Wednesday, September 30, 2009

Rupičasti hleb

15 comments

U kuVarijacijama ovog meseca pravimo Brankin kruh, hleb sa neodoljivom rupičastom sredinom i rustično grubom, brašnom prošaranom koricom.

U Brankinom receptu kaže 600-800 ml vode na 1 kg brašna. To je, po meni, prevelik raspon. I od 600 i od 800 ml vode će ispasti dobar hleb, ali potpuno različite središnje teksture. Za rupičastu sredinu potrebno je meko i lepljivo testo i dobro razvijena glutenska vlakna. Finoća brašna je takodje važna - što belje i sitnije, to bolje (o zdravlju nećemo sada ;) U mom slučaju to je tip 400, meko. Integralna testa nikada ne postignu taj stepen mekoće i vazdušastosti (?!) kao bela, jer mekinje i drugi delovi zrna "presecaju" glutenska vlakna. Zato, kad vidite u pekari diiivan, mekan i vazdušast integralni hleb znate odmah da je u pitanju obmana, ček i pre nego što ga zagrizete. Mene to užasno nervira, i dugo sam bila baš rezignirana zbog loše ponude integralnog peciva uopšte, a neskromnog mlataranja terminima integralno, zdravo i prirodno.

Zašto skrećem na temu integralnog, kad smo za domaći imali da uradimo čisto beli hleb? Zato što sam nešto jako slično radila jako dugo, samo sa integralnim brašnom. U jednom periodu nismo uopšte kupovali hleb, stalno sam pravila crni, od jako mekog testa. Na pola kilograma integralnog brašna stavljala bih 400-450 pa i 500 ml vode, i pošto bi testo bilo premeko da bi se od njega išta oblikovalo taj sam hleb izlivala i pekla u manjem plitkom četvrtastom plehu. Nisam ga nešto posebno mesila, par minuta da se sve sjedini i još par minuta preko. I uvek je bio super. Evo ga, ovo je slikano pre jedno pet godina :)

Za Brankin hleb ja sam prvo kvasac razmutila u malo vode, pa na to dolila još do 400 ml. Odmerila 500 g brašna i prosejala, i zamesila sa onih 400 ml tečnosti. Mesila mikserom 10-ak minuta, ostavila da narasta, posle sat vremena premesila, i ostavila da nadodje i drugi put. Onda sam uz pomoć dve kašike vadila manje komade testa na dobro brašnjavu radnu površinu, malo ih zakotrljala levo-desno kroz to brašno i redjala na pleh gde je testo narastalo i treći put, dok se rerna grejala. Pekla sam hleb-lepinje na najjačoj temperaturi, uz ventilatore, otprilike 15 minuta, i malčice su već postali reš, trebalo je kraće da se peku. Može i duže ali na nižoj temperaturi, kako je Branka i napisala, npr. 20-ak minuta na 180-200°C.

Vruć hleb je zamirisao ceo stan negde oko ponoći i ne bih živa bila da ga nisam odmah probala! Super je, stvarno, kora je punija ali divno krckava, a sredina božanstvena. Dragi je takodje dao najvišu ocenu, a on ume malo da sitničari kad je hleb u pitanju. Jede on svaki, ali za retko koji kaže wow!


Sastojci:
500 g mekog belog brašna
1 kašičica soli
oko 10 g svežeg kvasca, tj. 1/4 kocke
400 ml mlake vode

Postupak:
1. Kvasac razmutiti sa malo vode pa dodati vode do 400 ml.
2. Brašno prosejati, dodati so, pa uliti svu tečnost. Varjačom sjediniti sastojke pa mesiti mikserom oko 10 minuta, ili varjačom. Testo je premeko da bi se radilo rukama. Sud sa testom pokriti plasičnom folijom i ostaviti jedan sat da narasta. Premesiti, ostaviti još jednom da naraste.
3. Premesiti. Kašikom vaditi manje komade testa, otprilike koliko kašika zahvati, i spuštati na dobro brašnjavu radnu površinu. I preko posuti brašnom, zakotrljati levo-desno par puta da se sve obloži brašnom, pa prebaciti na pleh postavljen papirom za pečenje. Uključiti rernu na maksimum i dok se ugreje ostaviti da testo još jednom narasta.
4. Peći na 250°C sa ventilatorom oko 13-15 minuta ili na 180-200°C oko 20 minuta. Od ove mere dobije se 8-9 hlepčića tj. lepinja koje stanu na jedan veliki pleh od rerne.

(Literally) Holy Bread

Ingredients:
500 g all-purpose flour
1 tsp salt
10 g fresh yeast
400 ml lukewarm water

Directions:

1. Dissolve yeast in a little water, then add more water to reach 400 ml.

2. Sift the flour, add salt, and pour all the water in. Knead the dough for about 10 minutes using mixer or wooden spoon, the dough is too sticky to knead by hands. Cover the pot with cling film and set aside for an hour. Re-knead and let ti raise once more.

