Monday, August 23, 2010

Krompir trilogija - Krompir pire

tekst: Dade
foto: Maja


Obariš krompir, izgnječiš i sipaš mleko. Jednostavno da ne može biti jednostavnije. Kako onda objasniti činjenicu da u svom životu, nikad i nigde nisam jeo dobar krompir pire, osim kad ga sam spremim? I da se razumemo nešto. Nisam prepotentan. Delujem ponekad tako, ali nisam. To što nigde nisam jeo dobar krompir pire, ne znači da NIKO ne zna da napravi pire, sem mene. Netačno potpuno, mnogo ljudi pravi odličan pire, nego sam ja imao nesreću da me nikad niko nije zvao u goste i ponudi mi pire. Uvek nekakvo pečenje, sarme, pihtije... ali pire niko ne pominje :))) A vala i kakav pire prave, bolje i da ga ne pominju. Moram malo da budem zajedljiv. Jednom sam u nekom "ekskluzivnom" restoranu poručio bečku i pire (koje iznenađenje!) i doneli mi krompir izgnječen u toj vodi u kojoj se kuvao, odozgo stavili malo putera. Nisam mogao da verujem....

Nego, da ne dangubimo. Naučiću vas kako se pravi krompir pire. Nije to teško.

Prva greška je u odabiru vrste krompira. Gotovo svi će najradije uzeti beli krompir. Nije loš izbor, ali postoji i mala začkoljica. Od belog krompira se može napraviti "samo" dobar pire. Odličan pire se pravi isključivo od crvenog krompira.


Krompir se iseče na kockice. Bari se poklopljen na tihoj vatri tačno 30 minuta. Nipošto duže, i ne kraće od 25 minuta. Krpu ispresavijajte po dužini na nekoliko delova, prebacite preko poklopca i preko ručki, odškrinite poklopac tako da voda može da iscuri kad lonac, držeći ga krpom za ručke, nagnete nad sudoperu. Voda mora biti isceđena do kraja. Kada se ovo uradi, skida se poklopac i sipa pola kašičice soli.

Gnječenje kromprira viljuškom pripada prošlosti. Mikser je zakon. Uključi se na najveću brzinu i zagnjuri u vreo krompir. Kada mikser potpuno izmrvi krompir, sipa se mleko i proces miksiranja se nastavlja još par minuta. Određivanje količine mleka je individualna stvar. Neko ga voli gušćeg, neko ređeg. Bolje je prvo sipati manje mleka, pa ga dodati još ako gustina nije po meri domaćice. Proces miksiranja traje 2-5 minuta, jer pire mora da postane penast.

Sada ću se malo dinstancirati od pirea. Mislim da će nam pauza svima dobrodoći.

Složićete se sa mnom da je vrlo teško obratiti se tako raznolikom auditorijumu, koga vi činite u ovom momentu. Sve vas povezuje samo jedna činjenica, a to je ljubav prema kuvanju. Neko je tu zato što puno zna, pa želi da sazna još više, a neko ne zna gotovo ništa, a ima želju da to promeni jer voli da kuva. Ne laskam sebi kad kažem da sam ja u prvoj grupi. Bilo bi sramota da nisam. Već 52 godine sam aktivan u kuhinji, a poslednjih 12 mi je to čak i profesija, bar kad su kolači u pitanju. Upravo zbog onih koji i sami već dosta znaju, a verujem da je to većina vas, izbegavam da ovaj tekst pišem u stilu: "uzmeš pola kile krompira, i 200 ml mleka..." ali moram voditi računa i o onima koji tek počinju, i zato evo i osnovnih mera za 4 osobe:

500 g očišćenog krompira
200-250 ml mleka
5 g soli

Vraćamo se pireu. Kad barite krompir, treba da znate da kada voda počne da vri, krompir će stvarati penu, te ako je vatra jaka, a uvek je jaka na početku, dok voda ne provri, tako i treba da bude, onda sve to može da vam pokipi. Zato nije loše uraditi dve stvari. Prvo, u nekoliko voda isperite krompir koji ste isekli. Kao što vidite, važe ista pavila kao za pomfrit. Tamo to radimo da se ne bi lepio, ovde da ne bi penio.

