Blogger Widgets
                   

Tuesday, July 19, 2011

Tortilje za roštilj


Žao mi je što sam prethodnom receptu za tortilje dala naziv vašarske, pa sad ne znam kako ove da nazovem. A zapravo tek ove opravdavaju pridev.

Pre dve godine sam jurila recept za meke i sativljive tortilje kakve se viđaju na vašarima, i služe umesto lepinja, za roštilj. To što sam onda dobila nije uopšte loše, pripremala sam ih za nekoliko okupljanja i roštiljanja na placu, i svima su se dopale, recept je bio popularan i na Coolinariki, isprobavan je i svi su bili zadovoljni, ali ja sam znala da to još nije bilo baš ono što sam htela. Zimus slučajno nabasala na pljesku u tortilji, u Perperu kod Slavije, podsetila se kako je to fantastičan komad testa, i bacila se ponovo na nalaženje pravog recepta.

Ono što te tortilje imaju, a moje do sada nisu, je bezobrazna elastičnost i savitljivost, uz i dalje hlebastu strukuturu sredine. Da me je neko gledao kako maltretiram jadnu Perperovu tortilju, pomislio bi sa sam poludela. Namerno nisam od priloga uzela ništa sem luka, da mi ne ubrlja tortilju. Pljesku izvadila, nije važno što će se ohladiti, važno je da ja ispresavijam tortilju nebrojeno puta, na pregršt načina, ne bih li je naterala da pukne. A ona neće, pa neće... Odcepim dobar deo, preklopim i ostavim ovlaš zamotano u papiru, pa pojedem pljesku u onom ostatku. Kao, sad ću ja da je sačekam iza ćoška, zaskočim iz zasede, kad se ohladi tamo sama u papiru. Ali i hladna se savija kao luda, i lepo me nervira, k'o da joj je mama Nađa Komeneči.


Moje dosadašnje tortilje su mogle lepo da se savijaju kad se potpare, i dok su iole tople, ali i onda bi ponekad počele da pucaju. Ne sad da se raspuknu kao keks, nego da se naprave pukotine na površini testa, ili se na tim pukotinama prelome. Hladne nisu bile neke. Jednostavno, nešto ja još nisam provalila, da bi bile kao prave vašarske.

Krenula sam da pravim neke probe, testo ovakvo, testo onakvo, i opet pucaju, manje ili više. Priključio mi se i Dade, čim je čuo da nešto eksperimentišem, eto i njega. Kaže on meni - stani. Čekaj. Testo ne može da bude ništa sem najobičnijeg mogućeg hlebnog testa. Naprosto mora biti nešto najjednostavnije po sastavu, jer to se pravi na vašarima, u totalno nikakvim uslovima, i nema tamo rasipanja, kakva jaja u testu, kakvi bakrači. Brašno, voda, so, kvasac i tačka.

I jeste tako. Ali, ako je testo baš toliko prostakis-vulgaris, kako je tortilja onakva božanstvena? Nije stvar u sastojcima nego u postupku. Dve stvari su ključne. Upotreba male količine kvasca u testu, i rad sa uljem.

Mala količina kvasca je pomoć u smislu da se sa testom lakše barata, jer neće odmah da poludi i krene da buja, već smireno i kontrolisano raste. Testo koje nije prepuno vazduha je mnogo komotnije za rad, zbog poslušnosti prilikom razvlačenja. Hvala Dadetu na ovom zapažanju.

Ko je ikad radio vučeno testo i razvlačio kore, zna da je od suštinske važnosti odležavanje testa koje je namašćeno spolja, ili čak leži u ulju, ili nekoj masnoći. Masnoća spolja napravi neki film, nešto što će nam posle omogućiti veoma lako baratanje testom, tanjenje i razvlačenje bez da se vraća k'o žvaka, ali i glatkoću same površine pečenog testa. Što je površina gotove tortilje glatkija, to je otpornija na pucanje.

Tu sam ja uporno činila grešku. Pravila sam uvek meko testo, a da bi se sa takvim testom radilo potrebno je obilato posuti radnu površinu brašnom, kao i svaku kuglicu posuti brašnom pre tanjenja. Tako sam uvek imala brašna po tiganju i po tortiljama. Ne smeta to meni, volim ja kad je malo "prašnjava", ali to joj ne da da bude elastična ni upola kao njena uljem obasjana drugarica.


I končno, recept. Ovo je mera za 5 tortilja prečnika 22-23 cm.

