Blogger Widgets
                   

Monday, April 12, 2010

Šalša


Salsa je latinska reč i označava nešto slano. Sal = so. Reč salata takodje ima sal za osnovu. Ipak, kad se kaže salsa/šalša, ne misli se na "nešto slano", nego na sos. Verzije su brojne, samo meksičkih šalši ima gomila, i nemaju sve u osnovi paradajz. Što me trenutno uopšte ne zanima, jer sam napravila vrlo paradajzičnu šalšu po receptu Gastro dive, Dalmatinke čiji blog istražujemo u okrviru igre FBI rukavice.

Jeste da mu vreme nije, ali morala sam da kupim paradajz i napravim ovaj sos. Šalša je odlična, a objašnjenje o moranju sledi jedan post kasnije.

Sastojci:
1 kg paradajza
1 glavica crnog luka
1 mala glavica domaćeg belog luka
maslinovo ulje
1 veza peršuna
malo svežeg bosiljka
1 kašika šećera
so
biber

Postupak:
1. Paradajz oprati, plitko zaseći unakrst sa donje strane, i spustiti u ključalu vodu na kratko, recimo jedan minut. Izvaditi, skinuti koru, odstraniti tvrdi deo oko bivše peteljke, iseckati.
2. Na maslinovom ulju prodinstati malo posoljen sitno iseckan crni luk, pa dodati beli luk i iseckan peršun i dinstati zajedno još minut-dva. Dodati paradajz, začiniti sa kašičicom soli, kašikom šećera i malo bibera. Kuvati dugo, oko 1.5-2 h na najslabijoj vatri. Pred kraj dodati iseckan ili iscepkan bosiljak i eventualno još malo peršuna, da se intenzivira ukus.

Recept za štampu

35 komentara

  1. Pomadore na šalšu su jelo moga djetinjstva, pa čak i sada kada odem dolje. Svako ljeto u vrtu mojih roditelja bude puuno rajčica koje se onda rade na razne načine. Šalša je nezaobilazna :)

    ReplyDelete
  2. Imam osjećaj da su nekad najednostavnije stvari i najbolje a među njima je i salsa.

    ReplyDelete
  3. obožavam šalšu, tvoja divno izgleda :)

    ReplyDelete
  4. Obožavam šalšu! Jedva čekam da čujem zašto si je morala raditi! :)

    ReplyDelete
  5. Ne bih da se konfrontiram sa Gastro divom, ona ipak bolje zna od mene, jer živi tamo gde se to i pravi često i jede. Ipak moram (to je valjda prokletstvo) da kažem dveipo dopune. Verujem da i Gastro diva (volim je i kako kuva i kako piše)imala prilike da proba isto to samo sa ljuskom od paradajza. Naravno da o tome svako ima svoje mišljenje, ali meni je šalša bez ljuske, bože me sačuvaj ko pelat iz konzerve (valjda se "pelat" zove ono što su krupne kocke paradajza i stanjuje u konzervi).

    Drugi nezamenljiv sastojak je lorber (lovorov list) ali ruku na srce ja i nestavljam bosiljak, pa bih ovo ostavio kao diskutabilno pitanje šta je bolje, bosiljak ili lorber. Verujem da je Gastro diva sa razlogom izbacila lorber, pa bih baš voleo da čujem njeno mišljenje.

    I na kraju da objasnim i ono "pola" dopune. Naime radi se o količini ulja, koja u receptu nije spomenuta, a vrlo je bitna. Naime ja na 5 kg paradajza stavljam 2 dl ulja, i meni je to super iz 3 razloga. Potpuno je drukčiji ukus paradajza koji se kuva bez ulja, sa malo ulja ili sa dosta ulja.
    Drugo, ja znam po ulju da je šalša gotova. Kad počne da se razdvaja, stvar je spremna da u sebe primi peršun, šećer i beli luk. Tada ne ranije. Još minut kuvanja je sve što treba nakon toga.
    Treće. Upravo ulje mi omogućava da je držim u vrižideru, jer ulje koje pliva na površini štiti šalšu od buđi, a verujem i od dece. Fuj masno, pa uglavnom uspem da je jedem sam :)
    Koji ludak.

