis kreme mislim da ne bi bio moj favorit, no grožđe i tijesto bih svakako pojela :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa sad, jestivo jeste, pojela sam i ja celo jedno parče, ali... Nekako je sve u tom kolaču-torti pogrešno. Nemam bolje objašnjenje :)

      Delete
  12. Svaka cast za fotografiju, bas divno izgleda. No, citajuci recept, pada mi na pamet da mu fali jedna stavka, jer vrlo slicnu tortu pravi moja baka, rekla bih prakticno istu, s tim sto u fil stavlja i gustin, a u ovom recepru ga nema. Takodje, stavlja neko vrlo aromaticno slatko belo vino, a zelatina vrlo malo, mozda trecinu kesice. Taj i takav krem verujem da je ukusom bolji od ovog.
    Milena

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ako je moguće od bake izvući neke mere, bilo bi korisno uporediti :) Ako ide gustin, verovatno ne ide želatin, bar bih ja tako pretpostavila i verovatno onda mešanje "dok ne počne zgušnjavati" dobija smisao :)
      Pozdrav!

      Delete
  13. Majo, citam sad ovaj recept i nesto mi pade na pamet. Ja mislim da je Pata bila u pravu, ali nisam sigurna. Moja tetka je imala recept za domace krem bananice. Obozavali smo to da jedemo iako je bilo brdo secera. Uglavnom, ako se dobro secam, kod bananica se mutio secer sa belancima i zelatinom istopljenim u nekoj tecnosti duuuugoooo (preko deset minuta) i to se tako lepo zapeni i pocne stezati. Tada se sipa u pleh, poravna i ostavi da se skroz stegne... Deuje mi da je ovde trebala biti slicna metoda...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Moguće, ali ipak, razmere su ključne... Ovo je je bilo jako čorbasto, stvarno ne znam kako bi se to ikad umutilo do stezanja, naročito što se muti na pari, pa želatin još nije dobio šansu da krene da steže. Ako uspeš da pribaviš taj recept za bananice, javi, kopka sad i mene...

      A i volim bananice :)

      Delete