Blogger Widgets
                   

Friday, February 27, 2009

Japanska torta


Japanska torta je bila tema februarskih kuVarijacija. Ne znam šta je japansko u njoj, ja bih je pre nazvala tortom od čokolade i pavlake, jer sam je pravila maltene samo od ova dva sastojka.

Po receptu, u koru treba da ide 100-150 ml slatke pavlake i 400 g čokolade. Na osnovu komentara ispod recepta na Coolinariki koji su naveli da je kora pretvrda ako se stavi samo toliko pavlake, ja sam stavila više, tačnije 250 ml.

Dalje, odmah sam odbacila ideju da koristim šlag kreme iz kesice, jer ih inače izbegavam. Kreme sam pravila od slatke pavlake.

Mascarpone sam našla po simpatičnoj ceni od 250+ dinara za 250 g, i nisam htela da ga kupim nego sam ga napravila prema Minjinom receptu. Od pola litra slatke pavlake dobila sam tačno 250 g mascarponea. Gustina, tekstura i ukus domaćeg mascarponea je jako slična subotičkom Krem maslacu, da sam se setila mogla sam njega da upotrebim.

Beli krem se po receptu pravi od mascarponea i šlag krema. Ja sam umutila slatku pavlaku sa šećerom i pomešala sa mascarponeom, i dodala 2/3 kesice želatina rastopljenog u malo vode. Ovo je bilo preventivno jer slatka pavlaka nije čvrsta kao kremovi iz kesice. Namazala beli fil, stavila u frižider. Kad se malo steglo stavila sam višnje, utisnula ih i vratila sve u frižider.

Crni krem. Ovde je trebalo da ide jedan šlag krem od čokolade. Umutila sam slatku pavlaku sa šećerom, pa dodala 50 g istopljene čokolade i 1/3 kesice želatina istopljenog u malo vode. Tu sam zeznula stvar jer mi se čokolada napravila na mrvice kad sam je spojila sa želatinom, ja uhvatim mikser da to ujednačim, a onda mi sve kljokne. Razmazala sam krem nekako i stavila sve u frižider da se stegne.

Nisam pravila obod od čokoladnih pločica, nego gornju glazuru. Čokoladu sam istopila i razmazala preko papira za pečenje koji sam prethodno isekla na veličinu kalupa. Kad se torta ohladila odozgo sam spustila taj veliki čokoladni krug, odlepila papir, glatka strana je došla gore i lepo je izgledalo. Na kraju sam sve malo posula mrvicama Nesquick-a.


Ukus - odličan, za nijansu prejak, iako sam veliki sladokusac. Mera bi trebalo da bude jedno mini parče po osobi, a to jednostavno nije moguće izvesti.

Opšti utisak - može da se jede, lepo je, ali čemu sve to? Čokolada i kremovi, meni ovo ne vuče baš na tortu. Kora je premeka, mislim da ipak nije trebalo da povećavam količinu pavlake u kori, jer se nije lepo stegla i dosta sam se mučila da izvučem parče. Koristila sam Soko-Štarkovu čokoladu sa pirinčem, moguće da je Krašova ili neka druga bolja za ovu potrebu. Filovi su premeki takodje. Višnje su super :) Ako me neko u budućnosti ponudi parčetom Japanske torte neću odbiti, ali verovatno je neću ponovo praviti.


Recept.

Wednesday, February 25, 2009

Jaja u korpici od šunke



Melita mi je dala odličnu ideju za pripremu jaja za doručak ili večeru. Umesto klasičnih kuvanih ili prženih, ova jaja su ispečena u rerni, u muffin kalupu obloženim listom šunke. Njen recept više nije dosupan na netu, ali znam da je stavila i malo topljenog sira. Ja nisam imala i nisam stavila. Ispalo je savršeno, nisam čak ni solila jaje, šunka je prilikom pečenja pustila svoju vodu i jaje je upilo so odatle, nije treblao dodatno soliti.

Dva komada koja su ostala od večere su prenoćila u plastičnoj kesici u frižideru. Sutradan sam ih ponela na posao i podgrejala u mikrotalasnoj, i imala savršen doručak.

Sastojci:
jaja
listovi šunke (okrugli)

Postupak:
U kalupe muffin pleha staviti po jedan-dva lista šunke, zavisno od debljine. Unutra sipati po jedno jaje, pa peći u rerni dok jaje ne bude gotovo, nekih 15-ak minuta na 180-200°C.

Monday, February 23, 2009

Gulaš


U internacionalnog verziji igre FBI rukavice koju vodi Palachinka pod imenom FBI Gloves istražujemo Melitin blog Cafe Chocolada.

