Monday, March 30, 2009

Kolač od lešnika

9 comments

Tema martovskih kuVarijacija je Torta od lesnika by Jamie Oliver. Za mene je ovo kolač i nadalje neću pominjati termin torta.

Malo je reći da sam ODUŠEVLJENA! Sočan, vlažan, mek, sa puno lešnika, blago kiselkast od marmelade, čokoladan odozgo... Za mene, ovaj kolač je poezija. I nisam ga pravila skroz prema receptu, par stvari sam promenila, što namerno što slučajno. Ustvari, mislila sam da neću stići da učestvujem, ali danas ceo dan sa posla provirujem u postove drugih koji su pravili kolač, i popodne rešavam da ga ipak zgotovim, kako-tako. Toliko mi se dopada rezultat koji sam dobila da nemam uopšte potrebu da znam kakav bi kolač bio da sam sve radila po Jamie-jevom receptu (skormno, nema šta!).


Izbacila sam mak jer ga nisam imala. Izbacila sam i koru pomoranže jer je takodje nisam imala (a živela u ubedjenju da imam). Rikotu ovde naravno nemam, planirala sam da koristim neslan sremski sir, ali ni njega nisam imala. Stavila sam subotički krem maslac. To je namaz poput krem sira, samo kremastiji i masniji, nešto izmedju putera i pavlake.

Videla sam kod ostalih da je kolač ispao jako tanak pa sam ga pekla u plehu prečnika 20 cm, gde je uspeo da dostigne visinu od neka 4 cm. Ovo je mali kolač, ne računati na više od 8 parčića, ali je jako ukusan i sočan i u principu je jak, ima jedva malo brašna i puno lešnika, jaja i masnoće. Još jednom, sve preporuke!


Sastojci:
125 g putera
125 šećera
30 g oštrog brašna
100 g krem maslaca
125 g pečenih mlevenih lešnika
4 jaja
3 kašike marmelade od kajsije
50 g čokolade

Postupak:
1. Omekšali puter penasto umutiti sa šećerom (mikserom par minuta).
2. Dodati 4 žumanca, jedno po jedno, i dalje mutiti.
3. Umešati brašno, lešnike i krem maslac, mutiti još minut.
4. Od belanaca umutiti čvrst smeg i pažljivo dodati prethodnoj smesi.
5. Sipati u okrugli pleh prečnika 20 cm obložen papirom za pečenje, peći oko pola sata na 180°C. Izvaditi i ostaviti 5-10 minuta da malo splasne, prevrnuti na tacnu.
6. Tri kašike marmelade od kajsija razmutiti sa dve kašike vode i premazati ceo kolač. Odozgo narendati čokoladu.

Sunday, March 29, 2009

Paprikaš iz rerne

10 comments

Minja je skoro pravila paprikaš iz rerne. Mnogo mi se dopalo kako izgleda i napravila sam nešto slično.

Iz paprikaša sam isključila papriku (al' sam ostavila ime ;) i dodala nešto što se zove slatko od crvenog luka koje sam dobila od Ane na nedavnom Cool susretu u Novom Sadu (Hvala, Ana!). To slatko je nešto zaista posebno. Slatko i kiselo, sa dugim trakama luka. Boja neobična, tamno crvena, skoro ljubičasta. Ukus me je odmah naveo da treba da bude dodat nekom slanom jelu, jer volim kiselo-slatko-slane kombinacije. Dodala sam i jednu iseckanu jabuku, učinilo mi se da će biti dobro društvo ostalim sastojcima.


Odavno nisam imala ukusniji ručak, sve je bilo tako sočno i fino, da nemam reči! Mislim da bi sa batacima bilo još bolje. Deca su malo mrljnula i otišla da se igraju, a dragi i ja smo se provalili od ovoga. Mislim da i neko drugo slatko može čudo da napravi u ovakvom jelu, naročito ako se doda i malo sirćeta. Imam već duže vreme teglu slatkog od dunja u frižideru, stoji i nikom ne pada na pamet da pojede makar malo, ali mislim da znam kako će početi da se troši - kao začin!



