Blogger Widgets
                   

Monday, November 29, 2010

Kiflice

Please, scroll down for English

Fresh from the oven je internacionalna igra za food blogere koji vole testa i peciva, kojoj sam se priključila pre godinu dana. Pravila sam ono što su drugi zadavali kao temu, Mlečni hleb, Stollen, Čokoladne puž hlepčiće, Seljački hleb, Kringel, Pizza testo, Pide, Palenta hleb i Chelsea buns. Došao je red na mene da zadam temu, i odabrala sam kiflice sa sirom. One meke, ukusne i divne.

Recept za ove kiflice je uzet iz mamine sveske. Pravila sam ih mnogo, mnogo puta i garantujem da je recept odličan. Za "ono nešto" zadužen je margarin koji se isecka na komadiće i poređa između kiflica, pa prilikom pečenja kiflice spolja upijaju tu masnoću i dobiju neki poseban šarm.

Margarin se u našoj kući ne troši. Osim kad pravim ove kiflice. Imam loše mišljenje o hidrogenizovanim biljnim masnoćama, i mi hranu pripremamo sa uljem, puterom, mašću... Margarin sam uzimala samo kad znam da mi treba za ove kiflice, jer nisam smela da rizikujem da menjam recept, kad je toliko dobar. Mislim - nisam smela, dok nisam rešila da smem :)


Napravim ja turu kiflica i uzmem puter umesto margarina. Ljudi, to je drugi proizvod. Jestivo je to, ali nema govora o onim savršenim kiflicama. Prvo, puter je osetljiviji na visoke temperature i njemu jednostavno ne prija da ga grejači u rerni tope i peku 20-25 minuta na 180-200°C. Puter pregoreva. Kiflice ga ne upijaju dovoljno dobro kao margarin, i on se peče, peče, i - prepeče. Kad izvučete pleh, tačno se vide tragovi pregrejanog putera, neke tamne mrvice.

Drugo. Kad su kiflice pečene i izvadite pleh iz rerne, na dnu pleha se i dalje se vidi masnoća koja mestimično pliva. To se dogadja i kad se koristi margarin, ali u narednih 5-10 minuta dok kiflice malo dođu k' sebi, margarin će nestati tj. kiflice će ga upiti. A puter neće, ili možda hoće malo. Bez preterivanja - kiflice su za tri klase lošije ako se prave sa puterom, iz ovog mog iskustva gledano.

Prema tome, upotreba margarina u kiflicama je moj kompromis sa samom sobom, i po svemu sudeći, tako će i ostati.

Recept za kiflice sam još ranije objavila na blogu, i reakcije svih koji su proli su bile prilično pozitivne. Toplo savetujem svima koji još tragaju za receptom za najfinije kiflice, da odštampaju ovaj recept i isprobaju ga.
Ovde je round-up, gde se može videti kako su učesnici FFTO napravili kiflice.


I još nešto. Simpatično mi je što vidim na drugim blogovima opise i postavke vezane sa fotografisanje. Ima sigurno godinu dana kako sam poželela da napišem par postova na tu temu, i iznesem svoja iskustva. Pa, kako sam inače "brza", nisam nikada ni napala taj zadatak. Preciznost je moja vrlina i mana, puno vremena umem da potrošim na pripremu za nešto što zahteva realizaciju od 10 minuta, a za pripremu nekoliko postova o slikanju trebalo bi mi dva godišnja odmora. Sa nekim stvarima se čovek pomiri, a sa nekima večito ratuje. Ja nisam ni tamo ni 'vamo, klackam se stalno između samouverenosti da je dobro biti spor i pedantan i razočaranosti što ništa ne mogu u normalnom roku da uradim.

