Sunday, March 04, 2012

Naopaka gibanica


Recept za meku i vazdušastu gibanicu koja neće splasnuti nakon što se ispeče. Tajna je u naopakom hlađenju i malo drugačije koncipiranom filu!



If you live in North America and you can't find all ingredients, please read this Ivana's post, she experimented a lot with this recipe using available ingredients to come up with Gibanica similar to mine.

Krenula sam da pišem post o gibanici, napisala naslov i stala. 

Ne znam odakle da krenem, ne znam ni da li da uopšte krećem u neko teoretisanje kome sam često sklona, ne idu me reči... 

Zašto? 

Pa, nisam baš sigurna ali recimo da je moguć razlog to što imam utisak da je najteže pisati o nekim tako opštepoznatim jelima. Previše je različitih recepata, svaka domaćica ima neku svoju caku za koju veruje da je ono pravo, a i sama gibanica je često uzimana u usta kad dođe do razbacivanja nacionalizmom, što nameće odgovornost kad se o njoj piše. I sad, kako kročiti u tu džunglu, i kojim argumentom braniti svoj recept?

Ni jednim. 

Vratim se tako na početak, gde stoji samo naslov i rešim da se odreknem svih želja za nekom geografsko-edukativnom pričom i usput smaknem gibanici simboliku nacionalnog blaga, te dozvolim samo čulima da pišu ovaj post. Sve drugo bi bilo nekako... 

Napeto.


Jer sam totalni anti-nacionalista. 

Ništa što u sebi nosi oznaku da je srpsko, u meni ne budi neki apriori osećaj simpatije ili pripadnosti. Imunološki sistem je, zbog previše susretanja sa pogrešnom upotrebom, odbacio pravo značenje tog prideva, i staje u gard čim oseti da neko pokušava da mu izmami osećaj nacionalnog identiteta, štiteći na taj način moje neurone od neselektivnog habanja. Ali, da se ne udaljavam, već vratim onome što vidim, osećam i volim.

A ja stvarno volim da sam tu gde jesam, mislim, geografski. 

U ranim dvadesetim sam imala epizodu razmaštavanja o odlasku napolje, ali to je sve bilo u domenu učešća u green card lutriji, tek eto, rekreativno. Nije ovde idealno, ali ja volim ovaj komadić zemlje i naročito volim ovaj grad. Zapravo, volim utisak poznatog. Volim ukus poznatog. Skoro svu klopu koja važi za ovdašnju klasiku baš volim. Volim ponavljanja. Volim prolaske istim ulicama, volim snagu osećaja koji imam kad se vraćam sa putovanja i kad se približavam kući, ali to sve veze nema sa nacionalnošću. To je više u domenu zone komfora. 

Elem, nisam htela da pišem o tome, nego me gibanica navukla. 

Ona jeste nacionalno jelo, ali ne samo u Srbiji nego i u Hrvatskoj, Bosni, Makedniji, Bugarskoj... 

Pa tim pre mislim da nema smisla svojatati je, već lepo uživati u njenom ukusu, pod uslovom da je volite.


Ja ne volim gibanicu. 

Tačnije, do skoro je nisam volela. 

Uvek sam se tako izjašnjavala, čak i kao mala, kad nisam umela da definišem razlog. Kad sam malo porasla uspela sam da objasnim uzrok tom višedecenijskom nesporazumu između nas, ali nije to doprinelo našem pomirenju. 

Svaka gibanica može da se jede vruća, to je tačno, ali čim se malo 'ladne, ona sirota sedne, kao da je premorena nakon nategnuto uspešnog prvog nastupa, i skljoka se u neki slani kolač. To više nije gibanica, nije ni pita, a mnogo je debelo da bude palačinka. Čak i ako nije zblebana toliko da se slojevi ne razaznaju onda je obavezno suva, ili ima neki drugi feler koji bi me uvek opredelio da namažem krišku hleba krem sirom, pre nego da posegnem za parčetom gibanice ispečene pre par sati.

Sve se promenilo kad sam pre par meseci videla sliku na jednom bugarskom blogu. 

Ajd' sad klik ovde, da vidite o čemu se radi, jer važno je za razumevanje i nastavak priče. 

Nisam ja u prvi mah gledala recept ni šta je tačno u pitanju, nego me presek tog nečeg očarao, sa tim silnim sitnim rupicama, pa kad videh da je to (gi)banica, rekoh sebi da moram proučiti recept i dati joj novu šansu.

Zapravo tamo su dva recepta, ali suština je jedna - održati gibanicu vazdušastom time što se hladi prevrnuta, u položaju naglavačke. Da. Prevrne se ceo pleh naopako, i osloni na neke improvizovane odstojnike, recimo šoljice za kafu, a gibanica visi zalepljena za pleh i tako se hladi. 

Kako ne ispadne iz pleha? Lako, i mudro osmišljeno - tako što se malo fila namaže direktno na pleh, koji treba da je emajliran, nikako teflonski, i onda tek ređaju kore, na ovaj ili onaj način, pa se gibanica zalepi za dno tokom pečenja.

Zvuči jednostavno i logično, je l' da? Ali i dalje ovo neće spasiti gibanicu od slepljivanja, samo može da se desi da imate velike rupe u gibanici, a onda zblebanu smesu okolo. 

Na slici je gibanica koja jeste hlađena naglavačke, ali tri desne rolne su se ipak manje-više slepile, jer je korišćen klasičan fil (sir, kajmak, jaja, kiselo mleko/jogurt, kisela voda...). Tri leve rolne imaju isti taj fil sa jednim malim dodatkom, i te rolne su zadražle šupljikavost, ali o tome nešto kasnije.


Prvo treba razumeti zašto ove sa klasičnim filom ispadaju ovako. 

Sad je potrebna puna pažnja, jer morate dočarati u glavi šta se zapravo događa kad se gibanica peče.

Zavisno od toga da li je fil gušći ili ređi, i koliko ga količinski ima, kao i tehnike slaganja gibanice, dešavaju se razne varijacije, ali ono što je zajedničko svima je da gibanica u rerni u jednom trenutku krene da raste. Zapravo, vruć vazduh u džepovima unutar gibanice stvara manje ili veće balone i tera je u vis, ali to stanje je privremeno, i nema veze sa onim što će gibanica postati nakon vađenja iz rerne i naročito nakon hlađenja. 

Česta tehnika slaganja gibanice je gužvanje celih kora, umakanje u fil i ređanje. To ume da uzrokuje velike džepove, više vazduha u njima, kao i iluziju većeg rasta. Bilo bi idealno da se ti baloni unutar gibe rasporede koliko toliko ravnomerno, da ih bude puno malih a ne par velikih, a onda da jaja, čije je svojstvo da se stežu na visokoj temperaturi, učine da neki od tih balona preživi šok izlaska sa 200°C na 20°C. 

To je srž problema sa tutkalisanjem ohlađene gibanice - nema šta da očuva mehuriće u njoj, nema šta da zadrži kore kudikamo razdvojenim. Sama jaja ne mogu da obave ovu funkciju valjano, ili bi možda i mogla ako bi ih bilo recimo 10 ili više u jednoj gibanici, ali onda bi cela stvar prestala da bude gibanica.


Mislim da je najčešća greška, tj. nije greška, nego pogrešno verovanje vezano za pripremu gibanice, dodavanje praška za pecivo ili sode bikarbone sa ciljem boljeg narastanja. I kisela voda se stavlja sa istom svrhom. 