3. Re-knead again. Grab small portions of batter using a spoon, and get them out over well floury working surface. Sprinkle some flour over. Roll the dough from left to right for a few times, to get it covered with flour from all sides. Transfer it to the large baking pan lined with baking paper. Turn the heat on to maximum temperature. Leave the pan on the stove top to let the dough raise again while waiting to reach 250°C.

4. Bake on 250°C with fans on for 13-15 minutes, or on 180-200°C for about 20 minutes. You should get 8-9 mini breads with nice holes in their's insides.

Monday, September 28, 2009

Najlon pita

10 comments

U septembru istražujemo Brankin blog Dvi ribe, dva kumpira, u okviru igre pod imenom FBI rukavice. Nešto na svoj račun - kad sam prvi put videla ime ovog bloga, pomislila sam da je greškom progutano R u krompirima ;) Blage veze nisam imala za ovaj dijalekat, i shvatila da mi je Dalmacija daleka kao i Australija.

Brankina kuhinja se meni svidja. Morski segment pratim sa manje pažnje jer mi je riba, sem neke klasične varijante u rerni, pomalo strana. Ostali plodovi mora su mi čista egzotika, sveža riba i plodovi mora su ovde nerazumno skupi, a i kontinentalne navike me više vuku ka hodajućim životinjama ;) A ni takvih recepata kod Branke ne manjka.

Moram dati opšti utisak o Branki, a to je jednom (tj. dvema) rečju - žena zmaj. Najiskrenije se divim osobama koje su maštovite ali i spretne, vešte i brze. Ona žena spremi čitavu gozbu za jedan dan, sa nevericom sam gledala sto sa gomilom djakonija koje je spremala za druženje sa Monsoon. Ne stvarno, stvarno mislim da je to dar. Meni ako ručak i kolač padnu u jednom danu već sam crkla. Ja sam nekako spora, za sve mi treba bar duplo više vremena od navedenog, a kad sve završim onda mi na fotkanje ode još ihahaj vremena, pa posle na prebacivanje i sredjivanje još tabak sati, a i onda se na kraju balade još pola dana divim svom učinku, ako sam zadovoljna :))) Brzina mi svakako nije vrlina, zato se iskreno divim svima kojima jeste. Mislim, lako je biti brz i smuljati nešto, ali prava je umetnost biti brz i kvalitetan. A Branka je takva.

Još jedna slika o Branki (opet malo na svoj račun). Pisala je ona da ima i veliku i manju decu, ali nije bilo dečijih slika na blogu. Onda jednom prilikom Branka uslika stariju ćerku koja drži oval sa nekom divotom i poslužuje, baš lepa i topla fotka. A ja mrtva 'ladna pišem komentar "Lepo je videti te", uopšte ne kapirajući da je na fotki Brankina ćerka!!! Oduvek sam bila operisana od procene godina, ali baš mi bi neprijatno kad sam shvatila da sam devojci bez blama u sekundi duplirala godine! Nadam se da se ćera nije naljutila, ali eto, ja sam stvarno Branku mogla da podvedem pod sliku mladjahne poslužiteljke :)

A ja, nikad pogubljenija sa vremenom nego sada. Imam utisak da kad pokušam da se bolje organizujem, nekako se i u tome pogubim. Sve nešto zapisujem pa opet posle ne znam gde mi je šta. Za sve što bih htela da uradim mi je potrebna visinska priprema, a iovako sam spora po defaultu. Mislila sam da neću uopšte stići da učestuvjem u ovom krugu, ali ipak sam uspela bar jedan recept da isprobam - najlon pitu.

Nisam skapirala zašto se tako zove. Videla sam da je dosta popularna i da puno ljudi zna za ovaj kolač. Uglavnom, najlon pita me je odmah osvojila, nekako je čvrsta i meka, još sa Brankinih slika sam stekla taj utisak. Po tipu, ova pita me je odmah podsetila na medenu pitu, a ta me je baš iznenadila finoćom i mekoćom.

Pitu sam pravila u dimenziji pleha od rerne minus par cm. Crne kore sam tanjila direktno na papiru za pečenje, gde sam mogla relativno lako da cepkam i lepim delove da bih dobila četvrtastu koru. Pekla sam bukvalno po pet minuta svaku, tek toliko da zamirišu. Malčice su tek narasle, od praška za pecivo koga je išla cela kesica, a i malčice se osećao ukus praška/sode u kori. Mislim da bi moglo i sa pola kesice da prodje. Od satojaka tu je i cimet, pa je on ipak definisao vodeći ukus tamnih korica.


Žuti sloj je klasičan patišpanj. Ja sam ga naravno pekla na papiru, i imala malo problema da kasnije odlepim koru od papira. Znam za trik sa hladnom vodom i malo sam navlažila papir sa spoljne strane, i išlo je za nijansu lakše, ali ipak sam sa papirom svukla i onaj tanki film, koricu sa jedne strane žute kore. Kasnije kad je na tu stranu dosao fil, imam utisak da ga je kora malo upila.