Elem, nisam sad došla da kukam, nego da objasnim ovo što sledi, i što ćete i nadalje tu i tamo viđati. Ja sam foto-amater, neke osnove sam pohvatala. Nedovoljno da bih nekog drugog učila, ali dovoljno da mogu da vam amaterski prepričam konkretan slučaj. Osim samih slika klope o kojoj je reč, kad se setim izmankem se par koraka unazad pa škljocnem i širi plan. Mnogo puta žurim pa zaboravim. Ovaj put nisam :)

Levo - kad god imam priliku, probam unapred da uhvatim kadar kojim ću biti zadovoljna, još i pre nego što je klopa gotova. Ovde je bilo lako, jer sam samo postavila praznu činiju i času sa pivom, pa okinula par puta i videla da je ok, pa sam ostavila sve tako. Kad su kiflice bile spremne, samo sam ih poređala u činiju. Slikala iz tog ugla, i uvek pokušam da uhvatim i jedan "ptičiji" plan. Popnem se na stolicu pa slikam odozgo.

Desno - Trpezarijski sto ima prirodno svetlo sa jedne strane. Bio je šućmurast dan, mada sa sunčanim segmenitma (testo i sirove kiflice su slikane na istom stolu, recimo jedan sat ranije od naslovne slike!) a i već je polako počelo da se smrkava, pa je svetla bilo malo. Postavila sam belu tablu nasuprot prozoru, da odbija svetlost. Nema je na slici, jer dok jednom rukom pridzavam tu tablu, drugom rukom drzim aparat i slikam, uglavnom sve radim sama, pa kad se udaljim nema ko da mi pridržava tu belu tablu :) Narihtala ISO na 400, jer je bilo malo svetla. Nije idealno jer imam osetnog šuma, ali nisam htela da odustanem od prirodnog svetla. Preko stola je bačeno parce crne trevire, elastične, kupljene u prodavnici metraže, među restlovima, uzela sam jer se ne gužva. Sve što treba da se pegla znam da neću nikad upotrebiti. Preko je parče vunene tkanine braonkastih tonova, takođe uzeto iz korpe sa restlovima. Toliko za ovaj put :)


I'm proud to host the November FFTO challenge. I decided to challenge the group to prepare and try one of our family recipes, for super soft mini cheese rolls. Cheese rolls we use to call kiflice are very popular savory little treats here in Serbia. They are usually served as a starter at family meetings, or as a finger food at parties and they are standard offer at city bakeries. Almost each family has it's variation of the recipe, and I'd like to share mine with you. I use to make them out of 1 kg flour, but scaled down the recipe to 500 g of flour for this purpose ;)

Recipe calls for fresh yeast, 20 g, which may be replaced with 2 tsp of instant yeast, or 2.5 tsp of active dry yeast. This is according to net research, not personal experience, so if you have other conversion method, use it. You should use as much yeast as it is usual for 500 g flour (for plain white bread dough). Recipe also calls for sunflower oil, as it is most used type of oil in Serbian cooking habits, but you can use any vegetable oil, which tastes and smells neutral (don't use olive or sesame oil with hard aroma). The final touch for those rolls is baking in fatty environment, as rolls should be surrounded with peaces of margarine, on the baking pan. Please, don't skip this final tip, or you'll end up with just ordinary cheese rolls, the fat they absorb during baking is what gives them extra softness and taste and a kind of "fried" and crispy bottom of the rolls.

Kiflice are usually filled with cheese, but you can fill them with various mixtures of your choice, or you can leave them plain, without any filling. They are still great if not filled at all, because of the dough - the dough is great.

I did my best to explain the technique in details, but if you have any doubts please leave a comment here, or email me at mamajacooks at gmail dot com.

I hope you'll enjoy kiflice, and I'm really looking forward to reading about your impressions if you decide to give them a try!

The roundup


Kiflice - Serbian Mini Rolls

Dough:
500 g all purpose flour
1 tsp salt
20 g fresh yeast (2 tsp instant yeast or 2.5 tsp active dry yeast)
1 tsp sugar
250 ml milk
75 ml sunflower oil
1 egg

Filling:
200-250 g cottage cheese (you may use feta or other fresh cheese)
1 egg white (optional)

And more:
1 egg yolk
1 tbsp milk
100-125 g margarine

Directions:
1. Crush the cheese using a fork. Add some salt if it tastes neutral. Stir the egg white in, if the cheese is too crumbly. Filling shouldn't be runny, but thick and compact, thicker than the cream cheese, and pretty salty.