Po mom skromnom mišljenju ovo nema nikakvog smisla ni logike. Možda tokom pečenja gibanica dobaci koji milimetar više kad u filu ima praška ili sode, ali kad izađe napolje, ona pada pa pada. U praksi sam se najela zblebanih gibanica a koje su pravljene sa praškom i kiselom vodom. Prašak za pecivo ima jednu ključnu reč u svom nazivu, a to je - pecivo. Nema smisla stavljati prašak za pecivo u cilju narastanja nečega što u sebi nema bar malo brašna, tj. što nije bar neki vid testa. Fil za gibanicu se pravi od sira, kajmaka i jaja, onda tu još mogu da dodju mlečni proizvodi tipa jogurt, kiselo mleko, obično mleko, pa tečnosti kao obična ili kisela voda i nešto masnoće. Tu prašak za pecivo nema šta da traži, jednostavno nema s čim da se udruži, njemu treba partner, a njegov partner je - brašno. Kore za gibu jesu napravljene od brašna, ali one nisu brašno.

Sad tek stižemo do dvostrukog ključa za gibanicu bez mane - u fil dodati malo brašna da bi prašak ili soda imali smisao, a onda pečenu gibanicu hladiti naopačke. 

Primena samo jednog od dva elementa ključa će verovatno dati bolju gibanicu nego da niste primenili ni jedan, ali ova dva u paru su meni učinila revoluciju u sopstvenom poimanju gibanice, i vratila je na jelovnik, nakon tačno osam iteracija od momenta kad sam je ugledala kod Гуинет, a u kojima sam istraživala efekte različitih tehnika redjanja, kao i količinu i sastav fila koji će odgovarati našem standardnom 500-gramskom pakovanju kora.

Od tada gibanica je na meniju bar jednom u deset dana. 

A ja volim ponavljanja, volim taj osećaj igranja na poznatom terenu, ma kako me nekad znatiželja odvlačila na drugu stranu...


Hvala Гуинет na receptu, ali i Evi jer sam putem njenog posta došla do ovog drugog. 

Recept je izmenjen u smislu korekcija mera (kašika u grame, malo više materijala za fil...) i sastava fila (zamena putera uljem...), prilagođavanja našim standardnim pakovanjima (kora, kiselog mleka...), kao i tehnike slaganja. Tamo je savetovano ravno slaganje kora ili motanje u rolne kao drugi način. Međutim, meni najviše odgovara tehnika gužvanja, ali ne celih neko na tanke trake isečenih kora i njihovog namakanja filom. Takođe, izbacila sam i zalivanje kiselom vodom, jer u mom slučaju nema smisla, pošto su kore usitnjene i potopljene u fil.


Naopaka gibanica
recept za štampu


Sastojci:
500 g kora za gibanicu
500 g sitnog sira
3 čaše kiselog mleka (3 x 180 ml)
80 g brašna
2 kašičice soli
1 ravna kašičica sode bikarbone
5 jaja
100 ml ulja

Postupak:
1. U vangli izmešati sir i kiselo mleko, dodati brašno, so i sodu bikarbonu i opet promešati. Zatim dodati jaja i ulje, pa sve dobro sjediniti.

2. Kore razlistati, da bi se razvojile, ako su slepljene. Zatim ih umotati ponovo u "štrudlu" i iseći je na 6-7 širokih "parčića". Dobijene trake od kora razbarušiti. 



3. Iz nekoliko tura umešati kore u fil. Obratiti pažnju da fil svuda prodre, da nema suvih delova kora. Ovu smesu izliti na emajlirani pleh dimenzija 25x35. NE PODMAZIVATI PLEH!

4. Peći na 200°C oko 45 minuta, do intenzivno zlatne boje.

5. Pripremiti nešto na šta ćete osloniti ivice prevrnutog pleha, kako bi bio odignut od podloge. Recimo, možete upotrebiti 4 šolje. Kad je gibanica gotova, izvaditi je i odmah prevrnuti naopako, oslanjajući pleh na šolje. U tom položaju je ostaviti da se hladi bar 20 minuta. Na ovaj način gibanica će sačuvati vazdušastu unutrašnjost, kao i visinu koju je postigla tokom pečenja. Nakon tog vremena, seći i služiti po želji uz jogurt, kiselo mleko, ajvar...


Napomena:
Sitan sir je svež kravlji sir, izgleda kao da je već grubo izgnječen, i deluje malo vodeno. On je nižeg kvaliteta od čvrstih belih sireva u kriškama, jeftiniji je, i najčešće se prodaje upravo za pripremu pita i gibanica. Nije mnogo kiseo, a obično je vrlo blago slan. Ako ste van Srbije i feta vam je nešto najpribližnije našim sirevima, uzmite 300 g fete, dobro je izgnječite, i pomešajte sa 200 g rikote, recimo. I obavezno pogledajte ovu Ivaninu gibanicu, specijalno prilagođenu za američko podneblje.




Napomene dodate kasnije:
U vreme kad je ovaj post objavljen, aprila 2012. godine, recept je bio za nijansu drugačiji. Tada sam mešala sir i kajmak, ali je u zbiru bilo manje fila nego sada. I kore sam seckala drugačije, ne ovako na trake kao sada. Ta verzija recepta je ostala na Coolinariki, ako ikog interesuje. 


Update, 2018:
Gibanicu po ovom, dorađenom, receptu sam pravila u emisiji Praktična žena, tako da ceo postupak možete videti i na snimku :)



Isprobala Miki, Zoka...

komentara: 109

  1. Prva slika je odlična :)
    Prvi put vidim ovo s prevrtanjem, ne mogu da kažem da nisam zaintrigirana.
    Jesam to radila s tortama, ali mi nikad ne bi palo na pamet da probam s gibanicom.
    Ali će biti isprobano ;)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Tina :)
      Nisam shvatila, šta si radila sa tortama? Znam za prevrtanje nafilovane torte u cilju poravnavanja tj. dodatnog slepljivanja, ali ne verujem da si mislila na to?
      Pozdrav!

      Delete
    2. U nekim biskvitima (genoise sponge recimo) cesto se tek ispeceni biskvit izvadi iz pleha, prevrne i hladi nakon minut recimo. Neki veruju da tako manje splasne--ja mislim da se okrece samo da bi se blagi 'stomacic' torte izravnao.

      Delete
  2. Odlicno, taman sam se bila dala u eksperimentisanje sa gibanicom. Ja nemam taj problem spljeskane ili ne, ja hocu da ih napravim u obliku mafina zato sto mi smeta njihov nedefinisan oblik. Vec sam to probala i oblik je bio super, ali ukus onako, stavila sam jogurt i ovciju fetu, i naravno kiselu vodu:) Mi iz dijaspore obicno kombinujemo fetu i rikotu, odnosno cottage cheese. I bas nam je tesko da nadjemo deblje kore. Javljam ti kako je ispalo.
    Sto se tice te price o pripadnosti, i ja sam u slicnom fazonu, jedino sto vooolim da se selim, da otkrivam nova mesta, ali sa sitnom decom tesko. Nekako zivela sam u Bgd. toliko dugo da sam se smorila, mislim stalno sve isto, i kad sam se prvi put preselila daleko to je postalo kao droga. I sad mastam o preseljenje "negde gde je jos lepse"... Ajde, see you soon.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Moguće da bi u malim formama i bez ovih kerefeka giba bila manje slepljena, jer ona je iovako uvek bila najbolje po obodu, nekako se tamo još i zadrži razuđenim njena unutrašnjost, a na sredini bude pljeskavica.

      A sa ovim receptom ne može da omane, zgodno je i za sipanje u male kalupe jer se kore smuljaju sa filom pa kutlačom može fino da sipa u kalupe. E sad, jedino je problem ako ćeš hladiti naopačke, da ne koristiš silikonske kalupe jer će sve poispadati, a opet metalne treba posle oribati, lako je prati veliki ravan pleh... Mada ako nećeš da prevrćeš, onda ni to nije problem. Probaću i ja jednom prilikom u mafin kalupu, i bez prevrtanja, imam utisak da će biti jednako dobre iznutra, baš zato što su male forme. Naravno, količine treba dramatično umanjiti ako se pravi 12 klasičnih mafina.

