Friday, October 31, 2008

Trouglaste pite sa spanaćem i pinjolama

10 comments
Opet hvatam zadnji voz za učešće u našem druženju. Tema ovomesečnog blogo-kulinarskog druženja su pinjole, a domaćica je NLO. Osim što znam kako izgledaju i koliko koštaju (2.600 din/kg tj. 30+€) o pinjolama ne znam ništa.

Kako ne znam ni jedno jelo sa pinjolama, obratila sam se Google-u za pomoć. Na ključnu reč "pinjole" nema previše stranica na srpskom, ali ipak sam jednu izdvojila. To je tema "Orijentalna pekara i poslastice" sa Ana.rs foruma, a recept koji me je zainteresovao je Fatair sa spanaćem iliti Fatayer bil Sabanigh, i pripada libanskoj kuhinji. Dodatna pretraga po ino stranicama mi daje rezultat koji tražim, a to su još detaljnija uputstva, i fotka.

Iza neobičnog imena krije se neka vrsta pite od kiselog testa sa punjenjem od spanaća. Prema receptu, u fil treba staviti sirup od nara, koji je meni duplo veća egzotika od pinjola ;) te sam potražila recept za sirup od nara i pronašla da sok od nara treba ukuvati sa šećerom, i dodati malo limuna. Iscedila sam 100 ml soka iz jednog većeg nara, i dodala dve navršene kašike šećera, kuvala 15-ak minuta. Nisam limun dodavala, jer je nar koji sam kupila ionako bio kiseo. Na fil je otišlo nepune dve kašike sirupa, a ostatak smo svi pijuckali iz rakijske čašice, deci se jako svideo. Čini mi se da sirup daje baš dobar fazon celom filu.

Trouglaste pite su se pokazale jako ukusnim, zanimljiva je kombinacija gorkastog spanaća, kiselo-slatkog nara i blage ljutine bibera. Pitice nisu preslane, kao što mi se u momentu kad sam sipala jednu i po kašičicu soli na relativno malu količinu spanaća i luka, učinilo da će biti. Pinjole daju lepu teksturu filu, meni se uvak dopadne kad nešto krcne. Svakako nisu dominantni, čini mi se da bi izlomljen orah, stavljen kao zamena za pinjole u cilju ekonomičnosti, dao istu draž.

Jedino na šta nisam obratila pažnju je količina - mere koje sam koristila daju 12 trouglastih pitica, što i nije nešto, naročito ako vas ima više od dvoje. Više posla nego rezultata, tako da bih sledeći put svakako pravila duplu meru.


Sastojci:
40 ml mleka
1/2 kocke svežeg kvasca (20 g)
300 g pšeničnog brašna
pola kašičice soli
160 ml mlake vode
40 ml ulja

200 g spanaća
1 crni luk srednje veličine
1.5 kašičica soli
1.5 kašika maslinovog ulja
1.5 kašika sirupa od nara
pola kašike soka od limuna
malo bibera
2 kašike pinjola
80 g feta sira

Postupak:
1. Kvasac razmutiti u mlakom mleku. U sud za mešenje sipati brašno i so, pa dodati razmućen kvasac, vodu i ulje. Mesiti testo dok ne postane glatko, ne mora dugo da se mesi. Pokriti i ostaviti na toplom mestu da naraste.
2. Sveže listove spanaća iseckati sitno, kao što bi sekli lišće peršuna za supu. Luk iseckati na najsitnije komade. Spanać i luk staviti u manju posudu, dodati so, sve dobro izmešati i ostaviti 20-ak minuta da pusti sok. Ocediti koliko je moguće.
3. Pomešati maslinovo ulje, sirup od nara i sok od limuna, pa dodati malo bibera. Sipati u spanać.
4. Umešati pinjole i izgnječen feta sir.
5. Testo podeliti na 12 loptica, svaku na brašnjavoj površini razvaljati na krug debljine pola santimetra, sipati navršenu kašičicu fila na sredinu. Ako bi kružnicu podelili na tri jednaka dela, preklapati te tri obline ka sredini, i prstima sastaviti rubove. Kao da se prave mali šavovi štipanjem dva dela testa, da bi se na kraju dobio trougao i šav u obliku slova Y.
6. Poređati na pleh obložen papirom, izbušiti viljuškom na par mesta svaki trougao, premazati maslinovim uljem i peći u rerni zagrejanoj na 200°C, oko pola sata ili dok ne dobiju lepu rumenu boju.

Recept je isprobala Andrea u okviru igre FBI rukavice. Kasnije i Maslinka.

Thursday, October 30, 2008

Bolnička hrana

20 comments
Mladji sin je opet imao napad (Asthma). Morali smo hitno u bolnicu, dečiju bolnicu za plućne bolesti i tuberkulozu na Dedinju, gde smo već "stari" pacijenti i gde smo zadržani na lečenju. Ovo nam nije prvi boravak u bolinici, znali smo šta da očekujemo po pitanju terapija, uslova boravka i hrane. Prvi put sam ponela fotoaparat, da pokušam da zabeležim kako izgleda jedan bolnički meni.