    ReplyDelete
  6. Zvuči (i izgleda) primamljivo. Samo da dodam mali savet: paradajzu je dovoljno samo petnaest sekundi u ključaloj vodi da može lako da se oljušti. Ako ostane duže, napola će se skuvati gornji sloj "mesa" paradajza.

    ReplyDelete
  7. Maxivida, u pravu si. Meni je ostao malo duze, i jeste gornji sloj bio vec poluskuvan. Mada posto je i posle isao na kuvanje, nije smetalo. Da je trebalo da ostane cvrst, zeznula bih se.

    Predraže :) (ovo k'o da te prozivaju u skoli)
    Ovo sa dodavanjem zacina na kraju mi se svijda. Ulje nisam merila ali verujem da je bilo proporcionalno tom tvom odnosu.

    ReplyDelete
  8. ja sam ovu šalšicu isprobala prošlo ljeto i bila mi je super iako nažalost nemam fotke za potkrijepiti ;) jako lijepo ti je ispala :)

    ReplyDelete
  9. Ja sam veliki ljubitelj paradajza, tako da me svaka kobinacija sa njim osvaja.Ova tvoja šalša mi izgleda perfektna, a kombinacija začina i kolučina ulja je stvar individualnog ukusa. Ja lično bih u svako jelo u koje ide ulje stavila samo kap ulja, tek da se kaže da unutra ima i ulja, ali ja ne živim sama i ne kuvam samo za sebe pa se moram dobrovoljno prilagodjavati:)))

    ReplyDelete
  10. Zaboravih (valjda je to u vezi sa godinama)a dobar je primer koliko je Šalša čudesno jelo.

    Beše to u vreme mladih dana, Taca i ja smo oboje radili, a imali smo Zusku koja je jednom nedeljno dolazila da sredi stan. I odmah da napomenem, Zuska je bila baš ona prava. Malena i debeljuškasta (verujem da je imala preko 120 kg) ali se zbog onih silnih suknji i podsuknji, to baš i nije dalo odrediti pouzdano. Kako god okreneš Zuska je baš volela da radi kod nas, a verujem da je moja kuhinja bila jedini ozbiljan razloga za tu ljubav. Zuska je stvarno volela da jede, a posebno to što ja spremim.

    I tako se desilo da sam u (recimo) Nedelju napravio Šalšu od 5-6 kg paradajza, a Zuska je u ponedeljak došla da radi (dok smo mi bili na poslu). Pare su joj bile na stolu, ručak u frižideru, tako da mi Zusku nismo ni viđali pošto ona ode dok mi ne dođemo. Naravno da sam Zuski skuvao nešto,sad se više ne sećam šta je to bilo. Nije da sam ja od tih što bih razdvajao jelovnike kad su spremačice u pitanju, ali Šalša je ipak specifično jelo, i nisam hteo da žena ostane gladna.

    Sad tu moram da vam pojasnim jednu stvar. Ja stvarno volim Šalšu uz mnoga jela, čak mi je i PAŠTAŠUTA omiljena (to su špagete sa šalšom, ali naročito volim da je jedem sa pomfritom (i to onim koji ostane tvrd nakon pečenja, što je moguće postići samo leti, jer krompir zimi nije nizašta). E taj krompir ja koristim kao one kineske štapiće, jedina je razlika što se u mom slučaju i slučaju Šalše, i štapići pojedu. U jednom zalogaju.

    I sad zamislite situaciju gde ja ispečem sebi brdo pomfrita, stavljam portiklu (bože me sačuvaj ko kojot Vili kad se sprema da pojede pticu trkačicu), bale mi idu na usta, otvaram frižider, a šalše nema. Šerpa, u kojoj je bila, uredno oprana i stavljena na mesto ?

    TACO...JEBO TE... ONA LUDAČA MI JE BACILA ŠAŠLŠU...

    Sirota Zuska, probala Šalšu, i nije stala dok nije smazala kilo leba i sve iz šerpe...

    ReplyDelete
  11. Salsa - cалса sa slovom "s - c" a ne slovo "ш"!

    npr. "salsa de tomate verde" ili "salsa de molcajete roja" ili "salsa picante roja" ili "salsa mexicana".. :)

    Stvarno mi nije jasno odakle vam ovaj izgovor!?