Update, 2009/04: Ovaj post šaljem kao ulaznicu za igru FBI rukavice u kojoj u aprilu 2009. istražujemo blog Minjina kuhinjica.

Sastojci:
1 kg pilećih krilaca

50 ml ulja za dinstanje
50 g slanine
2 glavice crnog luka
70-80 g korena celera
so

400 g šampinjona
1 dl belog vina
1 kašika brašna
1 jabuka
2 kašike slatkog od crvenog luka (ili nekog drugog uz kašiku dve sirćeta)

1 veza peršunovog lista
1 struk mladog luka

Postupak:
1. Slaninu iseći na listiće. Luk na najsitnije. Celer na male kocke. Šampinjone na pola ili ostaviti cele ako nisu preveliki. Jabuku na kocke. Peršun usitniti. Mladi luk iseći na kolutiće, sa sve peruškama.
2. Krilca malo posoliti i poredjati u vatrostalni sud.
3. Na ulju i slanini izdinstati luk i celer sa malo soli. Dodati šampinjone i smanjiti temperaturu, pa dinstati još 5 minuta. Sipati belo vino i kašiku brašna, dinstati uz mešanje još par minuta. Isključiti ringlu pa dodati jabuku i slatko od crvenog luka. Promešati.
4. Ovaj nadev rasporetditi preko i izmedju krilaca. Peći pokriveno alu folijom 45 minuta na 200°C, pa još 15-ak bez folije. Pred služenje posuti seckanim peršunom i mladim lukom.

Wednesday, March 25, 2009

Neuspeli ratluk

16 comments

Ne dajte da vas ova slika zavede :) Nije ovo ni blizu ratluka, nažalost!

Na poslu imam kolegu Nemanju koji uvek uz kafu pojede i kocku-dve ratluka, onako, baš uživa u toj kombinaciji. Mi ostali smo se osetili ponudjenim i malo-malo pa neko ide kod Nemanje da mazne slatku kockicu. Postalo je nezamislivo da u njegovoj fioci nema bar jedna kutija ratluka u rezervi, a rezerve su počele da se dopunjuju od strane svih drugih kolega koji zavlače ruku u fioku :) Išlo se čak do železničke stanice kod nekog čike koji pravi domaći ratluk, odande je stigla jedna tura sa pistacciom i druga sa mentom, a i obližnji Soko Štark je čest izvor nabavke.

Deklarativno nisam ljubitelj ratluka. Ajd' preciznije. Do sada nisam bila ljubitelj ratluka. Nekako mi ta mekana kockica nije pružala neki užitak, naročito ako je zamirisana ružinom vodom koju nikako ne volim. Cveće je cveće, hrana je hrana. Uz alvu, ratluk je možda jedini slatkiš prema kome sam (bila) prilično ravnodušna. A onda sam i ja, u ranopopodnevnim napadima za nečim slatkim umela da se nadjem u Nemanjinoj fioci posežući za mekanom kockom u belom prahu. I mogu reći da sam počela baš da volim taj presladak ukus i tu lepljivu teksturu. Drugim rečima, nikad ne reci nikad.

U meni se rodila želja da napravim ratluk i obnovim kancelarijske zalihe. Mogla sam i ja, kao i ostali, da kupim, ali ovako mi je nekako delovalo zanimljivije. Na Coolinariki sam našla Snecin recept. Zvuči kao peace of cake, šećer, voda, gustin, malo limuna i eto! A moj ratluk je na kraju ličio na nešto izmedju žvake i karamel bombone, ni traga od meke želirane kockice.

Sneca kaže ovako:

Preliti šećer (750 g) vodom (350 ml) i kuvati gust sirup, pa dodati 125 g skroba predhodno rastvorenog u čaši hladne vode oduzetoj od onih 350 ml, pažljivo da ne bude grudvica, i kuvati uz obavezno mešanje, dok ne pocne da se "odvaja" od šerpe.


