Thursday, December 13, 2012

Blogomanija na tanjiru


Blogomanija, regionalna konferencija posvećena blogovanju i blogerima, održana je na Staroj planini u periodu 7-9. decembar 2012. Sigurno ste već čuli i čitali o tome šta se tamo događalo i o čemu se pričalo, a ako niste, nećete ni sada :) Ovo je food-blog, pa u skladu sa tim...

Food blogerke i drage koleginice, Marija, Gaga i Tadeja, predstavile su se na panelu koji je vodio Ivan Ćosić. Ja sam ih bodrila iz publike i malo škljocala :) Ovaj škljoc je sa pripremne diskusije. Snimak panela možete videti ovde.

sleva na desno: Marija, Gaga, Ivan i Tadeja

A sad klopa :)

Pre svega moram reći da nikako ne mogu da dočaram u glavi kako izgleda spremati i uopšte organizovati klopu za više od četiri čoveka. Nas je tamo bilo oko četiri stotine, i jeste da je to sve unutar okvira maksimalnog kapaciteta hotela, ali i dalje ne mogu da zamislim kako izgleda dan u kuhinji koja treba da nahrani toliko ljudi i pospremi za njima.

Prelep i preuredan ambijent restorana. Obzirom da hotel Falkensteiner Stara planina ima četiri zvezdice, sve je verovatno u skladu i očekivano, nego ja malo nisam navikla da jedem na takvim mestima, pa se skoro iznenadim kad dobijem masivan escajg za koji ne brinem sa koliko snage smem da ga zabodem u šniclu, a da se ne iskrivi.


Imali smo uslugu polupansiona, doručak i večera su bili na bazi švedskog stola. Bilo je bukvalno svega, i mrsnog, i posnog. Asortiman, aranžman, higijena, usluga - pet plus. Kvalitet - četvorka.

Razna peciva, džemići, medići i ostale dečije radosti kao činioci kontinentalnog doručka, ali i mnoštvo drugih stvarčica čijom kombinacijom je bilo moguće sastaviti svoj engleski doručak. Pržena i kuvana jaja, propržen suvi vrat, kobasice, grilovano povrće, sirevi, suhomesnati proizvodi, viršle, sardine, tunjevina, razne salate i namazi. Projare, prženice, bavarske kiflice... Žitarica i voća u izobilju.

grilovano povrće, pecnut suvi vrat, prženice i ajvar

Apelujem na hotel da potraži drugog proizvođača ajvara. Ovaj koji sam probala bio je vodnjikav, i svakako ne od pečenih paprika. Znam da retko koja industrija uopšte nudi ajvar od pečenih paprika, i da je takav ajvar skuplji, ali mislim da je ajvar jedan od srpskih brendova, i da je važno da u kuhinji hotela sa četiri zvezdice bude najkvalitetniji mogući. Jer bi stranac koji prvi put proba ajvar, mogao trajno poneti pogrešnu sliku o tome šta je zaista ajvar, i kakvog ukusa i teksture treba da bude. A i domaći gost bi mogao ostati razočaran, upravo zato što zna šta jeste, a šta nije ajvar.

Teško da bih mogla da vam nabrojim sve što je bilo u ponudi za večeru. Naprosto, previše je bilo različitih jela, jedno donose, drugo odnose, nisam uspela sve ni da propratim a kamoli probam.

predjelo

Za predjelo više vrsta sireva, suhomesnatih proizvoda, pita i slanih torti. Čorba pileća, teleća, paradajz, od karfiola... Za glavno jelo razna mesa sa roštilja, krmenadle (moja je bila malo nedopečena), bataci, pljeskavice, pohovana mesa, grilovana i u kukuruznom grizu pohovana riba, gulaši, razne paste i rižota, grilovano i bareno povrće, prebranac, nezaobilazni pekarski krompir, arancini... Pizza parčići, za svaki slučaj. Salate svih vrsta i boja. Bo-ga-to.

krmenadla i pekarski krompir (i feferončić ;)

Posebno bih izdvojila coleslaw salatu. Ova salata je jako popularna na zapadu, lično je nisam nikada jela "u originalu" pa ne mogu da pravim poređenja, ali ova koju su nam spremili u kuhinji hotela Falkensteiner Stara planina je bila više nego odlična za moj ukus. Puno svežeg, hrskavog, na froncle iseckanog povrća tipa crveni kupus, šargarepa, zelena salata i slično, u izuzetno ukusnom i odlično začinjenom dresingu na bazi majoneza.

coleslaw salata

Kad smo kod majoneza, primetila sam njegov nedostatak u ruskoj salati. Vezivo je bilo više na bazi pavlake nego majoneza, što je po mom mišljenju gruba greška, jer cela salata ostaje bezukusna ako nije dovoljno kisela. Ruska salata, uistinu, nije naš brend, ali je toliko ukorenjena u srpskoj kuhinji da mi, kao i za slučaj ajvara, deluje nepravedno da se u ponudi nađe išta manje od najboljeg. Jedan post samo o ruskoj salati - uskoro na ovom blogu.