Moji utisci su pomešani. Hrana, sa jedne strane, nije tako loša, mada su ovo jelovnici sastavljani pre verovatno 30 godina, i kao da se nisu menjali, kao da ništa drugo od hrane sada ne postoji. Ono što mi je neverovatno je da za bebe i decu koja ne još ne žvaću najbolje ima ukupno DVE stvari u ponudi - griz i krompir pire sa šargarepom i malo mlevene piletine. Prošle godine kad moj malac nije imao ni godinu dana svaki svakcati dan našeg tadašnjeg boravka u bolnici je jeo griz i taj pire. Dala bih mu malo od svog jela ako je nešto čorbasto ili malo hleba da žvaćka, ali u principu je živeo od griza i pirea.

Utisak kome ne mogu da se otmem je količina nemaštine. Ne mogu da shvatim da se i danas koriste plehani tanjiri, da su svi do jednog iskrivljeni i ljuljaju se ako ih spustite na ravnu površinu, da nema stočića za jelo nego smo primorani da jedemo sa nogu ili na krevetu, a ne daj bože da uflekamo čaršav jer novi teško da bi dobili, da uvek fali escajga i šolja i da kao alat za mazanje margarina na hleb uvek dobijemo kašiku.

Nemaština se naravno oslikava i u vidu manjka posteljina, totalnog izostanka jastuka (ja sam zamotala moju jaknu i uvukla u jednu maicu), stadijuma raspadnutosti natkasni, količinom rđe na stalku za infuziju, načinom fiksiranja boce kiseonika za krevetac (vezivanjem jedne tetra pelene oko boce i šipke kreveca). Tuš kabina za mame je jedna jedina na celom spratu, a crevo tuša je probušeno i nije moguće oprati se osim čučeći ispod slavine. Da ne grešim dušu, vidi se da je nešto u skorije vreme radjeno, npr. promenjeni su svi stari drveni prozori, i stavljeni PVC.

Osoblje je u 90% slučajeva ljubazno. Od lekara, sestara pa do servirki i spremačica. Bude i po neka nadrndana sestra, ali uglavnom su ok, što je meni dodatni jak utisak, jer sam u drugim zdravstvenim ustanovama doživljavala uglavnom suprotno.

Doručak 1 - hleb, kocka margarina i džem. Nisam slikala, još nisam imala aparat tada. Dakle, tri kriške hleba, jedna kocka margarina zahvaćena kašikom, i brdašce neke marmelade. Sve onako na gomili, na jednom tanjiru. Poslužavnik nekad dobijete, nekad ne.

Doručak 2 - dva kuvana jaja, tri lista šunke (tj. nešto što oni zovu šunkom) i hleb. Malac obožava jaja i kad ih je video, još na kolicima koja servirka gura, počeo je nestrpljivo da ponavlja "Jaja! Jaja!" :)


Doručak 3 - tri viršle, kocka margarina i hleb. Uz doručak ide i pitanje "Hoćete li mleko ili čaj?", ja zatražim mleko, a onda dodatna molba "Jako smo tanki sa mlekom, molim Vas da ga uzmete samo ako je za dete, a ne za Vas." Potvrđujem da je za dete i dobijam jednu poveću kutlaču mleka...


Ručak je uvek neko kuvano jelo ali bez mesa ili sa mesom u tragovima. Kuvana jela su uglavnom ukusna, jedino što su uvek pomalo neslana. Sećam se da smo prilikom prošlogodišnjeg boravka jednom dobili ribu i krompir salatu, što je za promenu bilo lepo, ali sećam se i sa koliko muke sam tu ribu čistila, jer niti sam imala mesta na tanjiru, niti pošten pribor, a malac sve vreme u krilu pa dodatno otežava misiju. Sada uvek ponesem nož, viljušku, kašičicu, šolju ili neku činiju, ali uvek zaboravim slanik ;)

Ručak 1 - boranija, bila je sasvim ok. Nisam slikala, tog dana sam bila bez aparata.

Ručak 2 - pasulj i kupus salata. Ovaj ručak nam je oboma bio najslađi i ekspresno smo smazali sve iz (jednog) tanjira :)


Ručak 3 - krompir paprikaš. Ovo bio ručak u danu kada smo se pakovali za otpust, i samo smo čekali da tata dodje po nas. Kad se služio ručak ja sam odbila, za šta se ispostavilo da je bila loša odluka, jer se malac zalepio za tanjir krompir paprikaša naše cimerke, koja mu je od svoje porcije davala po malo da ne bi kukao! :) Nisam probala paprikaš, ali izgledao je ukusno, a kako je i aparat već bio spakovan nisam ni slikala.


Večera 1 - hleb i krem sir, jogurt. Nisam slikala.

Večera 2 - makarone sa sirom, jogurt. Sećam se ovih makarona i od prethodnih boravaka u bolnici i uvek su bile ok, ali neslane. Naravno, od viljuške ni traga, opet smo dobili kašiku.


