Friday, May 29, 2009

Burek sa sirom

37 comments

Burek je bio tema kuVarijacija, igre za food blogere u kojoj svi pravimo isto jelo prema istom receptu i objavljujemo istog dana.

Pre svega, moram da se osvrnem na terminologiju. Za mene je burek okrugla pita sa različitim punjenjima koju smo navikli da kupujemo u pekarama, jedan od omiljenijih doručaka kod nas. Znam da se u Bosni burekom smatra jedino varijanta sa mesom, a ostalo su sirnice, krompiruše itd, ali sve je stvar porekla i navike, stoga ostajem pri svojim navikama, i u ovom postu pišem o bureku sa sirom.

Recept je sa Coolinarikinog foruma, a autor je mamamaja. Čitajuci komentare sa foruma stekla sam utisak da je napraviti burek zaista savršeno lako, iako baš nikada nisam razmatrala da pokušam da sama razvlačim kore. Jedna od stvari koje mi deluju jako napredno u kulinarskim veštinama je, za mene, razvlačenje kora.


Burek sam pravila početkom meseca, pretpostavljajuci da mi neće iz prvog puta uspeti, i da imam vremena za popravni do kraja meseca. Medjutim, prvi burek je bio sasvim uspešan, ja sam bila prezadovoljna. Jufke sam potpila u mešavinu masti i ulja, ukupno 200 ml. Od toga, testo je za pola sata popilo oko 150 ml. Kore se rastezu kao žvaka, i deo koji me je najviše plašio je prošao skroz lagano. Meni je teži deo bio dizanje i prebacivanje sklopljenih jufki, jer je testo meko i lako može da se pocepa tom prilikom. Najteže mi je bilo da ceo burek prebacim u pleh, pa sam se nešto dovijala i poturala improvizovanu lopaticu od višestruko preklopljenog papira za pečenje.


Meni je ovaj burek stvarno savršen. Kore su baš kao što volim, a volim one malo deblje vrhove koji krckaju. U sredini su kore tanje, sira ne manjka kao u nekim kupovnim varijantama, nigde ne curi mast a opet je daleko od suvog. Dragi se malo nepoverljivo smeškao kad sam mu rekla šta pravim, i nije mogao da se načudi kad je video da je stvarno iz rerne izašao burek :) Sećam se da je bila već uveliko prošla ponoć, deca spavaju, a nas dvoje mrmamo burek i ispuštamo "Mmm... Mmmmmmmm...." zvuke! Da je neko slušao sa strane mogao bi da pomisli da radimo ko zna šta ;)

Pravila sam par puta verziju sa sirom, a uskoro planiram da isprobam punjenja od mesa i pečuraka. Ako budem imala 100 kg, biće zbog bureka!


Sastojci:
500 g mekog brašna
1 kašičica soli
300 ml vode
100 g masti
100 ml ulja
400-500 g sitnog sira
1 jaje (može i ne mora)

Postupak:
1. Mast i ulje razmutiti i sipati u manju šerpu.
2. Od brašna, soli i vode umesiti glatko testo i podeliti na 5 loptica. Svaku rastanjiti na velicinu CD-a ili malo veće, pa redjati u šerpicu sa masnoćom. Testo treba da je sa svih strana u masnoći. Ostaviti pola sata.
3. Pripremiti fil. Ako je sir suv izmrviti ga i dodati jedno jaje. Sitan sir je obično već mek, njemu ne treba ništa raditi.
4. Vaditi jufke na dobro namašćen sto, malo dlanovima rastanjiti na krug precnika 30-ak cm, i onda polako odizati i povlačiti krajeve testa, idući u krug, i testo će samo da se tegli. Na centar razvučene kore staviti sir, otprilike četvrtinu količine, nefilovne delove kore preklapati preko filovanog, da se dobije paketić nešto manji od prečnika pleha u kom će se peći. Skloniti.
5. Razvući drugu koru, na sredinu staviti prvu, već upakovanu koru, pa preko sir. Preklopiti. Svaki put unutar jedne kore ide i sir i ono ste je prethodno već umotano. Na petu koru ne mora da se stavlja fil.
6. Sklopljen burek pažljivo prebaciti na okrugli pleh prečnika 25 cm i peći na srednjoj-jačoj vatri oko 40 minuta ili dok se ne oseti intenzivan miris a korica dobije lep rumen ton. Ispečen burek prevrnuti, da ravnija strana dodje gore.
7. Zubima otcepiti ćošak na tetrapaku hladnog jogurta i kombinovati sa vrućim burekom :)
****
Druga tura bureka sa sirom.
A pogledajte i kako su ostali učesnici napravili burek!