I ovde je bio prilično veliki izbor. Klasični sitni kolači, bajadere, oblande, bonžita u korpicama, zatim palačinke, pite, princes krofne, brownies, pečeni cheesecake, ledene kocke, keks kolač... Moram (stidljivo) priznati da sam probala skoro sve od slatkiša, i da me ništa nije bacilo u nesvest, mada ne mogu reći da je išta bilo loše.

Princes krofne su me zbunile. Bile su punjene tankim slojem nekakvog veoma šlagastog fila, dakle, ništa od bilo kakve varijacije na temu poslastičarskog žutog krema. Inače, pozivam sve koji vole ovaj slatkiš a nisu se  usudili da ga naprave, da pročitaju i isprobaju proveren recept za princes krofne, uspeva i potpunim početnicima u kuhinji.

Sve pohvale za pitu sa višnjama, odlična je bila, vrlo ukusna i sočna, nešto između pite i baklave.

pita sa višnjama

Moj favorit među svim slatkišima koje sam probala za ta dva dana, bili su slatki mafini, koji su se našli u ponudi za doručak. Skoro nisam jela nešto onako obično a onako odlično. Predivno krckava korica, rekla bih da u testu ima dosta jaja, unutrašnjost meka i vlažna, savršen zalogaj uz kafu. Da me nije kopkalo da probam i druge stvarčice, verovatno bih za doručak jela samo ove mafine :)

mafin

Sve u svemu, simpatično dvodnevno gastro iskustvo. Zahvaljujem organizatorima Blogomanije i specijalno zahvaljujem osoblju kuhinje hotela, što su vredno radili da na'rane onoliki narod :) Iskren respect!

komentara: 26

  1. eee pa docekasmo i prve komentare o blogomaniji! nakon ovog tvog detaljnog opisa mogu samo da kazem da mi je bas zao sto se praznih stomaka morali otici kucama =)))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Stomak nikako da dovedem u prazno stanje, ni tri dana kasnije, uz jedan obrok dnevno... :)
      Pozdrav Joco!

      Delete
  2. Kako lep post! I fotke...
    Ja sam imala utisak da je onaj ajvar za doručak bio prepržen :) Možda grešim...
    Mogu da dodam da su meni prilagodili postu. Pošto postim obratila sam pažnju na to. A uz prilagođen meni, bili su spremni da objasne dodatno šta jeste posno a šta ne, i da trknu do kuhinje i provere ako nisu bili sigurni. Plus, rekli su mi ako nešto dodatno želim da slobodno potražim, da će spremiti. Veliki #win za sve njih zbog toga.
    Ali ono što nisu uspeli da isprate dobro je da napoje goste :D Obe večeri smo čekali konobara po pola sata svaki put kad smo hteli da naručimo, i obe večeri je pivo nestajalo. Izvadili su se hranom :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ajvar je presut iz tegle, takav kakav su nabavili. Može biti pržen do besvesti, ali ako prethodno paprika nije bila pečena, sve je džaba...

      Ne postim, pa nisam obratila neku specijalnu pažnju, sem što sam registrivala da postoji i posni meni. Sve što veliš - stoji. Izuzetno su svi bili ljubazni i predusretljivi, gajim veliki respect za sve vrste direktnh poslova sa ljudima. Vaspitačice, šalterski radnici, kasirke, call-center operateri, konobari... Ja bih svima njima dala beneficirani radni staž, i još silu olakšica. Gledala sam one devojke iz bara, u podne i u ponoć sam videla ista lica... Ono kovrdžavo prelepo devojče se jednako ljubazno osmehivalo i usluživalo goste tokom celog dana, iako je sigurno pala u nesvest od umora... Nadam se da je bar pristojan bakšiš zaradila.