Još ranije sam isprobala Palenta pitu koja je zaista odlična, a sada sam odabrala gulaš. Čorbasta jela su kod nas česta, a gulaš baš nikada nisam pravila, ne znam ni sama zašto. Uvek bih se pre rešila na paprikaš jer mogu unutra da dodam svašta sem mesa. U gulašu je meso glavni, da ne kažem jedini sastojak ;)

Gotov gulaš smo iskombinovali sa barenim krompirom po Melitinom savetu, a u drugoj varijati bi barena testenina bila dobro društvo ovom odličnom jelu. Dragi je posebno bio zadovoljan ručkom toga dana, samo je mljackao "Mmm, ummmmm, što ti je ovo dobro...". Razumljivo, jer je gulaš bio zaista perfektan, meso sočno i mekano, skoro da se raspadalo u ustima.

Sastojci:
700 g junećeg ribića
3-4 velike glavice crnog luka
3 čena belog luka
1 list lovora
so biber
2 kašike paradajz pirea
1 kašika brašna
1 kašičica aleve paprike
malo ulja
700 g krompira za prilog

Postupak:
1. Meso iseckati na kocke. Beli i crni luk na sitno.
2. U šerpi srednje veličine prodinstati luk na 2-3 kašike ulja, posoliti pre dinstanja.
3. Dodati meso, i naliti vodom 2-3 cm iznad nivoa mesa. Kad proključa smanjiti vatru na 1/3 od najjače, ubaciti list lovora i ostaviti da se krčka uz povremeno dolivanje tople vode na isti nivo. Kuvati dugo, otprilike 1.5 h.
4. Krompir iseći na četvrine pa skuvati u slanoj vodi.
5. Dovršiti gulaš - posoliti, pobiberiti. Na malo ulja (otprilike 2 kašike) upržiti kašiku brašna stalno mešajući dok ne počne da menja boju. Isključiti ringlu pa umešati kašičicu aleve paprike i pržiti još malo. Sipati u gulaš, promešati i kuvati još 10-ak minuta. Krompir dodati gulašu koji ste sipali u tanjire.

Sunday, February 22, 2009

Čokoladna salama


Još malo njuškanja po Marijinom blogu Palachinka, u okviru igre FBI rukavice.

Baka Jelina čokoladna salama (#22 na linku) mi je privukla pažnju jer me je podsetila na nešto što sam pre puno godina pravila pod imenom Bonžita, a onda zaboravila da postoji. I Marija i baka Jela su pravile salamu prema odokativnim merama, pa sam se malo konsultovala sa Marijom pre početka. Dobili smo par smernica, i napravili salamicu.


Kod kolača ove vrste važno je da se dobro stegne u frižideru, inače će se teško seći. Ja sam formirala salamu umotavajući je čvrsto u komad papira za pečenje, a posle u kuhinjsku krpu, i dodatno zategla gumicama. Tri sata je zamotuljak sedeo u frižideru, mislila sam da je dovoljno. Ipak, nisam mogla da sečem salamu, već na polovini bi mi se parče skroz raspalo. To nas nije sprečilo da polovinu celokupne salame smažemo odmah :)

Zamotala sam je nazad u papir i stavila u friz na 15-ak minuta, nakon čega sam nekako uspela da isečem dva šnita za slikanje. Ostatak sam vratila u friz na još pola sata, i posle prebacila u frižider. Očigledno da se ovde ne sme biti nestrpljiv, najbolje bi bilo da se pravi danas za sutra.

Sledeći put bih stavila još malo čokolade, da pomogne pri stezanju i da doda još malo na količini. Ova salamica je kod nas planula, nije ni noć prespavala...


Sastojci:
100 g čokolade za kuvanje (ili 150!)
50 g putera
50 g meda
50 g suvog groždja
50 g lomljeih oraha
50 g prepečenog susama
100 g korn fleksa, malo izmrvljenog

Postupak:
1. Susam prepeći na suvom teflonskom tiganju.
2. Čokoladu, puter i med otopiti na tihoj vatri ili u mikrotalasnoj 10 minuta na 180 W.
3. Suvo groždje, orahe i susam sipati u vanglu, preliti otopljenom mešavinom, promešati. Na kraju dodati korn fleks, izmešati.
4. Čvrstim uvijanjem u papir za pečenje ili aluminijumsku foliju formirati salamu i dobro je pritisnuti. Eventualno dodatno uviti u kuhinjsku krpu sve vreme zatežući. Ostaviti salamu da se dobro ohladi u frižideru, bar 12h.

Friday, February 20, 2009

Integralne korpice sa slaninom i suvim šljivama

Poslednja verzija recepta za korpice nalazi se ovde. Ovaj post je arhiviran i zatvoren za komentare. 


Suve šljive i slanina - možda najidealniji par ukusa medju mojim favoritima. Ovožavam kada tanak list slanine zagrli tamnoputu šljivu i zajedno se stope na vrelini roštilja. Mmmm...

Tuesday, February 17, 2009

Jaffa keks - Sugar High Friday #52 , Copycat


Sugar High Friday je igra za food blogere koju je osmislila Jennifer sa The Domestic Goddess. Ovog meseca hostesa je Palachinka, koja je zadala temu - Copycat. Ideja da kopiram neki industrijski proizvod u meni postoji odavno, i ovo mi je bio okidač da pokušam u kućnim uslovima da napravim keks koji liči na Crvenkin Jaffa keks, moj inače omiljeni kupovni slatkiš.