    Mislim zabavno je jer svi tako govorite :))

    ReplyDelete
  12. MajloV, meni samo nije jasno kako tebi sad nije palo na pamet, kad vec "svi tako govorimo", da moooozda postoje varijacije u izgovoru, a da ti slucajno nisi cula za neki. Licno jako cenim tvoj rad i tvoje misljenje, ali ovo nije prvi put da me iznenadjujes ovakvom iskljucivoscu.

    ReplyDelete
  13. Pravilno je sa "S"salsa ....

    ReplyDelete
  14. :))
    Zanimljivo ali "izvor" je u pitanju.. to sto svi tako govorite ne znaci da ya gresim 8)

    Imam neke originalne meksicke kuvare (ali da ne idem tako daleko jer ne mozes proveriti:) evo makar ovaj link:
    http://en.wikipedia.org/wiki/Salsa_(sauce)

    Ima primera na raznim jezicima ali salsa ostaje salsa ma koliko vi to ne zeleli a da ya uopste nemam udela u nazivu :)

    Ako je to isto kao i "pashka" ili "borshch" onda je jasno ali ipak da naglasim da nije pravilno!

    Uzivajte us salsu.. divan ples takodje :))

    ReplyDelete
  15. My two cents: uopšte se ne radi o pozajmljenici iz španskog nego o "iskvarenom" italijanskom iz Dalmacije i Istre, odakle svi ovi recepti potiču. Otud i paŠtašuta, paŠticada itd.

    ReplyDelete
  16. I ja obožavam šalšu i ova tvoja je izvrsna a kako je zovu to je d(r)uga priča. Na kraju istražuješ Gastrodivin blog i red je da je naziv jela koje istražuješ originalan!

    ReplyDelete
  17. Ovo je jelo na kojem sam odrasla i koje kuham svaki drugi dan. Naravno u zimskim mjesecima je radim od pelata ali ljeti je obavezno od svježih pomidora posebno ako su iz bakinog vrta.
    Majo, šalša ti je divno ispala, a boja je očaravajuća. Moram priznati da i mene zanima zašto si morala kupiti pomidore/paradajz. :)
    I još, ako mogu samo reći, dobro si ti napisala naziv. Kod nas u Dalmaciji se kaže šalša, a ovo je dalmatinska šalša, talijanska je mrvicu drugačija. Ovdje se upravo radi o ovome što kaže Maxivida - iskrivljenom talijanskom. Tako kod nas uvijek S postaje Š, npr. sotto (ispod, dolje) je šoto, borsa (torba) je borša, a nesretna salsa je šalša. :)

    ReplyDelete
  18. zvalo se šalša, salsa ili paradajz sos, meni je genijalna! :D

    ReplyDelete
  19. Salsa je specijalitet meksicke kuhinje, odatle je izvorno potekao i trebalo bi to postovati pa sam se zbog toga ukljucila.
    S Italijom ovo dakako nikakve veze nema!

    Uzivajte ;)

    p.s. Jos samo ovo.. znate li vi kako Rusi izgovaraju ime Haklberi Fin - Huckleberry Finn.

    Necete verovati: Gakljberi :))

    Oni su npr. proizvoljno odlucili da na svakom mestu gde stoji slovo "h" promene u slovo "g" pa je npr. grad Hag postao "Gag" a cesto izgovoreno u padezu to zvuca ovako, s jos jednim pridodatim slovom a da ne ispadne kako guske gacu -"Gaaga/e/.." :))

    Znate li da su jos i raspored slova na tastaturi pisace masine potpuno istumbali smo da ne lici na zapadnjacku.. tesko je sad sve to ispravljati!

    Ne zamerite na javljanju.
    Poz.

