Blogger Widgets
                   

Monday, September 28, 2009

Najlon pita


U septembru istražujemo Brankin blog Dvi ribe, dva kumpira, u okviru igre pod imenom FBI rukavice. Nešto na svoj račun - kad sam prvi put videla ime ovog bloga, pomislila sam da je greškom progutano R u krompirima ;) Blage veze nisam imala za ovaj dijalekat, i shvatila da mi je Dalmacija daleka kao i Australija.

Brankina kuhinja se meni svidja. Morski segment pratim sa manje pažnje jer mi je riba, sem neke klasične varijante u rerni, pomalo strana. Ostali plodovi mora su mi čista egzotika, sveža riba i plodovi mora su ovde nerazumno skupi, a i kontinentalne navike me više vuku ka hodajućim životinjama ;) A ni takvih recepata kod Branke ne manjka.

Moram dati opšti utisak o Branki, a to je jednom (tj. dvema) rečju - žena zmaj. Najiskrenije se divim osobama koje su maštovite ali i spretne, vešte i brze. Ona žena spremi čitavu gozbu za jedan dan, sa nevericom sam gledala sto sa gomilom djakonija koje je spremala za druženje sa Monsoon. Ne stvarno, stvarno mislim da je to dar. Meni ako ručak i kolač padnu u jednom danu već sam crkla. Ja sam nekako spora, za sve mi treba bar duplo više vremena od navedenog, a kad sve završim onda mi na fotkanje ode još ihahaj vremena, pa posle na prebacivanje i sredjivanje još tabak sati, a i onda se na kraju balade još pola dana divim svom učinku, ako sam zadovoljna :))) Brzina mi svakako nije vrlina, zato se iskreno divim svima kojima jeste. Mislim, lako je biti brz i smuljati nešto, ali prava je umetnost biti brz i kvalitetan. A Branka je takva.

Još jedna slika o Branki (opet malo na svoj račun). Pisala je ona da ima i veliku i manju decu, ali nije bilo dečijih slika na blogu. Onda jednom prilikom Branka uslika stariju ćerku koja drži oval sa nekom divotom i poslužuje, baš lepa i topla fotka. A ja mrtva 'ladna pišem komentar "Lepo je videti te", uopšte ne kapirajući da je na fotki Brankina ćerka!!! Oduvek sam bila operisana od procene godina, ali baš mi bi neprijatno kad sam shvatila da sam devojci bez blama u sekundi duplirala godine! Nadam se da se ćera nije naljutila, ali eto, ja sam stvarno Branku mogla da podvedem pod sliku mladjahne poslužiteljke :)

A ja, nikad pogubljenija sa vremenom nego sada. Imam utisak da kad pokušam da se bolje organizujem, nekako se i u tome pogubim. Sve nešto zapisujem pa opet posle ne znam gde mi je šta. Za sve što bih htela da uradim mi je potrebna visinska priprema, a iovako sam spora po defaultu. Mislila sam da neću uopšte stići da učestuvjem u ovom krugu, ali ipak sam uspela bar jedan recept da isprobam - najlon pitu.

Nisam skapirala zašto se tako zove. Videla sam da je dosta popularna i da puno ljudi zna za ovaj kolač. Uglavnom, najlon pita me je odmah osvojila, nekako je čvrsta i meka, još sa Brankinih slika sam stekla taj utisak. Po tipu, ova pita me je odmah podsetila na medenu pitu, a ta me je baš iznenadila finoćom i mekoćom.

Pitu sam pravila u dimenziji pleha od rerne minus par cm. Crne kore sam tanjila direktno na papiru za pečenje, gde sam mogla relativno lako da cepkam i lepim delove da bih dobila četvrtastu koru. Pekla sam bukvalno po pet minuta svaku, tek toliko da zamirišu. Malčice su tek narasle, od praška za pecivo koga je išla cela kesica, a i malčice se osećao ukus praška/sode u kori. Mislim da bi moglo i sa pola kesice da prodje. Od satojaka tu je i cimet, pa je on ipak definisao vodeći ukus tamnih korica.


Žuti sloj je klasičan patišpanj. Ja sam ga naravno pekla na papiru, i imala malo problema da kasnije odlepim koru od papira. Znam za trik sa hladnom vodom i malo sam navlažila papir sa spoljne strane, i išlo je za nijansu lakše, ali ipak sam sa papirom svukla i onaj tanki film, koricu sa jedne strane žute kore. Kasnije kad je na tu stranu dosao fil, imam utisak da ga je kora malo upila.