2. For the starter - dissolve yeast with some lukewarm milk in a cup, add a teaspoon of sugar and a tablespoon of flour, stir to get smooth batter. Set aside at room temperature, or near the stove top, to let the yeast activate and fill the cup.

3. Sift the flour, add salt. Add activated yeast, egg, oil and milk, then combine using a wooden spoon to get smooth dough. The dough seems like too soft and too sticky at the beginning, but don't worry, continue with kneading, and soon your dough should start to separate from the bowl, and thicken. It is not necessary to knead the dough by hands, the wooden spoon works just fine (you may use any spoon, of course, the wooden spoon is common tool for all stirring and kneading works here at the Balkans). Grease the cling film with oil, cover the bowl, and set aside for at least an hour, at lukewarm place, to let the dough doubles in size.

4. Re-knead the dough, divide into 5 equal parts, shape them into balls. Each part should make 8 rolls, so you'll end up with 40 rolls, which should perfectly fit the regular oven pan, if lined in 5x8 order. Flatten each ball by hands over the floury working surface, then use a rolling pin to roll the dough out in a circle, a few millimeters thick. Use a sharp knife to cut the circle into 8 triangles. Take one triangle, stretch it in the air with your hands, to get it extended as much as you can, gently. Put some filling at the triangle base, then fold the edges of the base as shown at pic4, to avoid the filling leak out during baking. Roll. Arrange the rolls at the pan (5x8).

5. Lightly beat the egg yolk with a tablespoon of milk, then brush the top of each roll with the mixture. This is used to prevent forming thick crust, and to improve the color of baked rolls. Sprinkle with some sesame seeds, if you like.

6. Arrange the small peaces of margarine between the rolls, then bake in the oven preheated to 180°C for about 20 minutes. Be careful not to overbake them. Let them cool a bit, be careful as the filling is always more hot then the dough, take a seat in your favorite armchair, and start enjoying the softest cheese rolls ever. And don't think of calories, please :) 

Monday, November 22, 2010

Piroške


Prijatna, ljubazna, srdačna, neposredna, vredna, pedantna, jednostavna... I što bi rekle žene, zlatne ruke ima. Takva je Lana, alias Mignonne, autor bloga La cuisine creative, koji istražujemo u novembu i decembru 2010, u okviru blogo-igre FBI rukavice.

Lanu sam upoznala na Coolinariki pre par godina, a njen recept za Grilijaž tortu, i naročito slika, bili su moja tiha čežnja, duže vreme. Vraćala sam se gomilu puta na to savršenstvo izgleda, iščitavala ne znam koliko puta postupak pripreme i komentare, ali dugo nisam smela da se upustim u tu avanturu. Kad sam konačno odlučila da probam, dodatno sam Lanu propitivala mejlom o ovome ili onome, i na kraju napravih tortu. Nekako. Moja grilijaž torta nije ni blizu njene, ali trebalo je da vidite moj ponos kad sam je završila ;)

Thursday, November 18, 2010

Voćna torta


"Danas nam je didan dan, didan dan, didan daaaan..."

Još prošle godine u ovo vreme malac je ovako pevao rođendansku pesmicu, a pre dve godine je čak nije ni pevao, samo je tražio da mu neko peva. Danas, na svoj četvrti rodjendan, pesmicu peva ispravno, a meni skoro da je žao, jer nekako mi se preko noći izmigoljio iz bebe u dečkića.

Uvek se desi da ne slavimo njegov rodjendan. Pavle je asmatičar i par puta godišnje zaglavimo u bolnici. Svaki put to bude nešto uoči rodjendana, i posle nam baš nije do gužvi, i velikih skupova. Mada, ni kad smo zdravi nam baš nije do toga, bar mami nije, da ne govorim u detetovo ime, ali to je druga priča.

Elem, i ove godine smo rodjendan proslavili bez gostiju. Zato sam se odlučila na torticu, a ne na tortu. I to voćnu. Pavle ne voli jake slatkiše i torte. Ali zato mlati voće u velikim količinama. Nije da ga nešto teramo, jednostavno voli voće, dodje sam do činije i uzme sta hoće, pa tako više puta dnevno. Dok stariji brat od "voća" uglavnom voli suve brusnice. Ah da, i čokoladu sa jagodom. Jako su različiti, zaista.


