Bajadere

Bajadere su klasični i odlični kolačići, prilično popularni među sitnim kolačima, i vrlo zastupljeni na repertoarima srpskih domaćica.

Nekada su nam jednostavna i vrlo efektna rešenja ispred nosa, a ne vidimo ih. Kod ovih bajadera ključan "sastojak" su najlon kese za zamrzivač. One nam služe da se slojevi pojedinačno poravnaju i slože jedan na drugi veoma uredno. Treba samo naći te veće kese, od 3 l, površine 24 x 30 cm. I slediti uputstva :)

Ove lepotice sa gornje slike je napravio Dade, koji me je i naučio svim tajnama oko pripreme i sečenja, a koje vam sada detaljno prenosim. Na ostalim slikama su moje bajadere, koje sam prvi put radila na ovaj način, i kojima sam, da li treba reći, izuzetno zadovoljna.

Sastojci:

za svetli sloj
100-120 ml vode
120 g šećera
70 g putera
180 g mlevenih oraha
180 g mlevenog keksa

za tamni sloj
100-120 ml vode
100 g šećera
50 g putera
100 g čokolade
170 g mlevenih oraha
170 g mlevenog keksa

za glazuru
25 ml vode
25 g šećera
60 g putera
125 g čokolade

i još
nekoliko kesa za zamrzivac, od 3 litra, dimenzija približno 24x30 cm

Postupak:

1. Za svetli sloj - staviti vodu, šećer i puter na riglu da se sve otopi i nestanu kristali šećera. Izmaći sa ringle, dodati orahe i keks, sve lepo izmešati. Za tamni sloj - staviti vodu, šećer i puter da riglu da se sve otopi i nestanu kristali šećera, izmaći sa ringle pa dodati čokoladu, mešati dok se sva ne otopi, a onda dodati keks i orahe i sve sjediniti. Obe smese ostaviti da se malo ohlade.

2. Kad smese budu mlake, izmeriti posebno svetlu posebno tamnu, pa podeliti svaku na dva jednaka dela i rasporediti u 4 kese za zamrzivač.

3. Smese polako razvući po kesi, prvo tapkajući rukom pa posle prelazeći oklagijom, tako da se dobiju ujednačane i tanke table koja ispunjavaju celu površinu kese. Prvu kesu sa crnim slojem raseći skalpelom sa dve strane i otklopiti kesu, kao stranicu knjige. Sa duže strane table uhvatiti kesu i podići vertikalno, i tako preneti crni sloj bajadere do poslužavnika. Pažljivo spustiti pa odlepiti kesu. Na isti način preneti jedan beli sloj. Pa opet crni, i opet beli. Pre skidanja kese sa poslednjeg prenetog sloja složenu bajaderu blago preći oklagijom, tek da se slojevi priljube ali ne jako da se ne bi deformisali.

4. Pripremiti preliv. Vodu, šećer i puter istopiti, izmaći sa ringle pa ubaciti čokoladu da se i ona otopi. Glazuru sipati preko bajadere, rasporediti je po celoj površini, pa onda protresti poslužavnik, da se glazura sama izravna. Ohladiti i seći.

Za lep, "oštar" presek ostaviti bajaderu nekoliko sati u zamrzivaču, pa seći dugim tankim nožem, jednim potezom, tj. pritiskom kroz bajaderu. Zbog ovog načina sečenja zgodno je celu bajaderu slagati na prevrnutom poslužavniku ili nekoj skroz ravnoj tabli. Da čokolada ne bi pucala prilikom sečenja, zamrznutu bajaderu ostaviti u frižideru pre sečenja, da se samo čokolada blago odledi a bajadera iznutra bude i dalje tvrda.

Recept za štampu

Bajaderu po ovom receptu je isprobao Zoran.