krompir se miksira dok je vreo

Ako ne volite da ribate šporet posle kuvanja, uzmite malo dublji sud, ja radim sa loncem od 2 litra. Napunim ga do pola isečenim krompirom i obavezno sipam vode da ogrezne bar dva prsta iznad krompira. Na taj način pena neće moći da se prelije preko ivice lonca, jer ivica je prilično visoko. Ako nemate takav lonac, onda se poslužite lukavstvom. Nemojte poklapati pire dok čekate da provri. Trajaće malo duže ali će ipak provriti. Kada nema poklopca nema ni mnogo pene, pa neće da kipi. Ovo vam daje još jednu prednost, videćete momenat kad voda počne da vri, pa možete da smanjite ringlu na jedinicu. Nakon par minuta, krompir će prestati da peni, i tada slobodno možete da ga poklopite, i ostavite 30 minuta. Važno je da ga ne kuvate duže, jer samo ako je kuvan 30 minuta, mikserom ćete moći da umutite penast krompir pire.

penast i pahuljast pire

Važna napomena - od mladog krompira se ne može napraviti dobar pire. Uvek ima grudvice. Ali kad se na mladom krompiru pojavi ona malo grublja ljuska, tada već može da se kuva, i pravi solidan pire. Ako budete radili sa ovakvim krompirom, bolje ga kuvajte i nešto duže jer mladi krompir je kompaktniji, i ostaju grudvice ako nije dobro skuvan, 40 minuta je maximum za ovaj slučaj ni mladog ni starog krompira.

Krompir mora da bude vreo u momentu kad stavite mikser u njega i počnete da ga miksirate (na suvo, bez mleka). Ako bi koristili recimo cediljku, da bi se oslobodili viška vode, krompir bi se ohladio od tog presipanja u cediljku pa nazad u lonac i ne bi mogao da se izmiksa a da nema grudvice. Nisu grudvice toliko važne, ali mene baš nerviraju.

pire sa grudvicama

Šta raditi kad vidimo da se nakon što smo nasuvo izmiksovali krompir, u loncu stvorila lepljiva masa, koja više podseća na lepak za tapete, nego na krompir? Pa to je onaj nesrećni slučaj kad ste naleteli na loš krompir. Od takvog krompira ne možete napraviti ni pomfrit. Zagoreva, a ostane presan. Od takvog krompira možete napraviti samo krompir salatu. Znate taj recept? Sirće, voda, ulje, so, biber i luk. Sve se pomeša pa se zalivaju kriške krompira. Odstoji 12 sati, i odličan je dodatak uz viršle, kranjske kobasice, ribu ili kolenicu.

Na žalost, od one smese u loncu se ne može napraviti ni krompir salata. Zato ostavite tu smesu da se potpuno ohladi. Kad se ohladi dodajte jedno jaje, malo brašna i zamesite gusto testo. Onoliko brašna koliko je potrebno da se zamesi testo gustine jufki za burek.

Šta praviti od krompir testa? Meni uvek prvo padnu na pamet knedle sa šljivama. Sledeća korisna primena bi bila da napravite tanke rolnice veličine viršle punjene mesom, sirom, dinstanim kupusom kao za flekice s kupusom... Gotovo da nema ograničenja. Uvaljajte u rolnice i ispržite na ulju. Toga dana, doduše, nećete jesti pire, ali ove piroškice će vam sigurno popraviti raspoloženje.