    ReplyDelete
  20. Hehehehe, veselo kod tebe! :)
    Fotka ti je FENOMENALNA!!!, umočila bih najradije kruh u nju! ;)
    Nakon svega pročitanog meni se čini bedasto još dodavati, ali ..... sva jela uglavnom imaju neko svoje porijeklo i kao prvotni recept, ako ga uopće možemo detektirati i kao izvorni naziv. Raspravljati o tome da je salsa izvorno meksičko jelo, pa da se kao takvo izgovara i piše sa S, nakon što se udomaćila u Mediteranu, pa i u ostatku svijeta i dobila nebrojene varijacije je bespredmetno. Andrea je objasnila otkud šalša, a ne salsa, pa me iskreno čudi da MajloV s tom činjenicom obzirom na sva druga jezična i ina znanja, nije upoznata. :)
    @Predraže, neće ljuska ili njezin izostanak, promijeniti tek salsi ili šalši, ali je ugodnije jesti kad ti ljuske ne zapinju po grlu. :)
    Lovor ili bosiljak? Mislim da ovisi za što će salsa biti korištena i koje začine volimo. :)
    I jedan i drugi su prilično specifični po mirisu, s tim da je za moj pojam lovor teži i nekako mi odgovara više u nekim težim, konkretnijim mesnim jelima, bosiljak je nježniji i više mi paše uz neke pašte. :)
    Oko ulja se slažem. I mala digresija, a na temu ulja. Konačno sam ove godine pronašla recept za ajvar i shvatila u čemu je štos, a da ajvra bude ukusan. Dodavanje ulja kad je već skuhan. Praktički se kuha/peče bez ulja, čime se izbjegne onaj tek po pržotini koji se kod ajvara zna omaknuti. :)
    Nadam se da sad ja nisam udavila. Krenulo me danas. ;)

    ReplyDelete
  21. Meni je tvoja fotkica apsolutno ocaravajuca i tako mi je svejedno kako ce se zvati kad ovako dobrrro izgleda...sem toga, ionako kuckam bez kvacica, pa mozete tumaciti po zelji, hhehe...;))))

    ReplyDelete
  22. Hvala Tadeja na dodatnom pojašnjenju. Ja sam Šalšu prvi put probao u Kaštel Kambelovcu, nisam baš siguran kolko sam tada imao godina, ali (koliko se sećam) dinosaurusi su već bili izumrli... Kad ga preteram onda stvarno preteram...

    Nisam ja uvek takav, nekad me uhvati raspoloženje...otkud znam, valjda lep sunčan dan...

    Nije to bitno, nego zaključak koji sam izvukao iz tog, nadnaravnog iskustva dok sam jeo Šalšu. Pazi, apslolutno sam siguran da su dalmatinke najbolje kuvarice. Dok nisam probao Crnogorsku kuhinju (i zgrozio se) mislio sam da to ima neke veze sa skromnim izborom sirovina. Hoću da kažem, Vojvodina je prebogata hranom, al nisu se baš nešto proslavili...IMA neću da kažem, ali sa tolikim bogatstvom sirovina, mogli su i bolje...

    Pošto je teorija o siromaštvu pala u vodu, ja sam ostao bez ideja.

    A što se ljuske tiče, to je stvarno samo pitanje ukusa. Ja se užasavam i kad mi u restoranu donesu salatu od paradajza sa očišćenom ljuskom. Otud nije ni čudo, ta moja sklonost ka Šalši sa ljuskama od paradajza.

    Bosiljak, sramota je priznati, ali sam prvi put probao pre par godina kad se pojavio Barilin sos za Bolonjeze, i naravno da sam se trenutno primio na tu božanstvenu mediteransku aromu...dobro je što je Maja stavila Šalšu na blog, jako mi je privlačno da zamenim lorber bosiljkom...verujem da će biti fantastično...i to ću uraditi vrlo brzo, kolko ja poznajem sebe, a mislim da poznajem, pa bilo bi i sramota da nije tako ipak živim sam sa sobom već 62 godine :)))

    A sve je ovo krenulo zbog AJVARA...nekim ljudima bi trebalo zabraniti da sednu za računar.

    Mislim da su veće šanse da se dobije zagoreli ukus ako se ne stavi ulje, nego kad se stavi, i uprži kako valja. To prelivanje odozgo, je dobro kao konzervacija za već otvorenu teglu, ali mislim da je UPRŽENOST ajvara od krucijalnog značaja za njegov ukus. I naravno ne sme da ima ni ljuske ni semenke. Najsigurnije je prati paprike nakon čišćenja. To im ne smeta, voda će ispariti kako god okreneš, ali kad spereš sve ove nepoželjne nuzprodukte, onda AJVAR dobije DOMAĆU varijantu, pa makar i ostala poneka ljuskica.