Sastojci:
500 g mekog belog brašna
2 ravne kašičice soli
250 ml tople vode
5 g svežeg kvasca (1% od težine brašna, tj. 1/8 kocke od 40 g)
malo ulja

Postupak:
1. Odmeriti 500 g brašna i prosejati ga. Kvasac razmutiti sa malo vode. Ostatak vode ugrejati. U vanglu sipati toplu vodu, so, i razmućen kvasac. Odmah dodati 250 g prosejanog brašna i varjačom izmešati da se dobije retko testo bez grudvica. Ostaviti na sobnoj temperaturi sat-dva, ili dok se ne pojave mehurići po celoj porvrsini, što je znak da je kvasac proradio.


2. Postepeno dodavati ostatak brašna, iz par puta, dok testo ne počne da se odvaja od ivica. Zatim testo prebaciti na radnu površinu, pa mesiti rukom par minuta, dodajući po malo brašna, ukoliko testo počne da se lepi za podlogu. Otprilike će se utrošiti još 200-250 g brašna. Umešeno testo mora biti glatko, elastično, ne sme da bude lepljivo, niti da ima tragove brašna po površini. Oblikovati kuglu.


3. Vanglu oprati, osušiti i namastiti sa 1 kašičicom ulja, i spustiti testo u nju. Pokriti plastičnom folijom, i ostaviti 10-15 minuta da odmori.

4. Pritisnuti testo na par mesta i isterati vazduh iz njega. Podeliti ga na 5-6 delova, i bez mnogo mešenja formirati kuglice, i svaku spolja nauljiti. Na blago namašćenoj podlozi kuglicu prvo spljoštiti rukama u format CD-a, pa oklagijom na veličinu tiganja.


5. Odići od podloge i preneti do tiganja. Za lakše prenošenje, podmetnuti dlan jedne ruke ispod tortilje, a drugom pridržavati drugi kraj.


6. Peći na suvom ugrejanom teflonskom tiganju, na temperaturi 4 ili 5 (od 6 podeoka). Nakon što se pojave mehurići sa gornje strane, okrenuti tortilju. Vreme pečenja je otprilike oko minut sa svake strane, dok se ne pojave tamne tačke. Tortilja će se tokom pečenja malo skupiti, što je očekivano. To skupljanje se može i izbeći, a kako, videćete u savetima posle recepta.


7. Tortilje redjati u šerpu obloženu krpom. Na šerpu staviti pokloopac i ostaviti tortilje 10-15 minuta da odstoje.Tako uparene će još više omekšati i postati predivno elastične.



Bonus savet! :)

Za još lakši postupak prenošenja tortilje od radne površine do tiganja, ali i preventivu skupljanja tortilje prilikom pečenja kao i lep, okrugao oblik svake, treba uraditi sledeće. Od pek papira iseći krug veličine dna tiganja. Papir dobro nakvasiti vodom i ostaviti par minuta da omekša, inače je dosta neposlušan za rad. Blago nauljiti radnu površinu, papir obrisati od vode i "zalepiti" preko nauljene podloge, pa tortilju tanjiti na njemu. Dalje ćete lako preneti tortilju do tiganja, jer će ona ostati zalepljena za papir. Bez bojazni možete podići tortilju sa papirom i držati je vertikalno. Spustite je na tiganj tako da papir ostane sa gornje strane i ostavite 15-ak sekundi da se sa donje strane tortilje formira kora, a zatim odlepite papir. Tada više nema skupljanja, tortilja ostaje kolika je i bila. Isti papir možete koristiti za sve naredne tortilje.

Nakon zadovoljstva zbog ovakvog izuma, rešila sam da se nečim počastim. Recimo, da uradim remont silikona :)


Isekla sam četvrtastu silikonsku ravnu podlogu za pleh, na krug veličine dna tiganja, koji će mi glumiti papir iz gornjeg pasusa. Moram reći da je prava milina raditi na ovaj način. Brzo ide i tortilje su uredne i jednake. Sad imam "večiti" papir i ne moram svaki put da vadim makaze :)

Ako se planira roštilj u prirodi, tortilje se mogu pripremiti par sati unapred, upakovati u krpu pa u kesu, i poneti. Treba ih podgrevati preko mesa koje se peče. Na taj način neće pregoreti, jer vatra koja je dobra za meso prejaka je za tortilje, a dobiće mekoću i finu aromu roštiljskog dima. Mogle bi se i peći na roštilju, tako na vašarima i rade, ja nisam probala, ali znam da mora uz ivicu roštilja ili tamo gde je vatra slabija.