Tako sam i uradila. Od odmerenih 350 ml nalila malo u činiju sa gustinom dok ga nisam lepo razmutila. Ostalu vodu prelila preko šećera i kuvala jedno 10-15 min, pa dodala rastvoren gustin i sok od limuna i kuvala, kuvala, kuvala... Nemam pojma koliko, možda i 20-30 minuta, ali nikako da nešto počne da se "odvaja" od šerpe. Ja očekivala da će se masa od gustina brzo stegnuti, al' ono ništa. Tu sam batalila dalje kuvanje jer je prešlo u karameliziranje, ubacila 100 g lomljenih oraha i izlila u pleh obložen masnim papirom.


Steglo se sve lepo za par sati. Kad sam probala da sečem udario me prvi talas rumenila. Šta je bre ovo, čime ovo da sečem, nekako je tvrdo i lepljivo, uh! Najoštrijim nožem sečenje table na štangle trajalo je bez preterivanja pola sata. Imam i dalje mali žulj na mestu gde sam pritiskala nož. Sečenje štangli na kockice je trajalo nešto kraće, ali opet bar 20 minuta. Jest' da nema puno veze sa ratlukom, pomislila sam, ali neka bar budu kockice, prozvaću ih karamel-ratluk, šta ima veze. Svaku sam uvaljala u prah šećer i popravila kockastu formu pa redjala na tacnu.


Kad sam poredjala treći sloj shvatila sam da su one donje kocke postale pljeskavice. Uhhh, napada me intenzivnije rumenilo ali ne dam se. Skidam jednu po jednu kocku, ponovo ih oblikujem i umačem u prah šećer, i ovaj put redjam u pleh samo u jednom sloju.


Mislila sam da je tu kraj mojih iznenadjenja, i već sam poverovala da sam prebolela sindrom prvih mačića. Onda sam se dala u slikanje, za koju priliku sam skuvala sebi i dragom po šoljicu turske kafe koju inače pijemo jednom u sto godina. Ja sam svoje dve kocke pojela, a dragi je svoje ostavio na tacni jer je već smandrljao 7-8 komada pre kafe. Odosmo na spavanje, uprkos večernjoj kafi :)



Ujutru, na stolu me sačekala tacna sa nekom ulepljenom žvakom! Majko moja, pa to su one dve kocke od sinoć, prenoćile su i vidi na šta liče (mora da su imale burnu noć!). Trk u frižider da vidim kako izgleda vojska mojih kockica na plehu, a one sve slepljene i kljakave (vojnička burna noć?). Tu me je opet ošinulo malo rumenog besa i samo sam zatvorila frižider da ih ne gledam!


Kad sam se malo pribrala potražila sam na netu još malo o ratluku i na Coolinarikinom forumu sam videla drugi recept, sa mnogo više vode nego ovaj po kome sam ja pokušala, čak 1.25 l na pola kg šećera. A ja pravila sa 350 ml na 750 g šećera. Nešto mi je tu puno sumnjivo... I na SerbianCafe kuvaru nadjoh recept sa dosta vode, sličan ovom sa Coolinarika foruma. Sa druge strane, opet mi je nije logično da ću zgusnuti toliku količinu vode kad ni bednih 350 ml nisam uspela. Sa treće strane, Sneca kaže da pravi po ovom receptu duže vreme, i ne verujem da je greška do recepta nego do mene.

Šta sam uradila i gde sam pogrešila - ne znam. Šta ću raditi sledećeg vikenda - znam :) Ne odustajem nakon (samo) jednog poraza, jok!

Kasnije je usledio još jedan neuspeli pokušaj, i konačno jedan uspešan!

Monday, March 23, 2009

Kajgana pita

8 comments

Nedavno sam pravila slanu tortu od jaja i rukole, i bila je super. Nije mi baš prikladno da se ovakvo jelo zove torta, za mene je to bila kajgana iz rerne, i bila mi je motiv za još jednu varijaciju.

Jaja, sir i dosta pavlake - to je kajgana pita. Super je mekana, sva je nekako penasta, lepo se seče. Dodatak je bila kobasica koju sam u debljim kolutovima spustila preko još nepečene kajgane, i sve stavila u rernu na 15-ak minuta.