No, vratimo se onom srećnijem slučaju, kad je naš pire sasvim dobro prošao nakon miksiranja, i u loncu imamo suvu testastu masu smrvljenog krompira. U tu masu dolijte za prvo vreme recimo 1 dl mleka, malo ga izmiksirajte, i probajte. Ako vam se sviđa u redu. Ako ne, dodajte još mleka, opet izmiksirajte. Ako vam se učini da je sad još bolji, sipnite još malo mleka. Zaključak je očigledan, od mleka mu se popravlja ukus. Kad ima dovoljno mleka, puter mu ne treba. Kad nema dovoljno mleka, ni puter ga neće spasiti, al' daj šta daš.

nedovoljno mleka, previše gust pire

Ja baš nisam merilo stvari, ali obožavam ga čak i kad preteram sa mlekom pa dobijem gustinu jogurta. Pire koji mora da se jede kašikom. Krasan proizvod, ali ima jedan problem, razliva se po tanjiru pa nemam gde da stavim bečku šniclu, a da je ne ubrljam. A da vam pravo kažem, nekako mi je bezveze da ručam iz dva tanjira. U jednom pire, a u drugom bečka...

No, kad smo već kod bečke šnicle, a složićete se da je to jedan sasvim solidan prilog uz pire, da spomenemo i nekoliko caka kad je pohovanje u pitanju. Ima i tu nekih zabluda. A gde ih nema?

Bečka šnicla se može praviti od raznih delova buta, ali ako hoćete savršenstvo, pravite ih od las karea, što je francuski naziv za krmenadlu bez kostiju. Jeste skupo, ali isplati se. Isecite šnicle od 1 cm i istanjite ih malo tučkom za meso. Ako nemate tučak, udarite ih dlanom, to meso je toliko mekano da će i to biti dovoljno. Posolite ove šnicle sa obe strane, a u tri duboka tanjira sipajte brašno, prezle i jaje. U prezle obavezno dodajte i jednu kašiku brašna, pa promešajte. To je dobro jer prezla ume da bude oštra u ustima, skoro da vam oštećuje desni. Brašno će da ublaži ovaj efekat. Jaje poslolite i umutite viljuškom, ili onom mutilicom za belanca, i obavezno sipajte jednu ili dve kašike mleka. Ponovo umutite i sada je spremno. Ovo mleko se sipa samo zato da bi sprečili jaje da se dugo cedi sa šnicle.

U plitku šerpu sipajte s prsta ulja. Nemojte štedeti ulje, ne pravite palačinke, nego pohujete. Uključite ringlu na 4, ako vaša ringla ima podeoke od 1 do 6. Ako ne, pa onda negde na sredinu. Dok se ulje greje, viljuškom nabodite šniclu na jednom kraju i nežno je spustite u brašno. Onda je isto tako okrenite i premestite je u jaja, prvo jednu stranu pa drugu, a kad je izvadite iz jaja, držite je malo iznad tanjira da se višak jaja ocedi. Ume to da traje, pa će vam biti drago što ste sipali malo mleka u ta jaja. Ovako uvaljanu šniclu nežno položite na prezle. Ove nežnosti nemaju nikakve veze sa osećanjima koja gajite prema šnicli, nego su čisto praktične prirode. Ako šniclu tresnete u brašno, ima brašno da bude po celoj kuhinji.

Tako, pošto ste je položili u prezle, šniclu možete okrenuti na drugu stranu, ili je ostaviti na istoj strani a zatrpati je odozgo prezlom koju kašikom grabite pored šnicle. Izvadite šniclu iz prezli i stavite na radnu površinu. Ovako pripremljenu šniclu ispritiskajte dlanom (objasniću posle zašto) i pređite na sledeću šniclu i ponovite ceo postupak i na njoj. Uradite to sa svim šniclama koje su vam na raspolaganju pa tek onda krenite da ih slažete u vrelo ulje. Važno je da ih povremeno okrenete kako bi proverili da li su porumenele sa jedne strane. Ako jesu, isto toliko treba da porumene i sa druge i onda su gotove. Otprilike 5-10 minuta. To je stvar ukusa, ja ih volim malo rešije, ali to je posledica nesretnog detinjstva. Melaniji su često zagorevale, a ja sam bečke šnicle toliko voleo, da sam počeo da ih volim i zagorele.


