Saturday, August 06, 2011

Punjene paprike


Davnih dana, dok sam još ponekad i gledala TV, zabasala sam na prilog sa nekom uličnom anketom u centru Beograda. Pitanje je bilo - koje je vaše omiljeno jelo?
Jedan mlađani tata koji je za ruku vodio klinca od cca. četiri godine, na postavljeno pitanje odgovorio je prilično spremno.
- Supa od ajkulinih peraja sa dodatkom... [čuda-muda].
 - A tebi? - pita novinarka i spušta mikrofon klincu.
- Pasulj! - opali malac kao iz topa, uz širok dečački osmeh.
Tata pocrveneo...

Volim ja da probam svašta.

Super mi je da u Grčkoj jedem grčku hranu, u Mađarskoj mađarsku, ili ako nekad odem u Kinu - kinesku. Volim ja i ovde da probam kinesku, ali kažu da nije to - to.

Nisam neki putnik, niti avanturista te vrste, pa me jedino povremeni odlasci u restorane navedu da probam neku, uslovno rečeno, egzotiku. Dok u svojoj kuhinji postajem sve veći patriota. Mojoj prirodi više odgvara idenje u dubinu, nego u širinu. Jednostavno, takva sam.




Često čujem kako je ženama kuvanje naporno.

Kako i ne bi bilo, mislim se, kad se vrte u krugu od šest-sedam jela, a uz to im je kuvanje obaveza. Gde počinje moranje tu zabava prestaje.

A šteta je.

Domaćih jela ima tako mnogo, i mene ne prestaju da inspirišu. Toliko je divnih jela sa ovog podneblja, iz naših ili krajeva bliskih suseda, da je nemoguće isprobati ih sve. Puno sličnosti, a opet puno i razlika, uz poznate i uglavnom dostupne namirnice.

Punjene paprike su jedno od tih klasičnih, svima znanih jela.

Kod mene se nalivaju vodom, sa ili bez zaprške, uz nešto paradajza i suvog mesa između, i kuvaju na šporetu, na tihoj vatri. Ima i ona verzija sa više paradajza, pa okolna čorbica bude baš gusta i crvena. Neko ih zapeče u rerni. U verziji iz narodnog kuvara se pred kraj pečenja preliju mešavinom razblaženog kiselog mleka i žumanceta, kao što se začinjava većina čorbastih jela.

Lično više volim slast crvenih paprika, ali i žute babure su dobre.

U meso stavim baš malo pirinča, ne volim da ga ima previše. Sad dodajem i svežu ljutu papričicu u meso, deca se ne bune, ako je umereno. Uglavnom, varijacija je puno, čak i sa ovim klasičnim punjenjem, da ne pominjem druge mogućnosti i nadeve bez mesa...

Prijatno!


Punjene paprike

recept za štampu

Sastojci: 
10 komada žutih babura, srednje veličine
500 g mlevenog mesa
1 suva koska ili komad guljenih suvih rebara, oko 250-300 g
3 glavice luka
50 g pirinča
2-3 srednja paradajza
1 dl ulja
1 kašičica soli
1 kašičica celerove soli
na vrh noža sode bikarbone
1/3 kašičice mlevenog bibera
2 kašičice aleve paprike
1/2 sitno seckane sveže ljute papričice
2 čena belog luka
1 kašičica šećera

Postupak:
1. Na 1 dl ulja staviti sitno seckan crni luk, sa kašičicom soli, da se dinsta na srednjoj vatri. Kad je luk mekan, dodati meso, prodinstati mešajući dok ne promeni boju i pusti svoju vodu, pa dodati kašičicu celerove soli (ako nemate, onda još pola kašičice obične), na vrh noža sode bikarbone, trećinu kašičice mlevenog bibera, dve kašičice mlevene slatke začinske paprike, sitno seckan beli luk i polovinu sveže ljute papričice, takođe iseckane na sitno. Poklopiti i nastaviti dinstanje na sasvim tihoj vatri još 20-ak minuta, a pred kraj dodati pirinač.

2. Dok se meso dinsta, očistite paprike od semena i složite u odgovarajuću šerpu, koja treba da nije mnogo duboka, a paprike da drže jedna drugu, da nema velikog prostora između. Punite ih pripremnjenim nadevom.

3. Od spoljašnjeg dela paradajza iseći tanje kolutove i njima zatvoriti punjene paprike. Središnje delove paradajza iseckati i rasporediti između paprika. Suve kosti takođe. Može se između paprika staviti i jedan krompir isečen na tri-četiri dela. Naliti vodom do 3/4 visine paprika i dodati jednu dobru kašičicu šećera.