Fusilli sa grgečom

Nedelja. Napolju minus. Zalihe hrane skoro pa nikakve. Nula mesa. Nula jaja. Nula krompira. U frizu pakovanje fileta grgeča, nisam ni znala da imamo. Odavno sam nabavke prepustila dragom, pa tako nekad i nemam pojma šta gajim u zamrzivaču. Testenine uvek ima, mleka i putera isto, i ručak se sam nametnuo. I odlično prošao :)

Sastojci:
500 g testenine (fusilli ili nešto drugo)
500 g fileta grgeča

za sos
125 g putera
80 g brašna
1 l mleka
2-3 kašičice soli
1/2 kašičice belog bibera
sok od pola limuna

preliv za ribu
3-4 čena belog luka
pola veze peršuna
2-3 kašike maslinovog ulja
sok do pola limuna

za dekoraciju
vlašac
kriške limuna

Postupak:
1. Pripremiti preliv za ribu. Sitno iseckati beli luk i peršun, dodati ulje i sok od limuna, promešati.
2. Mleko ugrejati da bude vrelo, skloniti. Na istu ringlu staviti veći sud sa vodom za testeninu, u dodati 2-3 kašičice soli, i dok se voda greje paralelno pripremati srednje-redji bešamel sos.
3. Puter otopiti u šerpi, na jačoj vatri, dodati 80 g brašna i blago upržiti, da zaprška tek malo požuti. Doliti trećinu vrelog mleka, mešajući sve vreme varjačom, sniziti temperaturu ringle, pa kad sos počne da se zgušnjava doliti još trećinu mleka. Mešati sve vreme. Ako ostane grudvica, u ovoj fazi se mogu razbiti mikserom. Doliti i ostatak mleka, pa kuvati još 5-10 minuta. Začiniti solju, belim biberom i sokom od limuna. Poklopiti i ostaviti na isključenoj ringli. Detaljan recept za bešamel sos.
4. Filete grgeča iseći na šire trake ili srednje medaljone, posoliti, ispžiti na malo ulja dok ne dobiju koricu.
5. Servirati. Preko testenine sipati sos, pa poredjati komade ribe. Preko ribe sipati preliv od belog luka i peršuna, pa sve posuti seckanim vlašcem. Po želji dodati krišku limuna.

Recept za štampu

Repete

U Hrvatskoj se pojavio novi kulinarski časopis. A u njemu, gle čuda :) - recepti. Ali ne bilo kakvi recepti. Recepti food blogera. Recepti koje pripremaju žene koje zaista uživaju dok kuvaju, kojima je kuvanje više od obaveznog zadatka, koje vole i da pišu, fotografišu, komentarišu...

Koliko imate kuvara u kući? A koliko njih zaista koristite? Čak i kuvari proverenih autora su uglavnom svedeni na suvoparne brojeve i objašnjenja. Nekako, pred receptom u kuvaru se uvek osetim kao pred recimo, bankomatom. Nema tu priče, ni emocija, ubaciš karticu, ispritiskaš nekoliko tastera, dobiješ ili ne dobiješ pare, okreneš se i odeš. Ništa "Hvala. Molim, nema na čemu". Ništa podpitanja. Nekako je meni to sve hladnjikavo. Kad su pare u pitanju, možda i nije loše da odnos bude takav, ali sa hranom je baš bezukusno raditi na hladno.

Veću težinu od recepta iz štampe uvek mi ima isprobani recept nekoga iz moje okoline, bez daljeg. A najviše onaj koji sam recimo probala kod komšinice pa odmah pitala i zapisala. To je više od sume instrukcija zapisanih na papiru. To je već recept sa pričom. Ništa nije tek tako samo u svemiru, sve je povezano. U vezama i jeste sva suština. "Aha, to su one perece koje sam probala kod Vesne, odlične su bile, i klincima su se dopale..."

Zato volim food blogove. Odjednom je moj komšiluk postao veliki. Imam gde da pronadjem proverene recepte, imam i koga da pitam ako me nešto zanima. Na food blogovima se oseća da iza recepta stoji čovek, stvarni utisci, realne fotografije, komentari... To je za mene prednost nad štampanim receptima, u klasičnom smislu.