Jedan moj prijatelj, inače sportski novinar, reče mi ponosno da je otkrio tajnu zašto su u tom-i-tom restoranu u Austriji bečke šnicle tako mekane. Kaže, pre nego što ih stave u ulje, oni ih istapkaju rukom. Žao mi bilo da mu kažem da lupeta gluposti, siroti Pavle je bio tako ponosan što je to otkrio. Radi se o tome da ako hoćeš mekanu šniclu, pravi je od las karea. A to tapkanje rukom je iz čisto praktičnog razloga. Prezla neće otpadati sa šnicle dok se prži, pa ni ulje neće goreti, jer mnogi misle da ulje gori, a u stvari gori prezla na dnu. Kada prezle nema, nema ni "gorenja ulja".

Pošto je las kare dosta skup, možete uzeti i krmenadle sa kostima, odvojiti meso od kostiju, pa od njih napraviti recimo gulaš ili sladak kupus. Sladak kupus je neuporedivo bolji ako se pravi od kostiju krmenadli, nego od čistog mesa.

"...U redu, umuknuću. Neki moraju sve vreme da blebeću ali ja jok! Ja sam vam lepo vaspitan. Kad tata kaže umukni, ja umuknem! Ćutao sam kao zaliven! Jednom sam skoro umro od gladi! Nisam hteo da mu kazem da sam GLADAAAAAN!!!"

Sećate se brbljivog petla Sofronija? Zaboravili? Podsetite se. Zaslužili ste :)

Recept za štampu

komentara: 26

  1. Draga Maja,
    Tvoje postove obožavam a sad kad jih pišeš u kooperaciji s Dadetom jedva jih čekam. Krasna suradnja! Čestitke :)
    Ana

    ReplyDelete
  2. Prvo da pohvalim Majinu ideju za gostujućeg kuhara, a zatim Dadetovu ideju za ovu krompirastu triologiju. Svaka od postova je odličan i duhovit u njegovom stilu. Najviše su mi se dopali oni čarobni, hrskavi pomfići...
    Za pire, znam da ga mrzim kada je vodenast i kada je neslan. takvo jelo me podsjeća na bolnicu, što jelu i nije kompliment. Ovaj tvoj djeluje kremasto i kako bi trebalo.
    Tražiti pire kao prilog uz bečku nije svetogrđe niti je sveto pravilo da se posluži uz pomfri, nismo svi iz istog kalupa i neki su baš ponosni što su različiti.
    Majo fotke su ti prekrasne, a Dade svi komplimenti kuharu, za svaki od recepata iz triologije.
    Pozdrav oboma.

    ReplyDelete
  3. Zanimljivo i simpatično:)))
    Pire krumpir pravim isto tako s mikserom s tim što moji dečki vole više kiselo vrhnje od mlijeka u pireu!
    Prekrasna suradnja sa izvrsnim ishodom!

    ReplyDelete
  4. Odusevljena sam trilogijom. Bilo je zadovoljstvo citati Dade-a. Majo prava si srecnica sto si stekla ovakvog drugara na mrezi. :)
    Dade, pire pravim bas onako kako si napisao, i to je to! Dublja poklopljena posuda, crveni krompir, kockice i kuvanje oko pola sata. Mikasanje sa mlekom, solju i puterom.
    Kaze moj svekar da se beli krompir ranije koristio iskljucivo kao stocna hrana, pa mi ga je jos vise ogadio. :))
    Ocekujem jos koju trilogiju. :)
    pozdrav
    P.S. praktikujem "internet bon-ton" pa ti ne persiram. nadam se da ne zameras

    ReplyDelete
  5. Ana, hvala :)

    Selma, hvala, Dade je super saradnik, a zamisli mene koja sam SADA pocela da pravim pire ovako, klasicno, inace sam pravila onaj iz kesice (sramota me, ali jbg, moram i ja neki danak platiti instant proizvodima, koje inace ne koristim), pa sam se fiiiino navezbala i iskusila sve ono što ne treba raditi, i pritom se naskljocala slikaaa :))) Sad nema šanse da se vratim na kesicu, razlika je ogromna. Ja lično volim za nijansu gušći pire od ovog u receptu, ali to je bar prilagodljivo, ne sipam mleko odjednom, nego malo po malo, pa kad mi se svidja, odsviram kraj tekme, i milina :)