Recept za štampu

Isprobali Jelena, Miki, Ivana...

Prijatno!

47 komentara

  1. Kako su divne!
    Šta mi radiš s ovim testom ovako kasno ;( :D

    ReplyDelete
  2. I ja sam posatvljala jednostavan recept za moje tortilje.Zaista lako za napraviti i kao sto se i ovde vidi n moze se koristiti sa razlicitim dodatcima;)

    ReplyDelete
  3. Volim ja i tortilje, čuj gde možeš da ne voliš TORTILJE. Ali ono što je u tortilji... od toga oči ne mogu da odvojim. Još SA LUKOM...Obožavam pljesak sa lukom. Molim te da mi nešto iskreno kažeš. Znam da si taj luk namerno prosula pored tanjira, da bi ti atmosfera na fotografiji bila opuštenija... razumem ja sve to, ali živim u užasnom strahu, da ćeš taj luk da pokupiš sa stola i da ga baciš u đubre. MOLIM TE RECI MI DA SI GA VRATILA U TORTILJU...i onu papričicu ???

    Stvarno nema smisla šta mi radiš od rnog jutra, vidiš bre kolko je sati, a ti me navodiš na greh da umesto kafe i cigare, svratim negde na roštilj :)

    ReplyDelete
  4. Svka čast Majo na uspešnom eksperimentu i detaljnom objašnjenju. Pravila sam ih ali ne po tvom receptu i isti sam problem imala sa pucanjem, i sušenjem, pa nisam želela dalje da eksperimentišem. Meni se čini da se možda to testo drži u frižideru i da se od njega čupka i pravi tortilja. Ja tako pravim testo za picu. Napravim, stavim u kesu pa stoji u frižideru nekoliko dana da bi testo bilo žilavije, korica tanka i hrskava. Ako si za dalje eksperimentisanje ja bi i to probala, a možda se i ja upustim u avanturu, samo što bi onda u samo testo stavil malo ulja. Meni sve miriše da oni ne mese testo na licu mesta, ili da prave milion tortilja, već da to mora stajati u frižideru, a tamo kako si već jednom pisala u izradi jednog peciva kvasac sporije fermentiše. U svakom slučaju odlično i sigurno su bolje od onih kupovnih. Ma možda ih i danas zamesim. Imam pun frižider roštilja koji smo doneli od mojih, a nemam gde da ga stavim.

    ReplyDelete
  5. Hvala, Tina :))))

    Dzoli, pozdrav!

    Dade, ne brigaj za lukac, bilo ga je dovoljno i u pljeski, i pored očiglednog "rasipanja" okolo :)

    Jelena, na vašarima se sve to ispeče ujutru, to su ogromna brda tortilja, i the-end. Dokle traju - traju, ako nestanu u pet popodne, onda se vade lepinje. Niko neće da se bakće sa pečenjem testa onda kad je roštilj prezauzet mesom.

    Takođe, jednom sam u Perper došla oko 15h, i tražila pljesku u tortilji, ona nešto gledala, otvarala, pa kaže - NEMA, da ste došli pre pola sata... Znači oni to sve pripreme ujutru. Drugi put dođem u podne, "je l' ima tortilja?", "ima!". Dok sam čekala da se pljeska ispeče, gledala sam šta rade. Imali su neku veću porudžbinu i pakovali jedno 20 pljeski. Žena je izvukla iz neke komore (ne hladne, samo nešto hermetički zatvoreno) kesu sa tortiljama, koje su bile svaka u svom papiru, već preklopljena na 4 dela, i tako su sve bile nagurane jedna do druge. Otvarala, pakovala pljesku, vraćala... Nije samo recept bitan, nego i način rada i sve posle, oko čuvanja, da bi im se očuvala elastičnost i svežina.

    Na vašarima su onako naslagane jedna na drugu i tako dugo ostaju tople, i to je važno, da su stalno u nekom tesnom i toplom okruženju, jer onda su i elastične.

    Tortilja koju tek skineš sa tiganja deluje ne mnogo mekano, prava je tek kad se potpari pod krpom.