    Evo prekidam :)))

    ReplyDelete
  23. 8)
    Ne treba raspravljati salsa je meksiko jelo to bar svi znaju!
    Inace kvacice su za sve krive ;)

    Ne verujem da bi vam se dopalo da neko proizvoljno menja vase ime ali.. zaustavicu se "zabavi" nikad kraja :))

    Sada bih samo da predjem na ovaj "ajvar":

    "Najsigurnije je prati paprike nakon čišćenja. To im ne smeta, voda će ispariti kako god okreneš.."

    -ne nikako ne prati paprike posle ciscenja to i najuprzenijem ajvaru strasno kvari ukus

    :ali to je samo moje misljenje:

    Uzivajte!

    ReplyDelete
  24. Salsa je super i cesto je pravim bas tako kao u receptu a Predrag mislim da bi MORAO krenuti da pise blog jer mu je stil pisanja fantastican, bila bi mu redovan posetilac :)

    ReplyDelete
  25. Hvala Maslinka

    Na žalost ništa od tog bloga, pa bar vama koji ga imate, ne moram da objašnjavam koliki je to posao...a ja sam sve skloniji tome da, ako ikako mogu, i ove obaveze koje imam, smanjim na podnošliv nivo, mada mi baš i ne ide nešto od ruke... No družićemo se mi ovde kod Maje, kad god imam vremena. Imam utisak da su vam blogovi (iako prekrasni u svakom pogledu) previše ozbiljni. Čini mi se da će vam malo moje neozbiljnost dobro činiti :)
    Vidite i sami, recimo ova gospođa majloV, kako ona to ozbiljno shvata tu stvar oko imena i porekla Šalše. Kaže iz Meksika je, i možda je i u pravu. Međutim jedini dokaz te tvrdnje leži u sledećoj činjenici: paradajz je donet iz Amerike prema tome, i Šalša mora biti iz Amerike znači iz Meksika. Ko sme da obara istorijske činjenice...i naravno evo mene, odmah dižem dva prsta, ko bi drugi, evo ja ću... Ovaj infantilni deo mene, ne može odoleti...
    Znači, jesu Konkviskadori doneli paradajz (a doneli su i štošta drugo) iz Amerike, međutim, malo poznata činjenica je ta, da je paradajz donet kao ukrasna biljka. I to otrovna ukrasna biljka. U evropi se gajio, preko sto godina, u saksijama, ali ga niko nije ni okusio. Šta mislite zašto? Verovatno su Konkviskadori, tu zablodu, zajedno sa paradajzom, pokupili od Asteka. Kako god okreneš, verujem da je za primenu paradajza u ishrani, najzaslužnija stara Italijanska porodica Borđija. Verujem da su hteli da ga primene u nekom od svojih kulinarskih vragolija, a eto desilo se da su sasvim slučajno napravili i neko neobično jelo, koje se danas zove paradajz čorbica... mada nije isključeno da je već tada (i to iz prvog pokušaja) napravljena i salsa. Nas koji smo je probali, naravno, ne iznanađuje brzina kojom se recept za salsu širi po evropi. Mletačka republika i dalje drži Dalmaciju kao svoju koloniju, i prirodno je da će ovakvo jelo ubrzo stići i tamo. Naravno da Dalmatinci nisu ni malo sretni što su pod okupacijom stotinama godina, a jedini način da se osvete okupatoru je bio upravo u tome, da im krive nazive za omiljena jela. Tako je salsa konačno postala Šalša, i ja se nadam da će tako i ostati.
    E sad i ono glavno da ne kažem krucijalno pitanje, odkud to da se u Meksiku zove Salsa, verujem da se radi o čistoj slučajnosti, naime kuvar koji je došao iz Evrope, i otvorio prvi Italijanski restoran u Meksiku, slučajno nije bio iz Dalmacije, nego iz Italije... a ovolicno je falilo da bude drukčije :)