Wednesday, May 27, 2009

Piletina u sosu od pomorandže, limuna i meda

6 comments
Još jedan recept sa Monikinog bloga Sweet Sensation, a u okviru igre FBI rukavice.

Ovo je peti isprobani recept, i ponovo nemam da kažem ništa osim - presavršeno. Piletina u umaku od narandže limuna i meda je jako osvežavajuća. Belo meso se istanji i na malo masnoće propži sa svih strana, pa na ostatke mesnog soka nalije sok od pomaranže i limuna, uz dodatak meda i začina, i to se krčka dok ne uvri na polovinu i dok se malo ne zgusne, pa se meso vrati u taj sosić i još malo krčka. Nisam znala da li će se i koliko sos zgusnuti jer nema klasičnih "zgušnjivača", ali kad je malo uvrio i med proradio sos je bio taman kako treba.

Druga stvar koja me je baš obradovala je da svega ima taman koliko treba. Količina sosa je idealna naspram količine mesa date u receptu. Nema manjkova, nema restlova. I nema šanse da bude ostataka na tanjiru :)


I deca su jela, što mi je posebno drago. Kad sam ranije pravila neki sladak sos za meso nisu hteli da pogledaju. Ovaj su jeli, a ja se pripremila da neće hteti. Valjda što nije mnogo sladak, i nekako je osvežavajući. Monchi, hvala!


Sastojci:
500 g pilećih fileta
2 kašike brašna
2 kašike meda
200 ml soka od pomorandže
50 ml soka od limuna
1/2 kašičice đumbira u prahu
1 kašičica žutog šećera
malo putera
malo ulja
so
biber

Postupak:
1. Filete belog mesa preseći po debljini na pola, pa čekićem istanjiti deblje delove, da se dobiju tanki odresci ne deblji od 1 cm. U dublji tanjir sipati 2 kašike brašna pa uvaljati filete, a potom posoliti. Na jačoj vatri, na malo mešavine putera i ulja propržiti filete sa obe strane, dok ne porumene. Ne treba dugo da se prže, dovoljno je po dva minuta sa svake strane, da se meso ne presuši. Skloniti sa tiganja.
2. Na isti tiganj naliti mešavinu soka od pomorandže, limuna, meda i šećera. Mešati dok se med i šećer ne rastope a sos malo ne uvri i postane poput redjeg sirupa. Sos će kuvanjem potamneti i postaće lepljiv. Skroz smanjiti vatru, meso vratiti u tiganj (iz dve-tri ture) pa zajedno kuvati još par minuta, mešajući da se svako parče mesa provuče kroz sos. Poslužiti toplo.

Sunday, May 24, 2009

Ljuta krem čorba od šargarepe

6 comments

U okviru igre FBI rukavice istražujemo Monikin blog Sweet Sensation. Već sam pisala kako ovo uopšte nije lak posao, jer je sve tako lepo prezentovano i objašnjeno, da bih najradije išla redom, samo kad bih imala jedan tromesečni godišnji odmor (pa tako na svaka tri meseca ;)

Wednesday, May 20, 2009

Clafoutis sa povrćem

8 comments

Igramo se. Igra se zove FBI rukavice. Monika je chef pod istragom. Blogeri inspektori češljaju njen blog uzduž i popreko, isprobavaju recepte i objavljuju utiske. FBI je skracenica od Food Blog Inspection, a rukavice anagram od kuvarice. Više o igri pročitajte ovde.

Monika često pravi clafoutis. Nekoliko recepata sa njenog bloga se zovu clafoutis sa ovim-i-onim. Na slici izgledaju božanstveno, meni po nazivu totalno nepoznato, a po sastavu mlečno testo uz dodatak ovoga-i-onoga, zapečeno u rerni. Wikipedia kaže da je clafoutis slatkiš, uglavnom sa trešnjama/višnjama, vezan za franscusku kuhinju. Na prvi pogled izgleda kao okrugla pita od patišpanja i voća. Testo je ipak dosta drugačije. Prilikom pripreme je retko, nešto nalik testu za palačinke, bez dodataka bilo kakvih podizača, a gotovo testo je sočno i meko, prilično glatke teksture.