    Držanje testa u frižideru je praktično, ja sam prethodne tortilje pravila upravo od ludog testa, ali to sve nema veze, ako poput mene zamesiš jako meko testo, pa moraš uz dosta brašna da barataš njime. Nije mi logično da na vašarima drže ikakvo testo u frižideru, zbog pića, koje je mnogo važnije da bude hladno i da se prodaje. Ma, seti se nekad, kad si bila mala, sigurno si išla na neki vašar, znaš koja je to vreva, i prodavci moraju da iskoriste svaki minut i svaki način da što više zarade, jer vašar je par dana godišnje, a onda opet tajac...

    Dalje, držanje testa u frižideru usporava fermentaciju, ali ćeš već kroz 24h imati potpunu nadošlo testo, a ja to hoću da izbegnem. Ovde se testo ostavlja 10-15 minuta da odmori, i odmah tanji i radi.

    Naravno, ne znam ja i dalje pravi vašarski recept i postupak, ali verujem da se ne razlikuje puno od ovog.

    Pozdrav!

    ReplyDelete
  6. prekrasne i kako se samo savijaju, i moje uvijek pucaju.
    od sad radim po tvom receptu!!

    ReplyDelete
  7. Majo, Majo, eno na mom blogu baš nešto tvoje, a i ovo je još jedan post za enciklopediju :) Obožavam ove tvoje eureka-postove i tutorijale :) Tortilje odsad radim ovako i samo ovako, savršeno su ti ispale. Recept je već pospremljen ;) Hvala ti!

    ReplyDelete
  8. recepti u slikama za mene su uvijek melem za oci!!!

    ReplyDelete
  9. Ajde i njih sam dočekala! :)
    Samo kako im sad odoljeti??!!! ;)
    Sjajan recept i tutorial, ovo sa silikonskim "utegom" ti je za patentirati!

    ReplyDelete
  10. Hahaha, reko'gde je kupila plavi papir za pecenje:D

    E, pa ovo se mora isprobati prvom prilikom kada budemo rostiljali!
    Tortilje obozavam, posebno uz rostilj.One kupovne su mi uzas, jednom sam uzela, imaju neki smek koji mi apsolutno ne odgovara. Dugo nisam jela dobru pljeskavicu u tortilji, cak i na Sajmu prosle godine, gde su uvek bile dobre.

    ReplyDelete
  11. Tamara, Tamara, Lusitania, Tadeja, Marina - hvala vam.

    ReplyDelete
  12. Ništa mi ne preostaje nego da zasučem rukave i krenem. Logično je sve što si rekla sve u odgovoru. Sad kad se setim ja sam neki recept sa kukuruznim brašnom koristila ali je ono toliko gorelo u tiganju da sam tiganj danima ribala da skinem crnilo. Na posao!

    ReplyDelete
  13. Ana, kupovne mi ne pominji. Kad sam pisala post, krenula ja da napišem koju reč i od industrijskim, ali toliko sam se zanela, da sam ceo taj deo posle izbacila, da mi ne kvari ove divne tortilje svojom blizinom :))) Sad su me ovih 10-ak komentara odmakli od tela posta, pa mogu da dodam i osvrt na te kupovne tortilje.

    Dakle, kupila ja pakovanje industrijskih tortilja (domaći proizvođač iz Novog sada), prvi put u životu, da i njih malo maltretiram i savijam, i vidim kako se ponašaju. Shvatila sam, još opipavajući ih kroz ambalažu, da su jako savitljive. Nekako mi je uvek bilo neverovatno da bilo kakvo gotovo testo može ostati sveže i meko danima i nedeljama i mesecima. Naravno da je natrpano kojekakvim aditivima, sve ja to razumem, industrijski proizvod kome se ne isplati da se pokvari, blabla. Ali, brate...

    Prvi šok je bio ukus. Najblaža reč koju imam je - sranje. Karton mora biti ukusniji, sigurno. Ovo ima neprijatno kiseo ukus, ali na neku veštačku kiselinčinu, odvratno. Može se progutati samo uz ekstra jako punjenje, neki meksički preljuti mix, da se ovaj užas ne oseti. Drugi šok je ponašanje tog testa. To je kao guma, može se uvrtati na sve strane i načine, i vraćaće se uvek u prvobitan oblik bez ikakvog oštećenja. Te kupovne su tanke, ne hlebaste kao ove što ja želim da napravim, i nemaju sredinu. Dakle, neprirodno su elastične. Okrenem da vidim sastav, kobajagi da postanem pametnija i nađem tajni sastojak, a tamo spisak sastojaka k'o moje puškice iz teorije sistema, sitna knjiga puna nepoznatih oznaka. K'o da plaćaju porez na upotrebu velikog fonta i poznatih reči.