"Repete" je prvi kulinarski časopis koji ovaj koncept prenosi na papir. "Repete" nije zbirka recepata, nego ljudi. Tačnije, za sada, žena ;) Žena koje uglavnom nisu profesionalno vezane za gastronomiju, koje imaju svoje redovne poslove, ali koje su istinski zaljubljene u kuhinju, koje biraju šta kuvaju svojim porodicama, i takve recepte preporučuju čitaocima. Recepti sa dušom. To vam je "Repete".

Prvi broj, koji je trenutno u prodaji (u Hrvatskoj) pripremile su Olja, Jasenka, Nevena, Andrea, Dunja, Anita i moja malenkost. Časopis je dvomesečnik. Web i fejs.

Vanilice

Maxivida je kriva. Ona i njene vanilice. Uhvatio me neizdrž da ih i ja što pre napravim, kao dete kad vidi kod drugog deteta novu igračku, pa moooora i ono da dobije.

Vanilice. Koji jednostavan kolačić, a tako neprevaziđeno dobar. Interesantno da ih nikada ne pravim, ne znam ni sama zašto. Par puta godišnje nas baka mog muža natovari vanilicama i onda jedemo kao nezdravi. Baka ih pravi malecke, jedva 3 cm u prečniku, a buckaste, budu otprilike visoke koliko i široke. Mnogo budu slatke tako malene.

Kažu da mogu da stoje mesecima. Mogu, ako se ne pojedu za par dana. Poznato je da ovi keksasti kolači treba da odstoje u zatvorenoj kutiji ili kesi, i da su tek posle par dana pravi, kad malo omekšaju. Ove vanilice sa slike jednostavno nisu uspele da dočekaju taj stadijum svog sazrevanja, nestale su u cvetu mladosti :)

Da budem sasvim iskrena, ne žalim ih baš previše, kad su tako neuviđavne. Kao i svi sitni kolači, uostalom. Baš zato što su sitni, ne navode me da obraćam pažnju na količinu pojedenih komada. "Pa sitni su, šta, jedan ovaj, jedan onaj...". Tako me uvek prevare, i prejedem se slatkiša očas posla. Kad lepo imam komad kolača na tanjiru, ili parče torte, onda fino vidim od početka kakav je zadatak stavljen pred mene, pa mogu da ga sagledam, izanaliziram, popričam sa njim malo ako treba, savladavam u cugu ili u etapama... A ne ovako. Zločeste vanilice!

Pravila sam ih po bakinom receptu. Nemam tu mikro modlicu pa sam koristila najmanju rakijsku čašicu. Mnogo ne volim da radim sa keks testom, nekako me uvek manje sluša od kiselog, a i uzme mi vremena ljudski. Malo je falilo da se odlučim na četvrtaste vanilice, kao što sam uobličila čokoladni keks sa rogačem, a sve da bih skratila posao oko vađenja kružića, prebacivanja na pleh, pa skupljanja restlova i opet u krug... Nisam, ipak. Dužna sam toliko ispoštovati bakin recept. Prvi put, za sledeći ne garantujem da neće biti kockaste  : ]

Sastojci:
200 g masti
100 g šećera
5 kesica vanilin šećera
1 jaje
1 žumance
380-400 g brašna
džem od kajsije
prah šećer

Postupak:
1. Mast sobne temperature penasto umutiti sa šećerom i vanilin šećerom. Dodati jaje i žumance pa mutiti još malo.
2. Dodati brašno i varjačom promešati, pa rukom umestiti testo dok se ne sjedini. Testo će biti masno, i malo mrvljivo.
3. Pleh poprskati vodom pa obložiti komadom pek papira iskrojenim prema veličini pleha. Radnu površinu minimalno postuti brašnom, testo razvući na debljinu 7 mm, pa okruglom modlom vaditi kružiće i ređati na pleh.
4. Peći na 180°C oko 10-12 minuta, pazeći da ne požute i ne prepeku se.
5. Spajati dva po dva keksića malom količinom džema od kajsija. Ostaviti neko vreme da se zalepljeni keksici učvrste (sveže zalepljeni klize jedan sa drugog) pa obilno uvalajti u prah šećer. Čuvati u poklopljenoj kutiji. Posle par dana vanilice će omekšati, do tada su krckave. Otpilike se dobije oko 160 keksića, za oko 80 vanilica, a peku se bar iz dve ture, mada to zavisi od debljine na koju se razvalja testo i veličine modle.