Večera 3 - burek i jogurt. Burek je stvarno jedan od boljih koji sam jela uopšte. Sir je malo kiseliji za moj ukus, ali su kore fantastične. Malac je slabo jeo tako da sam se ja pošteno omrsila te večeri.


Vratismo se kući, i sad opet sami moramo da smišljamo šta da kuvamo ;) Ako ništa drugo, u bolnici makar nisam razmišljala o tome, niti o pranju sudova posle :)

Sunday, October 26, 2008

Čupava pogača sa slaninom

8 comments
Moglo bi se reći da je ovo prva kulinarska kreacija mog 23-mesečnog sina :) Imala sam spremno ludo testo u frižideru i smišljala kako bih ga iskoristila. Malac se odmah nakačio čim je video da vadim testo iz frižidera, i dok sam se okrenula počeo da ga čerupa! Da mi u istom trenutku nije sinulo da ćemo od tih čupkica napraviti pogaču verovatno bih ga grdila, a ovako sam ga, zahvalna zbog ideje, samo cmmmmoknula :)

Imala sam polovinu ludog testa spemljenog od 1 kg brašna. Iseckala sam 200 g slanine, malo stavila na dno pleha, preko smo zajedničkim snagama pobacali čupke od testa, pa odozgo ostatak slanine ušuškali izmedju čupki.

Pekla sam oko 40 minuta, a bar polovinu ovog vremena sa folijom odozgo. Bojala sam se da bi slanina mogla da se prepeče i ugljeniše dok bi testo bilo gotovo, tako da sam samo na početku i na kraju pečenja pogaču držala otkrivenu. Ispalo je super, hranili smo i sebe i sebi drage, i pogača je skoro nestala a nije se pošteno ni ohladila...


Sastojci:

Ludo testo (pola mere)
200 g slanine

Postupak:
1. Slaninu iseckati na kockice. Trećinu rasporediti na dno pleha (naš je bio prečnika 30 cm).
2. Testo premesiti i čupkati parčiće, pa ovlaš slagati preko slanine.
3. Ostatak slanine poredjati u "doline", tj. izmedju delova testa.
4. Peći 10 minuta na 220, zatim pokriti folijom i peći 20 minuta na 180-190, i još 10 minuta otkriveno ili dok ne budete zadovoljni bojom korice.

Thursday, October 23, 2008

Integralne korpice sa zeljem

6 comments
Poslednja verzija recepta za korpice nalazi se ovde. Ovaj post je arhiviran i zatvoren za komentare.


Ove korpice su nastale kao rezultat utiska koji su na mene ostavile Maslinkine korpice sa spanaćem. Pošla sam od osnove za projaru (pola kukuruznog, pola pšeničnog brašna) i dalje se recept razvijao sam. Inženjer u meni je odlično odredio količinu sastojaka potrebnih za 24 mini muffina, nije bilo ni viška ni manjka (što volim kad sam ovako neskromna!).

Tuesday, October 21, 2008

Plastelin testo

7 comments
Domaći plastelin? Da, da :)

Stariji sin je išao u jaslice, i sećam se da su se ponekad igrali testom. To je bilo malo tvrdje belo testo, nikakva mudrolija, pa opet nisam nikada došla na ideju da deci kod kuće napravim testo samo za igru.

A onda sam naišla na Škrabalicu i njen jako interesantan blog. To je trenutno jedini nekulinarski blog koji pratim, pun je ideja za igre, aktivnosti i zabavu sa sitnom decom. Izmedju ostalog, kod Škrabalice sam našla recept za domaći plastelin, i igra je počela...

Ovo testo po teksturi veoma liči na Play-doh koji se može naći po dečijim radnjama. Lepo je i glatko, ne lepi se ni za ruke ni za podlogu. Posle nekog vremena počinje da se suši pa je teže za oblikovanje, zato je dobro da za vreme igre stoji u plastičnim kesicama za zamrzivač i čupka koliko je potrebno. Nisam sigurna da li bi se neutrošeno testo moglo sačuvati za drugi dan. Ali sam sigurna da će u danu kada se radi obezbediti puno zabave!

Zamesila sam testo po receptu, jedino sam bila oprezna sa količinom vode. U receptu je bilo navedeno 400 ml vode na 400 g brašna, uz napomenu da se voda dodaje postepeno. Mi smo sastavili suve sastojke, odmerili 400 ml vode i dolivali po malo. Kad smo bili zadovoljni čvrstinom i teksturom ustanovili smo da smo utrošili 250 ml. Tako da od sada koristim ovu meru.

Umešeno testo sam podelila na četiri jednaka dela. Jedan deo sam ostavila beo. Dva obojila farbom za kolače. Imala sam samo zelenu i narandžastu. Ovih boja ima u rinfuz radnjama, 30-ak dinara je bočica, a relativno malo je dovoljno da se dobije solidan intenzitet boje. Četvrti deo je bio obojen u crveno. Cigla-crvenu sam dobila uz pomoć malo aleve paprike. Sama boja me je navela da od ove mase pravimo cigle koje ćemo osušiti i kasnije koristiti da sazidamo kućicu.