      Nestalo pivo? Mora da smo došli pre vas, pa osiromašili zalihe =)

      Delete
  3. E kad ga napišeš kao da je čovek bio tamo. Samo mi ona zelena puterica čačka oko. Mora da imaju nekog starijeg kuvara kad se svuda zavuče:-)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma jok. To smo mi ređale na tanjire, pa cenim da je u pitanju "profesionalna deformacija", i opšte poznato pravilo da svaki tanjir izgleda mnogo lepše ako na njemu ima i nekog zelenila :)

      Delete
  4. Majo, ti si moj čovek. Nedostajao mi je baš ovakav post da sklopim sve kockice o blogomaniji. Slažem se sa tobom da svima koji su u direktnom kontaktu sa ljudima treba dati beneficirani radni staž. Lepo su se organizovali i nahranili vas. Ne otvara mi se video. :( Odoh da probam ponovo. :)

    ReplyDelete
  5. Tebe je sevap povesti u neki hotel, s obzirom kako studiozno prilaziš ocenjivanju! Od sada te vodim sa sobom na službena putovanja, da mi kažeš šta sam jela i kakvo je bilo! Šalu na stranu, čim mi neko drugi servira i ja priđem, odaberem, pojedem, uživam (bonus: dobro društvo za stolom, pa se i slatko ismejem), obrišem usta i odmaknem se - za mene je gozba!
    Super si ti sve opisala, a što se princeza tiče - mnogi ih prave sa slatkom pavlakom, pa to bude gadno, toliko da je čak ni ne stavljam preko žutog krema, kako ti savetuješ u receptu. A tek Šam-rolne sa šlagom - blj....

    ReplyDelete
    Replies
    1. Eto ti sad, "šalu na stranu", ja već videla kako me vodiš sa sobom na neki službeni put :D

      Delete
  6. I tako...mi ručkamo, Maja fotka. :) Naše vruće - njeno hladno. :) Ja nikako nisam bila tamo ostala praznog stomaka, ali ja nešto i nisam sitničava, ni probirljiva. Pređoh se jedino za onu karfiol čorbu, al' hvala Srkiju što me spasio na vreme. :)
    Meni su se posebno svidele Ledene kocke, bile su baš onakve kakve treba da budu.
    A zamislite situaciju kada se četiri blogera kulinara nađu za istim stolom, pa onda malo okreću tanjir, zagledaju sa svih strana, pa tek onda probaju. Mislim da smo neke stvari uzele čisto iz znatiželje, a neke zato što nam se to stvarno jelo. Moram da kažem da sam ja najmanje probala od njih tri. Išla sam baš na tu varijantu, daj šta je sigurno.
    Moram i ja da pohvalim devojke zadužene za bar, konstantno nasmejane i ljubazne, iako vidno umorne.
    Ja sam svoje utiske iznela na blogu, ali nisu vezani za hranu. Ko bi to bolje odradio, nego Maja. :)U svakom slučaju, divno iskustvo i druženje.
    p.s. Jedina mana koju sam našla na čitavoj Blogomaniji je to da su supruga i mene smestili u sobu za nepušače, umal' da ko Dara iz "Žikine dinastije" padnem kroz prozor. :P

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma, kažem da nisam mogla da dobacim stanje praznog stomaka ni tri dana nakon Blogomanije, taman posla da sam ostala praznog stomaka tamo :)
      Pozdrav!

      Delete
  7. U što ja volim kada može tako da se bira:)
    Retko odsedam u hotelima, pogotovo hotelima sa 4 zvezdice pa kad se nađem tamo, najduže se zadržim baš na doručku ili večeri:)
    Već sam pročitala neke komentare i vidim da je stvarno bilo super i poučno.
    Nadam se da će nas sledeće godine biti više da bodrimo koleginice:)

    ReplyDelete
  8. Kad posle neadekvatno prospavane noći pomisliš od mafina da je projica pa umočiš u jaje na oko, interesantna kombinacija ukusa se dobija...

    ReplyDelete
  9. I ja sam ti ko Tanja, čim neko drugi skuva i dođem na gotovo sve je fenomenalno. Elem, mislim da je što se tiče ajvara u pitanju zakon, tj. da moraju servirati svari koje imaju deklaraciju (verovatno). Rado bi oni poručili ajvar koji mogu kupiti na veliko po maloj ceni, ali ljudi nemaju papire. Zamisli tražili su mami moje kume da u Pirotu (pravi si i ponekad ga prodaje) uposli tehnologa. I žena je to morala da plati. To ti je baš tu iz tog kraj.

    Gledala sam vas direktno i onda neko je rekao da je i Maja u publici, a Maja sramežljiva, pa je nema ni od korova. Što ne sede u prvi red ili na binu, da vas bude više.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jelena, bila sam u prvom redu, ali nisi to mogla da vidiš na snimku :) "Da nas bude više na bini" mi je slab motiv. Pozvana sam bila i ja da učestvujem u toj diskusiji, ali jednostavno nisam osoba za to, iz više razloga, koje ne mogu da upakujem u jednu rečenicu, pa nećemo o tome.