    Videla sam sve što sam htela i imala sam jaku želju da te tortilje domah frknem u đubre, ali setih se da proverim još nešto. Trajnost. Na ambalaži piše da je rok upotrebe pet dana od dana otvaranja. Ja sam ih otvorila, izmučila i vratila u originalnu kesu, celu kesu sa sve tortiljama preklopila na pola, i stavila u drugu, običnu najlon kesu. Ništa utegnuto, tek da se ne suši. Jedno vreme sam ih kontrolisala na dnevnom nivou, posle malo proredila, ali bar jednom u tri dana, i apsolutno se nisu promenile. I dalje su ostajale savitljive i "sveže" kao prvog dana, a od otvaranja je prošlo bar pet puta po pet dana. I ostavila sam ih tako. Da vidim dokle će. Hoće li se ikad osušiti ili pokvariti. Za sada samo znam da će se ivice osušiti posle jedno tri meseca, a da li će se ikad pokvariti, ne znam. Eno ih i dalje u frižideru, u kesi, a tamo su od marta meseca. No, strpljiva sam ja...

    ReplyDelete
  14. Nakon ovako slikovitog prikaza i otkrivenih tajni i dodatnih savjeta, svatko bi trebao napraviti savršene tortilje kao što su tvoje. A slika maaamiiiii ...

    ReplyDelete
  15. Eto, nema nam druge, sad cemo morati napraviti i neki rostilj da isprobamo ovaj receptic, odlicne su... meni su cak ukusnije da ih grickam ovako solo, ne treba mi nikakvo punjenje ni dodaci.;))
    Znas da svake godine ovde imamo rostiljijadu i uvek me je kopkalo kako ih spremaju, naravno da niko nije zeleo da oda recept i jedino sam mogla da primetim da ih prave na licu mesta, uvek je na radnoj povrsini bilo oblikovano desetak jufkica premazanih uljem a tu je i velika vangla sa pripremljenim testom... eto, sada imam receptic i bas cu jednom isprobati, pravila sam vec slicne tortilje sa kvascem i bila sam zadovoljna sa njima, mada nisu bas u potpunosti nalik ovim pravim "za rostilj"... javici su se sa utiscima!;)) Pozdrav za tebe i Dadeta!

    ReplyDelete
  16. Pravicu ih obavezno, cim mi se vrati glavni degustator.....kada sam pravila tortilje (ne vasarske one druge, koje imas na blogu) odmah je pao komentar da su dobre ali nisu dovoljno elasticne.

    Odlicne slike....i hvala za sva objasnjenja!


    Javljam se sa utiscima.

    ReplyDelete
  17. Ja jako volim tortilje, ali posle užasa koji sam doživela u skorijoj prošlosti pošto sam kupila tortilje (industrijske) nisam im prišla ni na km. TO, jer ne znam kako bih drugačije opisala, bilo je toliko jakog kiselo-otužnog mirisa, čim sam otvorila kesu, da mi je smrdelo pod nosem i sutradan... nisam mogla da izbacim taj miris iz nosa, ozbiljno. A, dok sam ih pekla, o, majko moja. Ta kiselina mi je celu kucu usmrdela. Od tada sam probala Naletove tortilje i dobre su, ali češće pravim nan ili roti, mada to nije tortiljica. Ne može se to kombinovati uz pljesku:)))
    Svidja mi se kako si ih navatala na opušteno;) Predobro izgledaju fotke... Dosetka oko silikonske podloge - suva ingenioznost, sinak:) Bravo, Majo. Odlično mi deluju, kad probam, javim:)))) Pozdrav

    ReplyDelete
  18. Isti problem imala sam i ja s tortiljama! Hvala ti na receptu, stvarno izgledaju divno! Vidim da ste uživali u prekrasnom ručku :)
    Receptić pospremam do slijedeće prilike :)

    ReplyDelete
  19. Sjajne su! Obavezno cu ih probati... Puno ti hvala na ovako detaljnom objasnjenju. Zaista sam uzivala citajuci... :)

    ReplyDelete
  20. Kad sam shavtila o cemu je post, moram da priznam da me je naslov malo zbunio, skoro da sam pustila suzicu od uzbudjenja. Ja sam takodje trazila dugo vremena recepat za te tortilje ili kako ih ja zovem palacinke, mada mu ni to ne dodje kao odgovarajuce ime. Posle duzeg vremena dobila sam recpet za pljeskavice od "profesionalca" i stvarno to je to.