Uz focacciu sa zelenim maslinama, ovo je bio naš tufnasti doručak :)




Sastojci:
6 jaja
200 g mladog sira
200 ml kisele pavlake
1 kašika brašna
1/2 kašičice soli
120-150 g sveže srpske kobasice

Postupak:
1. Kobasicu iseći na deblje kolutove, otprilike 1.5 cm debljine.
2. Jaja razmutiti viljuškom, dodati izgnječen sir i razmućenu kiselu pavlaku, posoliti.
3. Sipati u teflonski pleh prečnika 26 cm, poredjati kolutove kobasice preko, i ispeći u rerni zagrejanoj na 250°C 15-ak minuta ili dok dobro ne zarumeni.

Sunday, March 22, 2009

Focaccia sa zelenim maslinama

6 comments

I dalje sam bez funkcionalne kuhinje, ali sam bar priključila šporet :) Posle par dana pauze, prvo što je moj šporet ispekao je focaccia sa zelenim maslinama by NLO.

Ja sam u testo dodala malo limunovog soka, zbog nastavka eksperimentisanja po pitanju uticaja limuna u testu. Nisam dobila koricu kakvu sam očekivala, a očekivala sam da bude tanja nego kod integralnog hleba sa limunom koji sam pravila nedavno. Nisam sad baš skapirala što mi kora nija ispala tanja, jedina pretpostavka je da se malo jače zapekla jer sam pustila ventilator prilikom pečenja, a možda i to što je ova pogača jako tanka i mora da ima puno korice.

Pogača je inače super, ja sam preterala koliko sam pojela! Taman sam u poslednje vreme malo uspela stomak da dovedem u ravniju liniju, ali čini mi se da ako jedan dan udarim po testu i pecivu odmah se opet zaoblim :( Pošto sam ceo dan čapkala pogaču a usput i jedan ekstremni slatkiš koji sam probala da napravim (uskoro više o ovome) proglasila sam današnji dan cheat day-om i od sutra opet radim na ravnanju stomaka.

Focaccia tj. pogača sa zelenim maslinama je još jedan ulaz u FBI rukavice, igru u kojoj food blogeri istražuju jedan kulinarski blog svakog meseca. Ovog meseca pod lupom je Ivin blog NLO (blog je kasnije zatvoren).


Sastojci:
350 g brašna
1/2 kašičice soli
1/2 kocke svežeg kvasca
oko 150 ml vode
25 ml soka od limuna (pola srednjeg limuna)
3 kašike maslinovog ulja
10-15 zelenih maslina sa paprikom

Postupak:
1. U posudu sipati brašno i so.
2. Kvasac razmutiti sa 3 kašičice vode, naliti vode do 160 ml, dodati sok od limuna i ulje. Sipati u brašno i umesiti glatko testo.
3. Ostaviti da se udvostruči pa premesiti i rastanjiti na površinu odabranog pleha (koristila sam onaj od 26 cm).
4. Masline preseći na polovine. Tupom stranom noža napraviti udubljenja u testu pa utisnuti masline. Odozgo posuti krupnom solju pa ispeći. Kod mene se peklo oko 20 minuta na maksimalnoj temperaturi uz ventilator.

Thursday, March 19, 2009

Čokoladna torta

15 comments

Moj dragi se rado seća i sa uzdahom pominje Japansku tortu. Nisam imala nameru da je opet pravim ali sam rešila da ga obradujem nekim prilično čokoladnim desertom. Na blogu NLO (kasnije zatvoren), koji je pod FBI istragom ovog meseca, naišla sam na čokoladnu tortu koja je obećavala full čokoladni užitak.

Palachinka mi je poklonila presladak mini kalup za tortu precnika 18 cm (hvala!). Taman je dovoljan za tortice za kućne potrebe, i sad sam ga prvi put upotrebila. Krenula sam da polovim mere zapisane kod NLO, pa skapirala da će torta biti nano-size. Rešila sam da samo koru napravim manju tj. tanju, ne od 4 jaja već samo od jednog, a za fil da ništa ne smanjujem :) Po receptu je trebalo staviti i nešto alkohola koji sam ja zbog dece preskočila.