      To što opisuješ kao "navlačenje na preseljenja" sam čula i uvek sam se čudila kako neko može da voli da se seli. Ja bre kad treba da krečim, pa da ispremeštam sve stvari i posle vratim nazad, često shvatim da nisu zidovi baš toliko prljavi, može to da sačeka i iduću godinu... :)))) Šalim se, to je jednostavno nešto iznutra, ili si putnik ili nisi, ja nisam, takav mi je default.

      Pozdrav :)

      Delete
  3. Znala sam da cim tebe duze nema, bacila si se na neko istrazivanje :D
    Prva fotografija je odlicna. U prvi mah sam pomislila da si zaista uspela da slikas izvrnuti tanjur sa sve pitom :)

    Potvrdjujem za pecivo, jer imam recept za pitu gde ide prasak i desi se upravo to da ona tokom pecenja fino naraste, ali odmah po vadjenu se skljoka. Dodavanje brasna u fil me malo podseca na onu slatku pitu sa visnjama, sto imas na blogu, gde se izmedju kora nakon pecenja stvori onaj fini biskvit. Znam da nije isto, ali verujem da ima slicnosti.
    Ja sam skoro jela nesto sto je izgledalo kao ova tvoje gibanica, ali ne mogu da se setim gde, bas je bilo ovako vazdusasto...

    Majo, jos jedan odlican post!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala, Ana.
      I ja sam se isto setila te pite, i jeste, ima sličnosti. Samo ovde ipak ima daleko manje brašna, ali i to malo je dovoljno da napravi ovu bitnu razliku u unutrašnjosti, kasnije, to je ono što je mene oduševilo. Juče sam opet pravila gibanicu :) i kad sam smućkala ceo fil izmerila sam, fila ima komotno 1.3 kg!!! Od toga je samo 80 g brašno, sitnica :)

      Delete
  4. kao neko ko obozava gibanicu, stalno sam u potrazi za receptom koji ce me ukusom i izgledom vratiti u detinjstvo, ovaj recept mi se cini zanimljivim, moracu da probam

    da li se pleh pre izlivanja smese podmaze uljem ili se malo fila razmaze po istom , radi lepljenja?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ako se kore cepkaju i namaču u fil, onda se smesa samo izlije na čist i suv pleh.

      Ako bi kore ređala nekom drugom tehnikom, recimo onako da jedna kora dođe kao posteljina za osatatak društva, onda bi trebalo 3-4 kašike fila razmazati po dnu pleha, da bi se donja kora zalepila...

      Ja sam radila više puta sa rolnama, uzimala dve po dve kore, i samo drugu filovala bogato, i uvijala tesno, pa te rolne slagala na pleh, koji sam prethodno namazala filom. To isto nije loše, ali ne znam zašto mi se nekoliko puta desilo da mi se naprave veliki klobuci na nekim mestima, pa sam se na kraju opredelila za gužvanje i namakanje.

      Pozdrav!

      Delete
    2. konacno sam je napravila, malo je reci da sam odusevljena

      extra je ispala, iako sam umesto kiselog mleka stavila jogurt

      ukus, miris, izgled

      HVALA na divnom receptu:)

      Delete
  5. Dobra fora.Nije mi jasno kako ti sredina gibanice nije "ispala"dole posto je uzdignuta,da li se onda zalepila za dno?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ne podmazuje se pleh ničim pre izlivanja smese, giba se zalepi celom površinom za pleh. Ali bez ono malo brašna i sode u filu, ni prevrnuto hlađenje meni nije dalo ono što sam htela, opet bi se slepila. Samo kad gibanica visi onda se slepi na drugu stranu :)
      Pozdrav!

      Delete
    2. Moj propust u tekstu:))Kada vratis pleh u prvobitan polozaj,kako vadis gibanicu posto je slepljena?Na slikama se vidi da ostaje u plehu,a na isecenim parcadima imas i gornju i donju koricu.Probala bih je,pa cisto da znam.Hvala:))

      Delete
    3. Malo je zguliš, nožem prodješ i odlepiš parče po parče sa dna. Nije idealno, ostane malo po plehu, eno vidi se na onoj slici, četvrtoj po redu, kako izgleda pleh. Prvo parče najteže vadiš, posle se snalaziš, tanak savitljiv nož, i ide nekako :)

      Delete
  6. Nema te neko vrijeme, znala sam da nam spremaš spektakl :) Još jedan od tvojih postova za anale, ja se toplo nadam da ti pripremaš knjigu s receptima za budućnost, bila bi veeelika šteta ne imati sve ovakve postove-recepte na jednom mjestu...svakom pristupaš s velikom znatiželjom, voljom i ljubavlju i to se vidi. Tvoj blog je jedna prava kulinarska enciklopedija :)
    Svakako da si spremam recept, nemam običaj raditi gibanicu ali voljela bih ju probati, i to definitivno po tvom receptu.
    Nego, još mi je draži recept zbog forki na kojima su ove zdjelice... :) :*

    ReplyDelete
  7. Great work! Congratulations! I am glad that your post makes the recipe more popular because the result is really tasty! With best wishes!

    ReplyDelete
  8. Kao neko ko voli gibanicu a i sve moguce pite sa sirom odusevljena sam tvojim postom. Zaista je cesto pravim i svaki put po malcice nesto promenim. U pravu si uvek mi se na kraju "skljoka" vise ili manje ali svakako bih volela da se to ne desi. Nisam ni razmisljala da bi moglo i ovako, ma ni na kraj pameti mi nije bilo. Jedva cekam da probam, slicno pravim pitu sa sirom sa cepkanim korama i naravno koristim kiselu vodu.
    Odlican recept, objasnjenje i fotografije.
    I da, moram da dodam da ja kada cujem rec Gibanica prvo pomislim na Srbiju i da volim jela koja me asociraju na Srbiju ne bitno da li jesu ili nisu izvorno "nasa" Posle 3 godine svrcanka po svetu shvatila sam da sam se nacionalno identifikovala i ne mislim da je to nesto sa cim ne treba da se ponosim makar i nicim izazvano. Lepo je osecati se dobro u svojoj kozi :)
    Sto se mene tice jedno veliko Bravo!

    ReplyDelete
  9. Provati ćemo i ovu gibanicu koja je i kod nas omiljena iako ju moram priznati spremam na drugačiji način ali ja sam za uvijek nešto novo i jako fino i s puno mjehurića.

    ReplyDelete
  10. Sjajan post i gibanica, naravno.

    ReplyDelete
  11. Ja prosto obožavam pite i gibanice, na bilo koji način. :) I ovu tvoju bih slistila odmah. :)
    A oduševljavaš me sve više i više objašnjenjima oko pripreme, analize svega itd. Svaka čast!

    ReplyDelete
  12. Oh, Bože dragi kakav post?!
    Prvo, oduševila si me uvodom, tu smo negdje. Ništa mi nacionalnost ne znači, do odlaska u studentski dom nisam ni znala koje sam nacionalnosti:)!
    Drugo: ovo tvoje istraživanje i sve to staviti na papir, hoću reći post, je pravi seminar. Nemam taj problem jer se u mene sve pojede još dok je vruće, jadnica nema vremena ni da se ohladi. Ali, upamtiti ću dobro ove tvoje preporuke. Hvala ti, što dijeliš s nama!