Sve što smo pravili ostavili smo da se suši na vazduhu. Ja podigla sve na vrh viseće kuhinje, i zaboravila! Stajalo je sigurno dve-tri nedelje tako pod plafonom ;) Možda sam prvi ili drugi dan sušenja bacila pogled i bilo je još vlažno, posle stvarno nisam ni gledala, malo mi se i prašina uhvatila :) Sad je sve tvrdo kao kamen.

Kućica još uvek nije sazidana. Imamo cigle, sada bi trebalo da napravimo neki "malter" u vidu redjeg testa (kao za palačinke, samo gušće), i konačno sazidamo tu kuću. Za sada evo samo cigala, koje su u medjuvremenu dosta izbledele i nisu više crvene kao prava cigla. Ove cigle su otprilike veličine kao pez bombone, možda za nijansu veće.

Radili smo još neke jednostavne oblike. Evo ih šargarepa i peršun, doduše malo izbledeli.

Par kobasica koji sledi je bio zamišljen da oživi maminu uspomenu na jedini oblik brze hrane koja se osamdesetih u Beogradu mogla kupiti u crvenim zaobljenim PKB-ovim (valjda?) kioscima - par viršli u zemički, ili par kobasica u zemički. I senf obavezno :) Ipak, naš plastelinski fast food je dobio list salate i list žutog sira, kao i malo susama odozgo, što nikako nije mogao da bude slučaj u pomenutim crvenim kioscima :) Dok su bile "sveže", ove kobasice su ofarbale delove testa drugih boja sa kojima su se dodirivale. Kad se sve sasvim osušilo, boje su prilično ubledele, pa su nestale i fleke od crvenog testa.

Tu je bio i "beba-hamburger", deci su uvek zanimljive neke sitnurije. Mada, i mama je jedno vrema uzdisala nad nekim minijaturama, možda su i geni u pitanju ;)


Kod domaćeg plastelina je zgodno što je bezbedniji od industrijskog u slučaju neželjene konzumacije. Ipak ga nismo jeli, nije nam bio po ukusu, puno je slan i kiseo od limuntusa ;)

Posle ove igre sam izguglala hiljadu i jedan recept za plastelin testo, ali meni je ovo stvarno bilo nepoznato do skoro. Škrabalice, hvala puno!

Sastojci:
400 g brašna
130 g soli
40 g limunske kiseline (4 kesice limuntusa)
250 ml vode
5 kašika ulja
prehrambena boja po želji

Postupak:
1. Izmešati brašno, so i limuntus.
2. Dodati ulje i vodu pa mesiti dok se ne dobije glatko testo.
3. Testo podeliti na nekoliko delova pa svaki ofarbati željenom prehrambenom bojom.
4. Modelovati oblike. Ostaviti ih da se dugo suše, nekoliko dana.

Saturday, October 18, 2008

Integralni hleb (vol 2)

11 comments
Nedavno sam se razočarala u Graham brašno od "Žitka" iz Bačke Topole koje sam duže vreme redovno nabavljala i trošila. Prilikom poslednje nabavke kupila sam u "Tempu" 10 kg ovog brašna, a kad sam načela prvi kilogram imala sam šta da vidim. Brašno koje je nekad bilo zaista integralno sada je ostalo belo, sa nagoveštajima predjašnje crnine u vidu zalutalih tragova mekinja. Naljutila me je ova spoznaja, i u prvi mah sam poželela da isterujem pravdu i uložim nekakvu tužbu, ali znajući da će mi ovo oduzeti dosta raspoložive dnevne fizike, i neznajući odakle da započnem čitav proces, odustala sam.

Vraćajući se sa posla, otišla sam u redovnu nabavku voća/povrća kod lokalnog piljara. Tam sam videla da prodaju integralno pšenično brašno u rinfuzu, i uzela sam 1 kg za probu. Nisam sigurna da sam zapamtila ime proizvodjača ovog brašna, mislim da je "Vega" neki deo imena firme ili proizvoda. Proveriću sledeći put, jer imam nameru da kupim još ovog brašna, jako sam zadovoljna hlebom koji je nastao od njega. Recept je isti kao i ovaj.


Sastojci:
500 g integralnog brašna
1 kašičica soli
1/2 kocke svežeg kvasca
400 ml vode

Postupak:
1. Kvasac razmututi sa malo vode.
2. U vanglu za mesenje sipati brašno, dodati so, promešati. Dodati razmućen kvasac i mlaku vodu, pa mesiti varjačom dok se ne dobije glatko testo. Sud pokriti plastičnom folijom i ostaviti oko 1h da testo naraste.
3. Premesiti, oblikovati veknu (ja napravim tri male vekne od ove količine), poredjati u pleh. Veknice ovlaš posuti brašnom, pa zaseći nožem par puta. Ostaviti još 20 minuta.
4. Za to vreme ugrejati rernu, pa ispeći hleb (kod mene se obično peče 10 minuta na maksimumu pa još 20 na 180).