Za dobru svinju nema loše pomije, kaže se u našem narodu. Ja sam skroz ta dobra gica, stvarno sam svaštojed. Nema puno stvari koje ne volim, ali ni previše onih kojima se baš-baš oduševim. Pre ovoga moje oduševljenje je izazvao kolač od lešnika, a sada clafoutis. Za mene je ovo nešto novo. Nešto jednostavno. Po zvučnosti oštro, u stvarnosti meko. Francusko, i veoma fino.


Dodatni plusevi idu u prilog jednostavnosti pripreme. Nema nepoznanica, ovo i totalni početnik u kuhinji može da napravi.

Ima i minusa. Nekako sam previdela da je Monikin recept ispisan u merama za dve osobe, a ja bih korigovala "za dve ne previše gladne osobe". Idući put minimum duplu meru pravim.


Monikin recept. Pa kaže...

Sastojci:
2 jaja
2 žumanca
1 kašika gustina
4 kašike mekog brašna
250 ml mleka
125 ml kisele pavlake
100 g kačkavalja (žutog sira)
oko 100 g šargarepe
oko 200 g tikvica
oko 150 g mini paradajza
3 čena belog luka
25 g putera
25 ml ulja
so
biber


Postupak:
1. Šargarepu iseći na tanke kolutice. Tikvicu prepoloviti po duzini iseći na listice. Beli luk takodje iseckati na tanke listiće. Mini paradajz na polovine ili četvrtine. Kačkavalj izrendati ili isepkajti na što sitnije komade.
2. Na mešavini putera i ulja dinstati šargarepu sa ravnom kašičicom soli, dok malo ne omekša. Dodati tikvice i beli luk, pobiberiti, dinstati još nekoliko minuta dok povrće ne omekša.
3. Jaja i žumanca razmutiti metlicom ili viljuškom. Dodati obe vrste brašna i dobro promešati. Zatim iz dva-tri puta dodati mleko, a za njim i pavlaku i sir.
4. U dve manje vatrostalne posude rasporediti dinstano povrće, preko staviti polovinu svežih mini paradajza, preliti testom, i to maksimalno do 2/3 zapremine. Poredjati drugu polovinu mini paradajza.
5. Peći u rerni zagrejanoj na 180-190°C oko pola sata. Testo će prilikom pečenja narasti, a posle opet splasnuti. Servirati toplo.

Thursday, May 14, 2009

Medena pita

10 comments

FBI rukavice su igra za blogere koji pišu o hrani. FBI je akronim od Food Blog Inspection - jedan blog je pod inspekcijom, a ostali su inspektori čiji je zadatak da isprobaju neki recept ili više njih, i na svom blogu objave utiske i slike. Više o igri i pravilima pogledajte ovde.

U maju 2009. pod lupom je Sweet Sensation koji pise Monchi. Tamo nema nista prosečno, tamo je sve perfektno. Monchi je jedna mila i vedra, pedantna i vredna, odmerena ali konkretna, i višestruko umetnički nadarena duša. Lingvista, muzičar, kuvarica, fotograf, bloger. U svakoj ulozi je pronašla satisfakciju, i u svakoj je uspešna.

Istrazivati Monikin blog je divno, jer možete lako odlutati u jedan bajkovit svet koji stvaraju njene fotografije. Blog odiše skladom i toplinom. Problem je šta odabrati kao recept za inspekciju - ima puno lepih, a i svi su tako divno prezentovani da kod mene uvek postoji strah da ni izdaleka neću moći da napravim "to sa slike", pa preti šansa da se razočaram. U sebe, naravno.


Odabrala sam Medenu pitu. Odavno sam ovaj recept notirala, naravno da mi je upao u oko zbog prelepe prezentacije, a onda sam u Koprivnici, na Cool susretu koji je organizovala Coolinarika povodom Podravkinog rodjendana, imala priliku da probam medenu pitu. Monchi je, za druženje u Koprivnici napravila i donela ovaj slatkiš, i očekivanja sa blog prezentacije su se obistinila. Pita je jednostavna, i jednostavno divna! Neverovano meka, ali ne previše vlažna, a sastojci obični, najobičniji, sve što uvek imate u kući.