Avantura počinje :)

Prvo sam uzela mere ("2 m i 28 cm?, gde si vid'o čoveka sa tolikom dužinom?" - Bata Stojković grdi Bogdana Diklića koji je uzimao meru pokojniku, Maratonci trče počasni krug, legendarni film Slobodana Šijana). Jaffa je veličine kao dno muffin kalupa, nekih 5 cm u prečniku. Žele od pomorandže je oko 3 cm, i nije odgovarao obimu rakijske čašice, već plastičnoj merici dobijenoj uz flašicu Motrin-a, dečijeg sirupa za skidanje tempreature.


Bisvit sam umutila od 4 jaja, 4 kašike šećera i 4 kašike brašna. Imala sam nameru da pečem u muffin kalupu iz nekoliko puta, ali sam posle prve ture odustala. Biskvit se dosta zalepio čak i za silikonski kalup, i ostatak testa sam razlila na veliki pleh, ne celom površinom. Iz ispečenog biskvita sam čašom vadila krugove.


Žele sam napravila od 3-3.5 dl cedjene pomorandže, 3 kašike šećera i kesice želatina. Razlila sam ga u debljini par milimetara na pleh postavljen papirom za pečenje i ostavila da se stegne u frižideru. Zatim sam vadila kružiće, redjala na krugove biskvita. Stegnut žele je bio mekši nego originalni, par kružića sam pocepala prilikom vadjenja.


Zatim sam razmišljala kako ću da napravim glazuru. Jaffa glazura je izuzetno tanka, i razlivanje nije dolazilo u obzir. 100 g čokolade sam otopila bez ikakvih dodataka i razmazala u tankom sloju na papir za pečenje. Kad se čokolada stegla, rub čaše sam ugrejala u vreloj vodi pa otisnula krugove. Njih sam spuštala na biskvit sa želeom, i zatim ih malo fenirala :) Da, da, fenom za kosu sam grejala glazuru odozgo, kako bi omekšala i zalepila se preko keksa. Kad se opet stegla, glazura je bila čvrsta i nije se topila pod prstima :)


Rezultat je bio bolji od očekivanog. Pošto sam sve radila uveče i zagazila prilično u noć, dobar deo sam sama i pojela :) Decu je ujutru jedva sačekalo po dva-tri komada.


Što se tiče ukusa, tu je negde. Žele se najviše razlikuje, mislim da bi trebalo da je intenzivnijeg ukusa, i nešto čvršći. Možda bi bilo dobro da se doda neki ekstrakt pomorandže. Sve u svemu, liče :)

Mana je što ima dosta posla a malo rezultata. Ja sam imala biskvita i želea za nekih 30 komada keksa, a čokolade upola manje. Mogla sam da doradim još glazure ali nisam imala više snage. U svakom slučaju, kopiranje je bilo zabavno, a ako budem opet pravila nešto na ovu temu biće po celoj površini pleha, bez zezancije sa seckanjem, sklapanjem i feniranjem :)


Sastojci:

Za biskvit:
4 jaja
4 kašike šećera
4 kašike brašna

Za žele:
oko 3.5 dl cedjene pomorandže
1 kesica želatina (za 1/2 l tečnosti)
3 kašike šećera

Za glazuru:
200 g čokolade za kuvanje

Postupak:
1. Umutiti biskvit od 4 jaja, 4 kašike brašna i 4 kašike šećera (ja sam mutila sve zajedno, nisam odvajala belanca i žumanca, možda malo duže traje ali umuti se lepo i penasto). Ispeći na plehu od rerne obloženim papirom za pečenje. Ohladiti, pa okruglom modlom obima 5 cm vaditi krugove.
2. Iscedjenu pomorandžu procediti da nema mrvica, dodati 3 kašike šećera i rastopljeni želatin pripremljen prema uputstvu sa kesice. Razliti na pleh 24x34 cm, ili neki drugi slične površine, obložen papirom za pečenje. Paziti da je odabrani pleh ravan, da se ne desi da se žele slije samo na jednu stranu pleha. Kad se žele stegne par sati u frižideru, okruglom modlom obima 3 cm otisnuti krugove. Restlove izvaditi pa krugove pažljivo prebacivati na pripremljene biskvitne podloge.
3. Čokoladu otopiti na najnižoj temperaturi ili u mikrotalasnoj 10 minuta na 180 W, bez dodavanja ičega. Razmazati je u tankom sloju na masni papir, u površini 20x30 cm, na dva mesta. Kad se stegne, iz svake table vaditi krugove, istom ili malo većom modlom od one kojom je sečen biskvit. Modlu ugrejati pre otiskivnja krugova. Čokoladne krugove postaviti preko biskvita sa želeom i ugrejati odozgo (ja sam grejala fenom, a verovatno bi moglo i u mlakoj/toploj rerni), da se ocrta krug želea, i da se čokolada prilepi za keks. Ostaviti da se galzura stegne.