    Snjezo, iduci put odvojim mrvicu pa probam sa kiselim mlekom, ne zvuči mi loše, hvala za ideju! :)

    Taci, hvala, doćiće mi Dade još koji put u goste, ne brini. Sad moram i ja da skuvam nešto u narednih par postova, čisto da ne izadjem iz kondicije :)))

    ReplyDelete
  6. Dragi moji, uvek procitam vase postove sa osmehom na licu, pa mi je tako i ovog puta prica o pire kropiru bas nekako legla, hihih...svi volimo krompir pire i to nam je omiljeni prilog, a uz one becke snicle obavezno bude i dinstana sargarepa, to nam nekako ne ide jedno bez drugog.;)))
    Onu vodu u kojoj se kuvao krompir uvek iskoristim kao osnovu za neku corbicu od povrca, s tim da se mora potrositi istog dana...a pire ce dobiti sasvim poseban smek, ako dodamo i malo naribanog muskatnog orascica.;))
    Ako se desi da nam ostane pire krompir, za veceru se onda obavezno prave kroketi, malo brasna, 1 jaje, moze i nesto kuvanog mesa i povrca iz supe (ali ne mora), testo se razvije oko 1 cm i modlicom/casom izvade kolutici...zatim u brasno, jaje i prezlu, i bude jako finooo...dobro, verujem da to svi znate, ali eto mozda ce nekome dobro doci!;))) Puno pozdrava za celu ekipu!;)))

    ReplyDelete
  7. Predivan post, uzivala sam citajuci ga... Kako samo umes toliko puno da pricas o tako jednostavnoj stvari :) to je zaista dar...:)
    Krompir pire pravim vrlo slicno ali sledeci put sledim uputsva 100 %... jer i nijanse cine razliku...

    ReplyDelete
  8. Hvala Mignone na korisnim savetima. I da ti odmah kažem ja nisam znao za te krokete. Razlog je jednostavan, ne pamtim kad mi je ostao pire krompir. Odmah da otklonim svaku sumnju u svoju uobraženost, jer nema to veze sa ukusom krompira, i mojim sposobnostima, nego se radi o stogodišnjem iskustvu. Tačno znam koliko krompira treba da napraim, a da ne ostane.:)
    Maslinka, hvala i tebi, ne bih se baš složio da je to "dar" više meni liči na "bolset" :) no imam i jednu olakšavajuću okolnost, u prirodi sam užasno ćutljiv, mnogo više volim da slušam, nego da govorim. Ali zato kad se dokopam tastature...šta da ti kažem ovo je jedna stvarno ozbiljno skraćena verzija texta. Nije spomenut čitav niz stvari a trebalo je. Recimo veličina kockica krompira, na neki način mora uticati na dužinu kuvanja. Srećom zanemarljivo malo. Zatim zašto baš 30 min. i šta se to dogodi ako bi kuvali recimo 50 min. Odgovor je da krompir koji je prekuvan, ne može lepo da peni, pa ostane onako zdudan, ko što Selma reče, bože me prosti "bolnički". Zamisli ti sad da sam ja krenuo da vam objasnim zašto se to događa pozivajuči se na bubrenje i pucanje zrnaca skroba u krompiru. Šuti, dobro je da je Majče jedna skroz razumna osoba, inače bi ja i dan danas još uvek pisao o PIREU. I tako kad je Maja rekla:"AMAN HOĆEŠ VIŠE PRESTATI" ja sam prilično zaćuđeno rekao: - Što da ne?

    Znači nisam ja kriv što ste uskraćeni za čitav niz informacija od "krucijalnog" značaja, nego ova simpatična osoba čiji je BLOG :P

    Moram malo da joj se šlihtam, neće me nikad ponovo pozvati u goste.