Kuća mi je već drugu nedelju u haosu. Menjali smo prozore, a sad zidar već četiri dana krpi rupe i pravi ivice oko prozora, stalno sam u nekom šutu i prašini, sve mi je pod najlonima, i mrzi me u ovakvim uslovima da bilo šta počinjem. Za šta god da se uhvatim a ono prašnjavo, uprkos svakodnevnom briskanju, jaoooj... Čeka me još više sranja i najlona kad od sledeće nedelje krenemo u gletovanje i krečenje, i još manje vremena za bilo šta, te sam se dala u pravljenje medene pite.


nekom posao, nekom zabava

Moja pita, kao što sam i mogla da pretpostavim, nije za porediti sa Monikinom. Mada je za prvi put ipak ok. Nemam iskustva sa ovakvim testom, i malo sam zeznula kore. Monchi je napisala kako je testo izuzetno lepo za rad, kako se ne lepi i kako je sa lakoćom dobila četiri tanke korice veličine pleha od rerne. Meni testo ipak nije bilo tako lako za rad, malkice se lepilo za ruke i podlogu, pa i za oklagiju. Da bi se manje lepile, kore sam rastanjivala izmedju dva lista papira za pečenje, i format im je bio nešto veći od A4. Tri od četiri kore sam uspela da prepečem, ne znam ni sama kako.

Ostalo je išlo po planu. Napravila sam krem od mleka, griza i putera, i umesto šećerom zasladila sam medom. Da mi pita bude još medenija :) Filovala kore, sve pokrila najlonom (ne onim sa patosa ;) ostavila da prenoći u frižideru, i sutradan imala zaista divno mekanu i ukusnu pitu.


Monchi, hvala!

Sastojci:
za kore
3 kašike mleka
2 kašike meda
3 kašike ulja
150 g šećera
200 g oštrog brašna
200 g mekog brašna
kašičica sode bikarbone ili praška za pecivo
1 jaje
malo ruma

za krem
500 ml mleka
6 kašika griza
150 ml meda
1 vanilin šećer
250 g putera
3 kašike čokolade u prahu (ili Nesquick-a)

Postupak:
1. Mleko, ulje, med i šećer staviti da se zagreje na laganoj vatri uz stalno mešanje dok se šećer ne otopi. U vruću smesu dodati brašno pomešano sa sodom i razmućeno jaje, pa rukama zamesiti glatko testo. Pokriveno ostaviti 10-15 minuta.
2. Testo podeliti na 4 jednaka dela i razvaljajti ih u tanke kore. Svaku koru posebno ispeći na preokrenutom plehu obloženim papirom za pečenje, na 180°C oko 4-5 minuta.
3. Mleko, šećer i vanilin šećer staviti da provri pa dodati griz. Kuvati na laganoj vatri uz stalno mešanje dok se ne zgusne, pa ostaviti da se ohladi. Dodati penasto umućen puter pa sve umutiti mikserom. Odvojiti trećinu ukupne količine pa u nju umešajti čokoladu u prahu.
4. Prvu koru poprskati sa malo ruma pa namazati polovinu belog krema. Poklopiti drugom korom, malo pritisnuti, poprskati rumom pa na nju namazati tamni krem. I treću koru poprskati rumom i rasporediti ostatak belog krema, pa poklopiti četvrtom korom. Pitu pokriti plastičnom folijom i ostaviti u frižideru preko noći. Sutradan će pita biti savršeno meka. Pred služenje pitu posuti šećerom u prahu.