      Što se tiče ajvara, naravno da hotel mora nabavljati "na belo" ali o tome i pričam, da na tržištu postoji, malo, ali postoji, i ajvara koji su napravljeni od pečenih paprika. Konkretno znam da Bakina tajna radi samo takav ajvar, a znam i da Premia ima verziju od pečenih paprika, kao i da među makedonskim ajvarima postoji neki. Pogledaj etikete sledeći put kad odeš u prodavnicu, ako na tegli eksplicitno ne piše da je u njoj ajvar od pečenih paprika, podrazumeva se da je od nepečenih. Kad vidiš drečavo crveno-oranž boju, ne moraš ni da gledaš etiketu :) E, takvih je mnogo više u ponudi nego ovih drugih. Sve to može da se jede, ali nije na nivou restorana hotela sa 4 zvezdice. Inače, mislim da ubedljivo najružniji ajvar koji sam probala u životu pravi Moć prirode.

      Pozdrav!

      Delete
  10. Naravno, sve pohvale za kuhinju sa četiri zvezdice. Onoliki izbor, uglavnom, većina jela , mislim - kvalitetna, a sad što nešto baš i nije po našim ukusima, pa, i oni se razlikuju.
    Ono što je meni nedostajalo, upravo zbog te neke nacionalne odrednice, jeste lokalno jelo. Razume se, reč je o hotelu koji računa i na stranog gosta, ali, osim ajvara, lošeg, prebranca, izvanrednog i prženica, suvih i neukusnih, ništa od srpske kuhinje ovde nije moglo da se primeti. Dakle, suva punjena paprika,klasična srpska pileća čorba umesto onih kremastih, ne preterano ukusnih,čuveni belmuž, podvarak,.... zar je moguće da ništa od ovoga ne može da se ponudi gostu kao srpski specijalitet.
    Iz ponude prve večere izdvajam ribu, ko je nije probao sigurno se pokajao, ukusniji oslić nisam probala. Mi smo išle i na ručak, 1080 dinara je koštao, i takodje je bilo svega.Nešto jako ukusno, nešto, onako...
    Usput, i mi nas četiri žene za stolom smo mislile da jedemo ledene kocke, dok nam jedan muškarac nije otkrio da je, zapravo, reč o manč melou. Svejedno, bio je super.Što se ne bi moglo reći za princ krofne, slažem se.Verujem da su ponudili više vrsta nego što nalažu standardi, ali mislim da je bilo bolje da su više pažnje poklonili kvalitetu. Onaj karamel u malim posudama, mada mu je baš taj sloj karamela bio ušećeren, meni je bio jako lep. Pokušala sam ranije da ga pravim, ali meni ni tako nije uspeo. Molim recept, kad smo već kod kolača.
    I da, ipak zaslužuju sve čestitke, ovo su samo dobronamerne sugestije, kako bi od sledeće grupe gostiju dobili ne samo peticu, nego pet plus.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja mislim da su ono bile ledene kocke, ali nije nemoguće da se jedan kolač provlači pod više naziva.
      Nemam pojma šta je taj karamel koji pominješ, izgleda sam ipak nešto i promašila od slatkiša :)
      Pozdrav!

      Delete
  11. Nisam sigurna za ledene kocke, i mi smo malko većale, jer one imaju malo vlažnu braon koru, a ova je bila suva.
    A taj karamel - to je onaj divni kolač, Bugari ga spremaju fantastično, kao krem od jaja, koji se najpre kuva na pari, s mlekom, a onda se sipa u neku posudu u kojoj je na dnu karamelizovani šećer, pa se peče u rerni. E sad, ovi su ga servirali u jako malim belim posudama u kojima je i pečen i nije im basbas uspeo, ali je svejedno bio divan. I naravno da je prvi nestao sa stola.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Karamal - to bi bilo nešto kao karamel flan? Samo u malim kalupima? Definitivno sam promašila kad se to iznosilo! Ovaj linkovan recept bi trebalo da je proveren, tj. od proverene blogo-koleginice je, pa smem da preporučim :)
      Pozdrav!

      Delete
    2. Hvala. A i nisi mnogo promašila, kad se odbaci onaj šećer, ušećereni - nije pleonazam, malo se šalim, ostane tu jedva kašićica. Izvinjavam se što kasnim, slučajno videh ovaj odgovor tek sada.

      Delete
  12. Mene bude stid da kada procitam ovako nesto, da zena ne zna da koristi escajg, da se plasi da ga koristi, i to jos zena koja ima kulinarski blog. Zemljo otvori se, kao pecinski ljudi!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Marina, bilo bi bolje da čitaš šta piše, i ne izmišljaš ono što ne piše.

      Delete
    2. E, to ti je naš čovek - nije ni pročitao šta piše, još manje shvatio, ali će da kritikuje, pe to ti je.

      Delete
  13. Koje brasno ide u kore?ostro ili glatko?

    ReplyDelete