Sve bi bilo savršeno da mi testo za koru nije procurilo kroz ivicu pleha odmah po sipanju [bes!]. Srećom ispod je bila tacna pa sam sačuvala testo. Dobro, definitivno dno i obruč ne dihtuju dobro i podmetnula sam papir za pečenje odozdo i zatvorila obruč. Ispekla koru, odvojila, prevrnula, vratila na podlogu.

Fil je bomba, 400 g čokolade sa isto toliko slatke pavlake i nešto putera. Čorbasto je, ali NLO kaže da ne treba brinuti i da će se stegnuti na hladnom. Moj fil je čučao par sati u frižideru u šerpi ne pokazavši želju da se stegne, samo se neznatno zgusnuo. Montiram dno kalupa sa sve korom u obruč, i kao debil krećem da sipam taj još tečni fil, koji naravno kreće da curi [BES!!!] Preručim brzo nazad u šerpu, ono što je iscurelo obrišem, a kalup spolja obložim papirom i stegnem gumicom pa stavim kratko u zamrzivač da se tanak sloj čokoladnog fila koji je ostao stegne i napravi čep. Mislim, stvarno sam morala biti ekstremno glupava da dva puta napravim istu grešku, ali eto. Ponavljanje je majke nauke, je l'? ;)


Nakon kraćeg vremena u frizu moj kalup je konačno bio spreman za sipanje ostatka fila. Torta je ostala skoro 24 h u frižideru pre sečenja, i da, konačno se stegla! Oprostila sam sebi pehove sa curenjem kad sam sela da probam maleno parče torte. Ne treba da kažem da je moja muška trojka bila prezadovoljna.

Ova je tortica zaista mala, samo 18 cm u prečniku. Tacnice sa slike su male tacne od šoljica za tursku kafu, a kašičica je ona za mešanje šećera u toj šoljici, duplo je manja od klasične kafene kašičice.


Sastojci:
400 g čokolade
85 g putera
400 ml slatke pavlake

1 jaje
1 kašika šećera
1 kašika brašna
1/2 kašike kakaa

Postupak:
1. Čokoladu i puter otopiti na pari ili u mikrotalasnoj na 180W 20 minuta. Slatku pavlaku ugrejati do pred ključanje pa dodati čokoladi. Ostaviti da se malo prohladi napolju pa fil prebaciti u frižider.
2. Penasto umutiti jedno jaje sa jednom kašikom šećera. Dodati brašno i kakao i nastaviti mućenje na najmanjoj brzini. Ispeći u kalupu za tortu prečnika 18 cm.
3. Obod kalupa iznutra obložiti papirom za pečenje, zbog kasnijeg odvajanja torte od kalupa. Na ohladjenu koru sipati prohlađen fil i ostaviti 12-24 sata u frižideru. Pažljivo odvojiti od kalupa, secnuti parčence, isključiti zvonjavu svih uređaja koji bi mogli da uznemiravaju, deci pustiti crtani ili im naći neku zanimaciju koja će sa sigurnošću trajati bar 10 minuta bez asistencije, i uživati :)

Wednesday, March 18, 2009

Slana torta od jaja i rukole

6 comments

Ovog meseca u okviru igre FBI rukavice istražujemo blog NLO (kasnije zatvoren). Već drugi ili treći put mi se dogadja da odmah na početku meseca napravim pregled, proberem nekoliko recepata koje bih probala, iskopiram, odstampam i - ništa. Uvek nešto iskrsne, ili nemam baš neki potreban sastojak, ili nešto drugo. Prošlog meseca sam na listi imala 8-9 Palachinkinih recepata za probu, a stigla sam da napravim 3. Evo i sada, prošlo je pola meseca a nisam ni krenula u testiranje NLO recepata.