Papir mi je bio glavni saveznik. Ispečene kore sam hladila sa sve papirom, a posle samo prevrnula koru na podlogu i odlepila papir. Stvarno ne znam kako bih bez toga, jer je tamna kora kad se ohladi prilično krta i garant bih je slomila prilikom prenošenja. Ne znam za vas, ali ja sam bez papira za pečenje kao bez tople vode, i nemam pojma kako su domaćice ranije živele bez njega :)


Fil je jednostavan i divan. Volim ukus tih običnih kremova. Mleko, šećer, puter i brašno. Kao sladak bešamel ;) Složena pita mora nečim da se pritisne i odleži u frižideru preko noći. Crne kore će od vlage omekšati a ceo kolač se povezati u celinu.

Ukus je kao što sam i očekivala - savršen. Kolač je baš izdašan, i obzirom da se lepo seče može se uobličiti u malene štangle i proći kao sitan kolač. Deca ga obožavaju.


Branka, hvala za ovaj divan recept! Nekom drugm prilikom ću morati da probam i belu pitu, jer unapred znam da je predobra, ali i one raskuvane jagnjeće kolenice koje sanjam otkako sam videla slike...

Fil:
1 l mleka
150 g oštrog brašna
150 g šećera
250 putera
vanilin šećer

Crne kore:
1 jaje
250 g šećera
80 g putera
1 vanilin šećer
1/2 kašičice cimeta
5 kašika mleka
2 kašike meda
2 kašike kakaa
450-500 g brašna
1 prašak za pecivo

Žuta kora:
5 jaja
150 g šećera
150 g brašna
1/3 kašičice praška za pecivo
2 kašike mlake vode

Postupak:
1. Prvo napraviti fil, kako bi mogao da se hladi dok se spremaju kore. Puter izvaditi i držati na sobnoj temperaturi. U manji sud sipati brašno. Preliti sa malo mleka i mešati, pa dodati još malo mleka, toliko da se dobije gusta ali tečna masa, gušće nego za palačinke. Ostatak mleka pomešati sa šećerom i skuvati na pari. U vrelo mleko dodati razmućeno brašno i vanilin šećer i kuvati dok se ne zgusne. Ostaviti da se hladi, poklopljeno, da se ne bi hvatala korica.

2. Pripremiti crne kore. Brašno prosejati sa praškom za pecivo. Jaje, šećer, puter, vanilin šećer i cimet umutiti mikserom. Dodati mleko, med i kakao, mutiti još minut. Dodavati brašno muteći najmanjom brzinom, a kad postane gusto nastaviti varjačom. Testo treba da bude gusto, meko, ali ne lepljivo. Iseći tri lista od papira za pečenje u veličini pleha od rerne, za svaku koru po jedan. Podeliti testo na dva dela i svaki deo rastanjiti na papiru u što pravilniji pravougaounik (npr. za klasičan pleh od rerne rastanjiti koru na oko 35 x 30 cm), pa prebaciti na pleh. Kore ispeći, jednu po jednu, na prevrnutom plehu od rerne, na 175-180°C oko pet minuta. Pečene kore sa sve papirom prebaciti na drugi pleh ili poslužavnik, može i jednu preko druge, i ostavi da se ohlade. Kako se hladi kora se stvrdnjava, a topla je meka.

3. Pripremiti žutu koru. Mikserom mutiti jaja i šećer oko 10 minuta. Dodavati brašno prosejano sa praškom za pecivo muteći na najmanjoj brzini. Na kraju dodati dve kašike mlake vode i promešati. Pleh koji je korišćen za crne kore obložiti papirom i izliti testo. Peći na 175-180°C oko 12-15 minuta, tj. dok površina biskvita ne dobije blago rumenu koricu. Izvaditi, i sa sve papirom ohladiti.

4. Završiti fil. Ohladjeni fil od brašna i mleka kratko razmutiti mikserom pa dodati puter koji je prethodno razmućen žicom ili običnom varjačom i mutiti još malo.

5. Složiti pitu. Crna kora, polovina fila, žuta kora, polovina fila, crna kora. Složenu pitu pokriti papirom za pečenje ili plastičnom folijom, pa preko staviti drugi pleh ili poslužavnik i neki teret (deblja knjiga, oborene tegle ili limenke) i ostaviti u frižideru preko noći. Tako će kore skroz omekšati i ceo kolač postati kompaktan. Sutradan seći na male pravougaonike i pred služenje posuti prah šećerom.


Naylon Pie

Filling:
1 l milk
150 g all-purpose flour
150 g sugar
250 butter
1 vanilla sugar

Dark biscuit layers:
1 egg
250 g sugar
80 g butter
1 vanilla sugar
1/2 tsp ground cinnamon
5 tbsp milk
2 tbsp honey
2 tbsp cocoa powder
450-500 g all-purpose flour
1 baking powder

Light biscuit layer:
5 eggs
150 g sugar
150 g all-purpose flour
1/3 tsp baking powder
2 tbsp luke warm water

1. Prepare the filling first, as it could get cold while you prepare the biscuits. Take the butter out of the fridge to the room temperature and set aside. Pour some milk over the flour and stir, adding some more milk to get thick but runny batter, similar to batter for crepe's but thicker. Cook all the remaining milk with sugar in a double broiler. Pour the batter in the hot milk and cook until thickens. Set aside for cooling, covered, to avoid crusty top.