Tuesday, May 12, 2009

Pita od prosa

15 comments

Pita od prosa je Maslinkin specijalitet. Bila je, izmedju ostalog, poslužena u Koprivnici, na Cool okupljanju povodom 50 godina Podravke, i pokupila je sve pohvale. Bila sam tamo, probala sam je, i na prvi zalogaj sam znala da ovu pitu pod hitno moram da uselim u moju kuhinju.


proso

Proso je za mene nova namirnica. Malene žute loptice, nešto veće od zrna susama. Prvo što je trebalo je da očistim proso. Jesam ja kupila oljušćena zrna ali tu i tamo ima i neoljušćenih, i pokoja crna mrvica. Jurenje tih mini kuglica u potrazi za uljezima mi se učinilo kao odličan trening za buduce neurohirurge ili neko slično zanimanje, a meni je samo podiglo nervozu jer nakon dvocifrenog broja minuta nisam ni trećinu (od skromnih 300g!) prosa očistila. Možda sam ipak malo predoslovno shvatila zadatak čišćenja, biće da je to problem.

Očišćena zrnca je trebalo samleti. Moja seckalica u kojoj inače meljem orahe, lešnike i slično nije mogla ni da pomisli da samelje proso. Samo ga je bacala gore-dole, kao loptice u bubnju za Loto. Zujim ja minut-dva, a u seckalici zrnevlje ostalo celo. Samo dole, u samom dnu i to u debljini od 1-2 mm, se napravilo to nešto što liči na brašno. Nema ni jedna cela kašika da se nahvata. Ne bih samlela na ovaj način proso još tri dana! Definitivno moja seckalica nije dobra za ovu namenu. Probala sam i da usitnim proso u avanu, ali i to se pokazalo kao totalno zaludan posao.

pokušaji mlevenja prosa

Potopila sam 300 g prosa sa 3 dl vode. Ostavila jedan sat, možda i duže. Posle sam odlila ali sačuvala tu vodu, pa štap-mikserom sa lakocom samlela proso u kašu, i vratila odlivenu vodu. I dalje po receptu - dodala zeleniš i ulje, izmešala, razlila, ispekla.


Mnogo ukusna pita. Mnogo. Pravila sam je već par puta. Na oko podseća na neku proju, na nešto kukuruzno. Interesantno mi je kako je fina iako nema u sebi ni sira, ni jaja, ni nekih drugih dodataka. Proso, blitva i praziluk. Neverovatno.

Maslinka, hvala za divan recept, i uopšte za "otkrivanje" prosa kao namirnice!



Update, jun/2009:
Prilažem ovaj post kao ulaznicu za FBI rukavice gde istražujemo Maslinkin blog.

Sastojci:
300 g prosa
300 ml vode
3 veze blitve (oko 350 g, pre čišćenja)
1 veći praziluk (oko 200 g)
50 ml + 3 kašike maslinovog ulja
so
3 kašike prepečenog susama

Postupak:
1. Proso očistiti od neoljuštenih zrna i nečistoća pa preliti vodom. Ostaviti jedan sat da se namoči. Nakon tog vremena ocediti vodu i sačuvati je, a namočen proso štap-mikserom samleti u kašu. Vratiti odlivenu vodu, dodati 50 ml maslinovog ulja i ravnu kašičicu soli.
2. Blitvu oprati, iseći drške i sredinu, pa lišće blanširati (može i u mikrotalasnoj, 4-5 minuta na 600 W, poklopljeno). Iseckati i dodati u proso.
3. Na 3 kašike maslinovog ulja izdinstati praziluk sa pola kašičise soli. Dodati u proso.
4. Sve izmešati, prebaciti u manji četvrtasti pleh, staviti da se peče na maksimalnoj temperaturi. Posle 5 minuta izvaditi i posuti prepečenim susamom, pa vratiti da se peče još 20-25 minuta na malo nižoj temperaturi, 180-200°C.
5. Pečenu pitu ostaviti 15 minuta da se ohladi pa seći na kocke. Poslužiti uz pivo, ukusi se odlično slažu!

Proso Millet Pie
adapted from Maslinka

Ingredients:
300 g proso millet seeds
300 ml water
350 g chard leaves
1 medium size leek, about 200 g, finely chopped
50 ml + 3 tbsp olive oil
salt
3 tbsp toasted sesame seeds