Monday, February 16, 2009

Piletina sa ananasom i susamom


Palachinka je pod FBI istragom. To nije lak zadatak, zato sam opet izabrala nešto lako za pripremu. Unapred sam znala da će mi se jelo dopasti, jer generalno volim kinesku hranu, i tako je i bilo. Dragi je jeo i mrmljao, nije bio oduševljen verovatno zbod dominacije soja sosa, a deca nisu htela ni da liznu :(

Pre svega, želim da se zahvalim Mariji (Palachinki) koja je, kad sam zatražila dodatno objašnjenje u vezi soja sosa, rekla da će mi doneti flašicu istog. Prilikom nedavnog kafenisanja, Marija mi je zaista donela flašu (nije flašica, već flaša od 800 ml!) soja sosa, kupljenog direktno kod Kineza. Marija, kiss!


Ja nemam vok, a nemam ni šporet na plin, pa moja piletina sa ananasom i susamom sigurno nije ispala previše kineski, ali sastojci su tu, dobri su, i po mom ukusu ovo je više nego pikantan ručak.


Sastojci:
700 g pilećeg mesa iseckanog na komade veličine zalogaja (koristila sam batak)
300 g kockica ananasa iz konzerve
40 g susama
1 jaje
2 kašike palente
1 kašika žutog šecera
120 ml soja sosa
1 ravna kašika gustina
3 čena sitno seckanog belog luka
malo ulja za prženje

Postupak:
1. Prepeći susam na suvom teflonskom tiganju.
2. U komadiće piletine umešati jaje, a zatim i palentu, da se meso "presvuče" sa svih strana.
3. Zagrejati malo ulja u voku, pa u njemu kratko propržiti beli luk.
4. Dodati meso. Pržiti dok piletina ne bude skoro gotova, dodati susam, šećer, soja sos, i pržiti još malo.
5. Kada je meso gotovo, smanjiti temeraturu na minimum i umešati gustin rastvoren sa kašikom vode.
6. Na kraju dodati 2/3 ananasa i samo promešati. Ostatak ananasa sačuvati za dodavanje jelu kad je sipano u tanjir, zbog kontrasta.

Saturday, February 14, 2009

Zaher torta


Prethodni put kad sam htela da je napravim, Zaher torta se ispekla spolja a unutra ostala tečna, i bukvalno mi je iscurela prilikom prenošenja. A juče vidim na Coolinarici čokoladni tekući kolač, koji izgleda isto kao moja neuspela Zaher torta. Zanimljivo, mogla sam je drugačije nazvati i proglasiti uspešnom, da sam znala ;)

Torta je poklon za moju dragu drugaricu stečenu na SerbianCafe forumu Trudnice i mamice. BEHEPA mi je nabavila knjigu Natural Relief for Your Child's Asthma, samoinicijativno, znajući da moj mladji sin ima ovu dijagnozu. Iz Srbije je poručila knjigu u USA pa preko treće osobe slala nazad za Srbiju. Nemam reči koliko sam bila dirnuta...

Zaher sam radila drugačije nego prethodni put. Isti sastojci, iste količine samo drugačiji postupak. Žumanca mutila sa šećerom (prosli put sećer špinovala). Čokoladu topila sa puterom (prošli put čokoladu dodavala u šećerni sirup, a puter dodavala u žumanca). Napominjem da mi je taj postupak od prošlog puta uspevao ranije. Sada je sve išlo po planu, izmenjenom. Pazila sam da se torta dobro ispeče, da ne dobijem opet čorbu u sredini. Ovo je najproblematičniji deo pripreme torte, jer uopšte nema brašna u "testu". Sastav kore su jaja, sećer, puter, čokolada i orasi.

Nakon sat i 15 minuta pečenja na nižoj temperaturi uz stalno zagledanje u rernu, izvukla sam tortu napolje. Malo se ohladila, pa sam je presekla na dve kore, i odahnula kad ništa nije počelo da curi :) Dalje je poznato - džem od kajsije preko svake kore, i čokoladna glazura odozgo.


Čokolada i ja smo u ljubavi kada putuje ka mom stomaku, a rad sa čokoladnom glazurom mi je prilično novo štivo. Gledala sam i divila se kako Mignonne sa Coolinarike pravi čuda sa čokoladnim prelivima i rešila da napravim glazuru po njenom receptu - 150 g čokolade i 4.5 kašike ulja. Da nisam verovala u njeno iskustvo nikada ne bih pokušala da radim glazuru na ovaj način jer se, po nekim mojim shvatanjima, toliko razredjena nikad ne bi lepo stegla. Istopila sam čokoladu i dodala ulje, i dobila jako retku smesu koja se praktično samo razlije preko torte i sama se poravna, jer je tečna. Moja torta nije bila baš ravna odozgo, malo je bila ulubljena u sredini, kao tanjir, pa nisam mogla da dobijem baš idealnu glazuru. Da je kora bila ravna, glazura bi bila kao ogledalo. Stegla se u frižideru, bez greške. Ne znam kakva je kad se iznese pa odstoji malo napolju, jer je torta pravo iz frižidera otišla na put. Samo još jedan dokaz koliko mogu pogrešiti verujući u nešto samo zato što meni zvuči logično ili nelogično, bez da sam zaista probala.