Papir mi je bio glavni saveznik. Ispečene kore sam hladila sa sve papirom, a posle samo prevrnula koru na podlogu i odlepila papir. Stvarno ne znam kako bih bez toga, jer je tamna kora kad se ohladi prilično krta i garant bih je slomila prilikom prenošenja. Ne znam za vas, ali ja sam bez papira za pečenje kao bez tople vode, i nemam pojma kako su domaćice ranije živele bez njega :)


Fil je jednostavan i divan. Volim ukus tih običnih kremova. Mleko, šećer, puter i brašno. Kao sladak bešamel ;) Složena pita mora nečim da se pritisne i odleži u frižideru preko noći. Crne kore će od vlage omekšati a ceo kolač se povezati u celinu.

Ukus je kao što sam i očekivala - savršen. Kolač je baš izdašan, i obzirom da se lepo seče može se uobličiti u malene štangle i proći kao sitan kolač. Deca ga obožavaju.


Branka, hvala za ovaj divan recept! Nekom drugm prilikom ću morati da probam i belu pitu, jer unapred znam da je predobra, ali i one raskuvane jagnjeće kolenice koje sanjam otkako sam videla slike...

Fil:
1 l mleka
150 g oštrog brašna
150 g šećera
250 putera
vanilin šećer

Crne kore:
1 jaje
250 g šećera
80 g putera
1 vanilin šećer
1/2 kašičice cimeta
5 kašika mleka
2 kašike meda
2 kašike kakaa
450-500 g brašna
1 prašak za pecivo

Žuta kora:
5 jaja
150 g šećera
150 g brašna
1/3 kašičice praška za pecivo
2 kašike mlake vode

Postupak:
1. Prvo napraviti fil, kako bi mogao da se hladi dok se spremaju kore. Puter izvaditi i držati na sobnoj temperaturi. U manji sud sipati brašno. Preliti sa malo mleka i mešati, pa dodati još malo mleka, toliko da se dobije gusta ali tečna masa, gušće nego za palačinke. Ostatak mleka pomešati sa šećerom i skuvati na pari. U vrelo mleko dodati razmućeno brašno i vanilin šećer i kuvati dok se ne zgusne. Ostaviti da se hladi, poklopljeno, da se ne bi hvatala korica.

2. Pripremiti crne kore. Brašno prosejati sa praškom za pecivo. Jaje, šećer, puter, vanilin šećer i cimet umutiti mikserom. Dodati mleko, med i kakao, mutiti još minut. Dodavati brašno muteći najmanjom brzinom, a kad postane gusto nastaviti varjačom. Testo treba da bude gusto, meko, ali ne lepljivo. Iseći tri lista od papira za pečenje u veličini pleha od rerne, za svaku koru po jedan. Podeliti testo na dva dela i svaki deo rastanjiti na papiru u što pravilniji pravougaounik (npr. za klasičan pleh od rerne rastanjiti koru na oko 35 x 30 cm), pa prebaciti na pleh. Kore ispeći, jednu po jednu, na prevrnutom plehu od rerne, na 175-180°C oko pet minuta. Pečene kore sa sve papirom prebaciti na drugi pleh ili poslužavnik, može i jednu preko druge, i ostavi da se ohlade. Kako se hladi kora se stvrdnjava, a topla je meka.

3. Pripremiti žutu koru. Mikserom mutiti jaja i šećer oko 10 minuta. Dodavati brašno prosejano sa praškom za pecivo muteći na najmanjoj brzini. Na kraju dodati dve kašike mlake vode i promešati. Pleh koji je korišćen za crne kore obložiti papirom i izliti testo. Peći na 175-180°C oko 12-15 minuta, tj. dok površina biskvita ne dobije blago rumenu koricu. Izvaditi, i sa sve papirom ohladiti.

4. Završiti fil. Ohladjeni fil od brašna i mleka kratko razmutiti mikserom pa dodati puter koji je prethodno razmućen žicom ili običnom varjačom i mutiti još malo.

5. Složiti pitu. Crna kora, polovina fila, žuta kora, polovina fila, crna kora. Složenu pitu pokriti papirom za pečenje ili plastičnom folijom, pa preko staviti drugi pleh ili poslužavnik i neki teret (deblja knjiga, oborene tegle ili limenke) i ostaviti u frižideru preko noći. Tako će kore skroz omekšati i ceo kolač postati kompaktan. Sutradan seći na male pravougaonike i pred služenje posuti prah šećerom.