Thursday, October 16, 2008

Ludo testo

7 comments
Kad sam bila mala i interesovala se zašto neko testo ima ludilo kao atribut, mama mi je ovako objasnila "Testo zamesiš jednog dana, čuvaš u frižideru, trošiš ga, a ono kao da je poludelo, stalno raste, i uvek ga ima!" :)

U poslednje vreme trošimo dosta testa. Trudim se da pravim integralna peciva, jer bela i farbana uvek mogu da kupim u pekari. Prilikom poslednje nabavke uzela sam 10 kg Graham brašna koje inače redovno kupujem. Žitko iz Bačke Topole pravi ovo brašno, "Stari mlinar - Graham" u prepoznatljivom braon pakovanju. Brašno je, prema mojoj oceni, prilično integralno, mada na ambalaži piše samo da je proizvedeno po specifikaciji toj-i-toj. Do sada sam pravila svašta od ovog brašna, izmedju ostalog integralne hlepčiće sa ruzmarinom i maslinama, integralni banana hleb, čapati, integralne lepinjice, integralni hleb... Znam kakve je teksture i boje testo od ovog brašna, i bila sam zadovoljna njime. Onda sam se iznenadila kad sam otvorila pakovanje ovog brašna pristiglog iz poslednje nabavke, shvativši da je unutra BELO brašno uz minimalne primese mekinja ili nečeg tamnog. Ma, bode oči koliko je svetlo! Nisam imala u kući i primerak brašna iz stare nabavke pa da uporedim i uslikam, već sam ostala sa 10 kg poprilično belog brašna koje ipak ne bih mogla baciti, koliko god bila rezignirana zbog prevare. Da li je u pitanju loša serija ili nešto više - videću prilikom sledeće nabavke, ali sada svakako imam solidnu zalihu hardly-integralnog brašna koje bih morala da potrošim.

Prvo što sam od ovog kvazi-Graham brašna pravila su bile mlečne kifle sa belom lukom. U receptu sam napisala "600 g brašna", nisam ni pominjala integralno, jer realno i nije bilo. Kifle jesu bile zaista ukusne, a testo je bilo samo za mikronijansu tamnije, žuće i grublje od onog sa isključivo belim brašnom. Kao kad bi npr. koristili mešavinu od 80% belog i 20% integralnog brašna. Tako nekako.

Sada sam od tog kvazi-Graham brašna pravila ludo testo. Gaga me je podsetila da je ovo najpraktičniji način da imam spremno testo za bilo koju vrstu domaćeg peciva. Htela sam da sačekam mamu da se vrati sa placa pa da je pitam za recept, onda sam htela da isprobam Gagin recept, i na kraju se odlučila za recept koji sam našla na Coolinarici. Autor kaže da je testo univerzalno i da može da stoji 14 dana u frižideru. Ne znam koliko je ovo tačno, jer je kod nas otišlo sve za 4 dana ;)

Zamesila sam testo od 1 kg brašna i od još svežeg testa napravila nešto nalik na tortilje. Komade testa sam rukama rastanjila na ovale/krugove veće od CD formata a debljine pola santimetra, pa pekla "na suvo" na teflonskom tiganju, na srednjoj vatri.

Drugog dana sam pravila cvetne pogačice i mini hlepčiće - hladno testo razvaljala oklagijom na debljinu jednog prsta, pa modlom u obliku cveta vadila pogačice. Od restlova sam napravila par mini valjaka i malo zasekla nožem da liče na hlepčiće. Pekla u zagrejanoj u rerni 15-ak minuta.

Trećeg dana sam pravila krofnice. Razvaljala testo na debljinu jednog prsta i rakijskom čašicom vadila krugove, pa pržila na ulju od groždjevih koščica na srednjoj temperaturi, i uvaljala u prah šećer.

Četvrtog dana sam napravila pizzu. Baš mi se dopalo pizza testo, jer sam ga direktno iz frižidera rastanjila i filovala, pa nije puno naraslo i pizza nije bila hlebasta kao što nekada ume da bude.
Sastojci:
1 kg brašna (kvazi-integralnog ;)
1 prašak za pecivo
3 kašičice soli
1 kvasac (kocka od 40 g)
1 kašičica šećera
2 kašike ulja
1 čaša kisele pavlake (nisam imala jogurt)
2 jaja
1/2 l mleka

Postupak:
1. U veeeeliku vanglu sipati brašno, prašak za pecivo i so. Promešati.
2. Kvasac razmutiti sa šećerom i malo mleka. Dodati u brašno.
3. Dodati ulje, razmućenu kiselu pavlaku, jaja i mleko. Zamesiti glatko testo i ostaviti u frižideru najmanje 2-3 sata.
4. Zaštititi od sušenja plastičnom folijom ili običnom plastičnom kesom, čuvati u frižideru, vaditi po potrebi i upotrebiti prema želji i inspiraciji...