    ReplyDelete
  13. Izula si me ovim postom!!!
    Gibanicu mogu da jedem kad god mi se ponudi, svežu, bajatu, toplu, hladnu, vazdušastu, zdudanu - svejedno. Bez obzira na moje preferencije, staraću se da gostima ponudim ovakvu - naraslu, zlaćanu, air-max gibu. Tehničko pitanje: kako je izvadiš (sastružeš) iz pleha nakon hladjenja? Obzirom da se pekla u nepodmazanoj tepsiji, kako se vadi iz iste?
    Još nešto: apsolutno te razumem u vezi sa statičnošću. Mene poremeti poslovni put od 4-5 dana na lepim lokacijama - nervira me što mi remeti životnu rutinu. O selidbi ne želim ni da mislim. A nacionalizam....ja sam potpuno operisana od toga. Volim svoje, što mi omogućava da poštujem tudje. A (umereni) patriotizam dolazi sa godinama - kao i ljubav prema špriceru i škembićima :-)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Vadjenje gibanice nije baš mnogo problematično, naročito kad se izvade prvih par parčića, pa posle imaš prostora da priđeš i prođeš nekim tankim nožem ispod. Tako se vadi, malo obrubiš svuda gde možeš da stigneš. Može i viljuškom da se odvaja od dna, onako sa više kratkih poteza krčiš put :) Par puta mi je "stradao" neki čošak ponekog parčeta, ali na sve pristajem, čak i na ribanje tepsije, samo da je giba meni fina i rupičasta :)

      Delete
  14. Jos uvek sam opcinjena prvom slikom i ne kontam kako si uspela to da izvedes;D A za post nemam reci, kod tebe je uvek sve detaljno objasnjeno i fotkano, ovakvu gibanicu jos nisam pravila, izgleda "sasavo" ali cini se da deluje, stvarno je vazdusasta!:)))

    ReplyDelete
    Replies
    1. Zalepila gibu super-lepkom za tanjir, pa prevrnula :P
      Mislim, zalepila u Photoshopu :)

      Delete
  15. Obožavam ! Ni ja ne volim kad se ohladi pa je utabana. Zato sam do sada pravila male količine, da se pojede dok je vruća i fluffy. Hvata sto si svoj eksperiment podelila sa nama ,na detaljnim zapažanjima i slikovitim fotkama. :)
    Što se tiče pripadnosti , mene to uvek zbuni. Ja ni u blogroll nisam uspela da se svrstam. Dugo sam gledala u i pokušavala da odlučim gde ću. Po mestu rodjenja? Po mestu prebivališta? Po mestu odrastanja? Po korenima? I iskreno se zbunih. nisam znala gde bih.
    Ispunjavam uslove za više kategorija.Onda sam pomislila, da pojačam ove kojih je manje? Da li će neko to onda shvatiti kao provokaciju kada google ispod mojih postova pod lokacija napiše grad koji nije u skladu sa pripadnosti blogrollu ? Ako se odlučim za jedne, da li se odričem drugih?
    Razmišljala sam koliko bi bilo dobro da imate kategoriju "plavuše" , "žderoholičari"ili jednostavno "zbunjeni" E ,tu bih se bez razmišljanja pronašla.
    I tako, do dana današnjeg, ja se neupisah.
    Da ne dužim, odoh da kupim kore! Brašno imam :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Javi kako je ispalo! :)

      Što se tiče pripadnosti na blogrollu, nasmejala si me :) Nemam pojma ni zašto smo napravile te podele po ex-Yu republikama, valjda da ne bude mnogo roll mnogo kao glista, nego da liči da je malo organizovan.
      Pozdrav!

      Delete
    2. Dodjoh da javim da je SUPEER ispalo. Imam i slike ali sada varim gibu i sva mi je krv u zelucu pa ne mogu da napišem adekavatnu odu o maloj prevrnutoj gibi na blogu. Pravila sam u vatrostalnom plehu jer mrzim da ribam emajlirane plehove i plasila sam se da ce da se odlepi kada je prevrnem. Medjutim sve je proslo kao podmazano. Ima rupe, nije skljokana i nema ribanja! Za mene dobitna kombinacija. :)
      Ma jasno mi je sto je podela geografska, to je najlogičnije. Jeca je na svom blogu resila moju nedoumicu, ona me je razvrstala po googlu i to je to. :)

      Delete
    3. Hej, hvala što si javila! Vatrostalno staklo - super što si probala u takvoj tepsiji, dobro je znati da neće da ispadne odatle. Sad skoro da me mami da probam na teflonskom plehu, ako i tu ne bi ispalo, mislim da bi se ekstra lako vadili parčići onim plastičnim lopaticama za teflon.
      Pozdrav!

      Delete
  16. Super post, fantastične slike! Svaka čast draga!!!

    ReplyDelete
  17. Čuj, gibanica je super i tu ne bih trošila riječi! A što se tiče dijela o tome kako nacio ne znači racio, s tobom sam i odmah se osjećam malo manje usamljenom. Nacionalnost mi nikada nije i neće nešto značiti. Stoga se ovdje osjećam kao strankinja jer prezirem busanje u nacionalna ili vjerska prsa. Na žalost, nedavni rat me je osvijestio kako većina misli drukčije.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Neka misli drukčije. Samo neka me niko ne "uči" ko sam i šta sam i šta treba da osećam.

      Delete
  18. Jaoj Majce,sta ja sve od tebe naucih. U stvari, nisam bas ni sigurna da li ste vi (blogerke) svesne koliko mi znacite. Pa ja ne bih znala ni bila u stanju ama nista da spremim da mi nije vas. Koliko sam samo puta obradovala moju decicu spremajuci im svasta po tvojim receptima... Nego, strah me da te hvalim, bojim se da se ne uvredis. Svaka ti cast na volji, strpljenju, nesebicnosti. Sve sto kazem premalo je.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala tebi, Suzo, na poverenju, i izvini ako deo ovog komentara ima veze sa onim na princes krofnama :)
      Pozdrav :)

      Delete
  19. Ja obozavam sve gibanice (i one spljeckane :)), ali ovo je stvarno sjajno! Slazem se sa Tamarom - Majo, sedni i pisi kuvar! Ja cu ga kupiti sigurno!!! Genijalan post. Nikad mi ovo ne bi palo na pamet! I tvoja upornost me odusevljava - 8 puta da probas! Bravo. :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Miki.
      Kuvar? O da, volim povremeno da se razmaštavam na tu temu, onako rekreativno, slično kao nekad o iseljenju :)
      Pozdrav!

      Delete
  20. Zanimljiva ideja, ali meni malo too much trouble. Pogotovo ovaj dio sa ribanjem i vadjenjem zaljepljene gibanice iz pleha. Meni je sasvim dobra i ona standardna gibanica (nije mi se nikada sljepila kako sto kazes...padne malo u odnosu na tek izvadjenu iz rerne, ali ipak daleko od toga da se zbleba, mozda pravite prerijedak fil pa se zato to desava).

    ReplyDelete
    Replies
    1. Majo, ma naravno, sve je stvar ugla gledanja, i ko kakve navike ima, i ko šta manje ili više voli... Tako da ribanje pleha i jeste i nije problem. Kao i nešto drugo što se neminovno lepi za pleh, praznu tepsiju nalijem vodom, onda je ćuškam kojekude jer ne znam kud ću s njom u mojoj mikrokuhinji, ali sutradan taj pleh operem bez nekih ekstremnih sudoperačkih zahvata. Vađenje gibanice - pa i to nije toliki problem kao što izgleda, što masniji fil to se lakše vadi. Jednom prilikom sam potpuno izostavila ulje u filu (zaboravila) a i nisam kajmak koristila nego samo sir, e to se malo jače zalepilo, i otežalo vađenje prvog reda parčića...
      Pozdrav!