    ReplyDelete
  26. Tadeja, molim te za izvinjenje. Ono što sam ja rekao o pranju paprika je bilo u najboljoj nameri. Naprosto je to najbezbolniji i najlakši način, da se rešiš semenki. Tačno je da možeš svaku papriku staviti i na sto, uzeti nož i sastrugati sve semenke, onda sve to lepo pokupiti sa stola i uzeti sledeću papriku. Odličan je to metod, kad radiš jednu dve tegle ajvara, međutim kad kreneš sa 30-40 kg paprika, da ti pravo kažem, ume to sa nožem malo i da dosadi. I tako sam ja (a bilo je to još pre par godina) odustao od noža, na pola posla, i ostatak (a ostalo je bar još 20 kila) rešio da okupam u vangli sa vodom. Pošto sam i inače sklon ka traganju za novim rešenjima, ukusima...za svaki slučaj sam ove dve vrste paprika samleo na istoj mašini, ali u dva lonca. Stavio sam istu količinu i ulja i soli. I upržio sam ga na potpuno jednak način. To mogu dosta pouzdano da tvrdim jer sam koristio dva potpuno jednaka lonca od 18 litara, i grejao ih na istom tipu velike ringle, i na istoj temperaturi, a to znači na 6. Ja se ne izmotavam sa ajvarom kao tamo neki, nego tresnem na maksimum, i stojim pored šporeta mešajući satima...jes kad bi se zezali...

    Pošto imam proizvodnju domaćih kolača, prvo što sam morao da uradim to je da napravim mešalicu koja će me osloboditi onog ludačkog posla "Kuvanja žumanaca na pari". I mogu ti reći da se ta mešalica odlično pokazala i za ajvar. Sve ti to pričam da bih naglasio svu silu podjednakih uslova koje sam obezbedio ne bih li utvrdio ima li razlike. I najodgovornije ti tvrdim, ja razliku nisam utvrdio. Očito moje čulo ukusa ne može da se poredi sa čulom ukusa gospođe majloV, koja je tu razliku odmah uočila kada je sama izvodila ovakav isti eksperiment. A verujem da ga je izvodila, jer otkud bi inače imala pravo da tvrdi:
    "-ne nikako ne prati paprike posle ciscenja
    to i najuprzenijem ajvaru strasno kvari ukus"

    Tako, Tadeja, molim te da mi oprostiš jer sam brzopleto ustvrdio nešto što očigledno nije istina...ali eto pošto je bilo u dobroj nameri, nadam se da mi nećeš uzeti za zlo. :)