2. Prepare dark biscuits. Sift the flour with baking powder. Beat egg, sugar, butter, vanilla and cinnamon with a mixer. Add milk, honey and cocoa, mix more. Use your mixer's lowest possible speed and start adding flour. When it becomes too thick, use a wooden spoon to stir in all the leftover flour. Dough shouldn't be sticky, but thick and soft. Cut out three sheets of baking paper in your baking pan size. Divide the dough in two, and roll out a thin layer of each, over the baking paper (mine biscuit was about 35 x 35 cm). Place the paper over the pan turned upside down, and bake for about 5 minutes in the oven preheated to 175-180°C. Transfer baked biscuits onto another pan to cool. Don't peel the paper yet, so you can place the biscuits one over another. Warm biscuit is soft, but cooled one becomes firm.

3. Prepare light biscuit. Beat eggs and sugar with a mixer for about 10 minutes. Add flour sifted with baking powder and keep mixing on minimal speed. At the end, add two tablespoons of luke warm water, and stir. Use the same baking pan as for the dark biscuits, line it with a paper and spread the batter over. Bake for about 12-15 minutes in the oven preheated to 175-180°C, or until biscuit top starts to get golden. Lift the biscuit out, together with paper, and cool.

4. Finish the filling. Beat cold milk filling with a mixer for a minute, then add the soften and hand beaten butter and mix some more.

5. Arrange the pie. Dark biscuit, half of filling, light biscuit, another half of filling, dark biscuit. Line it using baking paper or cling film, cover with another pan or other flat surface, and place something heavy over (a thick book, one or two glass jars, a few cans). Let it cool overnight in the fridge. The biscuits will soften, and the whole pie should become very compact. Cut it in small rectangular pieces, and dust with icing powder before serving.

Thursday, September 24, 2009

Hlepčići

10 comments

Nešto skroz jednostavno. Vrlo slični kao ovi hlepčići sa belim lukom, samo neutralni. Totalno su neodoljivi dok su topli, zadaju mi muke i iskušavaju me u odluci da neću pojesti više od dva komada odjednom. Ako se slučajno u blizini nadje i mlad kajmak... E, jbg! Onda sasvim sigurno gubim bitku.

Mast daje, za mene, idealnu mekoću ovakvim testima. Sirće (ili limunov sok) pomaže da se razviju glutenska vlakna i testo još više naraste, kao i da korica bude tanja, a ne oseća se na kraju. Ali najvažnije je da se hlepčići peku na najjačoj mogućoj temperaturi i što kraće. U profi rernama se postižu više temperature nego u kućnim, to je i jedan od razloga što nam peciva nisu “kao iz pekare”. Ipak, kućna rerna zagrejana na 250°C uz uključene vantilatore daje jako lep rezultat.


Sastojci:
500 g belog pšeničnog brašna
1 kašičica soli
300 ml mlake vode
3-4 kašike masti (oko 100 g)
1 kašika jabukovog sirćeta
1/2 kocke svežeg kvasca
1 kašičica šećera

Postupak:
1. U šolji razmutiti kvasac sa 1-2 kašike vode, kašičicom šećera, i 1-2 kašičice brašna, da se dobije glatka masa. Ostaviti da napuni šolju.
2. 300 ml vode smlačiti. Brašno prosejati, dodati kašičicu soli, razmućen kvasac, vodu, sirće i mast. Zamesiti glatko testo (može varjačom, ne mora rukom) i ostaviti na toplom mestu da narasta, bar 45 minuta.
3. Uključiti rernu na 250°C, uključiti i ventilatore ako ih rerna ima (turbo mod). Testo premesiti, podeliti na 24 loptice i poredjati (6x4 komada) na pleh 40x30 cm. Peći 12-13 minuta na 250°C sa ventilatorom. Ako rerna nema ventilatore potrebno je malo više vremena.


Breaddies

Ingredients:
500 g all-purpose flour
1 tsp salt
300 ml luke water
3-4 tbsp lard (pork fat), about 100 g
1 tbsp apple vinegar
20 g fresh yeast
1 tsp sugar

Directions:
1. Dissolve yeast in 1-2 tablespoons of water, in a cup. Add a teaspoon of sugar, 1-2 teaspoons of flour and stir to get smooth starter batter. Set aside, and let it fill the cup.
2. Combine flour with salt. Add the starter, water, vinegar and fat. Knead the dough for 5-10 minutes using a wooden spoon until it becomes smooth, shiny and a little bit goo. Let it raise for at least 45 minutes to double in size.
3. Re-knead the dough, divide into 24 balls and place them into 6 x 4 matrix over 40 x 30 cm baking pan lined with baking paper. Let the breaddies raise once again, then bake for about 12-13 minutes in the oven preheated to 250°C using turbo mode and fans, if any. If not, you should bake the breaddies for a few more minutes.