      Delete
  21. Aplaudiram tvom postu. Ja gibanice ne volim jer ne volim tople pite. Kada mi u pekari ili burekdžinici kažu "evo je vruća" meni dođe muka. Ja pite i općenito tijesta jedem hladne ili barem ohlađene na sobnu temperaturu. Hladna gibanica, kako sama kažeš je sva sljepljena hrpa kora i nije baš čemu. Hladna može biti zeljanica (koja se btw i preporučuje kao hladno predjelo), ali gibanica nikako.
    Post je predobar i dala si nam dobru pouku. Rekoh, niti volim pite i slična tijesta (ne mrzim ih), u velikoj mjeri ih i izbjegavam, vrlo rijetko pravim. Ali ovaj tvoj post i predobar izgled "gibanice sa tajnom" motivira me da je isprobam.
    I ja pratim Evin blog, koji je predivan. Iskreno, prvi klik na originalni izvor izazvao mi je pitanje "gdje OVO nađe?"

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ne znam da li sam ranije čula da neko više voli hladnu pitu od tople - dokaz više da za sve postoji prvi put :)
      Hvala ti na komplimentima.
      Pozdrav!

      Delete
  22. Super izgleda. Nisam već dugo jela ovakvu gibanicu. Fotke su savršene ova prva je predobra.

    ReplyDelete
  23. Cepkam kore kad god mi obajate u frižideru. Kako ti se to nikad nije desilo?:-)))
    Savršen ti je ovaj post i recept. Volim brate kad to napišeš i krajnji diletant ako korektno prati recept neće omašiti. To jako cenim kod svih tvojih recepata.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Vesna. Potreba za pisanjem recepata što jasnije, detaljnije, preciznije... je nešto na šta jednostavno više ne mogu da utičem. Odavno je na samoj granici mazohizma, ali i večiti izvor zabave :)
      Pozdrav!

      Delete
  24. Napravila!! Evo mog zapazanja koje ce mozda koristiti ovima iz dijaspore. Giba ima super-ukus. U fil sam stavila 100g farm cheese i 100g cottage cheese (onog boljeg, gusceg sa krupnijim grudvicama) i posto nemam kajmak,stavila sam istu kolicinu maskarponea (najkvalitetnijeg-bel-gioioso). Malo sam posolila, jer nijedan od ovih sireva nije slan. E, a sad kore(ako se ovo djubre ovde uopste moze tako nazvati).Phyllo pastry sheets. Zivi shit. Ama za nista to g.... nije.Sve sam lepo radila po tvojim instrukcijama-isekla ih lepo na trake , pa njih popreko, pa potrosila 20 minuta razdvajajuci ih sve posebno, ubacivala u masu, mesala posle svakog ubacivanja. Sve sam radila kako si i opisala. Ali ovi andraci od kora prosto k'o da se istope bre u tom filu, koliko su tanke i odvratne. Panika me uhvatila. Izrucim ih u pleh bas tacnih dimenzija koje si navela( mada obicno moram da se dovijam, jer uvek mi il' malo vece, il' malko manje). Jaoj, kako je diivno narasla, obradovala sam se k'o luda. Spremila 4 cinijice na koje sam piticu expresno prevrnula. Nikom nisam dala da joj pridje punih 25 minuta. I svo vreme je tako naopako stajala naduvana kao sto je bila u rerni. I pomislila sam da je operacija uspela, ali....OKRENEM je pazljivo, i KLJOK. Momentalno se izduvala kao kad probusis balon, lepo vazduh samo izasao na moje oci, i ona se skljokala.Ukus je prelep,ali od rupica ni govora. Sad me uhvatila panika kako cu je vaditi. O vadjenju cele gibe odjednom, ovde nema govora, nego kao sto si rekla, iseci parcice, pa odozdo viljuskom podvlaciti, i sasvim se lepo vadi. Ostane dole film na plehu, ali nije parce da se raspadne, jer to odozdo ne bude hrskavo, nego potpareno i meko. Sve u svemu, super-ukusna, ali sa ovom vrstom kora (usa), ne ocekujte Majine rezultate. Tebi Majo, opet ogromno hvala na svemu sto si me naucila, i cemu ces me tek nauciti :))

    suza

    ReplyDelete
    Replies
    1. Kukuuuuu, pa kakve su to kore? Uopšte ne bih mogla da pretpostavim da baš kore mogu da budu problem, i strašno sam znatiželjna da vidim i opipam kakve su...
      Ovde sam jednom prilikom kupila neke industrijske kore koje su bile neprirodno glatke i gumene, mada na kraju pita nije bila mnogo loša (slatku pitu sam s njima pravila, toga se sećam).

      Molim te opiši mi malo te kore. Koliko ih bude u pakovanju, ako je pakovanje od 500 g, da mogu da znam bar koliko su tanke. Kore za gibanicu koje ja kupujem ovde su po meni stvarno dobre, uslikaću idući put etiketu, pošto skoro uvek uzimem iste, a bude ih 12-13-14 u pakovanju od pola kilograma. Kakve su pod rukom? Jesu li tegljive kad su sirove ili pucaju ako ih povučeš na krajevima? I šta god ti padne na pamet, molim te, opiši mi.

      Hvala ti puno na detaljnom opisu, i izvini za skljokanu gibanicu, osećam se odgovornom za taj neuspeh, mada uopšte ne mogu da ga dočaram. Kad dodješ u Srbiju, pravim ti duplu meru :)

      Pozdrav!

      Delete
  25. Ma daj, sta se ti meni izvinjavas. Ako ista, ja treba da se izvinim zbog komentara, i jedva sam se i odlucila da ga postavim. Nadala sam se da se neces naljutiti, jer eto, mozda nekom bude od koristi.Inace, veoma je nezahvalno ostavljati "neuspele" komentare, jer nikad ne znas 'ocel' se ko naljutiti :)
    Elem, nazad na ovo zlo :) Da ti pravo kazem ja bih ti najradije kupila pakovanje i poslala, pa da se svojim ocima uveris o kakvom je dnu dna ovde rec (mada bi garant stigle ubudjale). Bas to sto kazes, te industrijske, neprirodno glatke (a secam ih se kroz maglu, i znam da je mama bezala od njih k'o djavo od krsta. Uvek smo uzimali one nase diiiivne divotice kod privatnika (koji samo njih prave i prodaju) "Za pite ili gibanicu"? Kako mi samo sve te "sitnice" sada nedostaju, i sa kakvom ceznjom i toplinom ih se secam...
    OVO ti je nesto slicno, samo jedno milion puta gore. Glatko jeste, ukus k'o blato, tuga pretuzna....e, a kazes kakve su kad ih povuces...draga moja.....OVDE NEMAS STA DA POVUCES :))) Ode sve u 3 lepe samo dok odvijes celofan. Dodju izmrvljene, unakazene, a suveeee, krte.Nema sanse da ti recimo odvojis fino list .To je u param parcad rastureno.U najboljem slucaju, kad nije bas skroz u milimetarskim mrvama, dodje onako zdudano, slepljeno, ali taaako slepljeno (obicno po celoj sredini) da samo uzmem noz okrojim ono okolo jada, i potrosim 3 kutije da bih eto, sastavila bednih pola kile.Pakovanje je 454g, i unutra ima 25 "kora" (citaj-25 uzasa).
    One nase kore, ti lepo uzmes u ruku svaku posebno, pa mozes da ih stavljas, premestas (dok se ne pokvase) kako ti je volja. Mozes da podvuces dlan pod njih i da im se divis kako su lepe, jer one su nekako i zilave rekla bih (sta mogu kad ne znam tako lepo kao ti da opisem :)) OVO zlo mos' samo da frknes u smece. Al' jbg, kad nemas izbora, onda kriterijum DRASTICNO opada :)
    Tvoj recept je odlican, tu nema greske. I giba ima super ukus, jer fil je stvarno super.
    Izvini jos jednom na ovolikom razglabanju:)

    suza

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala. Lepo si mi opisala, tj. malo sad imam utisak da sam dočarala sebi kako te kore izgledaju. Mada opet tako me kopka da li bi se i sa njima dalo dobiti nešto bolje, uz modifikaciju fila, ili već nekako...
      Pozdrav i HVALA na komentarima, nemoj nikad da imaš dilemu da li da napišeš "neuspeli" komentar, pa odatle se najviše nauči!
      Pozdrav :)