Patišpanj je nastao na osnovu jednog od recepata iz stare Podravka + Dr. Oetker knjižice, Kolači, vaš ponos. Žuti krem je modifikacija krema za princes krofne. Društvo su im pravili kivi i banane. Fila ima jako puno, više nego što bi na prvi pogled izgledalo da jedna tortica od 20 cm prečnika i 2 kore može da primi. Uz tu količinu fila torta je malo ispala drhtava na kraju, ali baš fino kremasta. Umeju te torte sa patišpanj korama da budu suvkaste. Ova definitivno nije bila suva. Ali nije ni nešto naročito lepa na oko, posebno presek koji hoće malo da se smulja prilikom sečenja, pa sam razmišljala da li da uopšte pišem o njoj.


Ipak zapisujem recept. Krem mi se naročito dopao, pa da ne zaboravim šta sam radila.

E, da. Voće sam sekla na krupne komade, sa idejom da kasnije dobijem zanimljive preseke parčića torte, ali ipak je trebalo da isečem voće na sitnije komade, jer je u tanjiru kašičica zapinjala kad naidje na  tu komadešku. Koristila sam sitniji kivi koji sam ogulila, odsekla onaj tvrdi deo na dnu, pa prepolovila, a banane sam sekla na komade dužine 2-3 cm. Dakle, ne preporujučujem tako. Nego sitnije, kao za voćnu salatu. I bilo bi idealno slagati tortu u kalupu sa skidivim obodom. Ja nisam imala odgovarajući pa sam je zidala u vazduhu. Može i tako, ne bude baš idealno oblikovano, ali ne ide na izložbu, šta fali :)

Srećan ti rođendan, pile moje veliko!


Sastojci:

kore
4 jaja
150 g šećera
1 vanilin šećer
100 g brašna
1/2 ravne kašičice praška za pecivo
30 g otopljenog putera

fil
1 l mleka
250 g šećera
3 vanilin šećera
7 žumanaca
2 cela jaja
150 g gustina
125 g putera

oko 500 g kivija
1-2 banane
slatka pavlaka ili šlag

Postupak:
1. 4 jaja, 150 g šećera i vanilin šećer mutiti mikserom oko 10 minuta ili dok se ne dobije svetložuti krem. Dodati brašno prosejano sa praškom za pecivo i otopljen puter, i žicom lagano promešati. Okrugli pleh prečnika 20 cm obložiti papirom koji je blago namašćen sa obe strane, sipati smesu pa peći na 180-200°C oko 25-30 minuta (proveriti čačkalicom). Izvaditi na rešetku i ohladiti. Odseći vrh/ispupčenje da bi kora postala ravna, a onda je preseći na dva jednaka dela.
2. Sedam žumanaca i dva cela jaja lagano razmutiti žicom u većoj šerpi. U to umešati 150 g gustina da ne bude grudvica. Mleko skuvati sa šećerom i vanilin šećerom, pa kad provri sipati preko jaja i gustina, i mešajući kuvati na isključenoj ringli ili sasvim niskoj vatri dok se ne zgusne. Pokriti plastičnom folijom da se ne bi stvorila korica i ostaviti da se potpuno ohladi. Ubaciti omekšali puter i sve sjediniti mikserom.
3. Voće iseći na kockice i preliti sa malo limunovog soka, da banana ne bi pocrnela.
4. Na prvu koru staviti 1/4 fila, pa polovinu voća, pa još 1/4 fila. Tako nafilovati i drugu koru pa ostaviti da se torta stegne u frižideru. Premazati šlagom, ukrasiti komadićima voća.

Napomena: Ako imate sto sa klimavim a sitnu decu sa nemirnim nogama, tortu secite bilo gde, samo ne tu.

Recept za štampu 

Tortu isprobala Ginger Cookies.