Sunday, September 20, 2009

Lady Marmalade

21 comments

Iliti Dzemi Lady by Darwina, sa Coolinarike.

Ne znam šta bih rekla o ovom kolaču osim da je predivan u svojoj jednostavnosti. U testo ide i džem, dobro je da je neki kiselkasti. Ja sam u testo stavila domaći gusti džem od višnje koji sam pretodno samlela u seckalici (jer inače višnje kuvam cele). Višnjama i sirupom iz džema sam malko prelila čokoladnu glazuru kolača, i nauživala se konzumirajući rezultate.


Čak je i moj dragi, koji inače baš nikada ne jede ovaj tip kolača, pojeo par kriški iz par puta, što meni baš dodaje na težini ovog obično-neobičnog dezerta. Inače, njemu su to "hlebasti" kolači, on za kolače priznaje jedino orijentalne bombe tipa baklava, tulumba, alva i slično, i poslastičarsku klasiku tipa krempite, šampite, indijaneri itd. Deca su, naravno, ovaj kolačić jela u slast.

Sastojci:
180 g brašna
100 g šećera
60 g prah šećera
50 g kakaa
1 ravna kašičica sode bikarbone
1/2 kašičice praška za pecivo

125 ml ulja
200 ml jogurta
40 ml mleka
100 g gustog džema od višanja (ili nekog drugog kiselkastog)

za glazuru
50 g čokolade
25 g putera
3 kašike slatke pavlake
par kašika redje ukuvanog džema od višanja, ili sirupa od višanja

Postupak:
1. Pomešati sve suve sastojke - brašno, šećer, prah šećer, kakao, sodu i prašak za pecivo.
2. Dodati tečne sastojke - ulje, jogurt i mleko. Na kraju umešati
džem. Moj džem je bio gust ali sa celim višnjama, pa sam ga prethodno ispasirala u mini seckalici.
3. Izliti na duguljasti četvrtasti pleh za pečenje hleba obložen papirom za pečenje, pa staviti kolač da se peče oko 40 minuta na 180 °C.
4. Pripremiti glazuru. Otopiti čokoladu (mikrotalasna, 3-4 minuta na 180W), umešati puter i pavlaku. Glazirati kolač a po želji preko glazure ovlaš sipati par kašika retkog džema od višanja (kao slako) ili sirupa od višanja.



Lady Marmalade

Ingredients:
180 g all-purpose flour
100 g sugar
60 g icing sugar
50 g cocoa powder
1 tsp baking soda
1/2 tsp baking powder

125 ml oil
200 ml plain yogurt
40 ml milk
100 g thick sour cherry marmalade, or other having sour taste

for the glaze
50 g dark chocolate
25 g butter
3 tbsp heavy cream
a few tbsp of sour cherry jam, or syrup

Directions:
1. Combine all dry ingredients - flour, sugar, icing sugar, cocoa,
soda and baking powder.
2. Add liquid ingredients - oil, yogurt and milk, one by one. Finally,
whip the marmalade and stir it in.
3. Line a bread pan with baking paper. Pour the batter in. Bake for
about 40 minutes in the oven preheated to 180 °C.
4. Prepare the glaze. Melt the chocolate (microwave, 3-4 minutes on
180W), add butter and cream, stir well. Get the cake out of baking
pan, then spread the glaze over. Add some sour cherry jam or syrup,
dropping it over chocolate.

Thursday, September 17, 2009

Grilijaž korpice

25 comments

Grilijaž korpice od Mignonne su mi odavno na listi za probanje, pa nikako da se rešim na taj poduhvat. Mignonne je kraljica sitnih kolača i preurednog ukrašavanja, ja se nauživam samo dok gledam njene sličice. Molim vas, pogledajte kako izgleda njena Grilijaž torta, ako do sada niste.

Prošlog vikenda sam se dala u pravljenje ovih korpica, nakon što sam se nedelju dana psihofizički pripremala na zahvat. Išla sam u radnju sa slikarskim materijalom da kupim dobru čekticu. Tamo sam im pomalo bojažljivo objasnila za šta mi treba, i bez podsmeha sam dobila savet za vrstu četkice koja bi trebalo da mi odgovara - sintetička, čvrstih dlačica, pljosnata, oko 1 cm široka... Znajući da je pipavo jer treba omalati 70 malih papirnih korpica u dva sloja, i naročito poznajući sebe kojoj za sve treba duplo više vremena od proseka, odabrala sam jedno veče i celo ga posvetila korpicama. Ne smem da vam kažem koliko je sve trajalo i zagazila sam duboko u noć, ali ne umem da vam opišem taj osećaj zadovoljstva nakon završenog posla...


Zeznula sam se prilikom prvog nanosa čokolade, jer sam je nanela pretanko, pa kad sam i drugi sloj završila shvatila sam da ću morati još jednom da krečim! Sedamdeset malih korpica, svaka tri puta premazana, sa hladjenjem izmedju - to mi je pojelo vreme.