Naylon Pie

Filling:
1 l milk
150 g all-purpose flour
150 g sugar
250 butter
1 vanilla sugar

Dark biscuit layers:
1 egg
250 g sugar
80 g butter
1 vanilla sugar
1/2 tsp ground cinnamon
5 tbsp milk
2 tbsp honey
2 tbsp cocoa powder
450-500 g all-purpose flour
1 baking powder

Light biscuit layer:
5 eggs
150 g sugar
150 g all-purpose flour
1/3 tsp baking powder
2 tbsp luke warm water

1. Prepare the filling first, as it could get cold while you prepare the biscuits. Take the butter out of the fridge to the room temperature and set aside. Pour some milk over the flour and stir, adding some more milk to get thick but runny batter, similar to batter for crepe's but thicker. Cook all the remaining milk with sugar in a double broiler. Pour the batter in the hot milk and cook until thickens. Set aside for cooling, covered, to avoid crusty top.

2. Prepare dark biscuits. Sift the flour with baking powder. Beat egg, sugar, butter, vanilla and cinnamon with a mixer. Add milk, honey and cocoa, mix more. Use your mixer's lowest possible speed and start adding flour. When it becomes too thick, use a wooden spoon to stir in all the leftover flour. Dough shouldn't be sticky, but thick and soft. Cut out three sheets of baking paper in your baking pan size. Divide the dough in two, and roll out a thin layer of each, over the baking paper (mine biscuit was about 35 x 35 cm). Place the paper over the pan turned upside down, and bake for about 5 minutes in the oven preheated to 175-180°C. Transfer baked biscuits onto another pan to cool. Don't peel the paper yet, so you can place the biscuits one over another. Warm biscuit is soft, but cooled one becomes firm.

3. Prepare light biscuit. Beat eggs and sugar with a mixer for about 10 minutes. Add flour sifted with baking powder and keep mixing on minimal speed. At the end, add two tablespoons of luke warm water, and stir. Use the same baking pan as for the dark biscuits, line it with a paper and spread the batter over. Bake for about 12-15 minutes in the oven preheated to 175-180°C, or until biscuit top starts to get golden. Lift the biscuit out, together with paper, and cool.

4. Finish the filling. Beat cold milk filling with a mixer for a minute, then add the soften and hand beaten butter and mix some more.

5. Arrange the pie. Dark biscuit, half of filling, light biscuit, another half of filling, dark biscuit. Line it using baking paper or cling film, cover with another pan or other flat surface, and place something heavy over (a thick book, one or two glass jars, a few cans). Let it cool overnight in the fridge. The biscuits will soften, and the whole pie should become very compact. Cut it in small rectangular pieces, and dust with icing powder before serving.

10 komentara

  1. Zena zmaj kazes :))))
    O draga moja....
    Trudim se kao i svaka zena majka, nekada ide malo bolje a nekada obratno.
    Nasmijala sam se na komentar o slici moje cerke, nemam ze zasto ljutit, u stvari to sam shvatila kao kompliment na moj racun :)))
    Inace, moja cerka je stvarno pljunuta slika mene, samo u malo mladjoj verziji :)
    Drago mi je da si radila nailon pitu, i ja sam se pitala tko joj dade ime, ali kada sam je oprobala vjeruj mi da sam se zaljubila na prvi zalogaj, a kako sam dobila recept i uz koju muku sam napisala u receptu.
    Biti uporno tvrdoglav se ponekad isplati, a ponekad ne.
    Zao mi su da je riba i morski plodovi preskupi kod tebe, mada mislim da su svugdje prilicno papreni.
    Kada sam pocela i sa Coolinarikom i poslije sa blogom, nekako mi je uvijek bilo u podsvijesti da li su te namirnice dostupne onima koji me (koliko- toliko) citaju.
    Ne znam koliko mi je to uspjelo....
    Znas da mi muz puno puta kada ga pitam za misljenje o nekom novom jelu kaze da bih ja najvise volila da svi vole jesti ono sto i ja :))))
    Mada volim meso, riba mi je uvijek prvi izbor,
    Rodjena sam na vodi, mada morsku ribu nismo toliko koristili u to vrijeme vec rijecnu, mada je danas drugacije,
    a u Australiji je za mene stvarno bio raj na zemlji sto se tice ribe i morskih plodova.
    Pita je, vec sam rekla, ispala odlicno a postupak si stvarno odlicno objasnila,
    a izgleda stvarno odlicna.
    O prekrasnim slikama da i ne pricam.
    Hvala tebi sto si probala i drago mi je da si zadovoljna rezultatom.
    A za ono "R"koje ti je falilo u "Dvi ribe dva kumpira"evo ti link draga moja http://www.youtube.com/watch?v=mF3z0P4k_1I ...
    to ti je moja Neretva, a nije bas tako daleka kao Australija :))
    Opisao nas Rafo savrseno u tek par stihova :))
    Prekrasno jednostavan zivot :)