Directions:
1. Pour water over proso millet and leave for an hour. Drain it, but keep the water. Blend softened proso millet in mini chopper or using hand-mixer, add water back. Add 50 ml of olive oil and a teaspoon of salt.
2. Wash chard, remove the middle stem, then blanche the leaves or microwave them in a covered glass bowl for about 4-5 minutes at 600W. Cut, stir into proso millet.
3. Saute leek with 1/2 tsp of salt on 3 tbsp olive oil for a few minutes. Add to proso millet and chard, mix well.
4. Pour batter in a small square pan, bake for 5 minutes in oven preheated to the maximum temperature. Take it out, spread with toasted sesame seeds then bake for another 20-25 minutes on 180-200°C.
5. Let it cool for 15 minutes, then cut into squares. Serve with beer, the two taste so complementary :)

Saturday, May 09, 2009

Krem od lešnika

18 comments
"Je l' više voliš crno ili belo?" - bilo je jedno od čestih pitanja pri pominjanju ili konzumaciji Eurokrema u dečijem uzrastu, kojim smo nesvesno već pravili medjusobne klasifikacije i birali sebi slične. Ako bi sagovornikov favorit bio i moj favorit, zadovoljno bih uputila koju reč razumevanja i podrške. U suprotnom bih napravila izraz lica u stilu "Eh, ne znaš ti šta je dobro!" i pravolinijskim tonom dala neki komentar. Ma, volim ja i crno, ali belo je belo ;)

Monika sa Sweet Sensation i njen domaći nougat namaz su me motivisali da napravim ovaj krem, koji je i začetak ideje o kopiranju Eurokrema. Moj odgovor na crno-belo pitanje je uvek bio beo, i to je razlog što prvi kremić na ovu temu ima samo jednu farbu.

Po sastavu, ovaj krem čine slatka pavlaka, lešnik, bela čokolada, šećer i obično mleko. Samlela sam prepečen i oljušćen lešnik u mini seckalici. Za svaku drugu potrebu bi ovaj lešnik bio ok, ali za krem mi je trebalo da bude kao prah. A to nisam postigla. Zato sam, nakon što sam skuvala krem, sve ubacila u blender i pasirala da tekstura bude što glatkija. Nije baš kao industrijska, ali je daleko bolja kad prodje kroz blender.

posle kuvanja, pre blendiranja, mrvice lešnika su tu

nakon blendiranja, mrvica ima daleko manje

Posle blendera kremić je prošao i cediljku, da koliko mogu pokupim deliće ljuski. U dobroj meri su ljuskice ostale u cediljki, a one baš sitne su prošle u krem. To su one tamne tačkice koje se vide na prvoj i poslednjoj fotografiji.

ostaci od cedjenja (levo) i procedjen krem (desno)

Moj krem je bio nešto redji. Ukuvan krem od slatke pavlake je bio dosta gust i dodala sam 250 ml običnog mleka, baš iz želje da krem bude tečniji. Za mazanje na hleb bi ipak trebalo da je malo gušći (manje mleka dodati na kraju), ali je za mazanje na palačinke bio odličan.

Uskoro ću probati da smućkam i crni krem, pa kad dodjem do pravih mera moraću da se okušam i u istovremenom sipanju dva krema u kanticu, da stvarno dobijem nešto nalik Eurokremu :)

Sastojci:
500 ml slatke pavlake
200 g šećera
200 g bele čokolade
200 g pečenih lešnika
do 250 ml dugotrajnog mleka

Postupak:
1. Prepečen lešnik očistiti od ljuski i samleti što sitnije.
2. Slatku pavlaku i šećer staviti da se kuva. Kad se šećer rastopi smanjiti vatru na minimum pa dodati čokoladu i mešati dok se i ona ne rastopi. Dodati mleveni lešnik i na tihoj vatri kuvati mešajući dok masa ne postane gusta.
3. Skinuti sa šporeta i doliti mleko po potrebi, do željene gustine. Kad se malo prohladi prebaciti u blender i izblendirati dok se ne izgube mrvice lešnika i krem postane gladak.
4. Ako u kremu ima ljuskica od lešnika procediti ga kroz cediljku za čaj.

* od ove mere, kad se doda 250 ml mleka, ispadne oko 1 litar krema, tj. 9 dl kad se procedi.

Recept je isprobala dokolica, koja je dodala samo 1 dl mleka i dobila fino gust krem! Takodje, recept su isprobale Andrea i Jasenka u okviru igre FBI rukavice. Pravila ga je i Jubistacha.