Pre nanošenja glazure sam pod rubove torte koja je već bila na tacni, podmetnula papir za pečenje isečen u širi prsten. Sa strane sam, preko čokoladne glazure posula mlevene orahe, da malo zabašure neravnu spoljnu površinu. Kad se sve dobro steglo i ohladilo, izvukla sam papirni prsten, i dobila relativno uredan tanjir.

Ukrasila sam jednom centralnom ružicom od suve kajsije.


Nemam sliku preseka torte, pa eto meni razloga da je u skorije vreme opet napravim :)

Sastojci:
8 jaja
80 g putera
250 g šećera
150 g čokolade za kuvanje
230 g mlevenih oraha
na vrh noža praška za pecivo
1 kašika ruma
1 kašika ulja

Za glazure i dekoraciju:
5-6 kašika džema od kajsije
150 g čokolade za kuvanje
4.5 kašike ulja
mleveni orasi za posipanje
1 veća suva kajsija za ukrašavanje

Postupak:
1. Žumanca umutiti sa šećerom. Mikserom, penasto.
2. Čokoladu i puter otopiti na najnižoj temperaturi na šporetu, ili u mikrotalasnoj na 180 W pet minuta. Malo prohladjenu, ujednačenu čokoladnu masu uliti u umućena žumanca.
3. Dodati orahe, prašak za pecivo, rum i ulje.
4. Belanca umutiti u čvrst sneg pa malo po malo dodati u prethodnu smesu, lagano mešajući (bez miksera).
5. Smesu izliti u manji okrugli kalup (20 cm) obložen papirom za pečenje. Peći dugo na nižoj temperaturi - kod mene je pečenje trajalo sat i 15 minuta, a temperaturu sam smanjivala, počela kratko na 200, a završila na 170, otprilike. U toku pečenja kad je sredina porasla i malo pukla ispod se videlo tečno testo. Posle 1 h sam izvadila tortu i bockala čačkalicom, pa rešila da je vratim na još 15 minuta, mislim da je još bila malo živa u sredini.
6. Prohladjenu koru preseći na dve. Prvu koru staviti na tacnu, premazati sa otprilike 3 kašike razmućenog džema od kajsije, staviti drugu koru, opet premazati džemom.
7. Od papira za pečenje iseći prsten širine 5 cm i podmetnuti pod rub torte.
8. 150 g čokolade istopiti na tihoj vatri sa 4.5 kašike ulja, ili u mikrotalasnoj na 180 W pet minuta. Izmešati da masa bude glatka. Ostaviti da se samo malo ohladi pa preliti preko torte i razliti je levo-desno ili rasporediti širokim nožem. Na ivice takodje naneti glazuru (ja sam uz pomoć kašičice, dosta je tečno i curi). Ostaviti da se dobro ohladi.
9. Na rubove naneti mlevene orahe, a sredinu ukrasiti ružicom od jedne veće suve kajsije - suva kajsija se raspori po dužini, secne na dva dela isto po dužini, malo rastanji oklagijom, pa uvije kao ružica.

Thursday, February 12, 2009

Hleb od brusnice i kandiranog voca

"Ajme, koliko nas je!" je igra za food blogere koju je pokrenula Monsoon, a domaćica za feburar 2009. je Vera sa Delicious for kids. Vera je zadala ključni sastojak - suvo voće.

Prvo sam pomislila na seoski čekić, ali bezveze mi je da se ponavljam. Onda mi je na pamet dolazila neka druga kombinacija šljive i slalnine, i u mislima intenzivno radim na kreiranju recepta :) Ipak sam rešila da napravim neki hleb sa suvim voćem, a ako se slana kombinacija iskristališe do kraja meseca dodaću još jednu ulaznicu :)

Cranberry bread sa Joy of baking mi je odavno zapao za oko. Valjda zato što izgleda šareno, jer pored brusnica ima i drugog suvog voća. Nisam do sada kupovala suvo, kandirano tropsko voće, a vidjala sam na Kaleniću, na rinfuz tezgama. Ne znam baš tačno ni šta tu sve ima, ananas, mango, papaja... Kupila sam, i upotrebila i više nego što u receptu piše, i dopada mi se. Kolač mi je nekako veseo sa ovim raznobojnim tačkicama, a i pošteno je sladak.


Sastojci:
450 g brašna
200 g šećera
1 prašak za pecivo
1 kašičica soli
1 jaje
60 g omekšalog putera
kora jednog limuna, ili jedan ekstrakt limuna
1 vanilin šećer
350 ml mleka
50 g suvih brusnica
120 g seckanog kandiranog voća (npr. tropic mix)
60 g pečenih seckanih lešnika

Postupak:
1. U sud za mešenje sipati suve sastojke - brašno, šećer, prašak za pecivo, so i vanilin šećer.
2. Dodati tečne sastojke - jaje, puter i mleko. Sve dobro izmešati da ne bude grudvica.
3. Umešati brusnice, kandirano voće i lešnike, kao i koricu limuna.
4. Peći oko 50 minuta, prvo na 200-220 pa posle smanjiti temperaturu na 180-190°C. Pleh koji odgovara je duguljast i četvrtast, dimenzija 23 x 13 cm, prethodno obložen papirom za pečenje.