A onda se dešava pucanje cevi od ventila pored sudopere. Nije baš ni pucanje nego podlivanje onako, na kvarno, duže vreme. Sve iz kuhinje sam morala da izvučem, ne samo taj element, jer je u mojoj mikrokuhinji sve naslagano kao tetris i ne može se jedan deo pomeriti ako se prethodno ne mrdnu ostali. Dobar deo drvenog elementa pod sudoperom je toliko natopljen da je neupotrebiljiv, sad dok ujurim stolara da mi napravi nešto proćiće još n dana. Za to vreme šporet je van funkcije zbog trofazne utičnice koju nemam na drugom mestu, i tako, divota :) Ništa ne spremam, a planiram da prestanem i da jedem, pa će biti ok :)))

Ipak, pre havarije u kuhinji, napravila sam slanu tortu od jaja i rukole, i napravila sam jedan slatkiš (više u sledećem postu), tako da ipak mogu da učestvujem u igri :)

Slana torta bi se kod mene zvala kajgana iz rerne jer mi na to najviše liči. Jako je ukusna, i stvarno se pravi začas. Rukolu sam našla u Tempu na Novom Beogradu, jedna vezica od oko 50-70 g je bila dovoljna za ovaj recept. Kako mi je ovo prvi put da koristim rukolu probala sam je i svežu, onako samu za sebe, i malo gorči, nisam sigurna da bih je mogla jesti negde gde je dominantna. Ovako u jajima je više nego odlična, podseća na spanać, blitvu i slično zeleno lišće, i od obične kajgane pravi malo neobično jelo. Malo sam skratila proces pripreme pa nisam prvo pekla na tiganju, nego sve odmah u rerni. Deca su jela rado, a vala i mi smo. Hvala NLO!


Sastojci:
6 jaja
150-200 g mladog sira (trebalo bi mozzarele, ali nisam imala)
50-70 g rukole
2 kašike maslinovog ulja
1 kašika prezli
2 kašike parmezana
so
malo belog bibera
malo muskatnog oraka

Postupak:
1. Jaja razmutiti viljuškom. Dodati izgnječen sir i kašičicu soli.
2. Umešati prezle, parmezan, maslinovo ulje i rukolu. Dodati malo muskatnog oraha i belog bibera.
3. Peći u teflonskom plehu obima 20 cm, oko 12-13 minuta na maksimalnoj temperaturi (kod mene 250°C sa ventilatorom), ili dok se gornja kora ne zarumeni a miris postane intenzivan. Prebaciti na tacnu i poslužiti uz kiselu pavlaku, jogurt ili kefir.

Sunday, March 15, 2009

Integralni hleb sa limunom

17 comments

Odavno pravim integralna peciva i puno sam raznih kombinacija isprobala. Par puta sam stavila i malo soka od limuna u testo, pored drugih sastojaka, i ucinilo mi se da je hleb tada osetno mekši, naročito kora koja kod integralnog hleba ume da bude debela i tvrda.


Sada sam htela da probam da napravim najobičniji crni hleb, i da samo dodam malo limuna, da ne bude drugih dodataka, i da naučno utvrdim da li je limun odgovoran za mekoću. I jeste. Definitivno sam sigurna da limun daje nešto posebno testu, a aroma se ne oseća. Od sada u hlebno testo obavezno dodajem limun, da nadjem pravu meru. U ovom hlebu je bilo samo 25 ml i dalo je rezultat.

Isto važi i za beli hleb, ustvari tako je sve i počelo. Prošle godine za Uskrs sam pravila koku od testa u kome je bilo limuna, putera i mleka. Lepše testo u životu nisam jela. Probajte!


Sastojci:
500 g integralnog pšeničnog brašna
1 kašičica soli
1/2 kocke svežeg kvasca (20 g)
350 ml vode
25 ml suncokretovog ulja
25 ml soka od limuna (pola srednjeg limuna)

Postupak:
1. Kvasac razmutiti sa 2-3 kašike vode. Odmah doliti mlaku vodu do 350 ml, ulje i sok od limuna. Ukupno treba da bude 400 ml tečnosti.
2. U brašno umešati kašičicu soli, pa dodati tečnost. Mesiti prvo varjačom pa rukom, ne dugo, 5-10 minuta maksimum. Sud pokriti plastičnom folijom i ostaviti na toplom mestu da se testo udvostruči.
3. Premesiti, napraviti 4 male vekne, poredjati u pleh (30x22 cm), svaku malo zaseći nožem i ostaviti još jednom da narastu.
4. Peći oko 30 minuta na oko 200°C ili dok gornja korica ne dobije tamniji ton a miris postane intenzivan.