    Prvom prilikom cu da ih pravim. Ogromno hvala za izuzatan post.
    Btw, ja se secam standa sa pljeskavicama na Sajmu, nije Perper, vec je odmah na ulazu... bilo je tu i nekih stolova i klupica... e, pa tamo sam jela najbolje pljeskavice u tortilji.

    ReplyDelete
  21. What's for dessert, Mignonne, Knjiški moljcu, Nale, Majo, Miki, hvala vam!

    Dolce fooda, sve mi je jasno :) I ja tortilje pamtim sa Sajma, sa novogodišnjih vašara, mada bila sam pre dve godine na Šabačkom vašaru, i naravno, brda tortilji na svakom roštilj mestu...

    'Oće biti ta pljeska na blogu? Ako neće, je l' može preko veze na mejl? ;))) Šalim se, mada zanima me recept, jer to je misija koju nisam ni počela, a u planu je. Kao srednjoškolka sam na raspustu radila u jednom kiosku koji je onda bio poznat, i sećam se da se 5 kg mesa (mešanog mlevenog) mešalo sa kesicom prezli (valjda jednom kesicom, ne sećam se), nešto kisele vode i obavezno prašak za pecivo. Meni nešto ne deluje fer da stavljam prašak za pecivo u meso, mada sam svesna uticaja koji soda bikarbona ima na meso, a prašak je nešto na tom principu. Mislim da je vrsta mesa jako važna za dobru pljesku/ćevape, da moraju masniji delovi, inače bude suvkasto.
    Pozdrav!

    ReplyDelete
  22. Ne mogu da ne stanem u odbranu sode bikarbone :) Mnogi misle da se soda stavlja samo da bi pljeskavice i ćevapi "narasli" pa da deluju veće i bogatije. Nije to razlog za stavljanje sode bikarbone. Njena osnovna uloga je da omekšava meso. Meso za roštilj mora da bude meko i sočno, a upravo soda to omogučava pljeskavicama i ćevapima. Isto to soda bikarbona radi i bilo kojoj šnicli, a ja kad solim belo meso koje ću da pohujem stavim u neku šolju pola kašičice sode bikarbone i celu kašičicu soli. To promešam i tom mešavinom solim belo meso. Postaje mekano već nakon par minuta pohovanja, i to je čak efikasniji način od onog načina sa potapanjem belog mesa u mleku.

    O prašku za pecivo ne mogu ništa da tvrdim, još nisam došao do te lekcije, ali u planu mi je da i njega isprobam.

    ReplyDelete
  23. Samo da javim, da je onaj tekst, malo reformisan, o food blogerkama, zapravo vama :) objavljen u online magazinu ''Wannabe''

    http://wannabemagazine.com/u-kuhinji-sa-varjacom-olovkom-i-fotoaparatom/

    ReplyDelete
  24. Hvala recept je više nego dobrodošao :))))

    ReplyDelete
  25. Mamaja daj mi tvoju email adresu da ti posaljem recept za pljeskavice.

    ReplyDelete
  26. Katarina, videla sam, hvala za obaveštenje i članak!

    Nick, hvala :)

    Dolce fooda, moj mejl je mamajacooks et gmail tackica com. Hvala :)

    ReplyDelete
  27. napravio malopre.
    fakat je testo k'o da je od zhvake :)
    dr bouz.

    ReplyDelete
  28. Majo, napravila sam ih vec nekoliko puta! Fenomenalne su, zaista!!! :) Hvala ti puno na receptu! :)

    ReplyDelete
  29. Zaboravih reci da fotkice tvojih super tortilja mozes videti kod mene na blogu... :)

    ReplyDelete
  30. Jao, Majo, pa ja sam nasla tvoj stariji post o tortiljama koje sam danas napravila... znala sam da nesto nije u redu... svejedno i taj stari je ispao dobro. Moracu sad ponovo da ih pravim.
    Pravila sam ih sa hamburgerima od jagnjetine i toliko sam se najela da evo vec ostatak dana ne mogu da disem.

    Mi smo ih pekli na rostilju, umesto na teflonu, i super su ispale. Javljam se kad budem pravila ove elasticne.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Heh, super, ja sam pravila ove tortilje za roštiljanje kod nekih prijatelja istog dana kad si ti pravila "one" :) I sad mi nešto žilave došle, previše sam ih rastanjila pa se zagubila sredina, i došle mi nešto gumenaste, pa sam baš pomislila, da sam mogla za promenu da napravim "one". Nikad zadovoljna :)

      Delete
    2. E, Majo, pravila ih juce... proba pred zurku za vikend... danas sam ga jela sa mocarelom... stavila sam i hleb i sir u toster (mala rernica), dodala svez biber i origano, i bilo je fenomanalno... To i jeste neka vrta flat bread-a. Cisto da mu pridodam i druge upotrebe osim one sa pljeskom...