      Delete
    2. NAPRAVILA! SAVRŠENO! Hvala za super recepte! Pozdrav, Olja

      Delete
  26. Danas sam pravila ovu gibanicu. Moj sin nije znao da stane, eto toliko je " losa " :) ! Tepsija je otisla dok sam se okrenula, umalo se sa jos dva druga nije potukao za poslednje parce :). Medjutim, kore kao sto je opisala dama iz dijaspore, uzas zivi :(. Toliko su odvratne da gore biti ne moze. Jooj ljudi moji, 25 kora u pakovanju, suve, trosne, jednu koru da odvojis i sastavis ne mozes :(. O tome da jedna kora ostane cela nema ni govora. Kore su iz Grcke, a zovu se, ni manje , ni vise nego - " Kasandra " ! Gibanica nije kljoknula totalno da se bas slepi ali nije bas vazdusasta kao kod tebe Majo. E sada, obecao mi je prodavac da ce mi nabaviti kore iz Turske, bas za gibanicu, drzim ga za rec, ako ne da vidim da neke domace napravim pa ispecem na prevrnutom plehu u rerni, ako uspe.
    Majo, slike kao i uvek savrsene, nemam reci.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala, Mina :)
      Baš ste mi probudile znatiželju da vidim i probam te kore koje opisujete ti i Suza (mada ste na drugim krajevima sveta, opis je sličan).
      Veliki pozdrav tebi i tvom degustatoru + ekipi :)

      Delete
  27. Ja cu ti, draga Majo, vrlo rado poslati pakovanje tih kora. Ma i dva ako hoces. Ono se recima opisati ne moze, veruj mi. Samo oni koji ih prave znaju sta je u njima. Ama ni nalik korama koje sam kupovala u domovini ranije, mada znam da i kod nas dole kore nisu sro su bile i da se mora voditi racuna od kojeg proizvodjaca se kupuju. Ja ne znam ko ono moze da jede. Cvrsto verujem da cu dobiti te kore iz Turske, ima njihovih raadnji ovde a i roba im je zaista dobra. Oni drze cak i neke nase proizvode iz tipa " Takovo " i " Aleva ". Ima i proizvoda iz Makedonije i Hrvatske.
    Setila sam se sinoc da je moja nana pravila jako dobre gibanice, ovako vazdusaste kao tvoja, ali ona je nesto mutila tu sa kiselom vodom. Ne bih da lupetam, recept ne pamtim, ali znam da je bila dobra za pogledati :).

    ReplyDelete
    Replies
    1. Tamam posla da mi šalješ kore, ali hvala u svakom slučaju :)
      I nadam se da će onaj prodavac biti od reči.

      Delete
  28. Evo mene sa mojim iskustvom ovog recepta. Ja i moji momci ne volimo masne pite, pa iz tog razloga ja imam pleh sa porculanskim dnom koji mi se ekstra pokazao, ne moram da ga podmazujem i ništa mi se ne lijepi za njega, tako da svaka pita bez problema sklizne iz pleha. Iz tog razloga sam odustala od prevrnute gibanice ali ne i od fila. Jedino sam umijesto 100 ml ulja stavila 50 ml, jer mi je sir bio dosta mastan. Ja sam ovaj fil upotrijebila za običnu pitu. Svaku koru sam premazala filom, umitola je u rolnu i od rolni pravila velikog puža. Pita je bila fantastična, niko ne bi povjerovao da su to kupovne kore. Zbog brašna i sode u filu, pita je bila sva rupičasta, mekana a kore su izgledale kao one domaće debele kore . Ma šta reći... prste da poližeš!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Super, Majo! Ne znam tačno kakav je to pleh, ali Zoka je javila da je pravila u tepsiji od vatrostalnog stakla, i giba je ostala slepljena za dno tepsije dovoljno da može da visi, a opet ne jako da pravi problem za vađenje.
      I ovo što si ti napravila meni zvuči super, tako je slično radila i Bugarka od čijeg sam recepta ja krenula, jedino što je ona rekla da se ne filuje svaka nego samo druga kora (dve su u rolni). I ja sam nekoliko tura napravila sa rolnama, ali rolne sam slagala jednu do druge, pošto mi je pleh četvrtast.
      Hvala ti što si probala i javila utiske.
      Pozdrav tebi i momcima :)

      Delete
  29. Nisam neki pitadžija i gibaroš (volim da ih jedem, al ne da pravim) ali si me tako zaintrigirala sa postom, divnim fotkama pa posle svi ovi komentari da moram i ja da se oprobam u tim vodama. :)

    ReplyDelete
  30. Izvanredan post! Nisam dosad nikad pravila gibanicu, ali kad se odlucim na taj pothvat, definitivno ce to biti po ovom receptu

    ReplyDelete
  31. Majo, ovaj recept si izdala još dok sam bila na putu. Videla sam ga i ostavila da pročitam polako, a to polako nikako da dođe. Odmah mi je bilo u glavi da ću je napraviti. Evo nisam ni teks pročitala, samo sam se zalepila za recept i svaka ti čast. Odlična je! Pitala sam se ako neće da ispadne kad je okrenem , kako ću onda da je izvadim kad je zalepljena, ali nekim čudom odlično se vadi. Nisam koristila kajmak, jer je kod nas greh u kući koristiti tu svetu stvar, na kojoj suprug može da živi, u jelima, pa sam onda stavila 300g fete. Jedino što bi promenila sledeći put, a to će biti već sutra, je da bi dodala više sira, oko 500g i ostavila polovinu sira da bude u krupnjim komadima, ne bi ga muljala u njoj. Mislim da ti je ovo najbolji recept na blogu, najpoučniji, jer menja tradiciju, nema više gnjeckavih gibanica. Ako ne propustim 20, ovo mora da se predloži za temu meseca.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Jelena, drago mi je da si probala, i da si zadovoljna, jer ova gibanica jeste "ista a različita". Neće smetati i više sira, sigurna sam.
      Pozdrav!

      Delete
    2. Evo još jedna se hladi. Čeka jadna naopako do jutra da je načnemo.

      Delete
    3. Super :)
      Ja danas kupila materijal, da je pravim sutra :)

      Delete
  32. Probala sam ovo napraviti: na samoj sredini gornja kora se doslovno napuhala, digla se kao brdo, stršala je u zrak više od 6 cm (u usporedbi s ostatkom gibanice uz rub lima). Budući da se to hladilo okrenuto naopačke, kora se nije spustila nego je ostala stršati u zrak i u sredini ispod te kore bilo je sve šuplje, nekoliko centimetara praznog prostora, tek na dnu limu bilo je oko prst debela posve slijepljena smjesa. Kad se gibanica rezala na kocke, gornja napuhana kora se jednostavno odvajala sa svakog komada jer se zapravo nije ni držala za ostatak gibanice (osim uz sam rub lima). Meni je ta napuhana gornja kora ličila na šator koji se uopće nije držao za ostatak gibanice. Jel to normalno?
    Komadi uz rub lima bili su rupičasti, ali ne kužim tu potrebu za rupama jer meni je to sve bilo suho i žilavo. Ovaj prst debeli slijepljeni dio u sredini nije bio rupičast, ali je barem bio sočan.