    ReplyDelete
  27. @Predraže :) jedini razlog zašto odmah nisam odgovorila je taj da ovim što činimo zachatavamo Majin blog i ovaj post, što Maji možda u ovom trenutku ne smeta, ali jedan dan će se ipak probuditi i reći : "Vidi budala šta mi uradiše od posta!" :) Jer ovako uspjela fotografija i odličan recept ne zaslužuje hrpu tvrdoglavaca da se pod njima prepiru. Majo, nakon što ovo završi, slobodno nas briši!
    U kontekstu toga Predraže, svidio mi se Maslinkin prijedlog o tome da počneš sam pisati blog, jer bi to bilo jedno vrlo veselo mjesto, sa mogućnošću konstruktivne rasprave, dok ti ne zaključiš da je bilo dosta! :)
    Dalje, gospođa majloV se meni čini jedna vrlo interesantna žena, ne obavezno u negativnom smislu :), očito ima nešto od pitbullovske sorte, kad primi ne pušta, što ni meni nije strano, ali mislim da je u konkretnom slučaju opalila jednu finu intelektualnu masturbaciju ( slobodno briši Majo! ) ,
    Ne razumijem, postoje gotovo identična jela u različitim narodima i jezicima, koja uslijed toga imaju drugačije nazive ili se drugačije izgovaraju, a ona napala na kvačice kao da to na bilo koji način utječe na jelo ili išta drugo.......
    I opet mala digresija. Kad je došlo vrijeme da moje dijete konačno samo krene u dućan, poslali mi nju za prvi put po tri i pol stvari u dućan. Veliki supermarket, naručim ja između ostalog i tri paradajza. Znala je da mora staviti u vrećicu, na vagu, utipkati šifru proizvoda itd. I dođe dijete kući, nema paradajza. Usred ljeta. A gdje su paradajzi, pitam? Nije bilo paradajza. Kak' misliš nije bilo paradajza? Pa nije bilo paradajza! Meni čudno. Pitam ja, jel' ti znaš kak' izgleda paradajz? Nije ih jela donedavno, pa sam mislila čak da namjerno nije htjela kupiti. Znam, kaže, crveni, okrugli. I nije ih bilo?
    Pa bilo je, oči sad već pune suze, ali je ispod pisalo RAJČICA, a ti si rekla paradajz! A jebaji ga! :)
    A meni se čini da gospođa majloV ima osjetno više od 5-6 godina i da uprkos neosporivom obimu svakojakih znanja, u konkretnom slučaju pretjeruje. Jer je to istovremeno i salsa i šalša jednako kao što je paradajz rajčica! Gle čuda, čak i zvuči gotovo isto! :P
    I da sad konačno dolijemo ulje na vatru! :)
    Ja sam osobno sklonija pinđuru, ali nemam više sape za višesatno stajanje kraj štednjaka. Te očisti, te ispeci, te oguli, te potrijebi sjemenke, te narezuckaj, te napravi salsu? ;), pa ga još peci.
    Moja mama je, rekla sam, pržila ajvar sa puno ulja, meni nije bio dobar, Prvi put sam ove godine pojela domaći ajvar da mi je stvarno bio po guštu. Istina, radila sam dva puta manje količine, pa je onda i to kuhanje/pečenje kraće, i ne smuči ti se ( zavidim na mašini za miješanje :), još da postoji i neka koja trijebi sjemenke :) ), manja količina se pojede brzo i ne vuče se po kući i ja zadovoljna. Nisam pekla potpuno bez ulja, stavila sam malo ulja, ali ostatak tek pred sam kraj i meni to ima bolji, finiji, pitomiji tek. Bude prekrasno kremast ajvar. Taman dovoljno okus po prženom, a da ne dominira.
    Bavila sam se i ja mišlju,ne jednom, pogotovo kod pinđura, a nakon višesatnog trijebljenja sjemenki, ubaciti paprike u vodu i oprati, ali ja to jednostavno ne mogu napraviti! :) Imam osjećaj da bih time oprala sav okus pečene paprike, a osim toga ja nikad ne bacim onaj sok koji puste, ja to volim začiniti i par paprika i tufkati kruh u to :)
    Vjerujem ti da je tvoj opit pokazao da nema razlike u okusu, ali ja to ne mogu napraviti! :) Priznajem da tu imam mentalnu blokadu!

    ReplyDelete
  28. I još, apropos vojvođanske i dalmatinske kuhinje, kao predstavnika bogate i siromašne kuhinje.
    Mislim da si na dobrom tragu, ali si pogrešno postavio stvari. Trebalo je ipak proći izvjesno vrijeme da i u siromašnim krajevima izrastu generacije ili više njih, koje nikad nisu osjetile glad i kojima je bilo dostupno sve što i bogatijim krajevima, a da bismo se svi kolektivno vratili izvoru, jednostavnosti i sl. Naravno da bogati Slavonac ili Vojvođanin, neće kraj maslaca, jaja, brašna i debelih svinja, čvaraka, somova i inih riba, globati sirotu srdelu na komadu kruha umočenom u maslinovo ulje i kvasinu. A i nema je. Ali ima sve naprijed navedeno, pa još i više i radi od toga čudesa. S druge strane, ova nazovi sirotinjska kuhinja je tek unatrag nekih 30-tak godina ( odgovorno tvrdim za recimo Hercegovinu) poboljšana i možemo govoriti o nekakvoj kuhinji. Prije toga nisu znali za ništa drugo osim pure i raštike i gvalje slanine, ako su imali sreće da imaju svinju. Sir iz mišine jest specijalitet, al' kad dereš samo po njemu, puri i raštiki, uz još koju travu, nemoj se ljutiti, ja bih radije izbor bogatijih kuhinja.
    Druga je stvar što smo mi iz tih bogatijih kuhinja naslijedili recepte koji su uslijed velikog izbora i količine namirnica, neki dovedeni do apsurda po količini šećera, maslaca, jaja, pa je za današnje vrijeme u nekim receptima svega toga previše, ali da nemaju dobru kuhinju, imaju.
    Ionako smatram da je umijeće iz svega izvući ono najbolje i prilagoditi sebi i svojim potrebama i željama, tako da i jedna i druga kuhinja i namirnice koje se u njima pojavljuju imaju i svoju vrijednost i mjesto.