Saturday, October 11, 2008

Njoke

18 comments
Veliki sam testoljubac i rešila sam da ovog vikenda načinim taj korak, i probam da napravim domaće njoke. I uspela sam! Doduše, uz malo više muke, nedoumica, prekida u radu itd, ali da ne sitničarim...

Oko 15.00 h sam počela. Stavila sam krompir da se kuva, 600 g, tu nije bilo većih problema :))) Skuvan krompir ogulila, izrendisala na krupno rende (ko me prosvetli i promeni "rende" po padežima, biću zahvalna!), bućnula 2 jaja, kašiku masti i kašičicu soli, malo promešala, pa dodala 200 g brašna. Rezultat - premekano testo od koga ne bi imalo šanse išta da oblikujem. Ok, dodajem još 50 g brašna, izmešam, situacija ista. Još 50 g brašna, a stanje tek za mrvicu bolje. Tu stanem i razmišljam šta da radim, pa otrčim na Google i bacim oko nasumično na nekoliko recepata za njoke, uglavnom nigde brašno nije prelazilo polovinu gramaže krompira, negde ni trećinu. Mada, svi recepti su tražili jedno jaje, a ja sam stavila dva, još su moja bila neka baš krupna. Dakle, pošto sam već strpala 300 g brašna na 600 g krompira, i dobila testo koje nema šanse da radim na dasci, rešim da dodam još 50 g brašna, pa šta bude ;)

E, onda je maaaalo počela da se nazire nada da će testo moći da se radi. Jako sam pobrašnjavila radnu površinu i istresla testo iz vanglice. Do tada sam ga mesila varjačom, a sada je trebalo da predjem na ručni rad, i moram priznati da sam nerado ruke prislonila na to gnjeckavo testo. Uz pomoć brašna sa podloge ovlaš sam testo podelila na dva dela. Jedan deo razvaljala na dugačku kobasicu, koju sam morala da podelim na dve kraće da bih uopšte krenula da seckam testo. Razvaljati testo nije bilo lako. Da bih išta mogla da radim morala sam dosta brašna da pospem po testu i okolo, a onda bi mi to brašno smetalo da testo valjam jednako. Znate kako izgleda valjanje napred-nazad, dobijate sve tanji i tanji ali kompaktan valjak, a moje testo se valjanjem samo naboravalo, nisam dobila lepi glatki valjak, nego više neku pljosnatu i zbrčkanu glistu ;)

Seckala sam komadiće valjka brašnjavim nožem, i dosta su mi nejednako i gnjeckavo izgledali ti odsečci. Onda bih uzela taj komadić na nabrašnjen dlan i rukama formirala lopticu, pa je vratila na radnu površinu i jednom rukom malo razvaljala lopticu na mini valjak, pa ređala na dobro pobrašnjen poslužavnik. Ovaj proces je baš trajao, jer sam više puta u toku rada morala da perem ruke koje bi postajale puno lepljive posle nekog vremena, uprkos posipanju brašnom. Takodje sam izgubila dosta vremena dok nisam sama sa sobom uvežbala tehniku "secni, zaloptaj, razvaljaj", što se desilo negde na polovini ukupne količine testa.

Par minuta pre nego što sam poslednje njoke složila na poslužavnik, začuo se plač mladjeg sina koji je spavao svoju redovnu popodnevnu turu. Dok sam oprala ruke i došla do njega on je već zauzeo novi položaj i nastavio da spava. Uh! Odahnula sam jer sam već videla kako mi razvlači ovo mekano testo svuda po stanu :) Vratila sam se njokama i rešila da makar pokušam da ih izbrazdam, iako to zaista nisam planirala za ovaj put. Poslužila sam se onom spravicom za seckanje kuvanih jaja, pa brašnjavu njoku provukla par puta levo-desno po brašnjavoj modli, i dobila koliko toliko reljefnu njoku. Kad videh da ću ipak uspeti da našaram njoke, svaku sam digla sa poslužavnika, našarala, dodatno pobrašnjavila njeno mesto na poslužavniku jer je ostalo lepljivo nakon dizanja, vratila. Taman sam završila ovaj step, i sinčić od nepune dve godine se probudio za stvarno. Odložila sam ceo poslužavnik u frižider, što da se testo malo stegne, što da sačekam muža i starijeg sina koji su bili napolju. Bilo je oko 17.30 h.

Posle, uz pomoć dve male ručice, pečem filete soma na teflonu sa par kapi ulja, i pravim sos od jaja, pavlake i senfa. Stiže ostatak porodice. Grejem vodu za njoke, kuvam ih oko 10 minuta, probam i... Mmmmmm, sve se isplatilo! Glatke, mekane, štraftaste, jedre, sočne i nadasve ukusne, g-djice njokice. Mljac!

Iako su stigle za večeru umesto za ručak, a posle svega me sačekala kuhinja prepuna prljavih sudova (ne pamtim kad sam ovoliko stvari ubrljala za jedan obrok!), njoke su mi danas ulepšale dan i udebljale stomak :) Ipak, zadovoljna sam krajnjim ishodom, jer sam negde na pola posla stvarno mislila da će sve da završi u kanti...