    ReplyDelete
  33. Ako je ličilo na šator - nije normalno, tj. u ovom receptu nije poželjno da se gibanica tako ponaša. I na slikama se vidi da ova giba treba manje više da bude ravna, tj. jednako debela celom površinom.

    Zašto je tebi ispala drugačije? Pa, ne znam. Reci mi da li si pratila recept i merila sve sastojke - jer, meni se šator pravio kad sam drastično smanjila ili izostavila brašno i sodu. I pravio mi se u više navrata kad sam kore uvijala i ređala rolne jednu do druge, a ne gužvala. Nekako mi onda vazduh uđe u jedan deo, pa tu balon krene da raste. Na ivicama je uvek zadihtovana" jer se tu pre zapeče i zalepi. Zato sam kasnije usvojila metod gužvanja i to ne velikih komada kora, da bih smanjila šansu da se stvaraju veliki džepovi. U mom slučaju imalo je efekta.

    Kako god, nema govora da ova gibanica može biti suva, čak i ako ne uspe u smislu šupljikavosti, jer fila ima baš dosta, kore se natope fino. Čak suvlje/tanje kore se maltene istope u filu (pa to već prestaje da liči na gibanicu, ali svejedno, sočno je).

    Pozdrav!

    ReplyDelete
  34. Evo našla sam slike na kojima je paralela između dve iste gibe po sastavu, OSIM što u jednoj nema brašna i sode, sve ostalo je identično.
    Klik na ovaj link za prvu sliku, pa vozi dalje, ima ih nekoliko u nizu.

    ReplyDelete
  35. Uf brate mili...dok se nisam upisala u blogere nisam ni svesna koliko mi je zivot bio jednostavniji...u smislu gibanicnom..!Moje iskustvo sa gibanicom je dosta skrto jer je moja mama uverena da ona gibanicu ne ume da napravi i nikada je nije ni pravila...da li mi verujes da je meni TVOJA MAMA objasnila kako da je pravim i bas se secam toga da mi je rekla da cepkam kore i da ih umacem u fil...Moram da priznam da kad god sam je pravila jake je lepo ispadala ali posto ja gibanicu jedino toplu jedem...nikada se nije bas toliko ohladila da bi se zdudila...doduse u Italiji nema kajmaka...ono sto se kod nas zove sir za gibanicu ovde se zamenjuje ili fetom ili opet fetom, ali nije to isto..nije bas da se gibanica pravi od Sjenickog sira..! Zato je ja i ne pravim..doduse pravila sam je par puta za neki katering, ali to je bilo vise izmisljanje jer sam unutra stavljala gorgonzolu...ovde ne znaju kako izgleda original i to prenemaganje sa gorgonzolom je bilo jako dobro cenjeno,,,ali ja bih to stavila u zagradu. Ovde kupujem neke grcke kore koje su dosta dobre iako su jako tanke...ali nisu lose uopste..!
    Elem, moracu da probam ovo prevrtanje preko soljica za kafu mada moram da priznam da mi se dlanovi znoje od pomisli...!!Zivi bili pa videli...

    ReplyDelete
  36. Znaš kako, sve je stvar kako gledaš na neku stvar :) Meni je ovo bilo zaista wow otkrovenje, jer zaista nisam nešto bila prijemčiva na gibanicu ranije. Opet, nema garancije da će i drugima biti baš toliko zanimljivo k'o meni da prevrću pleh :)
    Inače, tanke kore po mom mišljenju - nikako. Dobićeš neku "proja-gibanicu", jer tanke kore se nekako otope u onom filu, i sve postane kao nega gusta kaša, lepo to bude ukusom, ali više nema veze sa gibanicom. Opet, kažem, po nekom mom mišljenju.
    Kajmak može komotno da se preskoči, ja sam više puta pravila samo sa sitnim sirom.
    I važna napomena - peći u emajliranom plehu da bi se zalepila, znam da ti voliš keramiku/staklo, nemam pojma da li bi odatle možda ispala kad se prevrne naopako...

    p.s.
    a simpatično mi je što se teta-Cica deklariše kako ne zna da napravi gibanicu, ali glazura za doboš joj je mačiji kašalj :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ma moja majka je cirkus sto se kuhinje tice...njoj je bitno da joj das recept...i da nigde nema one stavke: "...pa to vidis..od oka..." Cim joj ti kazes da nesto treba da bude ni retko ni gusto...ona odmah prelazi na drugo jelo...!
      Imas pravo...kada su kore tanke ukus je ok, ali nema teksturu gibanice, lici na neki grublji suflee..! Ma, stvari terba praviti od pravih sastojaka...to je moja teorija...onda je to i slatko...

      Delete
  37. Napravila danas i konacno je super ispala, posle mnogih kombinacija... od tvog originalnog recepta nema bas mnogo jer ovde ne mogu da nadjem neke nase stvari, kao recimo kajmak, a ni deblje kore. Jeste malo kao sufle, ali ima strukturu i rastresito je i nekako je ukus drugaciji, blazi, mozda zbog ne tako jakog feta sira. Inace kombinacija je - feta sir, pavlaka umesto kajmaka, grcki jogurt + kefir (inace nas jogurt). Mozda napravim post o tome.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Baš bih volela da napraviš post. Jer definitivno recept nije primenljiv ovakav kakav je, na drugim delovima sveta, nisi prva koja je dobila nešto skroz drugačije, ali verovatno jesi prva koja se dalje zaigravala i dovela ga u novu formu. Meni je jako drago da ti je bio inspiracija, jer sećam se svoj "ludila" kad sam se ovim bavila :)
      Veliki pozdrav!

      Delete
  38. Majo, postavila sam recept na mom blogu na engleskom.

    ReplyDelete
  39. danas sam pravio gibanicu na Vas nacin...samo cu jedno reci, bila mi je tasta u gostima koja pravi super gibanicu, odusevljena je ovom novom koju sam od Vas naucio i mislim da je svaki dalji komentar suvisan, hvala puno!

    ReplyDelete
  40. Samo ceci jedno: SAVRSENO!!!

    ReplyDelete
  41. Osnovni problem sa "današnjom" gibanicom je što su žene prestale da kuvaju.
    Gibanica je uvek bila u Srbiji brzo predjelo kad "banu" nenajavljeni gosti, dok se ne spremi "pravo" jelo. Zato je i došlo do "mistifikacije" recepata za gibanicu.
    I dok su moja majka i sestra spremale gibanicu kao da kuvaju kafu i to obavezno u šerpi da gužvara naraste bar 8 santimetara u visinu, moje dve bivše žene kad god su trebale da spreme nešto na brzinu su uvek bile voljne da mi "ispeku jaja"
    Još su stari latini rekli Repetitio est mater studiorum
    zato pravite gibanicu što češće umesto što kupujete gnjecavo testo zvano šica

    ReplyDelete
  42. Kakvo shvatanje sopstvene nacijonalnosti, takva i gibanica. Naopako.

    ReplyDelete
  43. Imam poverenje u sve tvoje recepte, tako da se nisam bojao da će mi gibanica ispasti kad je prevrnem :) Jednostavno obožavam ovakve jednostavne, a opet kompletne recepte. Super mi je cela ova priča sa pronalaskom sastojaka da bi masa narasla, i na kraju takva ostala...
    Iako sam koristio supstitute za neke sastojke (kajmak, kiselo mleko sa pavlaka, čvrsti jogurt) gibanica je bila super ukusna.
    Ne mogu reći da smo je celu pojeli, zato što je to nemoguća misija :) Nas dvoje sa klincima (koji jedu ko vrapci) nismo uspeli ni pola savladati. Stvarno je velika, što je dobra strana recepta, koji se može iskoristiti kad dolazi ekipa, a pizza i kiflice su nedavno "nastupale".