    ReplyDelete
  2. Eh...kad bih jos znala postavit link kako treba :lol::lol:

    ReplyDelete
  3. baš me nasmijao post :) u kuhinji sam dosta spretna, ali mi za razmazivanje kreme na kolač ili tortu treba sto gldnih godina jer nikad nisam zadovoljna i nikad nije ravno pa ja to žbukam i sat vremena ako treba :) a ni organizacija mi nije jača strana. sve papiriće i zabilješke često izgubim...ah, šta ćeš :) pita izgleda izgleda fenomenalno, a mališa je presladak.

    ReplyDelete
  4. to kako si sebe opisala nikad ne bi pomislila, jer svaki tvoj finalni uradak izgleda savrseno:) pita je ispala predivno!

    ReplyDelete
  5. Drago mi je pročitati tvoja zapažanja i mišljenje koje si stvorila o Branki. Ja sam znala za mlađu kćerku i tek kasnije saznala da ima i odraslu, pa se tako nisam mogla "provaliti" sa tom slikom starije.
    Za razliku od tebe, ja obožavam Brankine riblje specijalitete i morske plodove, naprosto obožavam... Žao mi je što nisam stigla praviti Neretvanski brudet i bakalar po didi Maksimu (čak sam u septembru nabavila sušenog bakalara sa čvrstom namjerom, ali eto, spora i smotana nisam stigla).
    Kolači su joj posebna priča, prekrasni. Meni se ta najlon pita svidjela zbog Brankine priče koliko je moljakala za recept i kako ga je konačno dobila. Očekujem da je u tom slučaju zaista posebna.
    Za bakalar i najlon pitu, apsolutno moram naći vremena.

    ReplyDelete
  6. Branka, hvala, pogledacu ovaj spot natenane, od kuce.

    Sweet Corner, lepoj slici prethodi puno ne bas uvek uredne pripreme, koju kad ne vidis, stvoris totalnu iluziju o idealnom... Ne mislim nista lose, naravno, i ja volim da gledam divne fotke i da crpim iz njih sve dobro, ali isto tako sam svesna da je realnost mnogo drugacija :)

    Monchi, vec te vidim kako razmazujes kremu, odmaknes dva koraka pa vidis da je tamo s kraja krema deblja jedan milimetar, pa se vratis da nivelises iznova ;))) Ja sam ovu kremu ravnala i ravnala, al' nit sam je podelila na jednake delove niti sam je poravnala kako treba, birala sam komad koji najlepse izgleda da ga izvucem u prvi plan, a ovi pozadi se ionako ne vide od bokeha ;)

    Cosmo2523, ja jako volim ribu i plodove mora da jedem, ali ih retko spremam iz opisanih razloga. Stoga, naravno, i ne znam puno o pripremi ribe i plodova mora generalno. Jedno vreme dok sam se davila u spagetama omiljene su mi bile spagete sa plodovima mora, u belom sosu od besamela i limuna.

    ReplyDelete
  7. meni ne izgleda da ti nemaš strpljenja :))

    a mislim da smo svi takvi ponekad... nešto ispadne super, nekad se mučiš pa ništa od toga.. :)

    ReplyDelete
  8. Pita ti je predivno uspijela !! Meni se stvarno jako svidjela, naročito nakon brankinih slika, a ove tvoje su isto predivne, pita svugdje ravna kao da si i nju ravnalom mjerila :))

    ReplyDelete
  9. Uvek uzivam citajuci tvoje postove :))
    Divno ti je ispala pita. I ja sam je nedavno pravila, ali sam toliko bila razdesena da sam napravila milion havarija toga dana. Tamne kore sam prvo pogresno zamesila, pa su se ronile, onda ih prepekla i zacementrila. U kremu sam umesto vanile omakla kasicicu cimeta. Jedno je svetla kora bila savrsena. Na kraju, omekaslo je sve to, dobro je bilo pritisnuto tonom knjiga koje su morale u frizider zajedno sa kolacem i ukus je bio stvarno prefin :))

    ReplyDelete
  10. Divan tekst,recept a slikice kao i uvek savršene :)

    ReplyDelete