Sastojci:
600 g krompira
350 g brašna
2 jaja
1 kašika masti
1 kašičica soli

Postupak:
1. Krompir skuvati u ljusci. Oguliti, izrendisati.
2. Dodati jaja, mast, so i brašno. Sve dobro izraditi u mekano, glatko testo.
3. Radnu površinu dobro posuti brašnom. Izručiti testo. Podeliti na dva dela. Iz svakog dela razvaljati po dva dugačka valjka (posipati brašnom po potrebi), pa seći nožem na male komade. Od isečenog komadića testa brašnjavim dlanovima napraviti lopticu, a zatim istu na radnoj površini razvaljati levo-desno na oblik njoke.
4. Njoku izbrazdati na nabrašnjenoj modli-podlozi za sečenje kuvanih jaja (ne žica, nego plastični deo), ili daščici specijalno namenjenoj za tu svrhu.
5. Njoke kuvati u slanoj kipućoj vodi dok ne isplivaju, a onda još 7-8 minuta,
6. Izvaditi, ocediti, poslužiti kao glavno jelo uz sos po želji, ili kao prilog uz ribu ili meso.

Thursday, October 09, 2008

Kolač za pet minuta

15 comments
Videla sam ovaj kolač kod Minje. Smućkala, probala, i stvarno radi! Neobičan format, obično testo, odlična ideja za "hitne slučajeve" uz šolju tople kafe ili hladnog mleka. Uzme pet minuta za pripremu, još pet za konzumaciju, i the-end :)

Update, 2009/04: Ovaj post šaljem kao ulaznicu za igru FBI rukavice u kojoj u aprilu 2009. istražujemo blog Minjina kuhinjica.

Sastojci:
4 ravne kašike brašna
3 ravne kašike šećera
1 kašika kakaa
1/2 kašičice praška za pecivo
1 jaje
3 kašike mleka
3 kašike ulja

Postupak:
1. U manjoj posudi ili u većoj šolji izmešati suve sastojke.
2. Dodati jaje, mleko i ulje i sve dobro izmešati da ne bude grudvica.
3. Sipati u 4 blago podmazane šoljice za kafu, šoljice puniti do pola (moje šoljice su od 100 ml).
4. Ispeći u mikrotalasnoj 3 minuta na 750 W.
5. Ukrasiti čokoladnim prelivom, ili drugim sirupom po želji.

Wednesday, October 08, 2008

Belo jelo

4 comments
Ime se nametnulo još u mislima, par sati pre pripreme, kada sam smislila da krompir, karfiol i tikvice iskombinujem sa komadićima belog mesa, i zakuvam sa bešamelom ili pavlakom. Belina je oslabila kad sam u lokalnom marketu videla da nema pilećih fileta i ja se odlučila za svinjski but, a zatim i umereno pozelenela kada sam u piljarnici preko puta ugledala sveže buketiće mirođije...


Sastojci:
350 g krompira (dva srednja krompira)
500 g karfiola (jedna manja glavica)
200 g crnog luka (tri srednje glavice)
300 g kelerabe (jedna veća keleraba)
350 g tikvica (jedna veća tikvica)
2-3 čena belog luka
250 g svinjskog buta (4 manje tanke šnicle)
250 ml slatke pavlake
sok od 1/2 limuna
malo ulja
1 veza mirođije
beli biber
so

Postupak:
1. Krompir iseckati na sitne kocke, karfiol razdeliti na najsitnije cvetove (1-2 cm), pa zajedno naliti hladnom vodom, dodati ravnu kašičicu soli, kad provri kuvati 10-ak minuta, isključiti i ostaviti na toploj ringli.
2. Dok se krompir i karfiol kuvaju pripremiti ostalo - kelerabu naseckati na pločice pa na prutiće, tikvicama odstraniti središnji deo sa semenkama pa naseći na kockice, crni i beli luk iseckati sitno. Meso iseckati na malene kocke. Iscediti sok od limuna, mirođiju usitniti.
3. U široj šerpi ili dubljem tiganju propržiti crni luk na malo ulja, uz dodatak soli.
4. Dodati kockice mesa i beli luk, propržiti.
5. Dodati štapiće kelerabe, za stepen smanjiti vatru i nekoliko minuta kuvati uz povremeno mešanje, dok keleraba malo ne omekša. Treba da ostane malo "al dente".
6. Smanjiti vatru (3 od 6), dodati oceđen krompir i karfiol, ovlaš promešati da se krompir ne raspadne. Odmah dodati i tikvice, izmešati, kuvati 5 minuta, isključiti ringlu i ostaviti jelo na njoj.
7. U manjoj šerpi ugrejati slatku pavlaku, dodati sok od limuna, začiniti belim biberom i solju, i dodati seckanu mirođiju.
8. Preliti preko povrća i mesa, sve promešati.

Sunday, October 05, 2008

Rolnice od kelja

9 comments
Nikad ne kupujem kelj. Nemam naviku da ga jedem niti umem išta od njega da pravim. Da nisam videla ove rolnice na Maslinkinom blogu verovatno bismo kelj i ja još dugo ostali stranci. Ipak, konačno smo se upoznali.