Monday, February 09, 2009

Kefir od tibetanske gljive

Koleginica sa posla priča o tibetanskoj gljivi. Kaže kako je svi u kući piju, i kako se mami i baki u potpunosti sredio visok krvni pritisak od onda. Zainteresovala me je priča, jer nisam mogla da dočaram sliku proizvodnje kefira a ni same gljive. Ja odmah zamislila neku pečurku "šampinjonastog" oblika i nikako od toga da stvorim sliku šolje belog napitka :)

Gljiva je krenula da se širi po firmi ;) Znate ono "dve žene - pijaca, tri žene - vašar", tako da je gljiva ubrzo postala jedna od redovnih tema za razgovor medju ženskim delom zaposlenih u firmi (a ima nas, bogu hvala). Ja sam nasledila praunučiće od gljive koju gaji koleginica od koje je sve počelo, nakon što je ona dala drugoj, a ova trećoj...

Na upit "tibetanska gljiva" se na Google-u može naći svašta (link1, link2, link3, link4). Gljivu zovu još i kefirna zrnca. Uglavnom, tekstovi liče jedan na drugi, i svi se slažu oko blagotvornog dejstva koje kefir ima na organizam. Višestruko je lekovit, tako bar kažu, a i čuvar je vitalnosti. Ja ga pijem oko mesec dana, i dopada mi se. Ukus je kao kod kupovnog kefira (valjda i on potiče od ovoga?) i veoma blizu kupovnog jogurta. Ko voli ovakve napitke ne bi trebalo da mu ukus bude nov. Čitajući, nalazim da se neki izjašnjavaju kako je ukus odvratan, ali to je valjda individualno. Ne mogu da govorim o učinku na zdravlje ali verujem da ne može biti štetno.

Sumiraću - kefir od tibetanske gljive je blagotvoran, naročito se ističu njegova dejstva na rešavanje problema sa probavom i želudačnim tegobama, pa čak i čirom. Pospešuje snižavanje nivoa holesterola i triglicerida u krvnim sudovima. I još svašta nešto.

Gljivice se zalivaju mlekom, drže na sobnoj temperaturi i nakon 24 h kefir je spreman. Procedi se i popije, a gljiva ispere i nalije novim mlekom. Malo mi je prvih dana bilo prekiselo, dok nisam našla balans u količini gljive i količini mleka. Ako se gljiva ne procedi posle 24 sata, što se meni desilo, dobije se nešto nalik na kiselo mleko. Malo se teže cedi ali nije nemoguće. Ja sam cedila samo da bih spasla gljivu i nisam znala da li ću to moći da popijem/pojedem ili ne. Ali mogla sam, za moj ukus je bilo prihvatljivo kiselo.

U nastavku je proces dobijanja kefira.

Tegla sa "ukefirenim" mlekom. Gljiva se uvek skupi po površini.

Kroz plastučnu cediljku, a uz pomoć male drvene varjače cedim kefir u šolju. Navodno, metal ne bi smelo da dodje u dodir sa gljivom, jer joj umanjuje dejstvo. Rukama isto ne sme da se pipne, ne znam zašto, ali ne bih da me gricne pa nisam ni probala ;) Pazim sve vreme da mi ništa ne ispadne preko cediljke u šolju da ne bismo posle delić gljive popili, jer se svuda navodi da ne bi smelo. Ja baš vodim računa da nigde ništa ne izadje a u glavi pravim slike velike pečurke koja raste u stomaku ukoliko bi mi se desilo da je progutam =)

Gljiva se onda ispira pod mlazem hladne vode. Ja to radim nad sudoperom u koju sam podmetnula plastičnu vanglu, da mi se ne desi da deo gljive završi u slivniku. Jer, ni to ne bi smelo da se desi. Iako se ne navodi tačan razlog, moja mašta opet dozvoljava da stvarim sliku pobesnele gljive koja raste i zapušava moju kanalizaciju a zatim se širi po komšiluku i kroz nedelju dana opseda grad... ;)))

Oprana i procedjena gljiva ima izgled najsličniji belancetu koje je iscurelo kroz pukotinu na ljusci od jajeta dok se kuvalo. Neko kaže da liči na karfiol - možda, kad bi gljiva bila u jednom većem komadu, ovako sitni delovi mene ne asociraju na karfiol.

Postupak cedjenja i ispiranja ponavljam nekoliko puta, jer ne mogu sve da procedim odjednom.

Opranu gljivu stavim u čistu teglu.