Wednesday, March 11, 2009

Starinski kolač od oraha

14 comments

Godiva je na Coolinariki ostavila recept za ovaj kolač. Naslovila ga je samo "Lako, lepo". Već na prvo gledanje vratio mi se ukus detinjstva, mogla sam da osetim stari, skoro zaboravljeni spoj jaja, oraha i džema od kajsije.

Ovakve kolače je pravila baka. Mama već nije. Pravila je 100 drugih, ali ovakve nije. Kora od oraha i belanaca, žuti fil od žumanaca, premaz u vidu džema od kajsija i sve posuto mlevenim orasima. Jednostavno se pravi, a ukus je zaista nešto posebno, nešto što se u današnjim jednostavnim kolačima ne sreće. Meni je ovo, po kvalitetu ukusa, u rangu najbolje torte, toliko mi se dopada. Deci se takodje svidja, a dragi ne priznaje "hlebaste" kolače (njemu daj tulumbe, baklave, bajadere, krempite, šampite i on je srećan!). Odmah sam trećinu odnela komšinici, da nju malo obradujem a sebe malo spasem :)

Godiva, hvala na receptu i oživljavanju davnih uspomena.


Sastojci:
5 jaja
150 g + 3 kašike šećera
150 g putera
150 + 50 g mlevenih oraha
130 g + 2 kašike brašna
vanilin šećer
dve-tri kašike džema od kajsije

Postupak:
1. Penasto umutiti belanca sa 150 g šećera, dodati omekšali puter, 150 g oraha i 130 g brašna. Prebaciti u pleh obložen papirom za pečenje (ja sam pekla i okruglom od 25 cm), staviti da se peče 20-ak minuta na 180°C.
2. Za to vreme umutiti žumanca sa 3 kašike šećera, dodati 2 kašike brašna i dodati vanilin šećer. Rasporediti preko kore od belanaca pa vratiti u rernu na još 10 minuta.
3. Par kašika džema od kajsije razmutiti na tihoj vatri i premazati preko kolača, pa posuti sa 50 g mlevenih oraha.

Recept je, u okviru igre FBI rukavice isprobala Andrea.

Monday, March 09, 2009

Crvena sir salata

16 comments

Uvek kada pravim posluženje za goste pravim i ovu salatu. Obavezni sastojici su sremski sir, ljuti ajvar ili ljuta paprika a ostalo je proizvoljno: kuvana jaja, šunka ili suvo meso, kiseli krastavčici, beli luk ili sitno seckan praziluk, peršun...

Za Cool susret u Novom Sadu sam napravila varijantu sa puno peršuna i malo zlatiborske čajne kobasice, kao društvo ajvar projaricama :) Šaljem je i Branki, domaćici ovomesečne igre "ajme, koliko nas je!" na temu ljuta paprika.


Sastojci:
500 g sremskog sira
1 veza peršuna
80-100 g čajne kobasice
2-3 kašike ljutog ajvara

Postupak:
Razmutiti sremki sir da ima što manje grudvica. Umešati ajvar.
Peršun iseckati sitno, čajnu kobasicu takodje. Dodati siru i dobro izmešati.

Recept su isprobale Andrea i Selma u okviru igre FBI rukavice.

Tuesday, March 03, 2009

Ajvar projarice

15 comments

Kupila sam neki ljuti ajvar, greškom. Volim kad je malo ljut, ali ovaj je za moj ukus nejestiv u vidu namaza preko hleba. Koristim ga kao začin tj. dodatak za kuvana jela, a sad sam ga dodala u testo. Ajvar je dao malo kolora inače žućkastim projaricama, i jedan sasvim diskretno ljutkast ton kukuruznom testu.

Ajvar projarice šaljem Branki, domaćici ovomesečne igre ajme, koliko nas je! u kojoj spremamo jela na temu ljute paprike. Igru je pokrenula monsoon polovinom prošle godine, više o igri pročitajte ovde.