      Delete
    3. Super, hvala što si javila, i lep provod na žurkici :)

      Delete
  31. Imas raport na mom blogu, cisto da vidis kako su ispale i kako su se jele. Da, nasla sam im jos jednu upotrebu...

    ReplyDelete
  32. Ove tortilje će postati apsolutni hit na našim nadolazećim roštiljadama. Juče je bila premijera, ali nažalost nisam uspeo da zadovoljim prisutne, sve je bilo savršeno dok sam ih mesio, razvlačio, ali ih nismo sve pojeli.
    Problem je najvećim delom nastao zbog mog neznanja sa testima, još uvek sam na nivou burek sa gotovim korama... ali ovo su moja zapažanja pa ako može savet:
    - kad sam ih ispekao bile su savršene, ukusne, elastične, ali nakon podrgijavanja na roštilju, kad smo krenuli da ih jedemo brzo su se sušile i dok pola pojedeš već je tvrda ko kamen
    - pravio sam duplu meru i na samom startu sa pola kg brašna i pola litre vode nisam dobio retko testo, pa sam dodao 1-2 dcl vode
    - nisam prosejao brašno
    - ovo malo ulja kod mene je bilo malo više ulja (super su se razvlačile dlanovima)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja sam pravila tortilje za nekoliko čoporativnih roštiljanja i do 30 ljudi, i to tako što sam ih pečene slagala jednu na drugu, a sve u veliku kesu stavljala, a kesu u rerni držala. Pošto je to bila gooomila tortilja, onda su one međusobno same sebe grejale i dugo ostajale tople, i otprilike poslednji primerci su bili gotovi kad i meso. E sad, to sam pravila po onom drugom receptu (od ludog testa), pre nego što sam ovaj usvojila, a tanjila na brašnu.

      Moj je zaključak - da bi bile meke moraju da budu uparene ili na neki način rehidrirane. Ako se tokom podgrevanja osuše, neće da valja. Kako ste ih vi podgreavali? Same, na roštilju (rešetki), jednu po jednu? Da nisu bile mnogo tanke?

      Čudi me da nisi dobio retko testo sa istim količinama brašna i vode, mada to mže ići i na konto različitog poimanja pojma "retko". Nije retko kao za palačinke, razmišljam sa čime da uporedim, i ne znam :) Višak vode neće da smeta, sve dok je završno testo poslušno pri razvlačenju, tako da to sigurno nije problem.

      Ni neprosejavanje brašna mislim da ne može da utiče na problem koji opisuješ. Prosejati brašno je dobra navika, jer se onda čestice osveste i raziđu, ne ostanu slepljene ukoliko je brašno duže stajalo pa se nekako... sleglo.

      Višak ulja, ne znam. Mislim da treba ići na minimum ulja, samo zarad komocije pri radu i glatkoće površine testa zarad buduće elastičnosti.

      Probaj možda da ih podgrevaš duže vreme, po nekoliko komada dobro umotane u alu foliju, negde u kraj roštilja. Kad se tortilja podgreje i u nju upadne komad mesa, posluži i to umotano u nešto. Kao na kiosku kad ti daju onu papirnu kesu ili nešto.

      Mada opet, znaš kako na vašarima te kule od tortilja stoje napolju, naređane uvis, pa se opet lepo podgreju i budu super meke kad ih jedeš.

      U svakom slučaju, ukoliko nešto otkriješ i zaključiš - javi.