Sunday, November 14, 2010

Pilav


Pilav je jedno od jela koja me vraćaju u detinjstvo. Volim da vidim krckavu koricu piletine uronjene u pirinač. Sočni prinač. Tek blago zapečen po vrhu.

Deluje jednostavno, ali više puta sam imala priliku da probam (i napravim) pilav kome "nešto fali". Ili nema ukus na mesno i ostane bljutav, ili bude previše pirinča u odnosu na meso, ili pirinač ostane rastresit kao da je za prilog, ili se raskuva pa postane kao sutlijaš... Dade mi je dao nekih smernica, i dodjoh do pilava na koji nemam zamerki .

Monday, November 08, 2010

Korpice od paprika sa pečurkama


Lusitania nam je zadala pečurke kao temu igre ajme, koliko nas je! koju je pre više od dve godine pokrenula Snježana. U sekundi shvatih da se moje iskustvo sa pečurkama svodi na jednu jedinu vrstu pečuraka - šampinjone. Nekako su na našem tržištu šampinjoni najviše trošene pečurke, oduvek. To "oduvek" se odnosi na poslednjih 20-30 godina, dokle moje sećanje dopire, za ranije ne garantujem. Sad na pijaci vidjam i sveže bukovače, pa čak i sveže šitake, i ponekad suve vrganje. Nisam probala ništa od toga, osim vrganja jednom davno. Zapravo se osećam nepismeno kad su pečurke u pitanju, i baš se radujem čitanju recepata ostalih blogera na ovu temu.

U tom svetlu, prilažem jednu salaticu od (gle čuda!) šampinjona. Začinjenih solju i šećerom, sa malo feta sira i nešto nara. Ova kombinacija mi se rodila u glavi, verovatno na principu kombinovanja boja, mada i spoj ukusa se pokazao kao prilično zabavan. Pod uslovom da nemate problema sa semenkama nara kao i generalno sa kiselo-slatko-slanim kombinacijama.

Korpice od paprika sam davnih dana videla ovde (treći primer na linku). Mnogo su mi bile simpatične i ostale su u nekom ćošku svesti evidentirane kao nešto što treba napraviti. Čekale su sigurno preko godinu dana, i evo, dočekale svojih pet minuta. Nije komplikovano napraviti ih, malo ima petljanja oko vađenja semenki mada nije nemoguća misija, ali svakako nije nešto što se može na brzaka. Ustvari možda i može, posle puno vežbe. Što nije bio moj slučaj. Ne ovaj put :)


Sastojci:
6 manjih žutih paprika babura, oko 100 g svaka
400 g šampinjona
2 kašike ulja
1 kašičica soli
3 kašičice šećera
oko 100 g očišćenog nara (jedan srednji nar)
50 g feta sira
rukola ili peršun, za ukras

Postupak:
1. Paprike oprati, odseći peteljke. Okrenuti ih peteljkom nadole. Napraviti vertikalni rez počev od vrha do polovine visine paprike, a i drugi isti takav na 1 cm od prvog (oba otprilike na sredini širine paprike). To će biti drška korpe. Zatim napraviti horizontalni rez sa desne strane, na polovini visine paprike, pažljivo, do onog vertikalnog reza. Skinuti tu kapicu pa isto ponoviti i sa leve strane. Na kraju ostaje paprika koja je presečena po polovini visine, ali ima na sredini deo koji glumi dršku korpice. Pažljivo ukloniti semenke kašičicom (pomoćiće ako se nožem malo raseče grudva od semenki). Isprati pod vodom da se uklone ostaci semenki. 
2. Očistiti nar.
3. Pečurke iseći na kockice, posoliti kašičicom soli, pa prodinstati na dve kašike ulja dok ne omekšaju (7-8 minuta). Pred kraj dodati šećer i promešati da se otopi. Kad se ohladi ocediti od tečnosti, ako nije skroz uvrila tokom dinstanja.
4. Preko pečuraka ravnomerno sipati nar i izmrvljenu fetu. Ne mešati (samo zbog estetike, da se ne smulja sve od fete). Ovom mešavinom puniti korpice, u koje se prethodno može staviti listić rukole, peršuna ili neke druge zelene travčice.

Recept za štampu