Sastojci:
* šoljica zaprema 100 ml
3 šoljice brašna
3 šoljice kukuruznog brašna
1 prašak za pecivo
1 kašičica soli
4 šoljice mleka
2 jaja
1 šoljica masti (ili ulja)
1 šoljica ljutog ajvara

Postupak:
1. Spojiti suve sastojke - brašno, kukuruzno brašno, prašak za pecivo i so.
2. Dodati ostalo - mleko, jaja, mast/ulje i ajvar. Sve dobro izmešati. Sipati u muffin kalupe. Testa ima za 12 regularnih plus 12 mini muffina.
3. Peći 15-20 minuta na 180-200°C ili dok se ne oseti intenzivan miris a gornja kora dobije male pukotine.

Sunday, March 01, 2009

Pileća krem čorba sa belim lukom

11 comments

100-ti post :) Umesto da obeležim svečano nekom tortom, stoti post biće posvećen običnom, jednostavnom ručku.

Nedelja, vikend, nisam stigla ni do pijace ni do prodavnice, zalihe osnovnih namirnica na izmaku. Nema čak ni krompira. U frižideru od veze zeleni ostao samo peršun, u frizu jedne pileće grudi. Napravih nešto izmedju čorbe i ajmokca, uz puno belog luka i dodatak domaće Vegete. Bilo je malo sirotinjski, ali vrlo ukusno :)

Domaća Vegeta - pre nekog vremena kupim sušač za voće i povrće, rešena da sama napravim mix začina koji će mi zameniti Vegetu. Ni ranije je nisam koristila puno, od pre par meseci sam je izbacila totalno. Grozan je taj MSG koji se utrpava svuda. Vegeta i supe iz kesice (i kocke) su prepune ovog sastojka koji ima zadatak da pojača ukus po cenu svadje sa nervnim ćelijama. Totalna sintetika. Rešila sam da je proteram iz kuće koliko mogu.

Napravila sam domaći mix. Šargarepu, koren peršuna i koren celera sam izrendisala sitno. List peršuna iseckala. Poredjala na gazu pa na sušač. Dobila sam mešavinu koja uz dodatak soli može biti odlična zamena za vegetolike začine. Tu jednu teglu sam napravila pre mesec-dva i skoro sam je potrošila, spremala se da napravim novu turu, kad kod piljara vidim sušeno povrće na meru. Pogledam ambalažu, nema dodataka, samo suvo povrće. Vršački je proizvođač, ako se dobro sećam. Kupila sam, poštedelo me je mukotrpnog rendisanja. Komadići su krupniji ali lepše izgledaju nego moje froncle ;)

Levo, kupovni miks suvog povrća bez dodataka. Desno, moj mix rendisanog suvog povrća.

Sastojci:
1 pileće grudi
4-5 korena peršuna
1 glavica luka
10 zrna bibera
oko 60 ml ulja
5-6 čenova belog luka
3 ravne kašike brašna (dve belog, jedna integralnog)
so
2 kašike sušenog povrća (kao Vegeta, bez soli)

Postupak:
1. Glavicu luka iseći na pola ili na četvrtine, pa zapeći na ringli preko alu folije. Beli luk iseckati na sitno.
2. U veću šerpu staviti pileće grudi, zapečeni crni luk, očiščen koren peršuna, biber i naliti vodom. Dodati i kašičicu soli.
3. Kad je meso kuvano, izvaditi ga, a supu procediti. Šerpu oprati. Meso iseckati na sitne komade.
4. U šerpu sipati ulje, sitno naseckan beli luk i malo soli. Upržiti kratko i dodati brašno, pa pržiti još dva-tri minuta pazeći da brašno ne zagori. Naliti supom (oko 1.5 l), dodati meso i suvo povrće. Kuvati na tihoj vatri još 15-ak minuta, dok se ne zgusne. Probati, dosoliti ako treba. Poslužiti uz hleb krckave korice :)
All rights reserved 2008-2014.
Maja Babić
http://mamajacooks.blogspot.com
kontakt: mamajacooks@gmail.com