    ReplyDelete
  29. Hvala ti Tadeja na nekoliko stvari.

    Najpre, što ne štediš tu tastaturu, nego kad pišeš onda brate PIŠEŠ. Dosta se šugavo osećam na ovako lepim (bar meni lepim) mestima, jer me lako uočavaju...samo pogledaju gde je neki dugački tekst...to mora da sam ja. Sad eto mogu malo da se skrivam iza tebe :)))

    Hvala ti i što si razumela zašto su neke stvari napisane, i da je to sasvim dovoljno :)

    I konačno, eto nas na temi (svima nama omiljenoj) KUHINJA.

    Potpuno se slažem sa tobom, i najgora stvar koju ćovek može da uradi je da generalizuje. Naravno da je mene impresioniralo to kako Štefa od sasvim običnog jela kao što je kuvani paradajz, pravi veličanstvenu kreaciju, tako što u to ubacuje lorber (jednostavno izađe ispred kuće i uzbere ga) a onda unutra stavi mnogo peršuna i ŠEĆERA. I sasvim mal belog luka, na kraju.

    Za mene je to bila magija, jer sam odrastao doduše u Beogradu, ali sam leta i leta visio u Vojvodini, svi moji su bili odande.

    A ta hrana je uglavnom oscilovala između dva tipa neumerenosti. Svakodnevno prežderavanje od testa, i slanine...odnosno prežderavanje mesom, (mada bi izraz mesinom, bio primereniji tim količinama)u vreme nekih slava i drugih dogđanja.

    Naravno, pojava frižidera i zamrzivača, menja sliku naopačke. Mešanje kultura i u "siromašnijim" sredinama dovodi do pojave novih namirnica.

    Ne može se to generalizovati naravno, ali kuhinja u kojoj je primena začina postojala da bi se neka jela dovela u stanje jestivosti, a nekada i do savršenstva, se samo još više obogaćivala večim izborom namirnica. U Vojvodini je to takođe tako, naprosto je nemoguće danas živeti bez snažnog uticaja faktora koji dolaze sa strane (ne samo interneta), a pošto stare navike ipak teško odumiru, ne iznenađuje onda moj izbor kad moram da biram između Italijanske perfekcije i Vojvođanske neumerenosti...tako da ću ja još jedno vreme biti dosledan i tvrditi da su Dalmatinke najbolje kuvarice, ali ovog puta ću (radi objektivnosti) dodati: za mene

    ReplyDelete
  30. Uhtiiii.. stagar slova kao semencica iz paprika
    ((: od 40 kila :))

    Poz.

    ReplyDelete
  31. jeste, s(h)als(h)a je originalno maksicka, i verovatno su je spanci i italijani doneli odatle, svako dodao nesto svoje i napravio modifikaciju. dalmatinska kuhinja je bila dosta pod uticajem italijanske i otud salsa na tim prostorima. ako se pravi dalmatinska varijacija onda je ispravnije nazvati je onako kako je u dalmaciji i zovu - šalša.

    ja i dalje kulinarsku internet zajednicu posmatram kao jednu veselu zajednicu gde su ljudi rastereceni i opustetni, prave kolace, druze se, isporbavaju nove ukuse... meni je to i gomila predivnih ljudi koje sam ovako upoznala najbitnije

    ReplyDelete
  32. Za mene je, pa i nastup na internetu, najvaznija iskrenost.. dobronamernost, veselost, druzeljubivost i otvoreno prijateljsko srce nikada nije dolazilo u pitanje ;)

    Kazu Rusi:
    "sreca je kada vas razumeju"!

    Sve najbolje vam zelim :)

    ReplyDelete
  33. samo da se pohvalim - da tebe nije bilo, ja bi sad tu sirot verovatno skrkao one kockizovane ili cele pelate iz konzerve, (a u njima, kao što znamo, iz nepoznatih razloga, niko nikad nije stavio ni jednu ljutu papričicu :) ).

    http://www.istockphoto.com/stock-video-35684500-tomato-sauce.php?st=aa1d564

    :)

    ReplyDelete