4. Kuvati poklopljeno, uz malo lufta da para ima gde da izlazi, na srednje-tišoj vatri, jedan i po do dva sata. Povremeno proveriti paprike i temperaturu kuvanja. Ako čorbica jako vri, smanjiti vatru da se paprike ne bi raskuvale i raspale. Jelo treba polako da se krčka, tiho da vri. Služiti toplo, uz kiselo mleko ili kiselu pavlaku i malo naseckanog peršuna.



Update, juli 2020:
Već neko vreme punjene paprike spremam u rerni.

Počelo je tako što su momci porasli, pa nam je ova mera postala neozbiljna, a za duplu nemam dovoljno veliku ni šerpu, ni ringlu. A nastavilo se jer mi se baš sviđa kad se paprike malo zapeku odozgo i kad se nađu u saftu od paradajza, koji sam počela da dodajem kad god pravim paprike u rerni..

Da pojasnim taj deo sa paradajzom.

Kad sve paprike (dupla mera) napunim i složim (najčešće položeno), prelijem ih sa mešavinom od 500 ml paradajz soka, 500 ml vode, 1 kašičice soli ili suvog začina i 2 kašičice šećera. Stavim u hladnu rernu, pa kad krene da krčka, ostavim još sat i po, otprilike. Ko voli gušći saft (ovaj nije gust, al' meni je super baš takav, jer kad se raseče paprika i pomeša sa tim, bude baš onako, mljac, naročito za pacanje hleba), može prvo da razmuti jednu-dve kašike kukuruznog skroba sa malo vode, pa sipa u ovu mešavinu, pre prelivanja paprika.




komentara: 24

  1. Obožavam punjene paprike!!!!! Zanimljivo je pročitati male trikove.

    ReplyDelete
  2. ja ih ne volim,dok ih recimo moji obozavaju i spremaju obavezno svake sezone

    ReplyDelete
  3. Omiljeno jelo mog deteta. Ima na Facebooku slika kako ih svojeručno puni :)

    ReplyDelete
  4. Volim kada baka napravi punjene paprike, ona doda i jedno jaje u fil, pre nego sto pocne da ih filuje da se smesa lepo poveze, a na kraju kuvanja napravi sasvim tanku zaprsku od malo mlevene paprike i kasike brasna...ove tvoje jako fino izgledaju, bas pravi domaci rucak.;))

    ReplyDelete
  5. Slicno razmisljamo:)
    Odlicno, provereno i voljeno jelo, koje se u svakoj kuci sprema generacijama... Majo, odlicne su ti paprike:)))

    ReplyDelete
  6. Prekrasno domaće jelo!!
    Slažem se, draga da u nas ima tako puno prekrasih jela da i ne treba ići daleko! I punjene paprike su jedno od tih jela. Ja ih volim na svaki način ali nekako u zadnje vrijeme pravim najčešće u pećnici i to onako na šareno: paprike, paradajz, tikvice, koji list raštike, patlidžan.... za svakog po nešto ili kako se to u Bosni kaže - Šarena dolma:)

    ReplyDelete
  7. I ja radim kao Lanina baka:))Ove tvoje divno izgledaju!!Ja sam ih punila sa sirom i jos necim,malko za promenu.Pozdrav imenjakinjo:))

    ReplyDelete
  8. Hvala svima!
    Majo, virnula sam kod tebe, paprike deluju super :)

    ReplyDelete
  9. Odrasla sam na selu i moji su uzgajali kupus,papriku i ostalo povrce,ali ovo dvoje se prodavalo i novac sakupljao za zimski perio,tako da je paprike bilo svaki dan ma drugi nacin.
    slavonci vole da im jelo bude crvene boje,tako da je obavezna zaprska sa crvenom paprikom i paradajz pastom "iz tube" :)

    Ja i danas punim papriku na nacin kakao je mignonne rekla uz dodavanje jajeta u smjesu,napravi se odmah zaprska ,ali se prodinsta malo luka ,sitno isjeckanog,doda isto tako malo slaninince,pa tek onda brasno,paprika,paradajz i zalije se vodom u kojoj se uvijek kuhalo neko povrce,kao povrtni temeljac,puni se paprika i stavlje u tu supu,kuha se lagano i supa se pretvori u finu umak,koji se jede sa pire krompirom :D

    ReplyDelete
  10. Mogu misliti te divote, Mirjana... Idući put pravim tako!

    ReplyDelete
  11. Svi po punjenim paprikama!!! Obozavam ih i rado jedem (u jednini sam), ja volim ultra light verziju, bez zaprske, i spremam ih u rerni. Obicno napuni i par tikvica i uz to obavezno jogurt!