Recept za štampu

Kolač od jabuka

U FBI istrazi je i dalje La Cuisine Creative, ljubazne domaćice Mignonne. Njen blog je prepun finih poslatica prikladnih za posluženja i neke svečanije prilike, ali ovaj put sam se odlučila za kolač od jabuka jer mi je trebalo nešto obično, nešto "za svaki dan". Malo mi je bilo čudno što među sastojcima nema praška za pecivo, nešto sam navikla da ga u kolačima ovog tipa ima.

Kad sam ispekla i probala kolač, učinilo mi se da nije sladak. Tek onako, jedva. I pomislih kako deca to neće ni pogledati, a dragi ionako ne jede te "hlebaste" kolače. A ispalo je da se deci baš jako dopao, i da niko nije imao zamerku na količinu šećera. Biće da sam se ja malo zatrovala prejakim slatkišima, pa pomislila kako ovaj kolač nije dovoljno sladak. Sasvim je dovoljno sladak, i uopšte, odnos sastojaka je skladan.

Dopalo mi se i što u kolač ide vanila, a ne cimet, koji se obično koristi u kombinaciji sa jabukama. Kolač je mekan i divan, i za svaku je preporuku!

Sastojci:
150 g omekšalog putera
150 g šećera
3 jaja
3 kesice vanilin šećera
300 g brašna
oko 600 g sladjih jabuka

Priprema:
1. Jabuke oguliti i iseći na kockice.
2. Mikserom umutiti puter i šećer, dodati jaja i vanilu, još malo mutiti. Umešati brašno i na kraju jabuke.
3. Smesu sipati u okrugli kalup prečnika 25 cm, ili duguljasti kalup za hleb prethodno postavljen papirom za pečenje. Peći na 180°C oko 40-50 minuta, zavisno od debljine testa u kalupu. Ohlađen kolač posuti prah šećerom.

Recept za štampu

Ćufte u sosu by Babić i sinovi

Moj dragi voli da kuva. Onda kad niko više nije očekivao da će se u njemu javiti ikakva želja da nauči da skuva išta osim kafe, na pragu svoje četrdesete, desilo se da je probao, shvatio da mu uopšte ne ide loše, i malo po malo, skroz navukao na kuvanje. Voli da sprema kuvana jela, i ono što na neki način spada u klasiku, čorbice, paprikaš, ajmokac, ćufte u paradajz sosu, punjene paprike, grašak, pasulj, testeninu i razne sosove, zatim pohuje meso, puni batake (ja nikada nisam!), nedavno me iznenadio lovačkim šniclama za koje sam bila sigurna da neće ispasti dobro, a bile su savršene... Nisam sklona da hvalim nekoga ili nešto tek reda radi, pa tako i ovaj put - nije što je moj, ali čovek zaista odlično kuva!

Njegov izvor recepata je isključivo net. On sam traži recepte, ništa se ja tu ne mešam. Mada me uglavnom niko i ne pita :) Tako se desi da dodjem kući i zateknem Gaginu gibanicu, Minjine punjene paprike, Brankinu perfektno pohovanu piletinu... Ako rezultat bude dobar, odštampan recept ide u njegovu fasciklu. Koju sam ja oformila, inače su papiri bili svuda po kući. Ahm... Pa moram naći bar neku svoju zaslugu za njegovo dobro kuvanje :)

Jedan od recepata koji je prvi dospeo u tu fasciklu su ćufte u paradajz sosu. Pošto ih dragi zaista pravi odlično, a i pokazalo se da deca jako vole ćufte na ovaj način, ovo jelo je postalo njegov specijalitet.