    ReplyDelete
  9. Lako je tebi Majo,kad imas ovako divnog gosta,divna prica,jos ljepse slike!!a sto se tice pire krompira..pa svako pravi onako kako voli!!
    Kuvam ga isto,ako koristim mlijeko,tada je mlijeko vruce i dodajem ga tek poslije maslaca/margarina,no moji licno vole sa vrhnjm za kuhanje ,bez maslaca i sasvim malo soli!!!
    Becka je jos "usminkanija"kada se radi sa svjezim mrvicama i u njih isto dodam malo brasna i suhih zacina ..ma bogovsko jelo!!
    E,sada cekam ono predhodno spomenuto jelo ...kuvani slatki kupus !!! Svako dobro!!Pozdrav !!:)

    ReplyDelete
  10. Vrsta krumpira je presudna, to je točno, ostalo, mislim da ipak nije kvantna fizika. Naime, ako pire radim s Ličkim krumpirom, nema šanse da bude ljepljivi ili bilo što drugo. Stavljam još i putar, a koji puta i malo papra. Ako hoćete malo poseban okus, treba staviti bijeli papar. Sve u svemu, odličan post i vrlo poučan.

    ReplyDelete
  11. odlično, bilo mi je zadovoljstvo čitati
    što se tiče pirea, radim ga u potpunosti isto, nisam obožavatelj mlijeka i ako ga stavljam ide malo da dobijem gušći pire, no u više slučajeva koristim vrhnje ili maslac, no to je ipak stvar ukusa

    ReplyDelete
  12. Dok sam čitao Vaše komentare, shvatio sam da sam ipak pogrešio. Nazvao sam SAVRŠENIM pireom nešto što ne zaslužuje epitet NAJ NAJ. Pre svega izostavio sam puter. Svesno i namerno, iz nekoliko razloga. Puter će apsolutno sigurno dopuniti i obogatiti ukus pirea. Dače mu čak i glatkoću. Svako ko stavi puter u pire će dobiti bolji pire nego da ga ne stavi. Moj razlog što sam ga izostavio je čisto subjektivan. Naime, nije puter TOLIKO važa, da se ne može zamisliti pire bez njega. Jedva da će se uočiti razlika, ako je pire napravljen stvarno dobro. Međutim puter ima silno mnogo kalorija i nije preporučljivo jesti ga ako baš nije nužno. Slažem se da pire jeste bolji sa puterom nego bez, ali ipak je ta razlika minimalna da bi unosili kalorije, holeseterol i šta već ...Drugo, puter ako nije potpuno svež dobija malo intenzivniji miris. Miriše ne puter, i u redu je to ali pire ima tako nežan ukus, da je čak i puter u stanju da naruši tu ravnotežu ukusa krompira i mleka. Međutim svako onaj ko je umesto mleka stavio slatku pavlaku, ili pavlaku za kuvanje (bravo Ružo123), dobio je stvarno SAVRŠEN PIRE. Ja tu kombinaciju mogu samo da zamišljam, jer NIKAD nemam u frižideru višak slatke pavlake. Ako je i kupim uvek je upotrebim za neku voćnu salatu i slične gluposti, umesto da je istresem u pire i posle PADNEM U TRANS kad ga probam. Znači TO bi bio SAVRŠEN pire. Naravno svi oni koji koriste kiselu pavlaku, i dalje prave bolji pire od moga, naročito ako ta pavlaka nije prekisela nego je neka sveža i blaga varijanta iste.
    Znači moje SAVRŠENSTVO je dospelo na treće mesto, a ove kombinacije sa morskim orašćićima i belim biberom, to ne smem ni da probam da napravim, jer se bojim da će moj siroti pire otići na zadnje mesto, a to bi mi stvarno bilo krivo. Tako lep pire pa da bude na poslednjem mestu.

    ReplyDelete
  13. Mignonne, zovni me jednom slucajno uvece kod tebe kad ti ostane pirea od rucka!

    Maslinka, kazem mu ja da mu je stil pisanja super, a on mi, kao, ne veruje ;) Ko ga ne zna...

    Ruzo, slatku pavlaku smo poceli da trosimo kao mleko, kud mi dade ideju da je sipam u pire!?

    Katarina, belog bibera imam jednu teglicu, onu malecnu, kao slanik stakleni, i traje mi skoro otkad znam za sebe, a kako stvari stoje, ima sanse i da me isprati u penziju :) Mislim, to cudo je jako kao 100 puta koncentrovan obican biber, ajde malo preterujem, ali bas bas mrvicu stavim i oseti se jako. Pa ja to ne bih u pire dodavala, mada, naravno, sve je stvar ukusa.