Tek sutradan sam ih odvajala od papira. To je išlo relativno lako, mada sam mislila da ću ceo papir moći da odlepim u jednom potezu. Korpica se cepala, pa sam je odlepljivala iz par poteza, što stvarno nije bio neki problem. Predivno izgledaju kad se ogole, prave jestive korpice. Jedino imam zamerku što se ipak malu umažu prsti kad se uzme komad, ako ćete da ga pojedete iz dva zalogaja, jer čokolada omekša od toplopte ruku. Dragi nije imao tih problema, on strpa celu odjednom, i kaže mi da ne izmišljam :)


Dvadesetak sam odnela dalje, a sve ostalo smo pojeli sami, za manje od tri dana. Korpice su predivne, i teško im je odoleti. Jake su, slatke i kalorične, pa ipak posle dve treba načiniti napor i stati... Mignonne, hvala na receptu!

2010/12 update: Recept dodajem na spisak isprobanih u okviru igre FBI rukavice, gde je u novembru/decembru Lanin blog La cuisine creative bio pod istragom.


Sastojci:
250 g lešnika
200 g šećera
150 g putera
150 g čokolade
70 g suvih brusnica

za čokoladne korpice
300 g čokolade
70 malih papirnatih korpica

Postupak:
1. Pripremiti grilijaž. Šećer istopiti u karamel, dodati lešnike, promešati i sve preručiti na papir za pečenje. Kad se ohladi, samleti u seckalici ili blenderu. Odvojiti oko 50 g na stranu za kasnije ukrašavanje.
2. Izmešati preostali grilijaž, brusnice, puter i rastopljenu čokoladu. Masu rashladiti u frižideru radi lakšeg oblikovanja.
3. Napraviti čolokadne korpice. 300 g čokolade izlomiti i staviti u mikrotalasnu da se topi 15 minuta na 180 W. Nije potrebno prekidati topljenje zbog mešanja, promešati po isteku 15 minuta. Malom čvrstom četkicom nanositi čokoladu na unutrasnjost malih papirnih korpica. Ohladiti u frizideru. Naneti još jedan sloj čokolade, da bi korpica postala deblja, jer se papir kasnije skida.
4. Dok se drugi sloj cokolade u korpici nije sasvim stegao, u svaku spustiti kuglicu od pripremljene mase i sve opet vratiti u fržzider.
5. Stegnute korpice umočiti u grilijaž i zatim pažljivo skinuti papirnu korpicu. Mogu se ostaviti tako, ili spustiti u druge, čiste papirne korpice.



Pralin Truffles

Ingredients:
250 g hazelnuts
200 g sugar
150 g butter
150 g dark chocolate
70 g dried cranberries

for the chocolate cups
300 g dark chocolate
70 small paper cups

Directions:
1. Prepare the pralin. Melt 200 g sugar. When it's melted, add 250 g hazelnuts and stir. Spread over baking paper and let cool. Grind in a chopper or blender. Reserve 50 g of pralin for decorating truffles later.
2. Mix remaining pralin with 70 g chopped dried cranberries, 150 g softened butter and 150 g melted dark chocolate. Cool, for the ease of shaping.
3. Make chocolate cups by melting 300 g dark chocolate and spreading two layers of it on the insides of small paper cups using a small, firm brush. Cool the cups between the two coats.
4. Shape the cooled filling mixture into small balls, and place each in the chocolate cup, while second layer of chocolate coating is not completely set, to allow the the cup and the truffle stick together. Cool.
5. Once cooled, coat each truffle's top with reserved pralin, then carefuly remove the paper cup.

Monday, September 14, 2009

Voćna gibanica

12 comments

Dragi i ja smo odvojili vikend za Niš i za nas, dok su deca bila kod bake. U Nišu se održavao Cool susret na koji sam želela da odem, pa smo isplanirali da ga pretvorimo u mladenački vikend. Nije da smo nešto previše mladi, nego smo pošli bez dece, k'o pravi mladenci :) Maaalo slobode ;)

Susret je prošao fino, druženje kao i uvek prijatno, pričama nikad kraja, klopa odlična... Kad se skup razišao, dragi i ja smo otišli da ostavimo stvari u smeštaj koji smo rezervisali, pa malo da prošvrljamo kroz grad. Spustili smo stvari, bilo je oko 19h, a ja sam se strovalila na krevet i saopštila da moram samo maaalo da dremnem, pola sata, pa ćemo napolje. Sledeće čega se sećam je 01 h posle ponoći, kad sam samo ustala da se svučem i ljudski pokrijem, i nastavila sam da spavam do jutra... Toliko o dugoplaniranoj zajedničkoj večeri bez dece ;)

Ujutru smo otišli do pijace. Niš ima veliku pijacu u samom centru, odmah uz tvrdjavu. Obožavam pijace, atmosferu i ljude koji je čine tako živom. Čini mi se da je cela pijaca tog dana prodavala samo paradajz i paprike, svaka tezga je imala bar jedno od ta dva. Sve je bilo živo od jarko crvenih, žutih i zelenih plodova koji bi posramili i Photoshop Hue-Saturation filter svojim intenzitetom...