Thursday, May 07, 2009

Pohovane palačinke sa povrćem

8 comments

Od palačinki koje su ostale nakon rodjendanskog poduhvata 200+, sutradan smo imali i ručak i grickalice. Ručak je bio fin, a grickalice - onako.

Napravila sam slane, pohovane palačinke sa punjenjem od povrća, slaninice i paradajz sosa. Meni je ovo bilo super.


Uhvatila sam mali štos kako da poh ne bude premastan. Umesto klasičnog postupka brašno-jaje-prezle, ja sam brašno preskočila, a jaje sam razmutila sa mlekom, to je bilo baš tečno, i kad bih umočila zarolanu palačinku u to ona bi se samo navlažila. Na takvu rolnicu se polepi mnogo manje prezli nego da je umočena samo u jaje, a tako i manje ulja upije prilikom prženja. Nisam merila ulje pre i posle, ali baš mi je puno ostalo.


Sastojci:
14-15 palačinki

200 g slanine
1 veća glavica crvenog luka
3-4 čena belog luka
1 kesa smrznutog mešanog povrća (npr. grašak, kukuruz i šargarepa mix)
500 ml soka od paradajza
50 g brašna
so

1 jaje
50-60 ml mleka
prezle
ulje za prženje

Postupak:
1. Slaninu iseckati na kockice, luk na sitno, beli luk takodje.
2. U dubljem tiganju propržiti slaninu da pusti masnoću, pa dodati crni luk i pola kašičise soli, i pržiti dok ne omekša. Zatim dodati smrznuto povrće, može i direktno iz friza, pa beli luk, i pržiti/dinstati dok ne omekša.
3. Od 1/2 l soka od paradajza oduzeti pola šolje pa razmutiti brašno da nema grudvica. Preko povrća sipati sok od paradajza a odmah i razmućeno brašno. Kad provri kuvati na tišoj vatri 10-ak minuta dok se sos malo ne zgusne. Ostaviti sa strane da se prohladi.
4. Na svaku palačinku sipati nadev, na jednu polovinu ali ne do ivice, preklopiti ivice preko nadeva (četvrta slika) pa umotati kao sarmu. Rolnice umakati u mesavinu jaja i mleka, pa u prezle i pržiti na ulju dok ne porumene sa svih strana.


* * *
Praveći ove slane palačinke javila mi se ideja da napravim i palačinka-čips, tj. da palačinke iseckam, začinim i ispečem u rerni da budu krckave. Dva belanca sam malo razmutila viljuškom, i u njih dodala mrvicu tucane ljute paprike. Četkicom sam premazivala iseckane palačinke (bilo bi lakše da sam ih prvo mazala a posle sekla, al' nisam razmišljala na vreme), solila i redjala na pleh. Pekla 10-ak minuta, ili nešto duže, na jačoj temperaturi.


Nisam baš zadovoljna kako sam ih ispekla, bilo je dosta škarta po ivicama jer sam taj deo prepekla, a sredina je delovala ok. Dok je čips bio vruć bio je i lep, a posle je omekšao i nekako se užilavio, nije ostao krckav. Sve što se nije pojelo odmah, na kraju sam bacila. Možda bi trebalo da sam pekla na niskoj temperaturi a duže, ne znam. Kako god - pipavo je, ne ispadne puno (dva pleha od rerne za jednu činiju čipsa), a i vredi samo dok je vruće, i ne bih se u ovo upuštala opet.

Monday, May 04, 2009

34 godine, 200+ palačinki i šerpa od 3 litra

25 comments
Pre par dana mi je bio rodjendan. 34 godine brojim, zvuči mi dosta kad vidim te dve cifre jednu do druge, osećam se kao da sam prošle godine brojala 24. Ne mogu tačno da se setim kada su godine počele da mi bivaju kratke, ne stignem ljudski da se navinkem na jedan broj kad on već iscuri i zameni ga sledeći. Baš to malo i nije fer.

U mojoj firmi postoji lep običaj da se o rodjendanu počaste kolege. Ovaj običaj je nasledje nekih ranijih godina kada je firma bila mala i kada je bilo ukupno 15-ak zaposlenih. Sada nas je preko 50, i nije baš jednostavno počastiti toliko ljudi. Slavljenici uglavnom naručuju velike torte, neki prave sami, ali je uvek pomalo nategnuto da se izvuče dovoljan broj parčića za sve.