Nalijem mlekom. Gljiva otprilike prekrije dno tegle u debljini jednog (debljeg) prsta, a mleka sipam oko pola litra, odokativno. Probala sam i sa manje mleka, ali onda mi bude prekiselo. Negde sam pročitala da treba da se drži otvoreno, a negde poklopljeno. Koleginica od koje je sve poteklo drži teglu pokrivenu gazom, kaže nikako ne treba da se drži zatvoreno. Tegla se drži na sobnoj temperaturi.

Ja ovo radim uveče. Dobijem jednu punu veliku šolju kefira koju stavim u frižider, to deca podele ujutru uz doručak. Preko te šolje dobijem još polovinu druge, i to ja popijem odmah. Dragi se mršti i neće ni da proba, iako ga ubedjujem da je ukusa kao jogurt i da će mu se dopasti. Ali, jok, neće :)

Šta ako...

- zaboravim i ne procedim gljivu posle 24 h? Ništa, procediću je čim budem mogla, pa krenuti novi ciklus. Procedjeno mleko ću baciti ako mi bude prekiselo i pregusto. Ili upotrebiti kao "kefirno kiselo mleko".

- želim da preskočim jedan dan? Ostaviću teglu u frižideru, gde će se proces zbog hladnoće odvijati sporije. Procediću je nakon 48 h.

- je kefir stalno prekiseo? Smanjiću količinu gljive ili povećati količinu mleka. Zdrava gljiva će uvek rasti, pa se svakako sa vremena na vreme mora regulisati ovaj odnos.

- je mnogo toplo u prostoriji i uvek imam prekiseo kefir? Držaću gljivu preko noći na sobnoj temperaturi a preko dana u frižideru, ili obrnuto.

- idem na more i neću da vodim gljivu sa sobom? :))) Opraću je i spakovati u plastičnu posudu ili kesicu pa zamrznuti.

Saturday, February 07, 2009

Ruska pita od lososa

U februaru, u okviru igre FBI rukavice, istražujemo Marijin blog Palachinka. Devojka ima puno stila, ne zna se da li bolje kuva, fotografiše ili prezentuje. Kada sam čitala tek par kulinarskih blogova, na Marijin sam nabasala klikćući na linkove iz blogrollova nekih kineskih blogova... Možete misliti mog iznenadjenja kad sam videla naziv Palachinka! Blog mi je odmah postao omiljeni, a tako je ostalo i nadalje :)

Marija je pedantna i studiozna, ne radi ništa napamet, svaka radnja ima pripremu. Ne plaši se komplikovanijih načina pripreme hrane, testira jela za Sale & Pepe, i sve to uredno beleži na blogu. Svaki post je malo umetničko delo, i teško je odabrati jednu stvar kao najinteresantniju.

Ja sam napravila malu istragu, i spisak od nekoliko jela koja bih volela da pravim. Primetila sam da mi izbor pada uvek na nešto jednostavnije u smislu pripreme, mislim da za Domaće raviole sa dimljenim lososom ili Dalaj Lamine momoe nisam još dorasla, iako me jako mame.

Ruska pita od lososa je pravo malo bogatstvo sastojaka i ukusa. Losos, spanać, pečurke, pirinač, jaja, testo... Sa posla sam, u vreme pauze za ručak, izašla do Kalenić pijace da kupim sastojke, a dragom sam javila da mi pripemi kuvana jaja i pirinač, da imam manje posla kad dodjem kući. Kako i šta jedan muškarac na pragu 40-te pita u vezi kuvanja pirinča, možete videti ovde :)

Kad su svi sastojci na gomili, ostatak posla je jednostavan. Na slici nedostaju pečurke - nakon seckanja sklonila sam ih u rernu, hladnu, da mi ne zauzimaju prostor u inače mikronskoj kuhinji dok pripremam ostalo, i zaboravila sam da ih izvučem za slikanje. Srećom, nisam zaboravila da ih stavim u pitu ;)

Losos. Do sada sam povremeno spremala šnicle koje bih kupila smrznute, ukus ove ribe svi jako volimo. Svežeg lososa sam vidjala na pijaci ali nikada nisam kupila svežu ribu osim rečne, jer mi je jako skupa. Kilogram svežih fileta lososa košta 1250 dinara, što je oko 13€. U ovu pitu ide 300 g pa nekako i može da se priušti. Komad koji sam dobila je bio manji a debeljuškast, pa sam ga presekla na dva tanja fileta da bih mogla da ga rasporedim po celoj piti.

Bila sam sigurna da će mi se ova pita dopasti, ali prijatnost ukusa je premašila moja očekivanja. Ničega nije previše ni premalo, osećaju se tri glavna ukusa - riba, spanać i pečurke - u veoma lepom odnosu.

Dragi je bio ravnodušan, a deca su jela radoznalo, trudeći se da raspoznaju šta je riba, šta pečurka, a šta spanać na tanjiru sa iseckanim parčetom. Starijem sinu se baš dopalo, a on je inače probirljiv.

Sve u svemu, prelepa pita!