Pažnju mi je odvukla mala prodavnica mekika na samom ulazu u zelenu pijacu, kad dolazite od centra. Stakleni izlog celom visinom, a u njemu friteza, i mlada Romkinja koja čupka testo iz velikog plavog korita. Neverovatno veštim pokretima od njega pravi dugu pljosnatu traku, cca 40 cm, sve u vazduhu, i posebnom tehnikom je spušta u vruće ulje. Spušta prvo sredinu, koju ljuljuška kroz ulje dok se ne uhvati korica tj. ne zadrži oblik, pa tek onda spušta i krajeve. Mnogo mi je žao što mi aparat nije bio pri ruci, jer bi jedna slika rekla više od celog ovog pasusa, al' dobro. Mislim da sam posmatrala mekika-majstoricu kako radi bar deset minuta, pokušavajući da uhvatim malo te uigrane tehnike. Sve vreme su i ona i friteza okrenute ka izlogu, tako da se sve dogadja pred vama. Mekike su dugačke oko 40 cm, ja veće nisam videla, a komad je 20 dinara. Na šalteru je jako mlada Romkinja lepih i pravilnih crta lica, 12-13 godina maksimum, verovatno ćerka žene za fritezom. Dragi je predložio da kupimo negde mlad kajmak pa da se vratimo po mekike, i tu doručkujemo. Mekike sa masnjikavog papira i kajmak direkt iz kese - to je bio naš savršeno nezdrav ali preukusan doručak u baštici male pekarske radnje na Niškoj pijaci.

Posle doručka još malo švrljamo pijacom. Zastajem na par koraka udaljenosti od tezge sa korama, i slušam prodavca kako hvali kore trenutnoj mušteriji:
- Najbolje kore, nema da brineš! Garàntujem, u svako pakovanje ima 22 kore! Čuješ? Dvadeset dve! Kupi pa provèri! Al' duni malo kad ih odvàjaš, nemoj da ti ostànu zalèpljene pa da kažeš da ima manje! Zapàmti gde si kupila kore, seko, zapàmti, vratićeš se!

Ovde naravno ide specifičan naglasak bez koga ceo marketing ne bi imao šarma :) Privukla me priča, priznajem, i prišla sam i sama da vidim te famozne kore. Odmerene na pakovanja od pola kg, a meke... Prelamaju se u ruci kao vlažna krpa. Morala sam da odslušam isti tekst, ovoga puta upućen meni, i pružila sam 35 dinara za pakovanje kora. Ej, 35 dinara, pa to je bruka od jeftinoće! U Beogradu mogu da nadjem unapred upakovane kore za minimum 50 dinara, a za one bolje, što se pakuju pred vama bez 80 dinara se ne može kupiti pola kilograma. Pritom nema šanse da ih bude više od 15-16 unutra, čak i onih najtanjih.


Kore su stigle u Beograd, nije ih baš bilo 22 kao što je u reklami obećano ;) ali ih je bilo ravno 20! Dvadeset divnih, tankih, mekih korica, koje sam upotrebila za ovu pitu. Nisam htela klasičnu pitu sa jabukama, i nastala je ova gibanica. Setih se Vaniličine brze i jednostavne savijače, tj. kombinovane pite od kora i biskvita, i odlučila da probam slatku pitu da spakujem kao gibanicu gužvaru, umačući zgužvane kore u tečno testo, redje nego za palačinke a u kome ima i masnoće i praška za pecivo. Osim kilograma jabuka u pitu sam dodala i dve banane kao i malo višanja. Eksperiment je uspeo, pita je ispala baš dobro, a vala i izdašna je.

Sastojci:
500 g tankih kora
1 kg jabuka
2 manje banane
250 g višanja
prah šećer za posipanje

200 g brašna
1 kašicica praška za pecivo
150 g šecera
2 jaja
200 ml mleka
200 ml vode
100 ml ulja

Postupak:
1. Jabuke i bananke iseckati na što manje kockice i pomešati. Višnje ocediti od soka i ostaviti u posebnom sudu.
2. Napraviti smesu za umakanje - pomešati brašno, prašak za pecivo, šećer, jaja i mleko, varjačom mešati dok se ne dobije glatka masa. Dodati vodu i ulje i dobro promešati.
3. Pleh obložiti papirom za pecenje. Ostaviti jednu-dve kore za pokrivanje gibanice a ostale nagužvati, svaku umočiti u tečno testo i redjati na pleh jednu do druge. Preko sipati voće, pa malo ugurati izmedju kora, da ne ostane sve na površini. Pokriti korom kratko namočenom u testu. Peći oko 45-50 minuta na 180-200°C. Na polovini pečenja pokriti pitu folijom, ako je potrebno, pa pred kraj opet otkriti. Pred služenje posuti prah šećerom.