On je taj koji čuva decu, i pravi ćufte, pa mama koja radi i dodje kući kasno na gotov ručak/večeru zapravo i ne zna kako je priprema ovog jela postala jedan mali ritual u kome učestvuje ceo muški deo porodice Babić. Sečenje luka je prvi deo pripreme u kome učestvuju i deca. Tačnije jedno dete, ono mlađe, vrckastije, koje se gura svuda i koje bi da je totalno samostalno još od svoje druge godine. Njemu tata da neki tupi nož i on kobajagi seče luk. Poneku krišku i odvali, nije to baš sečenje, ali tačno skida pokrete od tate i pokušava da ih ponovi. Obavezan deo opreme su naočare za plivanje, koje malo sprečavaju plakanje. Simpatično je što te naočare nisu nikada videle vodu, ali nema veze, važno je da imaju neku upotrebnu vrednost :)

Dalje dragi radi sam, dok na red ne dođe modelovanje mesnih loptica. Oduševilo me kako tata podeli deci poslužavnik na zone, pa svako radi na svom kraju, a formirane ćufte kasnije stavljaju na sredinu.

Dakle, sada uskače podmladak, i svi zajedno prave ćufte. Mnogo sam se raznežila što sam fotoaparatom uhvatila jedan takav trenutak, jer obično i ne prisustvujem njihovoj pripremi ručka, pošto sam na poslu. Ovo se događalo o vikendu, i prvi put sam mogla da vidim kako sve to izgleda.

Moram priznati da oni naprave malo više krša nego što sam ja u stanju da svarim, pa je možda i dobro što ne gledam to svaki put :) Sa druge strane, uz mene bi deca bila daleko manje uključena u neke stvari oko pripreme hrane, pa mi je zapravo drago što je tata tu dosta ležerniji, i što je deci  zanimljivo. Nije to samo zabava, na neki način deca sada stiču određene navike, kao i svest o tome da kuvanje nije samo mamin posao.

Ćufte koje deca oblikuju liče na sve samo ne na kuglice, ali ništa to ne smeta, prilikom prženja se malo učvrste, a sad, što se oblika tiče, bože moj, nisu za izložbu :) Dalje, tata-Babić prži ćufte i pravi sos, pa sve zajedno krčka još malo, i gotovo.

Umem ja često da kukam kako posle jednog ručka koji on skuva ima sudova kao da sam ja kuvala tri dana, a o uprskanom šporetu, pločicama, pa i malo široj okolini da i ne govorim. Ali, ovaj put me je zaista totalno iznenadio kako ekonomično prlja sudove kad pravi ćufte. Sve radi u jednom tiganju. Prvo izdinsta luk. Luk stavi u meso, a ostaje mu tiganj sa nešto ulja. Dolije još malo ulja, pa na istom tiganju prži ćufte. Izvadi ih u vanglu, pa opet u istom tiganju napravi sos (to je onaj dublji tiganj, zapravo plića šerpa, recimo 8 cm visoka), i vrati ćufte unutra. E sad, ne bih da cepidlačim i brojim sudove korišćene u pripremi koja prethodi prženju, nego tek tako pominjem, da ne ispadne sad da je čovek idealan (moram jednu ovakvu rečenicu da dodam, pošto će i on ovo pročitati, pa da se ne razmazi previše).

I tako. Ja sam prestala da pravim ćufte. Ništa moje nisu bolje, zaista. Zapravo, dragi kuva većinu tih klasičnih jela, a moje je da eksperimentišem sa novim stvarima. Kaže mi jednom prilikom, pomalo ljut što sam tri sata provela u kuhinji pa još sat u fotografisanju i onda j još par sati u sredjivanju slika i pisanju posta, jer, jel'te, puno vremena trošim na sve to.

- TI kuvaš za publiku, a JA da bismo jeli!

Nije mi bilo baš svejedno, iako je jednim delom bio u pravu, svesna sam ja da nekad potrošim jako puno vremena na sve ovo oko bloga, ali izvadih se nekako.

- Pa, to što JA kuvam za publiku (čujete li promenu boje glasa, dok ironično citiram njegovu ironiju?) opet na kraju MI pojedemo!

Nije neki izgovor, priznajem, ali makar je istina :)

Recept je ovde. Jedina izmena je što u sos stavljamo litar paradajza, a u receptu piše pola litra. Nama je malo pola litra, na onu meru mesa, mora sosa da ima dovoljno.