    Nina, pozdrav.

    Dade, ja bas volim ukus putera, i rado ga dodam u pire, kad se setim :) A sad kalorije, ovo-ono, pa sam krompir je grdji za krvne sudove, jer dize secer u krvi jako, a sada se veruje da holesterol daleko vise ima veze sa skakanjem secera i streckanjem insulina, nego sa unosom masnoce. A pire je izgleda bas jedan dobro raspolozen prilog, kad je tako otvoren za mesanje sa svim vrstama mlecnih proizvoda. Jos niko ne rece da sipa jogurt u pire, a verujem da neko i to radi :)

    ReplyDelete
  14. Majče, nemoj MENI pričati o puteru. Pa ja puter obožavam. Ni viršle ne jedem ako svako parče leba nije namazano puterom. Ovde se nije radilo o mom ukusu, nego o nekoj vrsti odgovornosti. Morao sam da napravim takav recept da ne bude "štetan" po zdravlje. A kad ja jedem PIRE KROMPIR, i hoću stavarno da UŽIVAM, onda to izgleda ovako. Prvo sipam na sredinu tanjira gomilu pirea. Onda kašikom napravim one fine duboke žljebove u njemu, a u te žljebove ne sipam mast od pečenja (kao što je red) nego u svaki žljeb stavim po jedan oveći štapić od putera, i ostavim da se to lepo topi. Mast od pečenja sipam u tanjir, oko tog brdašca krompira, i to bar jedan santimetar debljine. Sad je to ostrvce od pirea okruženo savršenom močom, i ko ode na ostrvo nema mu više povratka.:)))

    Pazi sad ovo. Prvo umočim lebac (ako ima vruć lebac to je savršeno) u moču. To je jako važno, da bi znala dal je to sve dovoljno slano, i dali je ukus kako treba. Za puter se zna da je savršen, pa treba uvek krenuti od one namirnice koja u sebi krije najveći reskir. E ako se pokaže da je sve u redu, a do sad nikad nisam imao zamerke, onda nakon tog helba sa močom, uzmem malo pirea. Klimnem glavom ako nemam zamerke, jer sam lepo vaspitan, i ne pričam nikad sa punim ustima. Onda vidim da sam zahvatio previše pirea, i da će moje prvo od 7 jezera otopljenog putera, da iscuri, i počinje akcija spašavanja. Vruć lebac ubaciš u to jezero i smanjiš mu nivo na pola, brzo staviš taj lebac u usta, i OZBILJNO razmisliš, dal je moča bolja, il je puter bolji. Ja nikad nisam u tom prvom suočavanju potpuno siguran, pa ODMAH PRISTUPIM novom testu. Zamočim lebac u moču, i gotovo da sam ponovo odlučan kako je ona bolja, a onda zahvatim i pire i onaj drugi lebac u prvom jezeru, i ponovo ne mogu ništa da tvrdim sa većom sigurnošću nego na početku.

    Muke su to Majče moja. OTKUD SAM I PRAVIO PIRE :)))

    Ti MENI pričaš o puteru !!!

    ReplyDelete
  15. Jesi blesav, ko bi rekao da si punoletan :)))

    ReplyDelete
  16. Majo moram se dopuniti: ja stavljam kiselo vrhnje (kisela pavlaka) mojim dečkima se tako sviđa:))

    ReplyDelete
  17. Divno, probace se....

    ReplyDelete
  18. Snjezo, shvatila, malo pobrkala loncice :)

    ReplyDelete
  19. Majo, prva fotka predivna, predivna! Svaka čast!

    ReplyDelete
  20. Sjajno...ja sam takodje otvorila Blog, medjutim nemam puno prijatelja. Dosta citam tvoj Blog i prezadovoljna sam zaista :)
    Evo, ja ostavljam link..pa ako neko zeli da mi se pridruzi, to bi bilo stvarno lepo...Pozdrav

    http://serpelonciipokojavestica.blogspot.com/

    ReplyDelete
  21. Sve ide od dobrog krumpira slažem sa ali vidim da ću i naučiti nešto novo a to volim i zato samo naprijed.

