Friday, October 31, 2008

Trouglaste pite sa spanaćem i pinjolama

Opet hvatam zadnji voz za učešće u našem druženju. Tema ovomesečnog blogo-kulinarskog druženja su pinjole, a domaćica je NLO. Osim što znam kako izgledaju i koliko koštaju (2.600 din/kg tj. 30+€) o pinjolama ne znam ništa.

Kako ne znam ni jedno jelo sa pinjolama, obratila sam se Google-u za pomoć. Na ključnu reč "pinjole" nema previše stranica na srpskom, ali ipak sam jednu izdvojila. To je tema "Orijentalna pekara i poslastice" sa Ana.rs foruma, a recept koji me je zainteresovao je Fatair sa spanaćem iliti Fatayer bil Sabanigh, i pripada libanskoj kuhinji. Dodatna pretraga po ino stranicama mi daje rezultat koji tražim, a to su još detaljnija uputstva, i fotka.

Iza neobičnog imena krije se neka vrsta pite od kiselog testa sa punjenjem od spanaća. Prema receptu, u fil treba staviti sirup od nara, koji je meni duplo veća egzotika od pinjola ;) te sam potražila recept za sirup od nara i pronašla da sok od nara treba ukuvati sa šećerom, i dodati malo limuna. Iscedila sam 100 ml soka iz jednog većeg nara, i dodala dve navršene kašike šećera, kuvala 15-ak minuta. Nisam limun dodavala, jer je nar koji sam kupila ionako bio kiseo. Na fil je otišlo nepune dve kašike sirupa, a ostatak smo svi pijuckali iz rakijske čašice, deci se jako svideo. Čini mi se da sirup daje baš dobar fazon celom filu.

Trouglaste pite su se pokazale jako ukusnim, zanimljiva je kombinacija gorkastog spanaća, kiselo-slatkog nara i blage ljutine bibera. Pitice nisu preslane, kao što mi se u momentu kad sam sipala jednu i po kašičicu soli na relativno malu količinu spanaća i luka, učinilo da će biti. Pinjole daju lepu teksturu filu, meni se uvak dopadne kad nešto krcne. Svakako nisu dominantni, čini mi se da bi izlomljen orah, stavljen kao zamena za pinjole u cilju ekonomičnosti, dao istu draž.

Jedino na šta nisam obratila pažnju je količina - mere koje sam koristila daju 12 trouglastih pitica, što i nije nešto, naročito ako vas ima više od dvoje. Više posla nego rezultata, tako da bih sledeći put svakako pravila duplu meru.


Sastojci:
40 ml mleka
1/2 kocke svežeg kvasca (20 g)
300 g pšeničnog brašna
pola kašičice soli
160 ml mlake vode
40 ml ulja

200 g spanaća
1 crni luk srednje veličine
1.5 kašičica soli
1.5 kašika maslinovog ulja
1.5 kašika sirupa od nara
pola kašike soka od limuna
malo bibera
2 kašike pinjola
80 g feta sira

Postupak:
1. Kvasac razmutiti u mlakom mleku. U sud za mešenje sipati brašno i so, pa dodati razmućen kvasac, vodu i ulje. Mesiti testo dok ne postane glatko, ne mora dugo da se mesi. Pokriti i ostaviti na toplom mestu da naraste.
2. Sveže listove spanaća iseckati sitno, kao što bi sekli lišće peršuna za supu. Luk iseckati na najsitnije komade. Spanać i luk staviti u manju posudu, dodati so, sve dobro izmešati i ostaviti 20-ak minuta da pusti sok. Ocediti koliko je moguće.
3. Pomešati maslinovo ulje, sirup od nara i sok od limuna, pa dodati malo bibera. Sipati u spanać.
4. Umešati pinjole i izgnječen feta sir.
5. Testo podeliti na 12 loptica, svaku na brašnjavoj površini razvaljati na krug debljine pola santimetra, sipati navršenu kašičicu fila na sredinu. Ako bi kružnicu podelili na tri jednaka dela, preklapati te tri obline ka sredini, i prstima sastaviti rubove. Kao da se prave mali šavovi štipanjem dva dela testa, da bi se na kraju dobio trougao i šav u obliku slova Y.
6. Poređati na pleh obložen papirom, izbušiti viljuškom na par mesta svaki trougao, premazati maslinovim uljem i peći u rerni zagrejanoj na 200°C, oko pola sata ili dok ne dobiju lepu rumenu boju.

Recept je isprobala Andrea u okviru igre FBI rukavice. Kasnije i Maslinka.

komentara: 10

  1. jako volim kuhinju bliskog istoka. ovo jelo nisam nikad probala i sad sigurno hocu (vec mi cure sline...:))
    sirup od nara (pomegranate syrup, pomegranate molasses) je gust sirup, crveno-smede boje i slatko-kiselog okusa koji pomalo podjseca na maline. ponekad se naziva jos i granatina. iz tvog posta mi se cini da nisi dovoljno dugo kuhala sipkov sok.:) pokusaj ga iduci put kuhati na laganoj vatri dok se potpuno ne zgusne, toliko da prst umocen u sirup oblozi se njime i cijedi se u tankom mlazu.:)
    ja ga ne pravim jer ga ovdje ima za kupiti.
    inace se jos koristi i u cocktailima a moze se piti, razrijeden vodom, kao sok.

    ReplyDelete
  2. Monsoon, u pravu si, moj sirup nije bio bas gust. Svakako cu sledeci put kuvati duze :) Boja i ukus jesu bas kao sto opisujes, hvala!
    Pozdravi!

    ReplyDelete
  3. Meni super izgleda!

    Gde nadje pinjole?!

    ReplyDelete
  4. Marija, pinjole sam kupila u "Maslini", prodavnici zdrave hrane na Vracaru. Trebalo bi da ima u svakoj radnji tog tipa.
    Pozdravi!

    ReplyDelete
  5. Volim takva tijesta s nadjevima! Radila sam razne varijante i uvijek su mi fine:)

    ReplyDelete
  6. Ja sam ih videla u Metrou u NS,a posle nigde,tako da ovaj mesec ne ucestvujem,trouglovi su ti extra,a bas sam se i zainteresovala za sirup od nara!

    ReplyDelete
  7. Baš mi je drago da si našla pinjole i da si stigla. Pite izgledaju fenomenalno!

    ReplyDelete
  8. Eto drago mi je da si uspila naći pinjole i da učestvuješ s ovim krasnim piticama:)))

    ReplyDelete
  9. Ispekla sam po tvom savjetu duplu dozu ovih trokutića za božićni "domjenak" u uredu. Malo je reći da su bili hit, apsolutno su se svima svidjeli. Sve sam radila doslovno po tvom receptu jedino sam u nadjev dodala i žličicu sumac-a.
    Hvala ti na odličnom receptu, fotku sam stavila u slajdove kod sebe na blogu!:)

    ReplyDelete
  10. Super, Andrea, ja nisam taj zacin imala. Bas mi je drago da vam se dopalo. Videla sam slicku, odlicno izgleda trouglic :)

    Pozdravi!

    ReplyDelete