    ReplyDelete
  12. Obožavam punjene paprike. Ja ih paravim kako me je mama naučila, u sosu od svežeg paradajza, dalmatinska verzija. Ne dinstam ni meso ni luk, nego punim sa sirovim,a u smesu obavezno ide jedno jaje, malo pirinča....ako je sos suviše redak zgusnem sa brašnom razmućenim u malo vode.Pire je obavezan.
    Moraću sutra da ih punim! Jela bi ih sada.

    Lepe fotografije.

    ReplyDelete
  13. Da ne poverujes... fotografisala si punjenu papriku u istom tanjiru kao ja na ovoj fotografiji moje punjene paprike http://www.flickr.com/photos/dolcefooda/5717160119/in/pool-1669351@N21

    Ha, ha, ha!

    Ako zelis prilozi neku fotku domace kuhinje. Grupa je Serban Food na flickr-u.

    ReplyDelete
  14. Predivan post Majo. Kratak jasan a toliko si toga rekla o trenutnoj situaciji kulinarstva u našoj zemlji.
    Nije isto spremati punjene paprike tamo gde se dopremaju u hladnjačama i ovde kod nas. Kao što nije isto jesti kokos iz Maxija koji je nejestiv i piti kokosovo mleko na nekoj egzotičnoj plaži.
    Volimo mi sve da probamo svašta, zato i pišemo blogove, ali da, neka jela su zapostavljena. Najviše volim postove o jelima sa prostora sa kojih su potekla. Uvek ima nešto novo da se nauči.
    Svaka kuća ima svoj recept i svaki put kada probam neko domaće jelo kod nekoga drugog iznenadim se. Bude mi čudno, nije to to. Navikli smo od detinjstva na neko jelo pa sve ostalo bude drugačije. Kod moje mame se ćufte kuvaju u jedu na kašiku u rekom sosu kao čorba, a kod suprugovih je to gust sos sa ogromnim ćuftama. Milion razlika. Samo me interesuje ova celerova so. Nisam to videla, jer nisam gledala. Moram pronjuškati mora da je dobro.

    ReplyDelete
  15. `Svuda podji, kuci dodji.`

    Nema bolje klope nego one sa kojom se odraste, bar meni...
    Paprike su ti super Majo, kod mene je to u `Rankilijevom resoru` http://goodfood-maybe.blogspot.com/search/label/paprike

    A za one zene kojima je dosadno u kuhinji, ima lijeka, neka nadju muza kome je kuvanje zabava :).

    Pozdrav

    Zoran

    ReplyDelete
  16. Ja nesto ne volim punjene paprike, a ne znam zasto. Uvek pojedem punjenje koje bude super, ali ostavim papriku. Eto, danas cu ih puniti, ali moram naci neki vegeterijanski recept za dragog... :)

    ReplyDelete
  17. dođe mi nekako glupo staviti komentar nakon što je prošlo nekoliko dana od posta koji sam sa uživanjem pročitala.
    Ne znam šta je tvoj sugrađanin odgovorio koje mu je jelo najdraže, ali ga je vlastiti klinac lijepo spustio na zamlju.
    Kada bi me pitali koje mi je najdraže jelo, ne bi znala, ali kada bi postavili pitanje koje mi je najdraže domaće/mamino/ jelo iz topa bi odgovorila "filane paprike". To bi isto kazale moje Zara i Hanah i sestrin malac za najdraže im majkino jelo. moja mama pravi najdivnije paprike i naprosto ih obožavam i uvjek sam spremna za njih. Odajem joj priznanje da su njene bolje od mojih.
    Tvoje izgledaju stvarno domaćinski, odličan post sa tvojim iskustveno provjerenim trikovima (i tvojim duhovitim opaskama). BTW, ja bi se ipak radije gostila u našim kineskim restoranima, nego da mi u Kini serviraju pečenog psa.

    ReplyDelete
  18. E, taman sutra za ručak da pravim... Joj, kolika ti je onda tepsija trebala za tu duplu mjeru? Ja ću ipak onu jednu mjeru ali u rerni :-).

    ReplyDelete
  19. Njam, njam. Ja samo još dodam malo sitno sjeckane pancete u fil i malo peršuna.

    ReplyDelete
  20. Njam, njam. Ja samo još dodam malo sitno sjeckane pancete u fil i malo peršuna.

    ReplyDelete
  21. Драга Мајо,
    Обожавам да кувам по Вашим рецептима. Шта год пожелим да правим увек прво претражи овај блог, некако ми сигурније, Ви о сваком детаљу пишете. Знам да су рецепти добри, проверени ��, и кад нешто направим по Вашим рецепту буде то баш добро, право. ��
    Поздрав!
    Дивно је кад нас овако подсетите на неки старији пост.

    ReplyDelete
  22. Uf, ja kuvam u paradajz soku i dodam u isti malo šećera.

    ReplyDelete