    ReplyDelete
  22. Zaista sam uživala čitajući trilogiju :)
    Ali sam beskrajno, beskrajno, beskrajno zahvalna na savršenim Bečkim šniclama. Pratila sam savete od izbora mesa do pritiskanja dlanom, i dobila baš ono što već godinama želim da dobijem.
    Od sada, samo tako.

    Hvala hvala hvala :*

    ReplyDelete
  23. Drago mi je AnaK da je onolko pisanje ipak imalo smisla. Vidim da si ljubitelj Bećke, i baš mi je drago što ćeš od sad jesti PRAVU, da nekažem meku i ukusnu Bečku. Jednog dana ću ja posvetiti jedan poduži post samo pohovanju. Umotenost je to kao i sve drugo, no kako će to biti verovatno tamo negde na proleće, da ja tebi na brzinu dam još par saveta.
    Prvo oko izbora LAS KAREA. Ima i tu razlike, i to drastićne. Uvek uzimaj onaj deo bliže vratu. Tu doduše ima i malo masnoće beš kod vrata, ali zanemari to, i UVEK uzimaj krmenadle (laskare) od tog dela. One su najmekše. Kako se udaljavaš od vrata ka zadnjem delu sve su tvrđe. Ona poslednja krmenadla u repnom delu, e ta je tvrđa od bilo kog mišića na butu. Mnogi izbegavaju taj vratni deo krmenadli, jer je mastan, tako da nemoraš da se sekiraš kako da ih nađeš. One se poslednje prodaju. Imaćeš dvosturku korst. Prvo kad mesaru kažeš šta želiš, on će te vrlo začuđeno pogledati, ali od tada ćeš biti jedna od njegovih omiljenih mušterija. Zato što ZNAŠ ŠTA VALJA. Druga korst je naravno da ćeš jesti izuzetno meku bečku šniclu.
    Ne znam da li imaš spravu tipa multipraktik, ili tako neki veći blender za povrće, ali ako imaš, probaj ovu varijantu bečke šnicle. Traži od mesara da ti 2 puta samelje svinjski but, a onda to meso ubaci u multipraktik i napravi od njega pire. Ovo može da se radi i mikserom, ali prilično je gusta ta smesa, i bojim se da ako ne odmaraš mikser svakih pola minute, da će ti pregoreti. Kako god bilo, kad napraviš taj pire od mesa (nemoj unutra stavljati nikakve začine ni SO, ni biber, ništa) o onda napravi od tog mesa kuglice veličine jajeta, i stavi ih u kesu za zamrzivač. Pritisni je da spljoštiš kuglu, a mođeš je pritisnuti i daskom sa seckanje tako da dobiješ šniclu debljine 6-7 mm. Nemoj da bude prevelika, nego veličina krmenadle. Ovakve šnicle možeš zalediti i kad ti se jede Bečka šnicla, izvadiš iz zamrzivača i tako zaleđenu, prvo posološ pa uvaljaš u brašno jaja i u prezlu, pa na vrelo ulje. To je mekše čak i od laskarea. Tolko je meko da se meni gotovo ne sviđa. Volim brate kad zagrizem meso da imam šta da žvačem. Ovo se topi u ustima...izeš takvo meso :)))

    ReplyDelete
  24. Hvala na svim dodatnim savetima, sve ću isprobati :) Moj žgoljavi sin je strahovit nećejed, i Bečke su jedna od retkih stvari koje voli. Juče sam dobila najveći mogući kompliment - da ne zna da li su bolje moje, ili Bečke iz 'Kuvanih jela Petrović' koje su mu do sada bile ultimativne.

    Još jednom, hvala :* I sa nestrpljenjem iščekujem i svaki sledeći Vaš post, i Majin. Divan je ovaj blog.

    ReplyDelete
  25. Početnik se zahvaljuje. ;)

    ReplyDelete