Sledila sam Maslinkin recept, uz neke izmene.

Prvo, videh da je Maslinka u tepsiju spakovala osam rolnica. Kako ne stizem da kuvam svaki dan, i uvek pravim jelo za dva dana, u sastojke sam dodala i mleveno meso - da dobijem na količini i da obogatim dečiji ručak. Drugo, praziluk nisam imala pa sam povećala količinu crvenog luka. Treće, u fil sam dodala i malo heljde (zrna), da pokupi tečnost.

Moram da priznam da sam se namučila oko rolanja. Nemam baš iskustva sa tim, sarmu u životu nisam pravila. Ustvari, još prilikom odvajanja listova kelja sa glavice imala sam problem što bi mi svaki drugi pukao, ma koliko pazila. Barila sam listove oko pet minuta u kipućoj vodi, a onda probrala bolje primerke za uvijanje. Nekima sam istanjila debeli deo drške, a nekima potpuno isekla isti. Šunka, kao glavna opna oko fila, pokrpila je manje pukotine na listovima kelja. Posle 12 rolnica nestalo mi je šunke, jer mi je mladji sin, dvadesetdvomesečni zvrk, malo pomagao ;) Poslednje dve sam jedva uvila samo u kelj. Dakle, izvukla sam 14 rolnica koje su taman stale u pleh 35x20 cm. Mislim da ću sledeći put napraviti musaku od istih sastojaka, da uštedim vreme oko rolanja.

Ali, sve se isplatilo. Još iz rerne miris je obećavao ukus. A ukus je - raj na zemlji! Ima tu dosta proverenih sastojaka: pečuraka, mesa, luka, jaja, pavlake, tako da kelj svakako nije bio dominantan, a skroz se uklopio. I svima se dopalo. Moji muškići su jeli uz pavlaku i hleb, a meni ni hleb nije bio potreban.

Maslinka, hvala za ideju i recept (a garnirung ću još morati da vežbam!).

Update, jun/2009:
Prilažem ovaj post kao ulaznicu za FBI rukavice gde istražujemo Maslinkin blog.

Sastojci:

jedna glavica kelja
200 g tankih listova šunke
300-350 g pečuraka
300 g mlevenog mesa
250 g crvenog luka (4 manje glavice)
5-6 kašičica heljde u zrnu
peršun
3 jaja
250 ml kisele pavlake
so, biber
maslinovo ulje
malo parmezana

Postupak:
1. Pečurke iseckati na listiće, luk na sitne kockice, peršun usitniti.
2. Listove kelja 5 minuta bariti u slanoj vodi. Odabrati bolje listove, istanjiti zadebljale delove drške, pokriti i ostaviti sa strane.
3. Luk izdinstati na malo ulja i vode. Posoliti na početku dinstanja, ja stavim celu kašičicu soli. U luk dodati mleveno meso, dinstati dok ne promeni boju. Dodati pečurke, dinstati dok ne puste sok. Isključiti ringlu, dodati heljdu, promešati. Dosoliti ako je potrebno, dodati malo bibera i peršun.
4. Na list kelja staviti list šunke, a na njega kašiku fila. Pažljivo motati rolne, ređati u blago nauljen pleh.
5. Jaja razmutiti sa pavlakom, preliti preko rolnica, posuti parmezanom i peći oko 40 minuta na 180-200. Gornji sloj zaštititi folijom ako brzo porumeni.

Saturday, October 04, 2008

Integralni hleb

3 comments
Najobičniji integralni hleb. Pravim ga često u poslednje vreme, ponekad deo vode zamenim mlekom ili masnoćom.

Sastojci:
500 g integralnog brašna
1 kašičica soli
1/2 kocke svežeg kvasca
400 ml vode

Postupak:
1. Kvasac razmututi sa malo vode.
2. U vanglu za mesenje sipati brašno, dodati so, promesati. Dodati razmućen kvasac i mlaku vodu, pa mesiti varjačom dok se ne dobije glatko testo. Sud pokriti plastičnom folijom i ostaviti oko 1h da testo naraste.
3. Premesiti, oblikovati veknu (ja napravim tri male vekne od ove količine), poredjati u pleh. Veknice ovlaš posuti brašnom, pa zaseći nožem par puta. Ostaviti još 20 minuta.
4. Za to vreme ugrejati rernu, pa ispeći hleb (kod mene se obično peče 10 minuta na maksimumu pa još 20 na 180).

Friday, October 03, 2008

Beli mlečni kolač

7 comments
Poslednja verzija recepta za kolač nalazi se ovde. Ovaj post je arhiviran i zatvoren za komentare.


U prošlu nedelju sa pijace je stigla velika čaša slatke pavlake kupljena da bih pravila cheesecake u ponedeljak ili utorak.
All rights reserved 2008-2014.
Maja Babić
http://mamajacooks.blogspot.com
kontakt: mamajacooks@gmail.com