Sastojci:
1 pakovanje lisnatog testa (sa 2 komada unutra)
300 g fileta lososa
100 g pirinča
200 g šampinjona
400 g spanaća
70 g putera
1 čen belog luka
2 jajeta
1 veza mladog lišća celera (u nedostatku mirođije)
so
biber

Postupak:
1. Jaja tvrdo skuvati, oljuštiti i iseckati sitno.
2. Skuvati pirinač, procediti, posoliti pa pomešati sa jajima i 30 g putera.
3. Pečurke iseckati na listiće.
4. Lišće celera isckati sitno.
3. Kuvati lososa oko 5 minuta (trebalo bi na pari, ali ja nisam našla zgodan način), pa mu oljuštiti kožu, ako je ima.
4. Spanać pržiti oko 10 minuta na jakoj vatri na 20 g putera, sa belim lukom, solju i biberom.
5. Premazati puterom četvrtasti kalup, obložiti rastanjenim delom prvog testa i izbockati viljuškom, pa odozgo poređajti pirinač. Preko rasporediti pečurke, spanać, losos, mirođiju i kockice preostalog putera.
6. Od drugog dela rastanjenog testa iseći pravougaonik malo veći od kalupa. Iz njega modlom za kolače iseći nekoliko rupica (ribica ;) pa prebaciti preko punjenja i pričvrstiti ivice.
7. Peći u rerni zagrejanoj na 200°C oko 30-35 minuta, ili dok gornja kora ne dobije lep zlatan ton.

Wednesday, February 04, 2009

Slana popara pita


Od starog hleba obično pravimo prženice ili tost. Ovo je nešto malo drugačije, a jednostavno i poznato. Umesto obične, kuvane popare, stari hleb može da završi i kao popara pita. U osnovi pite su hleb, mleko i jaja, a ostalo je na domaćici. Naša sinoćna verzija je bila sa belim lukom, crnim maslinama, tvrdim sirom i susamom.


Ovo je jedna starija verzija, sa sirom, slaninom i zeljem.


Sastojci:
300 g starog hleba
500 ml mleka
2 jaja
malo soli
4 čena belog luka
10 crnih maslina bez koščice
50 g kačkavalja tj. nekog žutog sira
2 kašike susama

Postupak:
1. Uključiti rernu na maksimum. Beli luk iseći sitno, masline iseći na kolutiće.
2. Hleb iscepkati, naliti mlekom, izmešati. Dodati jaja, posoliti, izmešati i ostaviti 10-15 minuta da hleb upije tečnost.
3. Izliti u manji četvrtasti pleh obložen papirom za pečenje, poravnati, pa odozgo poredjati prvo beli luk, onda masline, preko narendati kačkavalj i sve posuti susamom.
4. Peći na višoj temperaturi dok gornja površina ne dobije lep zlatan ton. Ja sam pekla 15 minuta na 250°C sa ventilatorom, s tim da se pita u rerni mnogo nadula od strujanja vazduha, ali se posle vratila na svoje mesto :) Pustiti da se malo ohladi, mnogo je lepša blago topla nego vruća.

Ebba je probala. I Omnia.
I Mimihumi, i dopada joj se.
U okviru igre FBI rukavice recept su isprobale Selma i Vera.
Kasnije i Alanvla.

Monday, February 02, 2009

Ajme, koliko nas je!

Pre svega, želim da zahvalim monsoon što je pokrenula ovako lepo druženje, i Vali što me je imenovala za domaćicu januarske igre. Bila mi je čast udomiti igru ajme, koliko nas je!, ugostiti vas, i poslužiti heljdopitom i kolačem bez šećera.

Moram da vam priznam da sam se u jednom trenutku pribojavala da će mi post sa rezultatima biti poluprazan, a onda su "integralni" recepti poceli da pljušte :) Od svih koje sam primila nema ni jednog koji ne bih volela da okusim, a neki su me toliko zainteresovali da ću ih svakako isprobati.

Od 22 učesnika stigao je 31 recept, i pregršt novih ideja za upotrebu pšenice i integralnog brašna. Dakle, ovo su svi radovi:

                                

U izvlačenju pobednika su mi pomogla deca, a ko bi drugi? :) Starijem sinu (3 godine) sam donekle uspela da objasnim o čemu se radi i koja je njegova uloga, a mladji (2 godine), koji je inače mamina desna ruka u kuhinji a i glavni potrošač svega što mama spremi, je samo upirao prstićem u sličice vaših recepata i govorio "'Oće to, ne, 'oće ovo mama, ja 'oće ovo..."


Dakle, pobednici januarske igre ajme, koliko nas je!, sa temom integralno brašno i pšenica su:

1. Integralni keksići sa svačim nečim, maslinka
2. Integralne pogačice sa čvarcima, Babuci
3. Integralni kruh, supermama

Čestitam pobednicima, uz molbu da mi pošalju svoje adrese na mamajacooks et gmail tačka com kako bih poslala nagradice. Maslinku očekuje mali avan, Tanju (Babuci) podmetač za šerpu, a supermamu seckalica za paradajz.


Za domaćicu februarske igre imenujem Veru sa Delicious for kids. Vera, izvoli kecelju! :)