    ReplyDelete
    Replies
    1. MNOGO mi je drago da ste probali gibanicu, a i sve ostalo što ste probali :)
      Hvala vam puuuno! :)

      Delete
  44. Draga Majo, ja sam zagovornik toga da je domaće uvek bolje od kupovnog, pa tako gotovo nikada ne koristim kupovne kore, već ih sama razvlačim, a i gibanicu pravim potpuno drugačije od ovog tvog recepta. Bilo kako bilo, tvoja gibanica zaista izgleda sjajno, pa me je tako mamila jako dugo, dok konačno, pre izvesnog vremena, nisam odlučila da je napravim. I onda sam samo nastavila da je pravim i pravim i pravim... :) I muž i ja smo naprosto oduševljeni! Nedavno sam je napravila i odnela mami i moja mama (koja se namesila i naslagala pita i pita) tvrdi da lepšu pitu (gibanicu) u životu nije jela :) Pravila sam i sa ovim tvojim količinama sira, kajmaka i kiselog mleka, posle sam isprobavala drugačije odnose i kombinacije - u svakom slučaju je fantastična! Zaista je gibanica nad gibanicama, svaka čast! Eto, mislila sam da bi bilo lepo da ti kažem :) Veliki pozdrav :)

    ReplyDelete
  45. Odlican recept,od kada sam ga probala drugi recepti ne postoje :) samo me zanima da li je neko probao neku slatku varijantu npr.sa jabukama ili bundevom?

    ReplyDelete
  46. Draga Majo, prvi put sam napravila ovu gibanicu za rodjendan, stigla sam samo do jedne kocke kako je brzo nestala. Drugi put, sada za docek Nove. Napravila sam gibanicu, decko iseckao slaninicu, i vino....gibanica ti je nestvarno ODLICNA...mi smo odlepili :):):) hvala!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala ti, Jelena! Veliki pozdrav!

      p.s.
      I kod nas je bila za NG, doduše uz pivo, al' to je to ;)

      Delete
    2. Pozdrav draga Majo ! Gledala sam kad si bila gost na Prvoj,kako si pravila gibanicu i svidela mi se .Sinoc za veceru sam je napravila i stvarno je super. Hvala Majo na divnom receptu,stvarno je meka ,vazdusasta ma odlicna ☺ .Pozdrav i svako dobro tebi i tvojoj porodici ❤

      Delete
    3. Divne vesti, Anice! Hvala veliko! Svako dobro tebi i tvojima! :)

      Delete
  47. Napravila sinoc ovu gibanicu.Uspela je ok,sve bilo kao sto je i napisano tj.gledala sam sve na Prvoj.Ipak mene nije nekako odusevila...ne znam...ukusi su razliciti...cak mi je suva za nijansu...Napisala sam jer obicno sve recepte sa ovog bloga obozavam...svi mi uspeju i fantastican je ukus...a ovo nista specijalno...ne znam...ocekivala sam mnogo vise...Veliki pozz i sve najbolje ��

    ReplyDelete
    Replies
    1. To je skroz OK :) Ukusi nam se definitivno za većinu stvari poklapaju, ali ne i 100%. Što je razumljivo i normalno :)

      Pozdrav!

      Delete
  48. Da li mogu koristiti deblje kore, one kojih ima 5-6 u pakovanju?

    ReplyDelete
    Replies
    1. Uh, ne znam, nisam nikad takve kore videla. Zvuči da su dosta deblje od ovih na koje sam navikla, obično u pakovanju imam 12-15 kora ako su deblje, tj. oko 20 ako su tanke...

      Delete
  49. Prva gibanica koja mi se dopada!Pravim je cesto i svi su odusevljeni. Hvala Vam!

    ReplyDelete
    Replies
    1. Mnogo mi je drago! Tako sam i ja reagovala, nakon mnogih "onako" gibanica ova mi je bila baš-baš dobra! :)

      Delete
  50. Pravila sam ovu gibanicu 3 puta ali svaki put kada je prevrnem odma sredina pocne da pada na sto. Jedan put sina sam angazovala da sedi pored nje da malo pridrzi sredinu sa varjacom dok se nije ohladila. Plek podmazem vrlo malkice sa mascom bas zbog tog razloga da nebi se skliznula iz pleka. Jukve sam kupila u Beogradu i prilicno su debele. Sve sam pravila po vasem receptu. Bas sam razocarna sto nemogu da uspem da mi ostoji prevrnuta.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nema podmazivanja nikakvog, ni malkice. Ne znam kakav je pleh korišćen, trebalo bi emajliran, tj. da nije non-stick, niti od vatrostalnog stakla, niti keramički. U emajliranom plehu i i bez podmazivanja - neće ispasti, garant.

      Pozdrav!

      Delete
    2. Veliko vam hvala. Sutra pravim opet. Plek je emaljiran koji upotrebljavam. Jos jedno pitanje molim vas. Dali je o.k. ako se ubace grudvice feta sira malo izmedu kora tako kada se gibanica sece da se vide mali parcici sira? Pozdrav. Zorica

      Delete
    3. Ne stigoh da odgovorim, ali vidim da su sve nedoumice rešene - bravo! :)

      Delete
  51. Mogu vam reci da sam malo pre ispekla gibanicu, prevrnula je i lepo se ohladila bez padanja na sredini jer nisam podmazivala plek. Stavljala sam malo komadica sira izmedu da bih se vidio sir kada se sece. Stvarno je ispalo super. Upotrebila sam kefir mesto kiselog mleka. Kora je bilo osam listova u 500 grama pakovanju od Heljdino brašna koje sam kupila u Beogradu kada sam prosli put bila. Ja idem u Srbiju sa punim koferom stvari koje tamo dam familiji a posle prazan kofer napunim sa 10/15 kila kora za gibanicu, sira, i kajmaka, a naravno i koju flasu domace sljivovice. Sada nastupam da pravim lisnatu pogacu. Ma da sam dosta starija osoba volim da kuvam i da mesim svaki dan. Hvala vam na divnom receptu. Pozdrav. Zorica

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hvala Zorice!

      Mnogo mi je drago da čujem da je sve prošlo dobro nakon nepodmazivanja. :)

      Sve najbolje Vama i vašoj porodici i svaka čast za svakodnevno kuvanje i mešenje (tako ću i ja jednog dana...) ;)

      Delete
  52. Što je ovo bilo ukusna i vazdušasta gibanica, baš me oduševila.
    Pamtim ovaj recept.
    Najbolji trenutak je bio kada je trebalo okrenuti pleh :) tih par sekundi strepnje i nesigurnosti da će sve izleteti napolje bile su onako da kažemo komične.
    Hvala Majo za receptić.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Hehe, da, razumem taj momenat strepnje, jeste malo nesvakidašnja operacija, to, sa prevrtanjem pleha :)
      Drago mi je da ti se dopala, hvala ti na probanju i javljanju!

      Delete
  53. Uhhhh...puno toga sam pravila po Majinim receptima. Baronova torta mi je omiljena. Medjutim, ova gibanica mi se uopste ne dooada. Ni mojim ukucanima ni meni. Ispala je nekako hlebasto, kore kao da su se rastvorile u filu, bas mi se ne dopada. Vazdusasta jeste, nije se zdudala, ali ukus mi se uopste ne svidja. Necu ponoviti ovaj recept, sem nacina hladjenja, to je stvarno super.

    ReplyDelete
  54. Majo, ti si carica! Odavno pravim po ovom tvom receptu, pa sam je par puta i nosila kao tortu. 🤩 Svi su oduševljeni i stalno pitaju kad ću opet da pravim. A ja više i ne pravim drugačije, već samo po tvom receptu. Nikad ne omane! ❤️😘😍

    ReplyDelete