      Evo nešto što nisi pitao, ali ima veze sa temom. Često jedem falafele u Byblos fast food-u na Kaleniću. Oni prave tortilju (pita bread) tek kad dođeš i poručiš, dakle ne unapred. Naravno ja se nacrtam tu pored da gledam šta rade. Dakle, uzmu pripremljenu izdoziranu lopticu testa, u kome ima sasvim malo kvasca (pitala sam, rekoše mi 1% svega), i to rastanje jaaako tanko, na brašnu (ne rade sa uljem), Furnu to u pizza peć, dakle neka temperatura o kojoj mi po kućanja samo možemo da sanjamo. I peku kratko, možda minut-dva, i vade. Naduvana je kao balon kad je izvade, i tako vrelu je fajtaju mešavinom ulja i vode iz raspršivača, jer tek izvađena tortilja je KRUTA. Onda stave falalfele i priloge i motaju. Vidim da dok motaju da su ivice krte, i da to nema neku mekoću u tom trenutku. Onda zaviju celu tu sarmicu u parče alu folije, pa u kesu, ja uzmem i nosim do kancelarije. To je 5-10 minuta koji su kritični, jer tada tortilja omekšava, lepo i tesno upakovana u foliju, i postaje jedno savršenstvo. Ako ne pojedem sve, i posle opipam, testo se jeste malo sušnulo i ukrutilo.

      Pozdrav!

      Delete
    2. Hvala ti na trudu i iscrpnom odgovoru. Sigurno je da ću drugi put svaku ovu fazu probati da unapredim, sad sam se baš zapalio da ih uvežbam. A juče baš pričam kad sam se vadio zašto mi nisu uspele, kako si i ti sama dosta vremena uložila u testiranje, dodavanje-oduzimanje, mora se doći do te neke rutine, zato što je malo potrebno da rezultat bude nedovoljan. Dok sam mesio i kada sam prvu probao bio sam oduševljen, znači na dobrom sam putu!
      Od pečenja do podgrijavanja prošlo je nekih 2 sata i za to vreme sam ih držao u kuhinjskoj krpi, i ubačene u lonac sa poklopcem, recimo da je to bilo ok, iako ću sledeći put i najlon kesu da koristim. Podgrijavanje je išlo na roštilju i to pred kraj kada su komadi mesa bili gotovi i na red su došli ćevapi i pljeske, onako sam ih 2 po 2 bacao preko toga, pa nazad u lonac. Moj zaključak: neke su bile i tanje nego što su trebale biti, na roštilju sam ih držao i duže nego što je to bilo potrebno, isušio ih, vratio ih u lonac, one malo došle sebi, i onda im na tanjiru nije trebalo puno da se stvrdnu. Baš kao što kažeš na primeru iz fast fooda kako posle fajtanja i folije one dobiju to što treba, tako se u ovoj fazi čekanja i podgrijavanja mogu pokvariti.
      A i količinu ulja ću obavezno smanjiti. Ma gledao sam na TVu nekog pekara kako radi burek pa sa puno ulja razvlači i šamara kore pa sam i ja bio u tom filmu juče.
      Javim kako je prošlo.
      Pozdrav.

      Delete
    3. To sa trudom i rezultatom je relativno. Ja sam u vreme kad je ovaj post i recept nastajao jedino i samo brinula o tome kako da tortilja bude elastična i da ne puca kad se savije. Eto, to sam dobila, al' ne znači da je recept idealka, sigurno ima još neka caka da budu bolje i održivije kad stoje. Ne znam da l' si ikad kupio u prodavnici tortilje, to testo se jednostavno NE SUŠI, ma koliko da stoji, meni stajalo mesecima u frižideru. Al' je gadno i kiselo, i neka teška hemija je unutra, kad ga ni buđ ne napada, isto tako mesecima i godinama. Mada bih volela da znam koji tačno sastojak mu daje tu trajnu mekoću.
      Pozdrav!

      Delete
  33. U tim kupovnim tortiljama ima guar gume i sto nekih aditiva. Zato su savitljive, ne suše se, ne pucaju, ne kvare se... Ali, pitanje je šta jedući ih sve unosimo u sebe.

    ReplyDelete
  34. jao ja nemam reci koliko je ovo dobro
    prvi put u zivotu mesim nesto i ispalo je odlicno, meko savitljivo
    s tim sto sam ja pravila pola mere i umesto svezeg stavila jednu kesicu suvog kvasca,na 125g brasna i ulje maslinovo nisam uspela da budu velicine tiganja, manje su, ali odlicne hvala za divan recept

    sto se tice kupovnih meni se ukus ne svidja i oseca se sirce

    ReplyDelete
  35. Pozdrav, evo ja sam neki dan radio tortilje i ispale su super, a nikad nisam mijesio nikakvo tijesto !! Moram priznati da sam mislio da će ispasti predebele ali kad se to razvuklo i ispeklo .. savršeno !!! a okus... one iz dućana sad više ne mogu zvati tortilje.

    ReplyDelete
  36. Ispale savršeno iz prve ! Hvala, super je recept.

    ReplyDelete