Mixed Fruit Pie-Cake

Ingredients:
500 g filo pastry
1 kg apples
2 small bananas
250 g sour cherries
some icing sugar

200 g all-purpose flour
1 tsp baking powder
150 g sugar
2 eggs
200 ml milk
200 ml water
100 ml oil

Directions:
1. Mix peeled and finely diced apples and bananas. Drain the cherries in a separate bowl and set aside.
2. Prepare dipping batter - mix flour, baking powder, eggs an milk using a wooden spoon to get smooth batter. Add water and oil and stir well.
3. Line 40 x 30 cm baking pan with baking paper. Save one or two sheets of filo pastry for covering the pie. Wrinkle the remaining sheets and dip each one quickly in the batter, then place one next to another in the pan. Once you have all the pastry lined spread the fruits over. Push the fruits a little in between the pastry and cover with saved sheets, dipping them as well in the batter, gently (do not soak them too much). Bake for about 45-50 minutes in the oven preheated to 180-200°C. Cover the top using aluminum foil for half of baking time, if needed. Sprinkle with icing sugar before serving.

Friday, September 11, 2009

Žele od jabuka

11 comments

Na placu u Banatu domaća jabuka. Obično ne radja ili jako slabo rodi. Ove godine je nešto poludela i totalno se oklembesila pod količinom i težinom roda. Ne znam koja je to sorta, onako malo kisi, zeleno-crvena je, i skoro svako domaćinstvo u Banatu ima takvu jabuku ispred kuće.


Smišljala sam šta bih mogla da napravim od njih, za proslavu četvrtog rodjendana starijem sinu, kao dodatni dezert pored (kupovne) torte. Rodjendan je bio osmišljen kao piknik - za klopu smo spremali roštilj, ja pravila brdo tortilja, začinili BBQ sosom, sve je bilo po sistemu "pridji i uzmi", bez nekog fenseraja :) I reko' daj da i taj dodatni dezert bude nešto što jednostavnije, nešto obično, gde će jabuka biti glavna. Žele!


Za probnu varijantu sam kilogram očišćenih jabuka iseckala na srednje krupne komadiće, posula šečerom i ostavila da puste sok. Posle par sati sam ih skuvala, da omekšaju ali ne da se raspadnu, i dodala želatin. Punila plastične čaše do pola. Htela sam i neki sloj preko tih jabuka da stavim, nešto što bi bila kora kad se žele prevrne na tacnu. Skuvala sam griz uz dodatak oraha, pa rasporedila u čaše preko jabuka. To sam sve ostavila u frižideru preko noći. Sutradan prevrnula na tacnu, nije baš lako ispadalo iz čaše, a neki komadići jabuka su mi otpali. Tu sam shvatila da su mi komadići krupni, i da jabuke treba da iseckam baš-baš sitno. Takodje sam shvatila da kora od griza i nije baš najbolja ideja, jer se griz steže i suši pa ne izgleda baš lepo, iako po ukusu nije loša kombinacija.


Rodjendansku turu sam pravila sa sitnije iseckanim jabukama, i bez podloge od griza. Samo sam želirane valjčiće prevrnla na tanjiriće, pa posipala sa malo mlevenih oraha i malo cimeta. Dezert je bio baš osvežavajući, i odlično je prošao kod gostiju. Nisam u žurbi slikala serviranu rodjendansku verziju, na naslovnoj slici je žele iz prve, probne ture.

Sastojci:
1 kg očišćenih, iseckanih, kiselijih jabuka
200 g šećera
1 kesica želatina

Postupak:
1. Jabuke oguliti i iseckati na što sitnije kockice, otprilike 1x1 cm. Posuti sa 200 g šećera, poklopiti i ostaviti par sati da sećer izvuče sok iz jabuka.
2. Kuvati, bez dodavanja vode, dok jabuke ne omekšaju. Želatin pripremiti prema uputstvu sa kesice (natopiti ga u par kašika hladne vode, kad nabubri blago ugrejati da nestanu mrvice) pa dodati kuvanim jabukama. Kad se masa prohladi rasporediti je u navlažene plastične čaše, do pola. Ostaviti u frižideru da se stegne, najbolje preko noći.
3. Pred služenje žele prevrnuti na tacnu (tankim nožem ga odvojiti od čaše). Posuti mlevenim orasima pomešanim sa malo cimeta, po želji.

Sour Apple Jelly
makes 8-10

Ingredients:
1 kg peeled, finely diced sour apples
200 g sugar
1 bag granulated gelatin (12 g)

Directions:
1. Peel and finely dice the apples, in approximately 1x1 cm cubes. Sprinkle with sugar, stir, cover and set aside for a few hours, to get the juice out.
2. Cook until apples become soft without adding extra water, but be patient not to overcook them. Prepare the gelatin according to the bag instructions and pour in the apples. Stir well and let the mixture cool at room temperature, until apple jelly just start to thicken. Half-fill the wet plastic glasses, and let them cool in the fridge overnight.
3. Turn the jelly upside down to the plate (use a thin knife to separate jelly from the glass). Sprinkle with some ground walnuts and ground cinnamon, to taste.

Note: Jelly on the picture, the one having additional white layer which is made from semolina, is from the recipe's creation phase. Semolina layer is intentionally skipped in final version.
All rights reserved 2008-2014.
Maja Babić
http://mamajacooks.blogspot.com
kontakt: mamajacooks@gmail.com