Ja sam jedne godine, dok nas je bilo znatno manje, napravila palačinke. Po dve za svakog, mazala Eurokremom i milina. Ubrala sam sve komplimente i za ideju i za same palačinke, i posle toga je nekako ostalo očekivano da i ubuduće nastavim ovu praksu.

spremno za pečenje

Sračunala sam da mi treba oko 200 palačinki. 140 za firmu, i 60 za kuću. To znači 4 kg brašna, 20 jaja, 4.5 litra mleka i isto toliko vode. Trebalo mi je sat vremena samo da zamesim testo, jer nisam mogla ovu količinu da umesim odjednom, nego sam radila iz 4 puta, svaki kilogram brašna sam mesila posebno. A onda, dva tiganja, puno strpljenja, i udri :) Za četiri sata ispekla sam 200+ palačinki, mislim da je bilo tačno 210. Crkla sam, ali kad bolje razmislim, nijednu tortu niti bilo koji slatkiš za 50 ljudi ne bih mogla da završim za to vreme. Jedan tiganj mi je perfektan - Tefal sa debelim dnom, moj najomiljeniji sud u kuhinji. Drugi sam kupila pre par meseci, neki italijanski, delovao je jako dobro, medjutim nije ni prineti Tefalu i na njemu sam duže pekla i teže odvajala palačinke pa računam da sam tu izgubila bar pola sata ili sat od ukupunog vremena pečenja.

Inače, palačinke uvek pravim po meri, nikad otprilike. Koga zanima recept neka pogleda ovde.

četiri sata kasnije, 200+ ispečenih palačinki

Gotove palačinke je nekako trebalo odneti na posao. Čak i taksijem bi mi bilo komplikovano jer sam imala 4 tacne. Nisam smela više od 35 palačinki da stavim na jedno brdo, jer one na dnu od težine hoće da se razgnjeckaju, a tanke su jako. Plus kanta od 3 kg Eurokrema, plus tegla džema za one koji ne vole Eurokrem, to je bilo nemoguće poneti. Digla sam dragog ranom zorom dok su deca još spavala da mi preveze palačinke do firme, pa kad se on vratio kući ja sam krenula na posao maltene praznih ruku :)

Od 140 komada koliko sam odnela na posao vratila sam možda desetak. Mazanje i služenje mi je uzelo gotovo dva sata (eto kako se arči plaćeno radno vreme!). Kantica Eurokrema od 3 kg mi je nestala pre nego palačinke, pa je jedna koleginica išla u prodavnicu da mi dokupi još Eurokrema... Uglavnom, na kraju je svega bilo dovoljno, bilo je i za repete, bilo je i za noćnu smenu. Nakupila sam se komplimenata opet, da malo pothranim ego do sledeće godine ;)

Kad kupujemo poklon za neku koleginicu/kolegu, svi damo nešto para, a ideju obično daje onaj ko je najbliži sa slavljenikom i ko bi mogao da pretpostavi šta bi bio odgovarajući poklon. Da moji ne bi lupali glavu, ja sam unapred rekla da me slobodno pitaju za ideju, i da se ni najmanje necu ljutiti što poklon neće biti iznenadjenje. Što sam starija manje volim iznenadjenja, a više cenim igru na sigurno. Već duže vreme merkam neku šerpu za kuvanje na pari - to zaista u kuhinji nemam, a više puta mi je trebalo. U blizini firme se nalazi prodavnica Metalac posudja i ja sam fino odabrala svoj poklon, čak sam i boju birala :) Šerpa je extra, zaprema 3 litra, jarko crvena, spolja emajlirani čelik, inox iznutra, dugačka drška, ma super! Dogodine možda mogu da probam da napravim domaći Eurokrem u ovoj šerpi :)

moj novi ljubimac

Kolege drage, hvala vam puno!
:*

Friday, May 01, 2009

Kiflice sa sirom

125 comments

Kiflice sa sirom, savršeno meke i ukusne. Jedan od starijih recepata iz moje sveščice. Prepisan iz mamine zbirke.
All rights reserved 2008-2014.
Maja Babić
http://mamajacooks.blogspot.com
kontakt: mamajacooks@gmail.com